"Glas se sve ređe čuje": Deca gotovo da nisu sagovornici u medijima, a priče o njima nose negativan ton i kršenje Kodeksa

(Izvor: N1) Mediji su nezainteresovani za decu i glas dece se sve ređe čuje. Oni koji, pak, izveštavaju o deci kao akterima društva, to rade zbog senzacionalizma. Posebno zabrinjavajuća situacija je na portalima, od kojih jedino N1, Danas i Politika nisu prekršili Kodeks, pokazuju rezultati istraživanja CEPROM-a. Novinari se nekad plaše da koriste decu kao sagovornike, a u senzacionalizmu su sredstvo zarade, samo su neki od stavova koji su izneli oni koji se bave decom i dečjim pravima.

“Mediji imaju moć da poštuju decu i njihova prava, ali i da stigmatizuju decu… Ako mogu da budu krivično odgovorni sa 14 godina, mogu i da iskazuju stavove”, reči su koje je iznela direktorka Užičkog centra za prava deteta Jelena Žunić Cicvarić na prikazu rezultata istraživanja “Medijska slika dece u Srbiji 2025” koje je sproveo Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM).

Opšti je trend da se deca u medijima marginalizuju, a marginalizacija dece raste protokom godina, navodi se u istraživanju. Svaka televizija sa nacionalnom frekvencijom u svojim centralnim informativnim emisijama prilog o deci emituje u proseku tek svakog petog dana, dnevne novine objave prosečno 1,4 teksta po izdanju, dok onlajn portali, iako imaju neograničen prostor, objave u proseku 5,3 teksta o detetu na dnevnom nivou.

Istraživanje je sprovedeno u periodu od 1. juna do 10. avgusta 2025. godine i obuhvatilo je devet dnevnih novina (Politika, Danas, Večernje novosti, Blic, Kurir, Informer, Srpski telegraf, Alo i Nova), centralne informativne emisije pet televizija sa nacionalnom frekvencijom (RTS 1, TV Pink, TV Prva, TV B92, TV Happy), kao i 20 najposećenijih portala, među kojima je i N1.

“N1 jedan od retkih medija koji nije prekršio Kodeks”
Čak i kada se izveštava o deci, to je uglavnom u negativnom smislu – o tragedijama, nesrećama i zlostavljanju koje deca proživljavaju, a ređe se govori o njihovim dostignućima. Čak 71 odsto analiziranih tekstova na portalima je sadržalo negativne izveštaje o deci, nalazi su istraživanja CEPROM-a.

Zabeleženo je i, što je posebno problematično, rekordno kršenje Kodeksa novinara i novinarki Srbije. Portali koji su najviše kršili Kodeks su Republika, Kurir, Telegraf, Blic, Alo i Informer. Jedini portali koji nisu prekršili Kodeks prilikom izveštavanja o deci su, kako pokazuje istraživanje, N1, Politika i Danas.

Na portalima je Kodeks kršen u svakom petom tekstu, a u dnevnoj štampi u svakom desetom. U istraživanju nije zabeleženo da su u analiziranom periodu televizije sa nacionalnom frekvencijom kršile Kodeks, a u TV prilozima je bilo najčešće neutralne konotacije (priprema za školu, upis u srednje škole i slično). Na televiziji je bilo i najmanje tekstova sa negativnom konotacijom, u odnosu na portale i dnevnu štampu.

U senzacionalističkom izveštavanju deca se još koriste i kao “mamac”, kako je navedeno, jer se svaki incident koji uključuje decu iskoristi kao povod za priču zbog posebne osetljivosti publike. Mediji neretko, kako piše, objavljuju detalje koji omogućavaju prepoznavanje deteta – fotografije kuća, podaci o roditeljima, adresu stanovanja ili školu koju pohađa.

Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković je kazala da izveštavanje nekad nije samo senzacionalističko, već da su čak tekstovi nekada i izmišljeni, navodeći primer medija, čime ime nije htela da iznese. Kako je kazala, Savet za štampu je dobio žalbu roditelja deteta iz Ribnikara koje je navodno svodočilo o tragediji koja se dogodila u ovoj školi, a da dete zapravo, navodi ona, nikada nije dalo takvu vrstu izjave.

