Mediji su dužni da informišu javnost o održavanju izbora, ali i svim važnim pojedinostima vezanim za ovaj proces – ko sve može da se kandiduje, ko se zaista kandiduje, kad će biti održani izbori, koji su izbori u pitanju (parlamentarni, predsednički, lokalni,..), gde se može glasati, ko može glasati, kad i kako.
Jednakost u prostoru, pažnji i tretmanu političkih aktera/akterki je od velikog značaja tokom izveštavanja u predizbornoj kampanji. Jednakost se ogleda u posvećenom vremenu, ali takođe i u načinu i stilu pisanja o različitim političkim partijama i njihovim predstavnicima i predstavnicama, u izboru fotografija koje će se koristiti za vest i slično.
Treba imati na umu da 30 minuta u udarnom terminu nije isto kao 30 minuta u slabije praćenom terminu.
Političari/političarke i njihovi portparoli/portparolke često nude medijima sopstvenu interpretaciju određenih dešavanja, koja prvenstveno odgovara njihovom ugledu i političkim ciljevima. U novinarskom radu treba obratiti pažnju na potencijalno spinovanje, zbog čega je uvek korisno tražiti i mišljenje druge strane/političkog protivnika/protivnice, ali i građana i građanki.
Na dan izbora mediji ne bi trebalo da izveštavaju o rezultatima glasanja pre nego što u javnost izađu zvanične procene. Novinar/novinarka koji su na dan glasanja na terenu treba da obrate pažnju na potencijalne neregularnosti u izbornom procesu – ali i u tom slučaju moraju biti oprezni, jer neregularnost na jednom glasačkom mestu ne znači nužno da su izbori neregularni u celosti.
Izvor: Izveštavanje o izborima: kako izbeći greške i dezinformacije, Novosadska novinarska škola, 2024.
Detaljnije: https://fakenews.rs/wp-content/uploads/Izvestavanje-o-izborima-kako-izbeci-gresku.pdf
Kontakt: [email protected]