Izbegavati izveštavanje o postupcima koji su u toku, ali u okviru izveštavanja o konkretnim slučajevima nasilja prema ženama, događaj ispratiti od početka do kraja (uključujući i zakonsku sankciju koju snosi nasilnik) – izveštavanje o zakonskim sankcijama doprinosi prevenciji nasilja jer informiše javnost o tome da je nasilje kažnjeno.
Ne izveštavati samo o konkretnim slučajevima, već i o fenomenu nasilja prema ženama kao takvom, radi prevencije i edukacije.
Naslovi ne smeju da počinju senzacionalističkim terminima poput „brutalno”, „jezivo”, „šokantno”, „horor” i slično.
Ne bi trebalo otkrivati identitet preživele/žrtve, kao ni detalje koji bi mogli uputiti na njen identitet, uključujući i fotografije mesta/zgrade/kuće gde se nasilje desilo, ali i identitet članova i članica porodice.
Potrebno je poštovati pretpostavku nevinosti kada je reč o nasilniku, te ne otkrivati njegov identitet (pogotovo ako to vodi otkrivanju identiteta preživele/žrtve), a u skladu sa zakonskim odredbama i Kodeksom novinara Srbije.
Nemojte opravdavati nasilje putem preispitivanja žrtvinog ponašanja koje je moglo „podstaći nasilnika“ (npr. pozajmila je / potrošila je novac, neverna je, prigovarala je nasilniku, ušla je sa njim u automobil, našla se sa njim u njegovom stanu i slično). Takođe, nasilje se ne sme opravdavati ni spoljašnjim okolnostima ili ličnim osobinama nasilnika (npr. siromaštvo, kultura, visoke temperature, ostanak bez posla, mentalne bolesti, alkoholizam, narkomanija).
Ne prikazivati i ne pisati o žrtvama/preživelima kao o „jadnim“, „nesrećnim“ ženama – na ovaj način umanjuje se njihovo dostojanstvo i one se u potpunosti svode na ulogu žrtve.
Potrebno je izbegavati iznošenje detalje o načinu izvršenja nasilja, jer unižavaju dostojanstvo preživele/žrtve i daju ideje za nasilnička ponašanja drugim nasilnicima.
Koristiti jezičke konstrukcije kojima se naglasak odgovornosti stavlja na nasilnika i kojima se izbegava pasivizacija i dodatna viktimizacija i nepoverenje u preživelu („silovao ju je”, a ne „silovana je”; „uhapšen je zbog prijavljenog silovanja”, a ne „uhapšen je zbog navodnog silovanja”);
Izbegavati stereotipno prikazivanje preživele/žrtve nasilja koje podrazumeva da je ona uplakana, potresena, sa vidljivim fizičkim posledicama nasilja. Potrebno je izbegavati fotografije i video-priloge koji prikazuju simulacije nasilja (npr. žena čuči u ćošku, a muškarac stoji nad njom sa podignutom pesnicom/ /nožem). Ne bi trebalo koristiti fotografije i video-priloge koji prikazuju žene u modricama. Ne bi trebalo koristiti fotografije ili montaže fotografija u kojima se nasilnik i žrtva/ /preživela stavljaju jedno do drugog jer se na taj način romantizuje njihov odnos i oni se stavljaju u istu ravan.
Izbegavati uzimanje izjava i nikada ne pozivajte ženu prvi. Ako vam se javi sama ili sa vama kontaktira preko posrednika, odgovorite u najkraćem mogućem roku, a pre razgovora konsultovati se sa ekspertkinjama (npr. psihološkinje, pravnice, aktivistkinje i sl.) koje rade sa preživelima.
Preživeloj ne postavljati pitanja poput: „Zašto ga niste ostavili?” ili „Zašto ste mu se vraćali?” – imajući uvek na umu kako je činjenično utvrđeno da žena ostavlja nasilnika i vraća mu se u proseku od sedam do jedanaest puta pre nego što zaista ode od njega, kao i postojanje brojnih razloga što se to dešava (npr. gubitak samopouzdanja i vere u sebe, gubitak resursa i podrške, neadekvatna reakcija institucija, nekažnjavanje nasilnika ukoliko je prijavljen, ekonomska situacija).
Ne bi trebalo postavljati pitanja u vezi sa decom, jer to protiv preživele može da bude upotrebljeno u eventualnom sudskom postupku za starateljstvo – zato što je izložila decu javnosti – čega preživele često nisu svesne ili o čemu nemaju znanja.
Kada je reč o tzv. osvetničkoj pornografiji, medijski izveštaji trebalo bi da izbegnu imenovanje sajtova i grupa namenjenih distribuciji osvetničke pornografije.
Poželjno je zaključati mogućnost komentara na sadržaje o nasilju zbog visokog procenta verovatnoće da komentatori izazovu sekundarnu viktimizaciju i retraumatizaciju, što žene može odvratiti od prijavljivanja nasilnika.
Izvor: Smernice za medijsko izveštavanje o nasilju prema ženama, Novinarke protiv nasilja prema ženama, 2021.
Detaljnije: https://novinarkeprotivnasilja.org/wp- content/uploads/2021/12/Smernice_WEB-VERSION-final.pdf
Kontakt: [email protected]