Kabinet, mediji i vrane

Stanislava Pak: Mogli ste „Blic” da upoznate s pravim novinarstvom, ali vrana vrani oči ne vadi. – Ljiljana Smajlović: Za žaljenje je što je memorandum predsednika Srbije izgleda iskorišćen za privatni ispad.

Savetnica predsednika Republike za medije Stanislava Pak uputila je  otvoreno pismo Ljiljani Smajlović, protestujući protiv odluke Saveta za štampu kojom je odbijena žalba predsednika Srbije Tomislava Nikolića na pisanje dnevnih listova „Blic” i „Alo”. U pismu je Stanislava Pak oštro optužila Ljiljanu Smajlović za kampanju koju su „Blic” i „Alo” „poveli protiv predsednika, njegove porodice i saradnika”, u tekstovima u kojima su iznesene tvrdnje „Nikolić pekao rakiju dok se Srbija davila”.

Optužbe je Pakova zasnovala na činjenici da je Smajlovićeva predsednica Saveta za štampu, nezavisnog samoregulatornog tela koje su osnovali izdavači štampanih medija, novinske agencije i profesionalna udruženja (UNS i NUNS).

Ljiljana Smajlović odgovorila je gospođi Pak da o žalbama Savetu za štampu odlučuje Komisija za žalbe čijoj sednici Smajlovićeva nije prisustvovala i kojom ne predsedava. Predsednik Komisije za žalbe koja rešava pritužbe građana na pisanje medija je novinar iz Čačka Stojan Marković.

—————————————————-

Pismo Stanislave Pak

Predsednik nije pekao rakiju dok se Srbija davila

Gospođo predsednice,

Pišem Vam povodom nedavne „presude” Saveta za štampu, na čijem ste Vi čelu, a u vezi sa žalbom na kampanju koju protiv predsednika Republike, njegove porodice i saradnika vode dnevni listovi „Blic” i „Alo”, u kojoj ste se Vi očigledno uživeli u ulogu sudije i „presudili” da predsednik laže, odnosno da zaista peče rakiju dok se Srbija davi.

Nisam se previše nadala da će Savet za štampu doneti odluku koju bi doneo svako ko ima makar zrnce objektivnosti. Ipak, predsednik je prvi (a i poslednji) put u životu, odlučio da se žali Savetu za štampu i omogući vam da „Blic” upoznate sa pravim novinarstvom. Mislili smo – ko zna, možda nas iznenadite. Kao što niste. Vrana vrani oči ne vadi, kaže naš narod.

U vezi sa tekstom objavljenim u „Blicu”, pod nazivom „Dok se Srbija davila Nikolić pekao rakiju”, koji je naveden kao primer, ali nije jedini u kome se oličava neprofesionalan odnos koji je „Blic” imao prema Tomislavu Nikoliću i pre 20. maja 2012, a pogotovo posle odluke građana da bude predsednik Republike, Savet za štampu, kome ste Vi na čelu, bavio se razmatranjem dileme da li u maju može ili ne može da se peče rakija? Ta činjenica, gospođo predsednice, meni samo govori o tome koliko ste ozbiljno pristupili razmatranju suštine postupka na koji je izjavljena žalba i koliko ste i Vi lično doprineli da rasprava ima ozbiljan karakter.

Kaže mi „pouzdan i dobro obavešten izvor” iz dnevnog lista „Blic” u tekstu pod nazivom „Nikolić protiv Blica 1:7”, objavljenom u prošlu subotu: „Tražili smo odgovor od saradnika predsednika Nikolića gde je tačno bio i šta je predsednik radio tokom spornog vikenda, ali dobili smo samo odgovor šta je radio, ali ne i gde je bio”… pa eto, dobili su odgovor šta je radio, pa su svejedno napisali da je pekao rakiju. I očigledno im je to bilo najbitnije u celom tekstu, pošto su tu izmišljotinu stavili i u naslov. Da su predsednikovi saradnici rekli da je tih dana bio na Marsu, oni bi verovatno napisali da je i tamo pekao rakiju.

Na stranu to što je očigledno, po mišljenju gospode iz „Blica”, a reklo bi se i Vašem, gospođo predsednice, da predsednik Republike osim svojih ustavnih obaveza ima još jednu – da o svom kretanju i postupcima uredno, više puta dnevno podnosi izveštaje listovima „Blic” i „Alo”.

I to sve je kod Vas prošlo na Savetu za štampu, gospođo predsednice. Da ste drugačije ocenili žalbu, poslali biste javnosti poruku da u srpskom novinarstvu mora da postoji princip odgovornosti prema građanima, odgovornost prema onom što se kaže ili napiše. Upravo ono što novinari traže od političara, ali izgleda da nisu spremni i sami da pruže. Bar ne jedan deo novinara. Vi ste svesno zamenili teze, odnosno krajnje zlonamerno i bedno isfabrikovan naslov da predsednik peče rakiju dok se Srbija davi, tumačili ste kao neispunjavanje predsednikove „obaveze” da „Blicu” odgovori gde je bio i šta je radio. Dajte nam savet, da li da novinama unapred dostavljamo tu vrstu podataka ili da čekamo formalni zahtev, obavezu koju, po Vama, moramo da ispunimo.

Ukratko, predsednik nije pekao rakiju, kao što nije omogućio tašti da dobije diplomatski pasoš, nije postavljao svoje drugove na direktorska mesta, podržao korupciju, smenio Vidu Uzelac, reketirao privrednike da izgradi crkvu, nije okružen kriminalcima i nije u okovima korupcije, što su samo neki od naslova nad izmišljotinama i klevetama napisanim za poslednjih nekoliko godina.

