Zapisnik sa sto sedamdesete sednice održane 30.04.2026.

SAVET ZA ŠTAMPU

Komisija za žalbe

Br.171

30.4.2026.
Beograd

ZAPISNIK

Sa 170. sednice Komisije za žalbe, održane 30. 4. 2026. godine u 18 sati u Pres centru UNS-a

Prisutni članovi Komisije: Nadežda Budimović, Filip Švarm, Jelka Jovanović, Olivera Milošević, Zlatko Čobović, Rodoljub Šabić, Milena Vasić, Jelena Petković i Sanja Pavlović  

Odsutni članovi Komisije: Ana Martinoli i Tamara Skrozza

Ostali prisutni: Stephanie Carette (EU Delegacija), Miroslav Ercegovčević (advokat), Velimir Petrović (YUCOM), Ivana Kragulj (NUNS), Danica Đokić, Veljko Milanović i Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu.

    Dnevni red:

1.Razmatranje žalbe Vendi Vud na tekst objavljen na portalu „Magločistač“

2.Razmatranje žalbe Dine Barjektarević na tekstove objavljene na portalu „Informer.rs“

3.Razmatranje žalbe Mirele Smiljanić Ličina na tekstove objavljenje na portalu „Feljton.rs“

4.Razmatranje žalbe Đura Macuta na tekstove objavljene na portalu „KRIK“

5.Razmatranje žalbe Verana Matića na tekstove objavljene na portalima „24sedam“, „Užice oglasna tabla“, „Lučani uživo“, „NS uživo“, „Drina info“, „Prijepolje info“ i „Vesti.rs“

1.Vendi Vud je žalbu Savetu za štampu podnela zbog toga što je, kako je navela, portal objavio niz fabrikovanih i netačnih navoda u formi citata njenih izjava, čime su, kako je navela, prekršene odredbe Kodeksa iz poglavlja Istinitost izveštavanja i Odgovornost novinara. Jelena Petković je u toku rasprave rekla da u ovom slučaju nije bilo kršenja Kodeksa. Ukazala je na to da kada se neko obrati redakciji sa problemom, ne znači da ima pravo da diktira kako će se o tome pisati. Kad je reč o samom citatu, reč je o broju „Služenog glasnika“ koji je žaliteljka navela. Redakcija je dužna da proveri infomacije koje objavljuje, oni su u ovom slučaju to uradili i ispravili, jer su mislili da je ona napravila lapsus, istakla je i dodala da je najvažnije da je objavljena tačna informacija. Milena Vasić je rekla da pravnici znaju da je broj „Službenog glasnika“ potpuno nerelevantan, jer nije pravni osnov ni za šta. U ovom slučaju pravni osnov su cenovnik i tarifa, tako da je broj „Glasnika“ nevažan kada se navede ispravan pravni osnov, a redakcija je postupila savesno i ispravila grešku. Navela je i da je problem što je žaliteljka strana državljanka, pa je pola komunikacije sa redakcijom „izgubljeno u prevodu“, kao i da je žalba u velikom meri proistekla iz nerazumevanja i jezika i pravnog sistema. Rodoljub Šabić se saglasio sa ovim i dodao da se iz objašnjenja urednice vidi da nije postojala nikakva loša namera, već su hteli da isprave grešku. Olivera Milošević je rekla da je žalba „prestroga“ ako se uzme u obzir šta su zamerke. Redakcija je pokušala da sve odradi profesionalno, kontaktirali su relevantne institucije, vidi se da navodi žaliteljke da nije dobro citirana u vezi sa dugom od 400 dinara ne stoje, te zato ne misli da je Kodeks prekršen. Volela bi, međutim, naglasila je, da su pre objavljivanja teksta pozvali podnositeljku žalbe da provere da li je pogrešno navela broj „Službenog glasnika“ i da zajedno razreše to. Komisija je potom jednoglasno odlučila da Kodeks nije prekršen.

