Zapisnik sa šezdeset i pete sednice održane 27.11.2025.

SAVET ZA ŠTAMPU

Komisija za žalbe

Br.166

27.11.2025.
Beograd

ZAPISNIK

Sa 165. sednice Komisije za žalbe, održane 27. 11. 2025. godine u 18 sati u prostorijama Saveta za štampu.

Prisutni svi članovi Komisije: Milena Vasić, Nadežda Budimović, Filip Švarm, Ana Martinoli, Jelka Jovanović, Olivera Milošević, Tamara Skrozza, Zlatko Čobović, Rodoljub Šabić, Jelena Petković i Sanja Pavlović

Ostali prisutni: Vladimir Radaković, Pavle Dubajić, Matija Mišković i Aleksandar Milovanović, studenti sportskog novinarstva Fakulteta za sport Univerziteta „Union – Nikola Tesla” i Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu

Dnevni red:

1.Razmatranje žalbe Lazara Stojakovića na tekstove objavljene na portalu „Alo.rs“

.Razmatranje žalbe Lazara Stojakovića na tekstove objavljene na portalu „Informer.rs“
Razmatranje žalbe Lazara Stojakovića na tekst objavljen na portalu „Republika.rs“
Razmatranje žalbe Lazara Stojakovića na tekstove objavljene na portalu „Novosti.rs“
Razmatranje žalbe Davida Francistija na tekst objavljen na portalu „Informer.rs“
Razmatranje žalbe Davida Francistija na tekst objavljen na portalu „NS Uživo“
Razmatranje žalbe Andreja Tanko na tekst objavljen na portalu „ePančevo“
Razmatranje žalbe Srđana Nonića na tekst objavljen na portalu „Nova.rs“

9.Razmatranje druge žalbe Srđana Nonića na tekst objavljen na portalu „Nova.rs“

Razmatranje žalbe Jonuza Islamovića na tekst objavljen na portalu „Sandžak danas“

11.Razmatranje žalbe Slobodana Jolovića na tekst objavljen na portalu „Glas zapadne Srbije“

