Standardele etice, profesionalismul și încrederea cetățenilor în mass-media minoritare
Извор: Libertatea (пдф)
Извор: Libertatea (пдф)
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 31. маја у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Комисија ће разматрати следеће жалбе:
Седница је, као и увек, отворена за јавност.
(Извор: Media&Reform центар Ниш) – Како показују резултати мониторинга Комисије за жалбе Савета за штампу и пристиглих жалби, највећи број кршења Кодекса новинара Србије је у вези са истинитошћу извештавања. Ситуација у онлајн простору је другачија, па је највећи број жалби био на преузимање садржаја без поштовања ауторских права.
Савет за штампу основан је као независно и саморегулаторно тело са циљем да, између осталог, обезбеди поштовање Кодекса новинара Србије у онлајн и штампаним медијима. Комисија за жалбе, отворена је за подношење жалби на текстове појединих медија коју могу поднети појединац, институција или организација које мисле да нису достојанствено представљени у неком медију, могу се жалити овој комисији.
„Наша основна идеја, као саморегулаторно тело, јесте да својим колегама укажемо где су погрешили, где нису поштовали Кодекс да би имали у виду после при писању неких наредних текстова“, истиче генерални секретар Савета за штампу Гордана Новаковић.
Ипак, не треба очекивати да медиј за који је утврђено да је прекршио Кодекс плати неку накнаду, али обавезан је, како наводи чланица Комисије за жалбе Невена Кривокапић, да одлуку о кршењу Кодекса објави у свом медију.
„На тај начин јавност може бити обавештена о прекшају Кодекса“, појашњава она.
Кривокапић напомиње да је Савет донео Смерница за поштовање Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу, „које у потпуности прате Кодекс по поглављима“.
Новковић наводи да Савет жели да утиче на свест читалаца, па ако прочитају да је тај медиј који читају узастопно кршио Кодекс – да се запитају зашто би куповао новине или посећивао портал ако новинари не поштују елементарна професионална и етичка права.
„Зато и постоје сва ова професионална правила која нам помажу да се боље снађемо у целој тој причи – да се не огрешимо о људе о којима пишемо. То је суштински у овом послу“, закључује Гордана Новаковић.
Немања Стевановић
Новинари и уредници редакција из Ниша и других градова са југа Србије учествовали су 17. и 18. маја на семинару, који су у Нишу заједнички организовали Савет Европе и Савет за штампу. Семинар је окупио 29 новинара и уредника, а представљене су им скорашње пресуде Европског суда за људска права које се односе на заштиту приватности и личних података, право на употребу туђих снимака и клевету, као и одлуке Комисије за жалбе у вези са овим проблемима.
Представници Европског суда за људска права и Савета за штампу говорили су и о професионалним и етичким изазовима на Интернету, као и о Смерницама за примену Кодекса новинара Србије у онлајн сфери, које је израдио Савет за штампу. Новинари и уредници су могли да се увере у то колико је понекад тешко утврдити да ли је текст написан потпуно у складу са професионалним стандардима, пошто им је омогућено да буду у улози чланова Комисије за жалбе и да одлучују о евентуалним прекршајима Кодекса новинара Србије.
Наредни семинар биће одржан у јуну у Крагујевцу. Семинари су део заједничког пројекта Европске уније / Савета Европе под називом “Јачање правосудне експертизе о слободи изражавања и медија у Југоисточној Европи” (JUFREX).
(Извор: Народне новине) – Савет за штампу и Савет Европе организовали су дводневни семинар за новинаре „Слобода изражавања, право на приватност и медијска етика“
Новинари су се, кроз конкретне примере из рада Суда и Савета и радионице, упознали са правним и етичким стандардима који се односе на заштиту приватности, употребу личних података и фотографија, клевету, говор мржње, извештавање о случајевима породичног насиља и корупције.
