Masovne pucnjave
Mediji bi trebalo što manje da izveštavaju o samim počiniocima jer drugi mogu da se identifikuju sa njima ili dobiju inspiraciju.
Nije poželjno stavljati sliku počinioca pored slike njegove žrtve.
U medijima ne bi trebalo previše da se objavljuje slika počinioca, naročito u naknadnim pričama, izuzev u slučaju kada policija još traga za počiniocem ili za žrtvama.
Izvor: Preporuke za izveštavanje o masovnim pucnjavama, UNICEF
Detaljnije: https://www.unicef.org/serbia/media/23696/file
Kontakt: Jadranka Milanović, [email protected]
Ne deliti neproverene informacije, kao ni pretpostavke o motivaciji počinioca ili okidačima događaja.
Opisati događaj tačno, ali bez pojedinosti koje bi olakšale imitaciju – deliti samo činjenice koje su neophodne za razumevanje događaja. Karakterisati ponašanje počinioca kao neprihvatljivo, štetno i za osudu.
Ne tražiti od psihologa i psihijatara da daju dijagnoze kao uzrok nasilnog ponašanja.
Izvor: Psihološke smernice za medijsko izveštavanje nakon kriznih događaja, Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu
Detaljnije:
https://www.f.bg.ac.rs/files/PS-2023-5-9- 212617.pdf?fbclid=IwAR1rAoRdvRsYMVWj3vnn7688GBqnPszbmIe02d2R4ZPEV_sm_ CL8z3q2VqA
Kontakt: [email protected]
Terorizam i ratovi
Oceniti stanje šoka u kome se nalaze osobe s kojima se obavlja intervju: moguće je da one nisu sposobne da daju svoj pristanak i da se mogu osećati izmanipulisanima.
Izbegavati prenošenje glasina koje se neizbežno pojavljuju o terorističkom napadu jer strah uznemirava javno mišljenje.
U slučaju talačkih kriza, jasno objasniti građanima i građankama da određene informacije neće biti objavljene iz bezbednosnih razloga. Iz istih razloga, potrebno je pažljivo proceniti da li je opravdan prenos uživo sa mesta zločina.
Ne obavljati intervju sa taocima, jer su takve izjave date u okolnostima opasnim po sagovornika/sagovornicu.
Odmah obavestiti nadležne institucije, ukoliko se desi da teroristi stupe u kontakt s vašom redakcijom.
Izvor: Terorizam i mediji: Priručnik za novinare, UNESCO, 2018.
Detaljnije: https://unesdoc.unesco.org/ark:/48223/pf0000265733/PDF/265733hbs.pdf
Nikada ne koristiti u izveštavanju o sukobima i ratovima „mi“, „naši“, „oni“, „njihovi“. Praktikovati upotrebu imena države ili organizacije koja učestvuje u sukobu.
Nijedna strana u konfliktu ne treba biti okarakterisana kao „neprijatelj“, niti ijedna teritorija kao „neprijateljska teritorija“, osim ukoliko se ne citira neko od sagovornika/sagovornica.
Prilikom opisivanja napada ne koristiti izraze kao što su „kazneni“, „brutalan“, „uspešan“ i slično jer se na taj način zauzima jedna strana u sukobu, osim ukoliko se ne citira neko od sagovornika/sagovornica.
Izvor: Glas Amerike
Detaljnije: https://docs.voanews.eu/en-US-INSIDE/2022/10/28/80470000-c0a8-0242- d92f-08dab8fb57be.pdf
Kontakt: [email protected]