1.-4. Komisija je o žalbama Lazara Stojakovića vodila objedinjenu raspravu. Iz rasprave i odlučivanja o žalbi koja se odnosila na „Novosti.rs“ bila je izuzeta Olivera Milošević. Advokat žalitelja naveo je da su spornim tekstovima prekršene tačke 1, 2, 4 i 5 poglavlja I, tačke 1, 2, 3 i 4 poglavlja III, tačka 3 poglavlja V i tačka 1 poglavlja VI i ukazao i na to da Stojaković, kao učesnik studentskih protesta, od početka protesta trpi medijski linč, narušavanje privatnosti i najgnusnije uvrede. U toku diskusije, Jelena Petković je rekla su ovi tekstovi nastavak kampanje koja se mesecima vodi protiv Lazara Stojakovića, kao i da je pojava da se smišljalju i upotrebljavaju nadimci poput „Roleks blokader“ veoma opasna, jer se na taj način osoba o kojoj se piše dehumanizuje i svodi na nešto karikaturalno. Ukazala je i na to da se „Novosti“ u odgovoru pozivaju na to da su izneti vrednosni sudovi za koje autor i urednik ne mogu da odgovaraju, ali da autora zapravo i nema, jer su tekstovi nepotpisani. Dodala je i da joj je žao što studenti svoja prva iskustva sa medijima imaju na ovakav način, sa tekstovima u kojima su targetirani i dehumanizovani. Nadežda Budimović je takođe istakla da je reč o serijalu tekstova koji sadrže užasne uvrede i grozne kvalifikacije. Podsetila je da redakcije u odgovorima na žalbu često ističu da je reč o vrednosnim sudovima, ali da mora da se postavi jasna granica između vrednosnih sudova i besomučnog laganja i blaćenja ljudi. Tamara Skrozza je istakla da su ovakve kampanje, koje traju gotovo godinu dana, još opasnije (ukolio je moguće praviti takvo poređenje) kada se vode protiv mladih ljudi, studenata, nego protiv ljudi koji imaju za sobom izgrađenu karijeru, jer im se na ovaj način ugrožava i budućnost. Sanja Pavlović je podsetila i da su neki od ovih tekstova potpuno besmisleni i banalni, da sastoje iz samo dve ili tri rečenice, dok je Zlatko Čobović ocenio da je očigledno reč o tome da se jedan tekst iz vrha vlasti prosleđuje režimskim propagandnim glasilima, koja ih istovremeno objavljuju. Dodao je i da se u jednom naslovu tvrdi da je „pretio Vučiću“, iako u tekstu nema nikakve pretnje nikome, te da je potpuno neprihvatljivo da se nešto, bez ikakvog osnova, kvalifikuje kao pretnja. Jelka Jovanović je ukazala i na to da studenti nisu javne ličnosti, te mediji ne mogu da se prema njima odnose kao prema državnim funkcionerima ili političarima koji treba da istrpe kritiku. Dodala je i da je Lazar Stojaković, zbog insistiranja na tome da ima „roleks“ sat, dovoden u opasnost da ga neko napadne. Komisija je, nakon rasprave, jednoglasno odlučila da je portal „Alo.rs“ tekstom „Roleks blokader sa nemačkom stipendijom teroriše ljude u Zaječaru! Još jedan napad, prskao suzavcem i pravio haos“ prekršio tačke 1, 2 i 3 Poglavlja I, tačke 2, 3 i 5 Poglavlja III, tačku 3 Poglavlja V i tačku 3 Poglavlja VIII, a tekstom „Nemačko-hrvatski blokader Lazar Stojaković pokazao koliko je nepismen“ tačku 3 Poglavlja I, tačku 2 Poglavlja III i tačke 1 i 3 Poglavlja V. Jednoglasno je odlučeno i da je „Informer.rs“ tekstovima „Saznajemo: Roleks blokader sa nemačkom stipendijom teroriše ljude u Kosjeriću“ i „Laza Roleks nahuškao blokadere! Dok oni gube godinu, on se šepuri po Berlinu (FOTO)“ prekršio tačke 1, 2 i 3 Poglavlja I, tačke 2, 3 i 5 Poglavlja III, tačku 3 Poglavlja V i tačku 3 Poglavlje VIII, a tekstom „Roleks blokader izgubio konce – Pretio Vučiću zbog izbora, sad hoće izbore!“ tačku 5 Poglavlja I, tačku 1 Poglavlja III, tačku 3 Poglavlje V i tačku 3 Poglavlja VIII. Portal „Repubika.rs“ je spornim tekstom prekršio tačke 1, 2 i 3 Poglavlja I, tačke 2, 3 i 5 Poglavlja III, tačku 3 Poglavlja V i tačku 3 Poglavlja VIII. „Novosti.rs“ su tekstom „Roleks blokader pre manje od četiri meseca obrušio se na Vučića kad im je nudio izbore“ prekršile tačku 1 Poglavlja III, tačke 1 i 3 Poglavlja V, tačku 3 Poglavlja VIII i tačku 1 Poglavlja VI, a tekstovima „Sada je jasno ko stoji iza obojene revolucije, sve organizovane spolja. Roleks student ruši državu pola godine i kao nagradu dobije stipendiju“ i „Roleks blokader sa nemačkom stipendijom teroriše ljude u Zaječaru: Suzavcem na narod“ tačke 1, 2 i 3 Poglavlja I, tačke 1,2 i 3 Poglavlja III, tačke 2, 3 i 5 Poglavlja V i tačku 3 Poglavlja VIII. I ove odluke su donete jednoglasno.

