„Hendikep nije bauk“: Kako mediji izveštavaju o osobama sa hendikepom i gde greše?

(Izvor: Danas/FoNet) Najčešči prekršaji etičkog kodeksa kada je reč o medijskom izveštavanju su neproverene informacije i otkrivanje imena žrtvava i osumnjičenih, izjavio je danas novinar i autor monitoringa kršenja etičkog kodeksa u štampi pri Savetu za štampu Bojan Cvejić.

Cvejić je na panel diskusiji „Granice slobode – Etičko izveštavanje i izazovi profesije“ kazao da mediji ne prave razliku između nagađanja, pretpostavki i glasina s jedne, i činjenica s druge strane, a isto tako ne razumeju pravila privatnosti.

On je ukazao da navedena kršenja kodeksa ne narušavaju samo kvalitet novinarstva, već i dostojanstvo ličnosti kada se piše o njima.

Kada je reč o izveštavanju o osobama sa hendikepom, Cvejić je ukazao da je u Savetu za štampu zajedno sa koleginicom Sanjom Pavlović napisali dopunske smernice za medijsko izveštavanje, gde se između ostalog našla i ta tema.

Autorka Priručnika za adekvatno i afirmativno izveštavanje o osobama sa hendikepom Katarina Tomović kazala je da na početku mediji u velikoj meri nisu prepoznali značaj preporuka iz njenog priručnika, ali da se u međuvremenu situacija promenila i da kolege sada postavljaju pitanja kako adekvatno o tome izveštavati.

Ona je ukazala da joj je drago što se novinari interesuju, što ispravljaju greške i kada je reč o izveštavanju o osobama sa hendikepom kažu „hajde da vidimo smernice“.

Tomović je navela da problem izveštavanja o takvim osobama nije samo u štampi, već i na televizijima koje snimaju osobe kako plaču, jer to donosi veću gledanost, ili emituju fotografije kola ili belog štapa.

Prema njenim rečima, često se dešava i da novinari umesto sa osobom sa hendikepom, prilikom intervjua govore sa njihovim privatnim asistentima.

Ona je najavila i drugo izdanje svog priručnika, koje će biti dopunjeno segmentima o veštačkoj inteligenciji i onlajn medijima.

Izvršni direktor Akademske inkluzivne asocijacije Milan Janković naglasio je da je važno baviti se temama osoba sa hendikepom, dodajući da je cilj asocijacije širenje svesti o položaju i pravima tih osoba.

Prema njegovim rečima, cilj je raditi na edukaciji novinara, ali istovremeno im približiti činjenicu da te osobe treba da pripadaju opštoj populaciji.

Govoreći o edukaciji novinara, on je ukazao da je to itekako bitno, jer su mediji „moćno“ sredstvo za to kako će neko biti prikazan, a potom i kako će to uticati na stvaranje percepcije o tom pitanju kod građana.