2. Podnositeljka žalbe Dina Barjektarević navela je da je bila jedna od govornica na Osmomartovskom maršu održanom 8. marta ove godine na Trgu Republike u Beogradu, te se u oba sporna teksta nalazi video snimak njenog učešća na tom događaju, koji je okarakterisan kao skup blokadera i srbomrzaca. Po njenom mišljenju, načinom izveštavanja prekršene su brojne tačke Kodeksa iz poglavlja Istinitost izveštavanja, Nezavisnost od uticaja, Odgovornost novinara i Poštovanje dostojanstva. Iz rasprave i odlučivanja o žalbi bila je izuzeta Milena Vasić, advokatica žaliteljke. U kraćoj raspravi, Sanja Pavlović je ukazala da, sem manira klevetanja, poluistina i manipulacija, tekstovi sadrže vrlo uredljive i mizogine komentare u vezi sa tim kako bi žena trebalo da izgleda, šta bi trebalo da radi i na koji način da govori. Jelena Petković je dodala da je reč o klasičnom targeriranju, jer tekstovi ne sadrže nikakve korisne informacije. Komisija je jednoglasno odlučila da su prekršene tačke 1, 2 i 3 Poglavlja I, tačka 2 Poglavlja II, tačke 1, 2 i 3 Poglavlja III i tačke 1 i 3 Poglavlja V.
3. Mirela Smiljanić Ličina, javna izvršiteljka, žalila se na seriju tekstova objavljenih u posebnoj rubrici na portalu, koji, kako je istakla, sadrže neproverene i neistinite navode, uvredljive kvalifikacije, podatke iz privatnog i profesionalnog života, kao i sadržaje sa elementima zastrašivanja i uznemiravanja. Umesto odgovora redakcije, Savetu je dostavljen dopis na 143 strane osobe koja se najpre predstavila kao neko ko je mediju dostavio sve infomacije na osnovu kojih su pisani tekstovi, a zatim kao autor spornih tekstova, uz zahtev da se materijal javno pročita na sednici „od slova do slova“. Predsedavajuća Nadežda Budimović je podsetila da Komisija za žalbe u ovom, kao i u svim drugim slučajevima, treba da utvrdi da li je objavljivanjem spornih tekstova prekršen Kodeks, a ne da li je valjana argumentacija podnosioca dopisa. Milena Vasić je rekla da Savet za štampu nije sud i da se u postupku pred njim ne izvode dokazi i ne utvrđuje istina kao što se to radi pred sudom, niti je Savet nadležan da ceni dokaze protiv javne izvršiteljke, koji su, kako je rekla, trebalo da budu objavljeni uz tekstove. Ono što je Savetu dostavljeno predstavlja studiju slučaja, bez priloženih dokaza. Objasnila je da načinom naplate dugovanja treba da se bave sud i Komora izvršitelja, ali da je ovakav način pisanja monstruozan i da predstavlja specifičan vid proganjanja. Filip Švarm je rekao da je teško razumeti o čemu je u ovom slučaju reč, te da misli da je u pitanju neki privatni odnos. Istakao je da je rad javnih izvršitelja dobra tema za istraživačko novinarstvo i da su podaci mogli biti dostavljeni nekom ozbiljnom istraživačkom mediju, koji bi to istražio na profesionalan način, dok se ovako sve svodi na izlive mržnje, gorčine, proganjanje i frustracije. Rodoljub Šabić je rekao da je odricanje portala od bilo kakve odgovornosti i pozivanje na poštovanje američkih zakona ektremno neprofesionalno. Naveo je da je reč o teškoj, mučnoj temi, jer postoji veoma mnogo delikatnih i neprijatnih iskustava građana sa javnim izvršiteljima. Međutim, čak i da je sve što je objavljeno tačno, Komisija bi morala da donese odluku da je Kodeks prekršen jer tekstovi sadrže preteći ton i uvrede, što je potpuno neprihvatljivo. Nadežda Budimović je konstatovala da je šteta što je ovako važna tema obrađena na ovakav način, dok je Jelka Jovanović ukazala na to da Komisija zapravo raspravlja o nečemu što uopšte nije medij i da način na koji su tekstovi napisani neshvatljiv. Komisija je, potom, jednoglasno odlučila da su prekršene tačke 1 i 5 Poglavlja I, tačke 1 i 2 Poglavlja III, tačka 3 Poglavlja V i tačka 3 Poglavlja VIII.