i 6. Komisija je objadinjenu raspravu vodila i o žalbama Davida Franscistija, čiji je advokat naveo da je u okviru teksta „Velika akcija policije: Privedeno 19 blokadera zbog divljanja u Novom Sadu“ objavljena i privatna fotografija žalitelja, kao i da je poptuno netačna i neporoverena infomacija da je „divljao“ u Novom Sadu, a netačna je i informacija da je uhapšen u velikoj akciji policije, koja se nikad nije desila. Sanja Pavlović je u uvodu rekla da joj tvrdnja advokata o tome da se akcija nije desila bila nejasna, pa je pretragom uvrdila da je do hapšenja došlo 20 dana pre nego što je informacija objavljena, i to na takav način da se iz teksta moglo zaključiti da se to dogodilo neposredno pre objavljivanja teksta. Milena Vasić je postavila pitanje odakle medijima spisak uhapšenih, bez ozbira da li je on upotrebljen ili zloupotrebljen. Istakla je da postoji intenzivan pritisak na rad ljudi u provosuđu koji rade po svojoj savesti, a da ovakvi tekstovi služe da bi se oni zastrašili i da su zbog toga mnogo opasniji nego što to deluje na prvi pogled. Jelka Jovanović je rekla da postoji pravilo da se imena osumnjičenih ne objavljuju u ovaj fazi istrage, pre podizanja optužnice, što bi trebalo jednako da se odnosi i na pristalice i na protivnike režima. Rodoljub Šabić je takođe naglasio da treba biti veoma oprezan prilkom otkrivanja identiteta privedenih ljudi, jer ti ljudi često uopšte ni ne budu procesuirani. Članovi Komisije su, potom, jednoglasno, u dva odvojena glasanja, odlučili da su oba portala prekršila tačku 1 Poglavlja I, tačke 1 i 2 Poglavlja III, tačke 1 i 3 Poglavlja V i tačku 1 Poglavlja VI.
Andrej Tanko je žalbu podneo zbog teksta u čijem naslovu je nazvan teroristom, dok je u samom tekstu, kako je objasnio, netačno navedeno „da je dokazano počinio krivično delo Napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti“, čime mu je prekršeno pravo na pretpostavku nevinosti i odredba koja propisuje da novinar mora da poštuje princip nenanošenja štete. Olivera Milošević je rekla da je reč o još jednom od tekstova, kao i u slučaju Lazara Stojakovića, koji predstavljaju hajku na studente koji se percipiraju kao vođe protesta, ali da je sve još gore i posebno opasno kad to objavi lokalni portal u gradu u kojem on živi. Istakla je i da je se u tekstu tvrdi da je „dokazano počinio krivično delo“, iako nije dokazano, što pokazuje da medij ima pretenzije da sudi. Za Milenu Vasić ovo je školski primer kršenja pretpostavke nevinosti, jer se još ne zna ni da li će se voditi postupak protiv njega, a Rodoljib Šabić je takođe istakao da novinar mora da poštuje presumpciju nevinosti. Dodao je da u tim slučajevima može lako i da se pogreši, ali da ovoga puta to nije slučaj, već je reč o svesnom i namernom laganju, pošto je već u naslovu teksta svaka reč neistinita. Nadežda Budimović je zato predložila da se Komisija izjasni i o kršenju tačke 3 Poglavlja I, koja zabranjuje objavljivanje neosnovanih optužbi i kleveta. Komisija je jednoglasno odlučila da su prekršene tačke 2 i 3 Poglavlja I, tačke 2 i 5 Poglavlja III i tačka 3 Poglavlja V.

8.i 9. Komisija je o dve žalbe Srđana Nonića takođe vodila objedinjenu raspravu. Sanja Pavlović je podsetila da se Komisija već izjašnjavala o njegovim žalbama u vezi sa tužbom protiv Dejana Stojiljkovića, te da smatra da je medij iste greške ponovio i prilikom najave početka suđenja i izveštavanja sa prvog ročišta, što je predmet ove dve žalbe. Navela je da joj se čini, budući da je reč o serijalu tekstova, da se medij ipak stavlja na jednu stranu. Filip Švarm je rekao da je prošli put glasao da je Kodeks prekršen, ali da će ovoga puta biti uzdržan, jer je očigledno reč o nekom ličnom obračunu u Nišu, iza kojeg ne stoji nikakav javni interes i o kojem ne zna dovoljno, te da se Savet za štampu zloupotrebljava da u tome arbitrira. Sanja Pavlović je ukazala na to da sukob verovatno jeste ličan, ali da to pojavilo u mediju i da Komisija mora da se izjasni. Tamara Skozza je takođe rekla da će biti uzdržana, jer je Komisija sve ovo već