Uzgred, ne odlučuje ni o tome sa koliko novca država, na razne načine, finansira pojedine medije i ne plaća nikoga da o njemu makar ne piše loše. I kada ima viška novca, kada ga prikupi u zemlji ili inostranstvu, donira ga sirotinji Srbije. U to računam i porodilišta u kojima majke donose na svet najveću dragocenost u uslovima koji su gori od štala u razvijenom svetu.

Rakiju peče kada je vreme za to, ali svaki pravi domaćin u Srbiji to radi sam ili zajedno sa potomcima koji žive u gradu.

Volela bih da ste žalbu uzeli ozbiljnije u razmatranje. Bilo bi korektno da ste pored jedne strane saslušali i drugu, što je postojalo čak i u doba inkvizicije. Bilo bi dobro da ste predsednika obavestili o odluci, umesto što smo je svi pročitali u novinama, koje su ga „pobedile”.

Koristeći zamenu teza da predsednikova služba nije odgovorila gde se on nalazio, a ne znam da li postoji normalna država u svetu u kojoj se na takvo pitanje odgovara, doneli ste „presudu” zasnovanu na lažima izmišljenih izvora iz vrha SNS da je predsednik bezosećajni, hedonostički lažov. Ta presuda je pompezno dočekana u pomenutim novinama i služi za nastavak omalovažavanja zasnovanog na izmišljotinama. Gospođo predsednice, izvor laži uopšte nije bitan. List snosi odgovornost ako objavi laž, čak i ako kaže ko je tu laž izrekao. Tome služi proveravanje vesti iz izvora. List „Blic” je od Predsedništva dobio informaciju šta je predsednik radio, a objavio je laž. To gde je predsednik bio, je u ovoj stvari IRELEVANTNO, a zahtev da se to sazna skopčan je sa željom da bude praćen, kao da je estradna zvezda.

Da li ovakvo pisanje treba da pokaže svetu da je Srbija prljava balkanska zemlja u kojoj ništa nije svetinja? U kojoj je dozvoljeno vređati i iznositi neistine o izabranom predsedniku?

Bilo bi me sramota da telo koje vodim, i kome je cilj da uredi informativni prostor, učestvuje u takvoj raboti. Znam da i predsednik misli da mnogi u toj struci odavno ne znaju za sramotu, ali to ne izgovara javno. Možda zbog toga imate osećaj da ga treba izvrgavati ruglu, pošto nikome ne preti, obavlja svoj posao u skladu sa Ustavom, u želji da građani Srbije žive bolje.

Da li razmišljate o tome kako bi tek bila zaštićena čast građanina koga ostali građani nisu izabrali na funkciju predsednika? Ili ih možda ubeđujete da su pogrešili kada su ga, u nemogućim uslovima harange i nipodaštavanja izabrali? Kada bi novine mogle sve što žele oni koji ih plaćaju, on možda ne bi ni bio živ.

Vi ste se baš uživeli u ulogu sudije koji je na laži osudio predsednika Republike. Ja bih rekla da je napisan loš scenario i da ste i sami odigrali ulogu u burleski, koja ne bi bila posećena ni u najzabačenijem uličnom pozorištu.

Iskreno, želela bih da verujem, negde u dubini duše, da u predsednici i dalje imamo novinara koga sam poznavala.

Stanislava Pak

———————————————————–

Odgovor Ljiljane Smajlović

Neprofesionalni lični ton Nikolićeve savetnice

Savetnica predsednika Republike za saradnju sa medijima Stanislava Pak obratila mi se otvorenim pismom negodujući zbog nedavne odluke Komisije za žalbe Saveta za štampu da listovi „Blic” i „Alo” nisu prekršili Kodeks novinara u tekstovima zbog kojih se Tomislav Nikolić žalio Savetu za štampu (savetzastampu.rs).

Kao što na sajtu Saveta za štampu piše, Savet je nezavisno samoregulatorno telo koje okuplja izdavače, vlasnike štampanih i onlajn medija i novinskih agencija i profesionalne novinare. Osnovan je da bi pratio poštovanje Kodeksa novinara.

Kao što se može uveriti svako ko poseti sajt Saveta, sve odluke o tome da li je Kodeks novinara prekršen donosi Komisija za žalbe, čiji rad je dostupan javnosti. Pored Komisije postoji i Upravni odbor Saveta za štampu, koji nema pravo da razmatra žalbe građana. Predsednik Komisije za žalbe Saveta za štampu je Stojan Marković, novinar iz Čačka.

Nisam prisustvovala sednici Komisije za žalbe koja je rešavala pritužbu predsednika Republike, jer je na toj sednici, pored žalbe Tomislava Nikolića, razmatrana i žalba na „Politiku”. Izuzela sam se iz odlučivanja, kao što pravila Saveta i nalažu.

Komisija je inače odlučila da je „Politika” prekršila Kodeks, čime urednici „Politike” nisu bili oduševljeni. „Politika” je pre tri dana svejedno objavila da je Komisija za žalbe glasala da je list prekršio Kodeks novinara. Takva su pravila. Oni koji ne žele da ruše to samoregulatorno telo (u kom sede predstavnici Udruženja novinara Srbije, ali i Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Asocijacije medija, Lokal presa i javnosti), moraju da se pridržavaju pravila i kada im se odluke sviđaju – ali i kada im se ne sviđaju.

Tako ja barem shvatam demokratiju i građenje nezavisnih ustanova.

Na kraju, neobjašnjiv je neprofesionalni, lični ton kojim mi se obraća savetnica predsednika Republike. Mislim da je za žaljenje što je memorandum predsednika Srbije izgleda iskorišćen za privatni ispad.

Samo se po sebi razume da neću dozvoliti da taj neprimereni način komunikacije utiče na moj profesionalni odnos prema instituciji predsednika Republike, za koju gajim duboko poštovanje.

8. jul 2014. godine; Izvor: Politika