Novinar/novinarka mora da zna i ono što žrtva ne mora: kakve su moguće opasnosti za žrtvu ukoliko pristane da javno govori, pogotovo pred kamerama. Ako bi priča mogla da ugrozi žrtvu, obaveza medija je da takvu priču ne objavi. Ukoliko žrtva iz bilo kog razloga nije u mogućnosti da sama proceniti moguće opasnosti od objavljivanja priloga, novinari/novinarke i urednici/urednice dužni su da razmišljaju o najboljem interesu žrtve i učine sve da je zaštite od retraumatizacije.
Prava imena, mesto boravka ili druge informacije koje bi mogle otkriti identitet žrtve moraju biti izostavljene iz svake medijske objave. Najbitnije je da žrtva trgovine ljudima ne može biti prepoznata na fotografiji ili video-snimku. Žrtva koja je već teško traumatizovana, ponižena i oštećena, dodatno se viktimizuje neodgovornom javnim iznošenjem informacija o situaciji eksploatacije u kojoj se zatekla.
Važno je postavljati pitanja koja su u skladu sa uzrastom/starošću žrtve (naročito kada su u pitanju deca žrtve).
Ne postavljati pitanja o seksualnoj zloupotrebi (naročito kada je u pitanju dete žrtva). Ne objavljivati fotografije na kojima je žrtva trgovine ljudima prikazana u seksualnom kontekstu, a naročito ako je u pitanju dete žrtva.
Izvor: Trgovina ljudima: Priručnik za novinare, ASTRA – akcija protiv trgovine ljudima, 2023.
Detaljnije: https://drive.google.com/file/d/1LxpiFvauIKUf4dM3P9JRAiaKm90JY9a4/view
Kontakt: [email protected]