Граница између слободе говора и поштовања људских права (пдф)
(Извор: ТВ Зона Плус) – Објављивање неистинитих и непроверених информација, клевета, нагађања и спекулације најчешћи су прекршаји кодекса новинара које је мониторинг Савета за штампу евидентирао у дневним новинама у Србији у прошлој години.
Како је у Нишу рекла генерални секретар Савета Гордана Новаковић, приметан је помак у погледу недискриминације, медији су спремни на медијацију и уклањајне дискриминаторних коментара и текстова.
Представници Савета за штампу посетили су 14. маја Панчево и у редакцији листа на румунском језику „Либертатеа“ разговарали са новинарима медија на језицима националних мањина и других локалних медија. Чланови Комисије за жалбе Тамара Скроза и Петар Јеремић упознали су их са радом Савета за штампу, садржајем жалби о којима је Комисија одлучивала и својим оценама о поштовању етичких правила професије у Србији. Присутни новинари указали су на проблеме са којима се свакодневно срећу извештвајући о животу у свом граду. Ово је трећа трибина коју је Савет за штампу организовао у последњих шест месеци, а претходне две су одржане у Крагујевцу и Нишу.
(Извор: Пиштаљка) – Највећи део државног новца намењеног професионалном информисању од значаја за све грађане Београда на прошлогодишњем конкурсу добили су прорежимски медији, од који су неки отворено навели да ће за тај новац промовисати успехе локалне власти.
Чак 15 милиона динара додељено је таблоидима Информер, Српски телеграф и Ало, који су у пројектима експлицитно навели да ће промовисати интересе и инфраструктурне пројекте власти – „обасјану Славију“ и „сваки евро потрошен наменски“.
На истом конкурсу одбијен је пројекат Пиштаљке, једини са темом корупције, који је требало да се бави истраживањем корупције у градској управи. Комисија за доделу новца у којој није било представника највећих новинарских удружења сматрала је да Пиштаљкин пројекат истраживања корупције у градској управи није у интересу грађана.
Одлука да се ускрати новац за истраживање корупције у градској власти ипак није зауставила новинаре Пиштаљке који су прошле године открили сада већ чувену јелку од 83.000 евра и незаконит тендер за њену куповину, после чега је градска власт била приморана да тендер поништи. Пиштаљка је и раније писала о намештеним тендерима за куповину новогодишње расвете, али и о незаконитим пословима градоначелника Београда Синише Малог који је сумњичен за прање новца, као и то да је у градском Јавном комуналном предузећу „Градска чистоћа“ запослио дадиљу своје деце те да годишње од својих пријатеља добија поклон од 60.000 евра за школовање своје деце.
Извештавање које разоткрива како се троши новац грађана по мишљењу комисије и градских власти није заслужило подршку. Зато је, међутим, по мишљењу Секретаријата за информисање Града Београда веома важно да грађани буду информисани о „доказима да је сваки евро из кредита Европске банке за обнову и развој наменски потрошен“ или да је „Рузвелтова (улица) без застоја, Славија обасјана“. Ови наводи налазе се у пројектима дневних новина Информер које су за два пројекта – један новински и један интернет – добиле укупно пет милиона динара. Овај лист се у септембру 2017. године, када је конкурисао за средства града, обавезао да ће писати о плановима градских власти за реконструкцију Пионирског града. „Град се дефинитивно враћа најмлађима и моћи ће да прими 400 малишана, а неће бити више кућа Великог брата и седиште сквош терена“, наводи се у пројекту Информера.
Новински пројекат спроводи се преко фирме „Info IT media“, чији је оснивач издавач Информера, фирма „Инсајдер тим“. Занимљиво је да се у предлозима пројеката понављају исте теме, исте реченице, а да су за реализацију задужени исти људи, једном као запослени у Информеру, други пут као запослени у фирми-ћерки „Info IT media“.
