Uvodne napomene:
Jedna od najvažnijih preporuka u vezi sa izveštavanjem o LGBT osobama odnosi se na informisanje novinarki i novinara o adekvatnoj terminologiji i dosledno korišćenje iste. Kako se terminologija u oblasti ljudskih prava lezbejki, gej, biseksualnih i trans osoba relativno često menja, preporučujemo nekoliko publikacija organizacija civilnog društva koje se bave pravima LGBT osoba koje pružaju informacije o adekvatnoj terminologiji. Imajte na umu da su publikacije iz 2004, 2016. i 2022. godine, te da se preporučena terminologija za određene pojmove tokom godina menjala.
- Priručnik za novinare i novinarke, Labris – grupa za lezbejska ljudska prava,
- Preporuke medijima za izveštavanje o trans osobama, Geten,
- Preporuke za medijsko izveštavanje o transrodnim, interpolnim i rodno varijantnim (TIRV) osobama, Kolektiv Talas TIRV,
Kada izveštavaju o događaju koji uključuje LGBTIQ+ osobu, novinari i novinarke treba da se zapitaju da li je važno naglasiti njenu seksualnost i/ili rodni identitet.
Upoznati se sa osnovnim konceptima bitnim za izveštavanje o LGBTIQ+ zajednici. Rod i pol nisu isto, kao ni seksualna orijentacija i rodni identitet.
Treba izbegavati priče koje sadrže stereotipne opise, jer mogu doprineti osnaživanju već postojećih predrasuda u društvu.
Neophodno je moderirati ili u nekim slučajevima isključiti komentare na određene sadržaje kako bi se izbeglo širenje govora mržnje.
Izvor: Smernice za profesionalno, verodostojno i etičko izveštavanje o LGBTIQ+ zajednici, Reporting Diversity Network, 2023.
Detaljnije: https://www.reportingdiversity.org/wp-content/uploads/2023/09/RDN_Preporuke_SRP.pdf
Kontakt: Ivana Jelača, [email protected]
Prisilno autovanje, odnosno javno otkrivanje nečijeg rodnog ili polnog identiteta bez dozvole te osobe može dovesti tu osobu ne samo u neugodnu poziciju već je može izložiti opasnosti od različitih vidova nasilja i diskriminacije. Ukoliko neko ne želi javno da otkrije svoj rodni ili polni identitet, potrebno je poštovati tu odluku, kako ta osoba ne bi bila dovedena u opasnost.
Pisanje o prošlosti: Potrebno je koristiti nečije trenutno ime i zamenice, čak i kada se piše o toj osobi u prošlosti. Ne insistirati na tome da osoba otkrije koje ime joj je dato na rođenju i ne insistirati na objavljivanju starih fotografija, ukoliko osoba ne želi da one budu javno objavljene. Objavljivanjem starog imena osobe, kao i objavljivanjem fotografija iz perioda pre ulaska u medicinsku ili socijalnu tranziciju, intervjuisana osoba se može dovesti u opasnost, a otkriveni podaci svakako ne doprinose kvalitetu teksta, već ga čine senzacionalističkim i dovode u pitanje novinarsku etiku.
Izvor: Preporuke za medijsko izveštavanje o transrodnim, interpolnim i rodno varijantnim (TIRV) osobama, Kolektiv Talas TIRV
Detaljnije: https://talas.org.rs/wp-content/uploads/2023/02/kolektiv-talas-tirv_preporuke- za-medijsko-izvestavanje-o-tirv-osobama_2022..pdf
Kontakt: [email protected]