„Tabloidne aveti” na nasipu u Borči

(Izvor: Politika) – Novine manjak zvaničnih informacija nadoknađuju nagađanjima, neimenovanim izvorima, kršenjem pretpostavke nevinosti, a naročito je to došlo do izražaja u tekstovima o ubistvu pevačice Jelene Marjanović, zaključak je Komisije za žalbe Saveta za štampu

Novi Pazar – Štampani mediji tri puta više su kršili novinarski kodeks u aprilu 2016, nego što u istom mesecu prošle godine. Članovi Komisije za žalbe Saveta za štampu tvrde da je prošlog meseca zabeleženo 615 prekršaja kodeksa, a pre godinu dana 231. Sporni su uglavnom svi tekstovi koje su mediji objavljivali o ubistvu pevačice Jelene Marjanović.

– Osim „Politike” i „Danasa” o ovom slučaju skandalozno su izveštavali svi drugi mediji. Od broja tekstova u kojima je kršenje kodeksa mnogo je strašniji njihov sadržaj. Novinari su pisali o avetima koje hodaju nasipom, urocima i znacima ispred kuće ožalošćene porodice, a tračeve su predstavljali kao činjenice – navela je članica Komisije za žalbe i novinarka „Vremena” Tamara Skroza.

Iako je od ubistva pevačice „Granda” prošlo više od mesec dana interesovanje medija ne jenjava. Manjak zvaničnih informacija nadoknađuju nagađanjima, neimenovanim izvorima, kršenjem pretpostavke nevinosti… Samo u aprilu članovi ove Komisije izbrojali su 132 teksta u kojima je prekršen kodeks, a koji se odnose izveštavanje o ubistvu pevačice.

– Veliki broj neprofesionalno napisanih tekstova ticao se i nesreće glumice Nede Arnerić. U trci za što više „ekskluzivnih” informacija pojedine redakcije su objavljivale i podatke iz njenog zdravstvenog kartona.

Sekretar Saveta za štampu Gordana Novaković, odgovarajući na pitanja okupljenih u novopazarskom Kulturnom centru, istakla je da je u poslednjih godinu dana „Informer” najčešće prekršio kodeks (14 puta) zatim „Večernje novosti” (osam), „Blic” (šest).

Verovali ili ne, „Kurir” i „Politika” izjednačeni sa po četiri prekršaja kodeksa. Ipak, ovi podaci Saveta za štampu ne prikazuju pravo stanje koliko mediji poštuju etička pravila. Na najveći broj spornih tekstova ne stiže ni jedna žalba.

Budući da članovi Komisije odnedavno imaju pravo da podnose žalbe trebalo bi da ova statistika uskoro pruži realniju sliku o tome koliko su štampani mediji profesionalni.

Kako se postaje „izvor blizak istrazi”

Članovi Komisije za žalbe u Novom Pazaru odlučivali su o četiri slučaja kršenja kodeksa među kojima je bila i žalba G. A. na tabolid „Kurir”.

Ovaj čitalac žalio se Komisiji zbog sumnje da je njegov neobjavljeni komentar koji je uputio portalu ovog lista sledećeg dana transformisan u tekst, a on u „izvor blizak istrazi”. Članovi Komisije nisu mogli da usaglase odluku o ovom slučaju najviše zbog nedostatka dokaza.

Vladimir Radomirović, član ove Komisije i osnivač portala „Pištaljka” naglasio je da je poraz novinarstva predstavlja činjenica da se raspravlja o ovom slučaju i to što verujemo u mogućnost da na ovaj način nastaju pojedini tekstovi.

Takođe, tokom odlučivanja o žalbi Gej-lezbijskog info-centra na pisanje lista „Danas” izbila je žučna rasprava među članovima.

Dok je Tamara Skroza branila pravo gej populacije da pravdu traži pred ovom Komisijom, Stojan Marković i Zlatko Čobović požalili su se da se osećaju instrumentalizovano jer se ova manjinska grupa, kako su rekli, veoma često, ponekad i bez razloga žali na izveštavanje, medija.

Autor: V. A. – J. P.

www.politika.rs/sr/clanak/355864/Tabloidne-aveti-na-nasipu-u-Borci