Председник комисије за доделу градског новца Ференц Берчек у изјави за Пиштаљку сложио се да резултати конкурса за суфинансирање медијских пројеката у Београду, али и у другим градовима, „нису у реду“, али је за то окривио лоша законска решења. Он, наиме, сматра да критеријуми по којима се додељује новац нису довољно јасни.
Правилником о суфинансирању медијских пројеката одређено је десетак критеријума за оцењивање пројеката, од којих је један приврженост етичким нормама, која се доказује одлукама Савета за штампу. Иако је Савет за штампу донео 11 одлука о повредама Кодекса новинара Србије које је извршио лист Информер, пет за Српски телеграф, а три за Ало, комисија то није узела у обзир приликом доделе новца.
„Тај критеријум није обавезујући. Попут позитивне препоруке мањинских националних савета – то ништа не значи. Јер су национални савети под утицајем владајућих структура, као и Савет за штампу и РЕМ (Регулаторно тело за електронске медије)“, казао је Берчек у телефонском разговору.
Када смо га питали како је могуће да комисија не разматра критеријуме регулаторних тела који су, како он тврди, под утицајем власти, а онда новац доделили управо медијима који су под утицајем власти, Берчек је одговорио: „По мом мишљењу нема објективних медија. Скоро сваки медиј има одлуку о повреди етичког кодекса Савета за штампу“.
На напомену новинара да је Пиштаљка један од медија који нема такву одлуку – Берчек је рекао „да је битна и видљивост медијског садржаја и да се не могу финансирати они пројекти који неће доћи до публике“.
Откриће Пиштаљке о јелки од 83.000 евра вест је која је, као мало која са ових простора, обишла свет и коју су објавили највећи штампани и електронски медији на свим континентима.
Берчек одлуке комисије оправдава и тиме да су београдски таблоиди добили новац јер су „научили како се пишу пројекти“. „Све је било у реду док су се само Независно удружење новинара Србије и Удружење новинара Србије појављивали на конкурсима за суфинансирање медија и само они знали како се пишу пројекти. Сада када су и други научили како се то ради – сада је проблем“, рекао је Берчек.
Новине Ало новац су тражиле за пројекат „Београдска рубрика у дневном издању листа Ало“ за коју је планирано да свакодневно излази на две до четири стране и да нуди „информативни садржај на разне теме“. О значају пројекта, у пријави се дословце наводи: „Свакодневним најавама инфраструктурних инвестиција, радова, као и обавештавањем о културним темама подржала би развој образовања, и унапредила новинарски професионализам“.
Лист „Српски телеграф“ је пројекат „Београдски човек“ образложио на следећи начин: „Следећи древну традицију старих Римљана, да важније догађаје треба бележити, јер их иначе прекрије заборав, сматрали смо да град Београд заслужује један леп и садржајан прилог у дневним новинама…“. „Српски телeграф“ је планирао да у оквиру овог пројекта обавештава Београђане о актуелним догађајима и да „београдског човека подсети мало на њега самог, желећи да својим текстовима изазовемо плодну дискусију…“.
Поред таблоида, пет милиона динара добила је и фирма „Sky comm group“ једна од фирми музичког могула Миленка Шкарића (Sky music), која је регистрована за делатност рекламних агенција. Она је добила градски новац за пројекат инклузије особа са инвалидитетом у рад новинарске редакције 24 сата. Пројектни план био је да током 12 месеци 24 особе са инвалидитетом прође обуку за писање репортажа на тему културно-забавних догађаја у Београду. На питање новинара Пиштаљке колико је до сада особа са инвалидитетом обучено, а колико их је запослено и колико је основало свој медиј – будући да су то били индикатори резултата овог пројекта – из ове фирме нам нису одговорили.
Документа „нису информације“
Пиштаљка је по Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја затражила од градских власти да нам доставе пројекте које су одлучили да суфинансирају у 2017. години, али и извештаје оних пројеката које су финансијски помогнути 2016. године.
