Izbegavati ponižavajuće ili trivijalizovano izveštavanje o izgledu, oblačenju i ponašanju žena, umesto uravnoteženog razmatranja njihovih stavova i mišljenja zasnovanog na informacijama.
Izbegavati izveštavanje i prikazivanje žena i muškaraca u stereotipnim ulogama unutar porodice i zajednice.
Voditi računa o većoj zastupljenosti žena kao sagovornica i njihovom smislenom učešću u različitim profesionalnim i informativnim ulogama, naročito kada su u pitanju žene iz manjinskih grupa.
Izvor: Preporuka CM/Rec(2019)1 o sprečavanju i borbi protiv seksizma usvojena od strane Komiteta ministara (Savet Evrope).
Napomena: iako ovaj dokument Saveta Evrope ne upućuje preporuke medijima, već državama članicama, smatramo važnim da ovde istaknemo pojedine odredbe koje mogu biti od pomoći medijima za razumevanje seksizma i unapređenje medijskog izveštavanja.
Uvodna napomena:
Glosarijum (spisak) zvanja, zanimanja, titula i imenovanja žena dostupan je u okviru publikacije Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika.
Cilj rodno osetljivog jezika jeste da izjednači prirodni i gramatički rod kada su u pitanju zanimanja, titule, zvanja, opredeljenja koja označavaju žene.
Smernice za upotrebu rodno osetljivog jezika:
- Subjekat i predikat se moraju slagati u rodu i broju
- Preporučljivo je dosledno upotrebljavati formu (gramatičkog) ženskog roda za imenovanje zanimanja i titula žena gde god je to moguće
- Preporučljivo je izbegavati oslovljavanje ženske osobe prema bračnom statusu
- Navoditi punu identifikaciju za svaku osobu, posebno ukoliko saopštavate o (bračnom) Primera radi, ako kažemo: Došao je Pera Perić sa ženom, fokusiramo se na samo jednu osobu u paru, muškarca, i upadamo u zamku seksizma. Ovakav iskaz implicira da žena pripada svom suprugu, te da je kao zasebna individua nebitna, čak toliko da nema potrebe ni da joj spomenemo ime. Umesto toga, pravilnije je reći: Došli su Pera i Ana Perić, jer ovakav jezički iskaz poštuje njihovu individualnost i identitet svake jedinke u paru.
- Preporučljivo je koristiti paralelne forme ukoliko se izrečeno odnosi i na muškarce i na žene. Postoji nekoliko mogućnosti za upotrebu paralelnih formi u pisanoj i usmenoj komunikaciji:
- Potrebno je da zakažete pregled kod svog izabranog lekara/izabrane lekarke, kada se navode obe forme i „razdvajaju” kosom crtom;
- Potrebno je da zakažete pregled kod svog izabranog lekara ili izabrane lekarke, kada se navode obe forme i „razdvajaju” rečcom „ili”;
- Potrebno je da zakažete pregled kod svog izabranog/e lekara/ke, kada se navodi muška forma, koju prati oznaka za nastavak ženske
Imenice u muškom rodu nisu rodno neutralne i treba ih izbegavati za obeležavanje ženskog roda. U skladu s tim, ukoliko je potreba da se izbegne navođenje paralelnih formi, potrebno je korišćenje rodno neutralnih izraza poput „lice“ ili „osoba“, kako u jednini, tako i u množini.
Izvor: Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika, Centar za ženske studije, 2019.
Detaljnije: https://www.rodnaravnopravnost.gov.rs/sites/default/files/2019- 07/Priruc%CC%8Cnik%20za%20upotrebu%20rodno%20osetljivog%20jezika_latinica_0 .pdf
Kontakt: Hristina Cvetinčanin Knežević [email protected], Jelena Lalatović [email protected]