Uvodna napomena:
Na veb stranici Psihološkog centra za mentalno zdravlje u zajednici „MentalHub“, dati su kontakti mreže stručnjakinja i stručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja, koji su na raspolaganju za izjave svim medijskim profesionalcima koji obrađuju spomenutu temu.
Link: https://www.mentalhub.org/wp-content/uploads/2023/01/MREZA-PSIHOLOGA--MEDIJSKO-IZVESTAVANJE-O-MENTALNOM-ZDRAVLJU.pdf
Mediji mlade treba da upute na to gde mogu da pronađu besplatnu, ali i svaku drugu vrstu psihološke podrške, kao i gde mogu da se edukuju o ovoj temi.
Novinari i novinarke treba da teže destigmatizaciji mladih s mentalnim poteškoćama kroz kreiranje ličnih priča o njima, ali da im pritom garantuju anonimnost ukoliko je oni traže, kao i da ih jasno upute u moguće posledice javnog izlaganja.
Novinari i novinarke treba da izbegavaju pominjanje medikamentne terapije kada izveštavaju o lečenju psiholoških poremećaja, kao i opisivanje ‘do detalja’ kako osobe uspevaju da nabave medikamente, jer to može dovesti do uzimanja lekova „na svoju ruku”.
Priče o mentalnom zdravlju ne treba ilustrovati tamnim fotografijama ili videima sa negativnom konotacijom, koji simbolizuju problem, već sadržajima koji prikazuju pronalaženje izlaza iz problema, podršku i zajednicu.
Potrebno je blagovremeno kontaktirati stručnjake i stručnjakinje za mentalno zdravlje i konsultovati se sa njima i pre početka rada na priči. Odabrana tema možda nije od javnog interesa ili može naškoditi osobama koje imaju poteškoće sa mentalnim zdravljem.
Ne treba se oslanjati na rezultate samo jednog istraživanja. Potrebno je proveriti da li postoje i druga istraživanja koja su se bavila istom temom i uporediti njihove rezultate.
Izvor: Priručnik za etičko izveštavanje medija o mentalnom zdravlju mladih, Krovna organizacija mladih Srbije
Detaljnije: https://koms.rs/wp-content/uploads/2024/04/Prirucnik-za-eticko-izvestavanje-medija-o-mentalnom-zdravlju-mladih.pdf
Kontakt: Kina Trnjaković, [email protected]
Javno zdravlje/pandemije
Reći kako se bolest širi, ali i kako se ne širi: Osim što se na taj način edukuju građani i građanke i razjašnjavaju dileme, ovo može pomoći da se izbegnu histerija i panika.
Voditi računa o posebno osetljivim grupama: Obavezno govoriti o onima koji bi mogli biti izloženi dodatnom riziku, kao što su novorođenčad i stariji muškarci i žene, kao i osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom, i objasniti im šta mogu učiniti da ostanu zdravi
Pratiti situaciju, održavati kontakte sa nadležnima: Nastaviti kontaktiranje epidemiologe i epidemiološkinja, medicinskog osoblja i službenika/službenica za javno zdravlje za dobijanje najnovijih informacija. Ti pozivi neće uvek doneti nove teme, ali odgovorni reporter ili reporterka moraju da budu u toku.
Naglašavati prevenciju.
Objaviti telefonske brojeve i način komunikacije građana i građanki sa nadležnima.
Voditi računa o izražavanju: Građani i građanke su već dovoljno anksiozni, tako da se situacija može pogoršati upotrebom reči kao što su „epidemija“ ili „pandemija“. Iako je reč o stručnim izrazima koji su u čestoj upotrebi, oni mogu da pogoršaju strah među stanovništvom. Fokusirati se na reči koje nemaju toliko težak prizvuk u javnoj upotrebi kao što je „izbijanje“, „širenje“, itd.
Izvor: Vodič za novinare o temama o javnom zdravlju, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, 2020.
Detaljnije: https://ndnv.org/wp-content/uploads/2020/03/Vodic-za-novinare-o-temama-o-javnom-zdravlju.pdf
Kontakt: [email protected]