Секретаријат за информисање Града Београда, прво је одбио наш захтев – тврдећи да документа нису информације од јавног значаја, а да смо ми тражили документа. Повереник за информације од јавног значаја није уважио овакав аргумент и наложио је градској власти да нам достави пројекте и извештаје о пројектима.
„Sky comm group“ је у 100 одсто власништву фирме „Sky solutions d.o.o.“, преко које је Град на спорном тендеру изнајмио озвучење и бине за дочек 2018. године. Пиштаљка је писала да је из градског буџета за ову услугу плаћено 33.600 евра, али и да власник фирми „Sky solutions“, а тиме и „Sky comm group“ Миленко Шкарић поседује и стан у у комплексу „Оаза“, где се налази и стан у ком је живео и градоначелник Београда Синиша Мали.
Град Београд је са милион динара подржао пројекат Радија „Накси“ под називом „Деца нас уче“, у оквиру којег, како су навели, треба да „дамо шансу нашој деци да кажу своје мишљење о озбиљним темама и да њихова реч стигне до веће публике“, али и да „ми одрасли извучемо поуке из њихових порука“. Неке од тема су: Шта ће бити кад порасте? Ко баца ђубре по улици? Шта је љубав? Шта можемо купити за новац? Шта је култура?
Ференц Берчек, председник комисије за доделу средстава уједно је главни одговорни уредник Радија „Актив“ из Бечеја који послује у оквиру групе „Накси национал“. Берчек је за Пиштаљку рекао да се изузео из гласања о овом пројекту.
Издавач портала „Телеграф“ „Internet group d.o.o.“ добиo je два милиона динара за пројекат „Стоп вршњачком насиљу“ са 50 најављених медијских садржаја. На питање колико се објава о вршњачком насиљу налази на сајту до данас – надлежни у Телеграфу су одбили да одговоре. Једини власник овог медија је Срећко Миодраговић, саветник председника „Комтрејд групе“ Веселина Јевросимовића.
Фирма „Инфобиро“ добила је два милиона динара за пројекат „БЕОГРАД ИНФО – дневне актуелности“, у оквиру којег ће пратити „актуелна дешавања од интереса за грађане“ пре свега „рад градских органа, економски, друштвени и културни живот у граду“. Инфобиро је планирао да путем свог сајта информише јавност о овим темама кроз 100 медијских садржаја.
Предузеће „ГМЦ трејд д.о.о“, издавач лазаревачког „Радио ГЕМ-а“, портала „ГЕМ Инфо“ и „ТВ ГЕМ“ за два пројекта добило је укупно два милиона динара. Ова фирма се обавезала да ће за четири месеца у једносатним емисијама „Београдске приче“ на „Радију ГЕМ“, представити занимљивости и живот старог Београда са тежњом да се дочарају „структура, архитектура, обичаји и култура старог Београда“. Циљ пројекта од милион динара је у „неопходности да се грађанима општине Лазаревац и интерној групи слушалаца понуде правовремене и ефикасне информације које им могу користити за квалитетније организовање свакодневног живота у локалној заједници и што би им привукло пажњу, да информације буду интересантне и делотворне за њихову социјалну интеграцију, економско оснаживање, подстицај на развијање предузетништва и подстицај на активније бављење пољопривредом и туризмом“.
Колико овако дефинисан циљ има везе са старим Београдом вероватно једино знају чланови комисије која је доделила средства, а чији председник је за Пиштаљку изјавио да „није важно ко подноси пројекат, важно је шта је у њему“.
Иста фирма добила је милион динара за пројекат „БЕОГРАД ИНФО“ који ће се реализовати преко портала „ГЕМ Инфо“. Пројекат је штуро описан као „пласирање информација преко веб-портала“ уз навођење уопштене делатности овог медија. Циљ пројекта је да се грађанима понуди „најбржи проток информација о раду локалне самоуправе“ и других локалних институција.