“Urednicima tabloida je najvažnije da imaju manje prekršaja od nekog drugog, ali kada su deca u pitanju imaju neku vrstu želje za saradnjom. Ipak, neki su svesni da im je nečija patnja – samo povod za zaradu”, istakla je ona.

“Neke teme su posebno osetljive – primer ‘Važnih stvari'”

Istraživanje “Medijska slika dece u Srbiji 2025” pokazuje i da se deca retko pojavljuju kao sagovornici u medijima, navodeći da se “njihovo mišljenje ne tretira kao bitno u medijskom prostoru”. Ipak, glavna i odgovorna urednica “O radija” Klara Kranjc navodi i da se novinari nekada plaše da ih pitaju za mišljenje.

“Novinari se plaše da decu koriste kao sagovornike. Imali smo primer tragedije u Ribnikaru koju su sva deca osetila, a mi ih nikada nismo pitali kako su to osetili”, istakla je ona, dodajući da su u ime dece govorili roditelji, nastavnici, učitelji, ali nikako ona sama.

Predsednik CEPROM-a i vođa projekta Marko Nedeljković istakao je da je pitanje izjašnjavanja dece u medijima često osetljivo, zbog različitih reakcija koje dolaze na ovu temu.

Na pitanje portala N1 kako bi ocenio izjašnjavanje deteta u emisiji “Važne stvari” na RTS-u o studentskim protestima, koja je potom i cenzurisana u repreziji, Nedeljković kaže da je pre izjašnjavanja o ovom događaju morao da se konsultuje sa stručnjacima koji se bave decom, ali je kazao da je “bilo dobro da se čuje šta dete misli o aktuelnim dešavanjima”.

“Ništa tu nije bilo agresivno, odgovor deteta je spontano došao. Sva dešavanja su i na njega uticala jer on nije mogao da ide u školu, pa ga se to tiče”, kazao je on, komentarišući isečak iz emisije u kojoj je dečak kazao da se “studenti bore za pravdu i našu budućnost”.

Podsetimo, ovo nije jedini primer da je glas deteta senzurisan zbog reči o aktuelnoj situaciji. Jedna devojčica je kazala da “ne bi živela u Zrenjaninu jer tamo nema čiste vode”.

I direktorka Užičkog centra za prava deteta smatra da dete u ovoj emisiji nije zloupotrebljeno, a navela je i smernice koje bi trebalo poštovati kada se mišljenje deteta uzima u razmatranje.

“Treba imati u vidu šta je interes tog deteta u tom datom trenutku, da li se tema, direktno ili indirektno, tiče deteta i da li je to za dete bezbedno – u smislu da ne narušava njegovu čast, privatnost ili ugled. Na kraju, tu je i pitanje uzrasta – ako mogu krivično da odgovaraju sa 14, mogu i da iskažu svoje stavove”, napomenula je Žunić Cicvarić.

“Gube i mladi i deca, ali i novinari”
Stigmatizovani su, ističe psihološkinja Ana Mirković, ne samo deca, već i mladi, navodeći da tradicionalni mediji ne prave sadržaj za mlade, i da tako od sebe otklanjaju veliki deo potencijalnih čitalaca.

“Tradicionalni mediji ne prave sadržaj za mlade, a kad prave sadržaj o mladima, oni ih suštinski ne poznaju. Nije dobro za medije, iz razloga što gube publiku, a nije dobro ni za samu decu jer su informacije na društvenim mrežama često nepotvrđene”, poručila je ona, ističući da je radila na programu uvođenja “medijske pismenosti” za mlađe uzraste ali da “nije postojao interes da se ta ideja realizuje”.

Projekat „Medijska slika dece u Srbiji 2025.” CEPROM-a realizuje se u okviru šireg projekta „Prava deteta su ljudska prava” koji podržava Delegacija Evropske unije, a sprovodi Užički centar za prava deteta.

Autor: A. D.