Zapisnik sa sto sedamdeset pete sednice održane 24.09.2026.

SAVET ZA ŠTAMPU

Komisija za žalbe

Br.176

24.9.2026.
Beograd

ZAPISNIK

Sa 175. sednice Komisije za žalbe, održane 24. 9. 2026. godine u 18 sati u Pres centru UNS-a

Prisutni članovi Komisije: Nadežda Budimović, Filip Švarm, Jelka Jovanović, Olivera Milošević, Tamara Skrozza, Zlatko Čobović, Milena Vasić, Jelena Petković, Sanja Pavlović, Ana Martinoli i Dušan Aleksić

Ostali prisutni: Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu

Dnevni red:

1.Razmatranje žalbe Stevana Gostojića na tekst objavljen na portalu „NS uživo“

2.Razmatranje žalbe Darka Marčetića na tekst objavljen na portalu „NS uživo“

3.Razmatranje žalbe Milanka Paunovića na tekst objavljen na portalu „Info liga“

4.Razmatranje žalbe Ljubiše Stankovića na tekstove objavljene na portalu „Rešetka.rs“

5.Razmatranje žalbe Snežane Ilić na tekstove objavljene na portalu „Prokuplje Pres“

Članovi Komisije za žalbe su pre sednice obavešteni da je, umesto Rodoljuba Šabića (koji je podneo ostavku zbog izbora u Savet REM-a), Upravni odbor Saveta, nakon sprovedenog javnog konkursa, za novog člana Komisije za žalbe izabrao Dušana Aleksića.

Obavešteni su i da će u narednih šest meseci Komisiji predsedavati Jelena Petković, predstavnica UNS-a.

1.-2. Komisija je o žalbama Stevana Gostojića i Darka Marčetića vodila objedinjenu raspravu, budući da se žalbe odnose na isti tekst, i donela jedinstvenu odluku. Advokat obojice žalitelja naveo je da je reč o pokušaju da se miran skup podrške profesoru Vladimiru Mihiću, prilikom odlučivanja o njegovom reizboru, prikaže kao sabotaža, a učesnici protesta (među kojima su i dvojica proferora koja su podnela žalbe) kao teroristi koji „drže srpske institucije kao taoce”, te da je time prekršeno više tačaka Kodeksa iz poglavlja: Istinitost izveštavanja, Nezavisnost od uticaja, Odgovornost novinara/novinarki, Poštovanje dostojanstva i Odnos prema izvorima. U toku rasprave, Jelena Petković je ocenila da je tekst primer teške zloupotrebe novinarsta za politički progon i podstrekivanje međunacionalne mržnje. Zlatko Čobović je rekao da misli da je, uz predložene, prekršena i tačka 3 Poglavlja III, jer je tekst očigledno na liniji režuimske politike, dok je Tamara Skrozza istakla da je dovoljno pročitati samo naslov da bi bilo jasno da je Kodeks prekršen, jer je maliciozan ton odlika stila takvih tekstova. Dušan Aleksić je upozorio da takvo „crtanje mete na čelu čoveku“ može da podstakne i fizički napad i da izazove međunacionalnu mržnju prema Hrvatima, te da je reč o primeru sve učestalijeg ekstremizma. On je podsetio na slučaj kada je, zbog sličnog izveštavanja, napadnuta bivša dekanica Filozofskog fakulteta u Nišu. Nakon rasprave Komisija je jednoglasno odlučila da su prekršene tačke 1, 2, 3, 4 i 5 Poglavlja I, tačke 2 i 3 Poglavlja II, tačke 2, 3 i 5 Poglavlja III, tačke 1, 3 i 6 Pogavlja V, tačka 1 Poglavlja VI i tačka 3 Poglavlja VIII.