Предузеће „Студио МАГ д.о.о.“ власник „ТВ МАГ“ добило је милион динара за пројекат „Супертате“, који ће се емитовати на тој телевизији, али и на „ТВ ГЕМ“. Овај „колажни магазин намењен свим породицама, било да имају бебу или тинејџера“ до писања овог текста није ни почео да се емитује.
Прошле године на „ТВ Маг“ је емитован серијал „Супермаме“ од десет епизода који се, како тврде из ове телевизије, сада емитује на Радио-телевизији Србије. У извештају о успешној реализацији овог пројекта наводе се реченице које су идентичне реченицама у пројекту „Супертате“. Директор „ТВ Маг“ Мирослав Пауновић објаснио је за Пиштаљку да се реченице понављају јер су циљеви и једног и другог пројекта исти. „Радите серијал „Супермаме“ и „Супертате“, не о суперсоничном авиону па да циљ буде различит. Нама је циљ очување породичних вредности“, рекао је Пауновић љутито.
Он каже да „нико од колега“ није звао ову телевизију када је страдала у поплавама да о томе извештава, а да се интересују за „веома добар пројекат Супермаме који је чак и колегуијум РТС прихватио да емитује“. На питање да ли добија новац за поновно емитовање серијала „Супермаме“ од РТС-а, Пауновић је одговорио: „РТС је своје финансијске обевзе уредно извршио и платио право за приказивање“.
„ТВ Маг“ емитоваће и серијал „Портрет једног живота“ за који је добијено милион динара. Пројекат предвиђа неиспричане приче о Ромима, проблемима који их прате, „о надањима, успесима и неуспесима“.
Пиштаљка је већ писала да ће од 24 медијска пројекта које је финансирала градска управа Београда 11 бити приказано на РТВ Студио Б и да новац непознатих и новооснованих фирми које се појављују као добитници средстава од града слива у касу Студија Б путем плаћања медијских услуга.
Све фотографије: Град Београд
Пише Снежана Ђурић
Зорица Вишњић, председница Управног одбора Локал преса и главна уредница “Лозничких новости”, нова је председница Управног одбора Савета за штампу. Она је на том месту заменила председника Независног удружења новинара Србије Славишу Лекића, коме је истекао мандат.
Управни одбор је на истој седници за заменика председника изабрао Стевана Ристића, директора недељника “Време”, који у Савету представља Асоцијацију медија.
Управни одбор Савета за штампу има пет чланова, од којих су четири представници организација оснивача овог саморегулаторног тела – Асоцијације медија, Удружења новинара Србије, Независног удуржења новинара Србије и Локал Преса, док је пети члан такође представник Асоцијације медија. У овом сазиву УО Савета то су: Зоран Секулић, Владимир Радомировић, Славиша Лекић, Зорица Вишњић и Стеван Ристић. Мандат чланова УО траје четири године, а председник и заменик се бирају на две године.
(Извор: Фар) – Интернет Портал ФАР је постао члан Савета за штампу.
Савет за штампу је независно, саморегулаторно тело које окупља издаваче, власнике штампаних, онлајн медија и новинских агенција, и професионалне новинаре. Основан је 2009. године да би пратио поштовање Кодекса новинара Србије у штампаним и онлајн медијима, као и у новинским агенцијама и решавао жалбе појединаца и институција на садржаје тих медија.
У надлежности Савета је и медијација између оштећених појединаца, односно институција, и редакција, као и изношење јавних опомена за кршење етичких стандарда утврђених Кодексом новинара Србије. Савет за штампу се бави и едукацијом за поступање у складу са Кодексом новинара и ради на јачању улоге медија у Србији.
Двојезични портал ФАР, који је 1. марта ове године обележио двогодишњицу постојања, недавно је постао и нови члан АОМ-а – Асоцијације онлајн медија, која окупља 21 онлајн медиј у Србији.
far.rs/index.php/sr/2018/05/15/internet-portal-far-postao-clan-saveta-za-stampu