Uvodna napomena: kao što će biti objašnjeno kroz preporuke različitih udruženja i pojedinaca/pojedinki, terminologija u oblasti prava osoba sa invaliditetom/hendikepom je ponekad oprečna. Stoga preporučujemo da se novinari i novinarke upoznaju sa mini rečnicima koji su dati u predstavljenim publikacijama iz ove oblasti.
Prilikom izveštavanja o osobama sa hendikepom, mediji bi trebalo da koriste konstrukciju „osoba sa“ hendikepom/invaliditetom, jer je upravo osoba ono što je u celoj priči najvažnije, a hendikep je samo jedan deo osobe koji se razlikuje. To znači da ne bi trebalo reći da je neko „hendikepiran“ ili „invalid“.
Mediji treba da izbegavaju konstrukcije poput „IAKO ima hendikep“, „UPRKOS hendikepu“, „BORI SE SA“, jer osobe sa hendikepom ne funkcionišu uprkos svom hendikepu, niti se bore sa tim, već nastoje da žive punim kapacitetom, u skladu sa svojim mogućnostima, pa samim tim i situacijom hendikepa.
Ne treba podsticati stereotip da osobe sa hendikepom uglavnom nemaju ili ne treba da imaju partnere ili partnerke, aktivan seksualni život, i da ne treba da budu roditelji. Ne treba podsticati ni preterano hvaljenje ili divljenje ako znamo da imaju partnera ili partnerku, ako očekuju bebu ili već jesu roditelji.
Obavezno je proveriti sa osobom da li i šta o svom zdravstvenom stanju želi/ ne želi da podeli, na koji način želi da govori o tome.
Ne donositi ocene o tome koji je hendikep veći ili manji, bolji ili gori, lakši ili teži. Svaka osoba funkcioniše sa svojim problemom, odnosno sa okolnostima koje joj otežavaju funkcionisanje, a merenje takvih stvari kosi se sa principima ljudskih prava. Loši primeri su: „on je težak invalid“ ili „ima težak oblik invaliditeta/hendikepa“.
Izvor: Priručnik za novinare i novinarke: osobe sa hendikepom, Lana Nikolić, 2019.
Detaljnije: https://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp- content/uploads/2019/03/Prirucnik_izvestavanje_o_osobama_sa_hendikepom_Lana_Ni kolic.pdf
Kontakt: [email protected]
Savet je da se hendikep osobe ne spominje, osim ukoliko nije od značaja za slučaj ili da se ne ističe u prvi plan. Naslovi poput: „Invalid ubijen na stanici“, „Dečak sa Daunovim sindromom pokrao staricu u prodavnici“ nikako nisu dobri, jer mogu žigosati sve ostale osobe koje imaju pomenute hendikepe. Takođe, u tim slučajevima nije potrebno naglašavati vrstu hendikepa zato što ona nije od presudnog značaja za slučaj. Sa druge strane, ukoliko je zdravstveno stanje bilo olakšavajuća okolnost za počinioca/počiniteljku u sudskom procesu, tada ona jeste značajna za proces, ali podleže kontroli Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Mnogi mediji, često u najboljoj nameri, želeći da naprave pozitivnu priču koja motiviše, pribegavaju stvaranju heroja od osoba sa hendikepom. Tako se u medijima mogu videti hvalospevi o osobama sa hendikepom koje samostalno funkcionišu, završile su fakultet, zaposlene su na visokim pozicijama itd. Važno je napraviti granicu – kada hvalimo nekoga zbog njegovih ili njenih uspeha, a kada to činimo samo zato što ima određeni hendikep. Nemojte hvaliti osobu sa hendikepom za obavljanje svakodnevnih uobičajenih stvari.
Ukoliko se pravi foto ili video materijal koji će ilustrovati temu potrebno je da se to uradi diskretnije, odmerenije i „sa ukusom“. Ako je tema pristupačnost, može se prikazati kako se kolica penju na ivičnjak koji nije oboren, neka se vidi zvučni aparat na semaforu, izlizana taktilna staza ili nedostajući rukohvati na stepenicama.
Sugestija je da se sagovornik/sagovornica pita na licu mesta da li bi mu/joj smetalo fotografisanje u kolicima, sa štakama, ili izbliza neko od sredstava koja koriste u svakodnevnom funkcionisanju.
Mediji često koriste „tužnu“ muziku kako bi pojačali emocionalni doživljaj publike. Time se sugeriše upravo pasivizacija osobe sa hendikepom, njena potčinjenost, loš položaj i izaziva sažaljenje. Sa druge strane, mediji ponekad koriste i preterano „razdraganu“ ili muziku koja motiviše, često i vokalno instrumentalnu, čak i kada to nije opravdano samo kako bi doprineli heroizaciji te osobe.
Izvor: Priručnik za izveštavanje o osobama sa hendikepom, Akademska inkluzivna asocijacija, 2024.
Detaljnije: https://aia.org.rs/izdavastvo/
Kontakt: [email protected]