Pojedini svetski mediji u svojim internim kodeksima izričito propisuju da ne treba izveštavati o samoubistvima, osim ukoliko osoba nije javna ličnost, postoji javni interes ili je samoubistvo deo ponavljajućeg obrasca kao odgovora na društvene i ekonomske pritiske.
Prilikom izveštavanja o samoubistvima, mediji moraju da poštuju i zaštite privatnost, dignitet i interes preminulog/e i njemu/njoj bliskih osoba.
Izbegavati formulacije kao što su „do samoubistva najčešće dolazi zbog…“ i slične. Ne postoji jedan univerzalni uzrok niti razlog, a ovakvi komentari mogli bi da pojačaju stigmu i izazovu retraumatizaciju porodica preminulih.
Neprimereno je govoriti o „uspešnom samoubistvu“, „počinjenom samoubistvu“, „izvršenom samoubistvu“, „neuspelom pokušaju samoubistva“ i sličnom. Ovakvi izrazi doprinose daljem širenju stigme jer dodaju konotaciju koja samoubistvo povezuje sa zločinom, ili pak sugerišu da je suicid prihvatljiv izlaz u teškim situacijama. Primereniji izrazi bili bi „umro usled suicida“, „osoba koja je sebi pokušala da oduzme život“, „osoba koja se ubila“ i slični.
Fotografije sa mesta događaja i grafički prikazi samog čina, kao i fotografije srodnika, prijatelja ili sahrane, mogu da budu veoma uznemiravajuće. Previše detalja, prvenstveno onih u vezi sa načinom samoubistva, kao i eksplicitnih opisa, može negativno uticati na vulnerabilne osobe, članove porodice ili širu zajednicu.
Trebalo bi izbegavati bilo kakve prikaze i opise kada su u pitanju oproštajna pisma, predmeti pronađeni u blizini preminule osobe, tačno mesto samoubistva i slično. Ovo svakako ne znači da bi od javnosti trebalo sakrivati bitne informacije. Ako je, na primer, osoba za sobom ostavila oproštajno pismo, u izveštaju se može naći taj podatak, ali je nedopustivo otkrivati njegov sadržaj, komentarisati pojedinosti ili objavljivati fotografije.
Svaki pokušaj da se pojedinačni čin suicida objasni navođenjem jednog određenog razloga („ubio se zbog nesrećne ljubavi“, „digao ruku na sebe zbog zelenaša“, „kobna jedinica iz matematike“ itd.) dovodi do preteranog pojednostavljenja objašnjenja i zanemarivanja činjenice da su oni uglavnom složeni, višestruki i duboki.
Poznate ličnosti koje preminu od suicida nikada ne bi trebalo svoditi na njihovo zanimanje – na primer „influenser“, „glumac“, „muzičar“ – suicid je posledica složenog spleta faktora.
Nikada ne bi trebalo nagađati o uzrocima samoubistva na osnovu detalja iz biografije ili prošlosti osobe – ne nabrajati raskide, sukobe sa drugim javnim ličnostima i slične događaje, jer bi to moglo da izazove hajku na bivše partnere/ke.
Izvor: Smernice za etičko medijsko izveštavanje o samoubistvu, UNDP, 2023.
Detaljnije: https://www.undp.org/sr/serbia/publications/smernice-za-eticko- medijsko-izvestavanje-o-samoubistvu