Mediji krše Kodeks
(FoNet) – Najčešća kršenja Kodeksa novinara Srbije su ona koja se tiču istinitosti izveštavanja, nerazlikovanja činjenica od komentara, diskriminacija, kao i nepoštovanje autorskih prava, rečeno je danas na panelu Media marketa, prvog biznis sajam medija, informisanja, komunikacija i marketinga.
Predsedavajući Komisije za žalbe Saveta za žalbe Vlado Mareš izjavio da je bilo najviše posla oko tekstova na temu Parade ponosa i izbeglica sa Bliskog istoka.
Imali smo posla sa homofobijom koja je izražena u medijima, rekao je Mareš i ocenio da se tu išlo u krajnost i novinari su imali porebu da iznesu svoje mišljenje, a ne da rade svoj posao.
Mareš je rekao da je i u slučaju izveštavanja o izbegličkoj krizi došlo do onoga što se može nazvati govorom mržnje, ksenofobije i potrebe novinara da, umesto da rade svoj posao, opet iznose svoj stav.
To su zgodne teme oko kojih munjevito dolazi do sukoba evroljubitelja i evromrzitelja i onda se oni preko medija hvataju za vrat o stvarima koje nemaju veze ni sa jednom ni sa drugom temom, rekao je Mareš.
Predviđam da nas slično očekuje između rusofila i rusomrzitelja i opet novinari neće raditi svoj posao, dodao je on.
Branimo kolege koje se neosnovano kritikuju, posebno sa pozicije političara i institucija, rekao je Mareš.
Član Komisije Vladimir Radomirović govorio je o iskustvima sa Komisijom dok nije bio njen član, već samo urednik portala Pištaljke i kada je podnosio žalbe i kada su podnošene žalbe protiv tog portala.
On je naveo primer kada je Pištaljka podnela žalbu protiv Novosti kada su preuzeli njihov tekst o Razvojnoj banci Vojvodine bez navođenja izvora, kao i žalbu Tanjuga protiv Pištaljke zbog informacija o naknadama članova Upravnog odbora.
Obe te tužbe rešene su u korist Pištaljke pre nego što sam ja postao član Komisije, rekao je Radomirović.
Član Komisije Zlatko Čobović rekao je da mediji u Srbiji ne obraćaju pažnju na autorska prava i da je pred Komisijom sve više žalbi koja se tiču nepoštovanja autorskih prava.
Čobović je ukazao da nema razlike među medijima, između tabloidnih i ozbiljnih pisanih, elektronskih i portala, kada je reč o kršenju autorskih prava.
Bez dozvole i navođenja imena autora i izvora, plaćanja autorskih honorara, preuzimaju se delovi ili celi tekstovi, a o fotografijama da i ne govorim, ukazao je Čobović.
Prema njegovim rečima, koriste se i uslovni trikovi prepričavanjem dela teksta ili navođenja izvora u trećem, četvrtom pasusu.
Čobović je naveo primer spora koji traje 26 godina u prvom stepenu i to nije presuđeno, odnosno postupku koji je presuđen u prvom postupku 2012. godine, ali presuda nije izvršena.
Propisi kakvi su i efikasnost njihovog sprovođenja pogoduje zloupotrebi autorskog prava i njihovog kršenja.
Broj žalbi je porastao u protekla tri meseca, pa je od 1. jula primljeno 49, što je neuobičajeno u letnjim mesecima, rečeno je na panelu.
Obično, kako navode u Komisiji, za tri meseca bude oko 20 do 25 žalbi. Do sada je u 27 slučajeva potvrđeno kršenje Kodeksa, a u dva slučaja dogovorena je medijacija.
Foto: FoNet/Božidar Petrović