„apsolvirala” u više navrata. Osim toga, kako je rekla, posle svih žalbi i inistiranja da se čuje i njegova strana, žalilac odbija da pošalje demanti. Sve to ukazuje da je reč o instrumentalizaciji Saveta, od koje ima potrebu da ga brani. Milena Vasić je isto bila uzdržana, ocenivši da je reč o sukobu dve osobe, u kojem jedna koristi veze u mediju da izveštava na ovakav naćin, a druga koristi Savet za štampu za nešto što uopšte nije u javnom interesu. Rodoljub Šabić je rekao da će se i on uzdržati, jer, iako je žalilac formalno u pravu, sve to bi moglo biti otklonjeno demantijem, a ovako se Komisij uvlači u neki lični sukob u kojem ne želi da učestvuje. Zlatko Čobović je rekao da će biti uzdržan iz drugog razloga, jer žalilac ima pravo da ne pošalje demanti i ne zna da li bi njegovo objavljivanje rešilo problem, ali da se Komisija na ovu temu već izjasnila. Sada se podnosi ista žalba sa istim primedbama i istim odgovorom redakcije i ne vidi svrhu da se o tome ponovo odlučuje i time daje značaj njihovom privatnom sukobu. Nadežda Budimović je, nasuprot tome, rekla da će glasati da je Kodeks prekršen, jer je medij i nakon odluke Saveta nastavio da izveštava na isti način. Istina je da događaj nije od javnog interesa, ali jeste od javnog značaja pitanje kako se zloupotrebljava medij. Žalba je, po njenom mišljenju, osnovana, a medij je i nakon odluke Saveta napravio, i to dva puta, istu priču i na isti način, objavivši tekstove koji su „podsmeh”, a ne vrednosni sud, kako tvrde. Sličnog mišljenja bila je i Olivera Milošević. Naglasila je da medij odlučuje o čemu će izveštavati, a ako je „Nova.rs” odlučila da i dalje „eksploatiše” ovu temu, i pored odluke Komisije, oni se ili stavljaju na jednu stranu ili odlučuju da im tema bude nešto što nije od javnog interesa. Drugi tekst ima naslov „umalo incident” iako je iz videa jasno da je to poptuno netačno, što je apsolutno nedopustivo. Takođe, tvrdnja redakcije da ako se nešto stavi pod navodnike, to znači da se redakcija od toga ograđuje i onda može da se objavi bilo šta, nešto je što prvi put čuje i što nema nikakvo utemeljenje u Kodeksu. Ana Martinoli je rekla da ne zna da li je trebalo da se izuzme iz rasprave jer je honorani saradnik „Radara” (koji ima istog vlasnika kao „Nova.rs”), ali da, nezavisno od toga, ne razume koncept u kojem se neko žali da njegovo mišljenje nije uvaženo, a onda odbije je da pošalje demanti, te da će zato biti uzdržana. Olivera Milošević je na ovo odgovorila da demanti i pozivanje nekog da da izjavu kad pišete o njemu, ne može da bude isto. „Nova.rs” nije u odgovoru na žalbu objasnila zašto ga nisu ništa pitali, te misli da medij nema pravo da se posle poziva na to da nije iskoristio pravo na odgovor, Po završetku rasprave, za odluku da su prekršene tačke 1 i 4 Poglavlja I i tačka 1 Poglavlja III, kako je bilo predloženo, glasalo je pet članova Komisije, dok je šest bilo uzdržano. Na isti način glasali su i o drugoj žalbi. Kako je za odluku potrebno najmanje sedam glasova, ni u jednom slučaju Komisija nije donela odluku.

Jonuz Islamović, staratelj maloletnog deteta, podneo je žalbu zbog video priloga u okviru teksta u kojem je „javno izneta lokacija porodične kuće maloletnog deteta, i intervjuisano maloletno lice i to bez saglasnosti roditelja/staratelja“, čime su, kako je naveo, prekršene tačka 2 Poglavlja V i tačka 3 Poglavlja Vi. Sanja Pavlović je rekla da joj je žao zbog ovog priloga, jer je sam tekst dobro napisan i obrađuje važnu temu. Nadežda Budimović se sa ovim saglasila, ali je istakla da je reč o ozbiljnom prekršaju Kodeksa u vezi sa detetom. Dodala je da veruje da je, sem navedenih tačaka, prekršena i tačka 1 Poglavlja VIII, koja se odnosi na upotrebu časnih sredstava, budući da se novinarka nije ni predstavila, niti objasnila da snima prilog, što bi bio prekršaj čak i da se nije obratila maloletnoj osobi. Komisija je, nakon toga, jednoglasno odlučila da su prekršene tačka 2 Poglavlja V, tačka 3 Poglavlja VI i tačka 1 Poglavlja VII.
Slobodan Jolović je žalbu podneo jer portal nije objavio demanti koji im je dostavio na tekst koji je ocenio kao netačan i uvredljiv. Urednik portala je ponudio da objavi delove odgovora koje je on smatrao relavantnim, ali je podnosilac to odbio, pa je žalba prosleđena Komisiji. Jelka Jovanović je naglasila da je sporni tekst veoma uvredljiv, te da joj nije jasno kako je GZS povezao Jolovića sa Stojanom Markovićem, odnosno „Ozon presom”, koji godinama kritikuje Jolovića. Tamara Skrozza je rekla da je nedopustivo da urednik uslovljava objavljivanje demantija njegovim sadržajem, te da se retko viđa ovakva bahatost i potreba da se manipuliše postojećom, veoma jasnom, regulativom. Ne može, rekla je, svako samoinicijativno da određuje šta treba da piše u demantiju. Komisija je, nakon diskusije, jednoglasno odlučila da su prekršene tačke tačke 2 i 6 Poglavlja III i tačka 3 Poglavlja V.

Sednica je završena u 19.15 sati.

Zapisnik vodila Predsedavajuća

Gordana Novaković Sanja Pavlović