3.Milanko Paunović, u čije ime je žalbu podneo njegov sin Ivan, žalio se zbog teksta i video-priloga u kojima je predstavljen kao osoba koja blokira put i ugrožava svakodnevni život meštana Gliječe. Naveo je da portal nije proverio tvrdnje, niti ga je kontaktirao, a da mu je objavljivanjem njegovog imena i lokacije imovine ugrozio privatnost, ugled i bezbednost. Dušan Aleksić je rekao da je najveći problem u spornom tekstu nedostatak nepristrasnosti, pa nije siguran ni da je novinarka zaista želela da istraži problem u skladu sa novinarskim profesionalnim principima, već se stiče utisak da je „samo uzela mikrofon i dala 10 minuta ljudima da iznesu negativne strane“, kao i da ih je navodila na određene odgovore. Dodao je i da nije kontaktirala ni žalitelja, ni Opštinu, jednostavno nema druge strane, ni dokaza da je pokušala da do nje dođe. Olivera Milošević je, međutim, rekla da ne misli da je reč o pristrasnosti, već je verovatno greška nastala zbog brzine i želje da se što pre izađe u javnost. Navela je da poznaje novinarku i da ovaj prilog „ne liči na nju“, jer to nikada nije bio njen način izveštavanja i rada. Objasnila je da je nije bilo potrebe za žurbom i da je mogla da sačeka da dobije „drugu stranu“, ili da prilog, ukoliko je bilo važno da ga objavi odmah, anonimizuje. Dodala je da je reč o važnoj temi za lokalnu sredinu, da ničiji lični interes ne sme da bude iznad javnog i da joj je žao što mora da glasa da je Kodeks prekršen. Tamara Skrozza se osvrnula na odgovor redakcije da nisu odgovorni za izjave sagovornika i istakla da je to u suprotnosti sa Kodeksom, jer je medij odgovoran za sav sadržaj koji objavljuje. Dodala je i da se prema građaninu ne može odnositi kao prema javnoj ličnosti. Nadežda Budimović je ocenila da problem nije u javnom interesu, nego u svojini i da podnosilac žalbe nije dužan da udovoljava javnom interesu, niti je kriv što lokalna samouprava nije našla rešenje za problem meštana. Jelena Petković je dodala da ima još stvari koje je u tekstu trebalo razjasniti, poput onih da „put nije ucrtan“ i da, generalno, nedostaje novinarske pažnje. Komisija je potom, jednoglasno odlučila da su prekršene tačke 1, 2 i 4 Poglavlja I, tačke 3 i 4 Poglavlja III, tačka 1 Poglavlja VI i tačke 3 i 4 Poglavlja VIII.

