Država popustila pred zahtevima medijske zajednice

(Izvor: DW) Punih osam sati predstavnici Vlade Srbije i novinarskih i medijskih udruženja pregovarali su o nacrtima Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakonu o elektronskim medijima. I postigli kompromis.

„Bilo je iscrpljujuće, ali postojala je dobra volja da se unaprede zakoni“, kaže za DW generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Tamara Filipović Stevanović.

Sastanak je sazvan na inicijativu Misije OEBS-a kako bi predstavnici države i medijskih organizacija pokušali da usaglase nacrte zakona čije je usvajanje planirano za kraj oktobra. Sastanku su prisustvovali i ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre i ambasadorka Kraljevine Norveške Kristin Melosom.

„Proces razmatranja sproveden je na inkluzivan način, uz razumevanje među svim stranama, što je rezultiralo saglasjem svih učesnika sastanka. Ovo predstavlja značajan iskorak u odnosu na postojeću zakonsku regulativu“, navodi se u saopštenju Vlade Srbije koje je usledilo nakon sastanka.

Zakoni donose pozitivne promene

Ključne novine ta dva zakona odnose se na unapređenje nezavisnosti Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i uređenje projektnog sufinansiranja.

Naime, novim Zakonom o elektronskim medijima izvršena je depolitizacija Saveta REM-a time što članovi skupštinskih odbora više neće predlagati članove Saveta, kako je to bio slučaj do sada, ali će se među ovlašćenim predlagačima sada nalaziti ombudsman i povernici za zaštitu ravnopravnosti i informacija od javnog značaja.

Osim toga, država je posle duge rasprave pristala na to da se izvrši i takozvani „restart“ postojećeg sastava Saveta REM-a. „Predloženo je rešenje da se novi članovi izaberu u roku od godinu dana od stupanja zakona na snagu, odnosno da u tih godinu dana novi predlagači pripreme svoje kandidate i kandidatkinje“, objašnjava Filipović-Stevanović.

Velike promene uvedene su i u mehanizam projektnog sufinansiranje javnog interesa, odnosno raspodele novca iz budžeta medijima, koji se u prošlosti pokazao kao instrument političke kontrole medije.

Naime, novim Zakonom o javnom informisanju i medijima prvi put se prepoznaje Savet za štampu kao samoregulatorno telo nadležno za sve medije. Njihove odluke o kršenju Kodeksa novinara Srbije uzimaće se u obzir prilikom dodele novca na konkursima, kako oni mediji koji krše etički kodeks ne bi bili finansirani novcem građana.

Država u odbrani Telekoma

Oko jedne stvari, međutim, predstavnici medijske zajednice i države su se, kako Filipović Stevanović kaže, „složili da se ne slažu“. U pitanju su članovi ZJIM koji dozvoljavaju državnom teleoperateru da osniva svoje medije.

Tokom javnih rasprava, ministar informisanja Mihajlo Jovanović je taj deo zakona obrazložio rečima da država „nema nameru da se vraća u medije“, te da se sporna odredba odnosi samo na Telekom. „Ne možemo jednog telekom-operatora osakatiti na tržištu“, rekao je Jovanović.

Oko tog dela zakona država nije bila spremna da pregovara. „Država je od samog početka bila vrlo tvrdog stava da to ulazi u zakon i znali smo da nećemo postići dogovor. Nismo očekivali da će biti povučeno. Telekom već ima svoje kanale i to je samo legalizacija postojećeg stanja“, objašnjava Filipović Stevanović.

To samo ukazuje na to koliko je državi ovo važno, dodaje vanredna profesorka na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i jedna od članica Radne grupe za izradu Medijske strategije Jelena Kleut.

„To nam govori o ulozi koju Telekom ima u medijskoj sceni Srbije i da država neće ustuknuti od oštre borbe protiv privatne konkurencije, pre svega protiv SBB-a, i govori nam da je takva uloga Telekoma jedno raskršće distribucije novca i uticaja kojim država može da utiče na razne procese“, kaže Kleut za DW.

S druge strane, država je bez diskusije odustala od dva sporna člana koja su preko noći ubačena u Zakon o elektronskim medijima, a kojima se utvrđuje raspored kanala i propisuje da REM određuje cenu koju bi operatori morali da plaćaju za redistribuciju programa nacionalnih televizija. U javnosti su ti članovi ocenjeni kao mehanizam koji bi mogao da otvori prostor za finansijsko iscrpljivanje nezavisnih operatera.

„Nismo dobili objašnjenje kako su se ti članovi našli u zakonu“, kaže generalna sekretarka NUNS-a. „Da smo imali izveštaj s javne rasprave, onda bismo tačno znali odakle dolazi koji član i koja izmena i koje je obrazloženje zašto je to menjano. Ali, pošto smo preskočili taj jedan korak, onda smo došli u situaciju da gledamo odakle i ko je dodao, zašto i koji su motivi“, objašnjava Filipović Stevanović za DW.

Dobra volja države ili pritisak spolja?

Nacrti zakona dolaze posle višegodišnje borbe medijske zajednice i države koju su pratile brojne afere. Dobru volju koju je država pokazala na sastanku u utorak 17. oktobra, naše sagovornice tumače kao rezultat kontinuiranog pritiska medijske zajednice, ali i težnje Srbije da se uprkos svemu pridruži Evropskoj uniji.

„Ako je išta prelomilo u Vladi da ti predlozi budu prihvaćeni, ja bih to najpre razumela kao jedan taktički potez u susret pritiscima koji mogu doći iz međunarodne zajednice“, ocenjuje Kleut.

Šta god da je prelomilo, dobro je da je učinjen pomak, dodaje predsednica Evropske federacije novinara Maja Sever, koja je vrlo glasno kritikovala ranija rešenja.

„To znači da se trud ljudi iz udruženja koji su uprkos svemu što se u procesima događalo, pristali učestvovati i uložiti svoje znanje i energiju, ipak isplatio. Ja znam da idemo dva koraka napred jedan nazad, ali u plusu je jedan taj korak ipak nešto“, kaže Sever za DW.

Predsednica Evropske federacije novinara Maja SeverPredsednica Evropske federacije novinara Maja Sever
Predsednica Evropske federacije novinara Maja SeverFoto: SNH
Svi su, međutim, saglasni u oceni da je ovo tek početak borbe. „Sami dokumenti neće promeniti loše stanje i pritisak na novinare i novinarke u vašoj zemlji, ali taj okvir nam je potreban kako bismo mi mogli graditi zaštitu i profesionalno novinarstvo“, dodaje Sever.

Zadatak medijskih udruženja biće da proces ipak isprate do kraja, a potom i da se bore za doslednu implementaciju zakonskih rešenja. „Mi smo i do sada imali solidnu regulativu, ali način na koji se ona primenjivala je bio izrazito problematičan“, podseća Kleut. „Legislativa, dakle, nije dovoljna, li jeste prvi korak i postoji prostor za umereni optimizam da neke stvari mogu da se promene da na bolje.“

Zakoni bi ovog četvrtka (19. oktobar) trebalo da se nađu prvo pred Vladom, a potom i pred narodnim poslanicima koji bi trebalo da ih usvoje do kraja oktobra.

Autorka: Sanja Kljajić