4.Ljubiša Stanković podneo je žalbu zbog dvogodišnjeg izveštavanja o sudskom postupku koji je vođen protiv njega. Savetu za štampu dostavio je sedam tekstova, tvrdeći da je u njima predstavljen kao osuđeni „švercer“ pre donošenja presude i da su mu pripisivani pronevera, politička trgovina, uticaj na sud i pritisci na novinare. Jelena Petković je ocenila da su najsporniji tekstovi iz 2024. godine, a da se se u tekstovima iz 2026. vidi napredak u načinu izveštavanja i da njima Kodeks nije prekršen. Rekla je da je najspornija bila formulacija „pronevera 10 miliona budžetskih sredstava“, koja se pojavljuje u tri teksta. Pravno, to jeste pogrešna formulacija, ali logički će novinari često izvesti takav zaključak, te misli da to nije napisano namerno, već da je rezultat nedovoljnog poznavanja materije i pokušaja da se uprosti pravno komplikovana formulacija. Milena Vasić je ukazala na to da je žalba kompleksna, da ima dosta tekstova i nekoliko slojeva problema u vezi sa spornim tekstovima. Istakla je da postoji potreba da se izveštava o svim krivičnim postupcima protiv javnih funkcionera i da svakako ne bi rekla da je u ovom slučaju reč o kampanji, ali da su u tekstovima sporne dve stvari – pitanje „pronevere budžetskog novca“ i neobjavljivanje odgovora. Rekla je da je novinar verovatno pokušao da prepriča, jer čitaocima „trgovina akciznom robom“ ne znači ništa. Uradio je to neprecizno, nažalost. Takođe, naslov ne odgovara sadržaju teksta i tu možda postoji povreda Kodeksa. Kad je reč o odgovoru, reakcija redakcije nije bila adekvatna. Rekla je da, nažalost, zato ima prekršaja Kodeksa, a da inače smatra da ne treba kažnjavati medije koji se bave temama od javnog značaja, posebno ne lokalne medije. U ovom slučaju se, kako je rekla, vidi izvesna malicioznost u postupanju i pokušaj da se medij sankcioniše zato što se bavi javnim funkcionerom i njegovim sumnjivim poslovima. Filip Švarm je takođe ocenio da ne može da se govori o kampanji i da je u pitanju greška novinara – da novinar nije ni znao šta je napisao. Nadežda Budimović je rekla da misli da je reč o kolokvijalnoj upotrebi termina, a ne o nerazumevanju. Istakla je da je tema važna, jer je reč o funkcioneru čiji je moralni kredibilitet važan za lokalnu zajednicu, ali da ima nečega što je upitno i da je reč o nemaru, odnosno nedovoljnoj novinarskoj pažnji. Kad je reč o odgovoru advokata, on je veoma konkretan, sadrži činjenice, navodi šta je netačno i bilo je razloga da se to prenese, ako je novinar zaista želeo da bude nepristrasan. Zato misli da je Kodeks prekršen u prva dva teksta, zbog čega joj je žao, pošto je redakcija uložiila mnogo vremena i rada. Tamara Skrozza je ocenila da su tekstovi rađeni „ofrlje“ i da je propuštena prilika da se napravi kapitalan novinarski rad. Jelka Jovanović se saglasila sa tim da je Kodeks nekim tekstovima prekršen, rekla je da je javni interes nesumnjiv, ali da su tekstovi i način pisanja zlonamerni i da nije korektno izveštavano. Članovi Komisije su, po završetku rasprave, odlučili da su tekstom „Zbog pronevere 10 miliona dinara lokalni političar osuđen na svega šest meseci kućnog pritvora, tužilaštvo tražilo veću kaznu“ prekršene tačke 1 i 2 Poglavlja I i tačka 3 Poglavlja VIII, a tekstom „Advokati osuđenog odbornika iz Leskovca optužili Rešetku da vrši pritisak na sud“ tačke 1 i 2 Poglavlja I i tačke 5 i 6 Poglavlja III. Ostalim tekstovima Kodeks nije prekršen, odlučeno je, takođe, jednoglasno.

5. Snežana Ilić, direktorka nevladine organizacije EHO iz Prokuplja, žalila se na dva teksta u kojima je ta organizacija predstavljena kao partner lokalne vlasti koji ne želi da objavi koliko je novca dobio za akciju čišćenja. Navela je da je aktivnost EHO-a, sprovedena u okviru projekta Mladih istraživača Srbije, pogrešno prikazana kao zajednički projekat sa Gradom, dok naslov neosnovano sugeriše prikrivanje finansijskih podataka. Nadežda Budimović ocenila je da portal nije, kako se navodi u odgovoru na žalbu, samo preneo vest sa portala gradske uprave, već je napravljena vrednosna poruka koja EHO stavlja u jednu specifičnu situaciju. Rekla je da, sticajem okolnosti, zna da su Mladi istraživači tog dana sa drugim nevladinim organizacijama organizovali velike akcije čišćenja u nekoliko gradova Srbije u okviru projekta „Volonteri za Srbiju“. Istakla je da je nejasno zašto je redakciji bilo važno koliko košta ta akcija, a ako je to već bilo važno – zašto se odustalo od toga da se to sazna od Mladih istraživača. Stiče se utisak da je to bilo važno samo ukoliko se odnosi na EHO. Dodala je da je u ovom slučaju sve bilo ciljano, smišljeno, i sa lošim namerama. Dušan Aleksić nazvao je tekstove „tipičnim primerom zlonamernog uokviravanja“, jer se događaj svodi na stavove novinarke prema nečemu ili nekome. Komisija je, nakon toga, jednoglasno odlučila da su tekstom „Dok studenti i opozicija prikupljaju potpise, Grad Prokuplje i NVO čiste Bresnicu!“ prekršene tačke 2 i 5 Poglavlja I, a tekstom „EHO ne kaže koliko para su dobili za projekat“, tačke 2, 3 i 5 Poglavlja I i tačka 6 Poglavlja III.

Sednica je završena u 19.15 sati.

Zapisnik vodila Predsedavajuća

Gordana Novaković Jelena Petković