4.Đuro Macut, predsednik Vlade Republike Srbije podneo je žalbu zbog više tekstova, objavljenih od 30. apila 2025. do 17. marta 2026. godine, u kojima su, kako su naveli njegovi avokati, objavljene neistinite informacije da je podnosiocu žalbe ulazak u politiku doneo veliku imovinsku korist i to vilu od miliona evra, zatim da javnosti nije objasnio na koji je način stekao imovinu, da nije odgovorio na pitanja novinara KRIK-a i da nije govorio o poreklu novca. U toku diskusije Jelka Jovanović je izrazila zadovoljstvo što se najviši državni funkcioner obraća Savetu, jer time ukazuje čast Savetu i Komisiji za žalbe i potvrđuje da to telo ima težinu, ali je istakla da je obaveza premijera da odgovara javnosti i ocenila da je KRIK postupio profesionalno. Rekla je da nema nikakve logike da smatra neprihvatljivim da mu se pitanja postavljaju preko Vibera, a da sam demanti objavljuje na Instagramu. Jelena Petković se saglasila sa tim da ukoliko se šalje demanti, Instagram nije prava adresa i dodala da nije videla da je bilo koji medij preneo to sa Instagram profila premijera i da misli da je KRIK prethodno pokušavao da stupi u kontakt sa njim. Ukazala je na presude Evropskog suda za ljudska prava, koje su na stanovištu da su granice prihvatljive kritike i transparentnosti šire prema političarima i državnim funkcionerima nego prema privatnim licima, jer su oni pristankom na javnu funkciju svesno izložili svoje postupke detaljnoj kontroli javnosti i novinara. Rodoljub Šabić je ocenio da je reč o specifičnoj žalbi, koja ima ozbiljan načelni značaj. Nesumnjivo je, istakao je, da svaki javni funkcioner ima obaveze prema javnosti koje daleko prevazilaze obaveze običnih grarđana. Premijer u jednoj zemlji koja nosi breme ozbiljne korupcije, morao bi da pokuša da otkloni svaku sumnju u poreklo svoje imovine, a ne da se samo poziva na to da je prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije, gde se navodi da je deo poklon, deo pozajmica, deo ušteđevina.. jer to nije dovoljno objašnjenje. Reč je o, za naše prilike, velikoj imovini za koju se ne može na nesumnjiv način utvrditi kako je stekao, budući da je lekar, a ne biznismen, i ne bi smeo da bude problem da odgovori na pitanja novinara. Filip Švarm je istakao da Kodeks nije prekršen i rekao da ne razume zašto je jedna društvena mreža prihvatljiva, a druga nije. Zasmetalo mu je, objasnio je, što premijer smatra neprimerenim da mu se pitanja šalju na Viber, a misli da je sasvim u redu da odgovara na Instagramu. Milena Vasić rekla je da su se novinari bavili pitanjem koje je par excellence pitanje od javnog interesa i dodala da je u žalbi sve pogrešno – da je podneta godinu dana posle objavljivanja prvog teksta i da je sve što piše u žalbi o tome iz kojih sredstava je kupljena kuća, podnosilac žalbe trebalo da odgovori KRIK-u, a ne Savetu ili da piše na Instagramu, te da misli da suština žalbe nije samo zaštita prava, nego da u njoj ima i šikanozne namere. Zlatko Čobović je ukazao na to da je podnosilac žalbe, kao javni funkcioner dužan da detaljno objasni poreklo imovine, a ne samo da popuni obrazac u Agenciji. Istakao je i da je apsolutno nepimereno što se u žalbi pravi poređenje sa ubistvom Zorana Đinđića, kako bi se ilustrovala navodna ugroženost podnosioca žalbe. Olivera Milošević je naglasila da su javni finkcioneri koje plaćaju građani, dužni da daju informacije novinarima, a da je podnosilac žalbe imao priliku da odgovori i da KRIK to objavi, a on je izabrao da ih ignoriše.  Dodala je da on izgleda ne zna kakva je uloga novinara, ni šta je njegova obaveza i ne može da se odluči da li će komunicirati sa novinarima i sa kojim. Isto važi i za drugu temu tekstova, onu iz njegove lekarske prakse, jer je takođe od značaja za javnost. Komisija je, nakon rasprave, jednoglasno odlučila da Kodeks nije prekršen.

5. Veran Matić, predsednik Upravnog odbora ANEM-a i predsednik Stalne radne grupe za bezbednost novinara, podneo je žalbu protiv više medija koji su objavili isti tekst u kojem se, kako je naveo, iznosi niz neistina, neosnovanih optužbi, bez ikakve mogućnosti da se čuje „druga strana“, čime mu je narušena reputacija, bez ikakvih osnova. Jelena Petković je istakla da ove tekstove ne može da vidi nikako drugačije nego kao nastavak kampanje i kao opasno targeriranje i ugrožavanje bezbednosti Verana Matića. Dodala je da ta kampanja traje mesecima, kulminirala je filmom Centra za društvenu stabilnost, a i dalje se svaka prilika koristi kako bi se napao Matić, kao i da se to radi zbog njegove uloge u društvu, značaja među novinarima i tema kojima se bavi. Naglasila je da bi institucije morale da reaguju na ovu opasnu kampanju, pre svega Tužilaštvo, jer ovo uveliko prevazilali nadležnosti Saveta za štampu. Navela je i da je odgovor na žalbu skandalozan koliko i sam tekst i da sadrži niz laži i jezivih insinuacija. Filip Švarm je rekao da je ovo čisto targetiranje i poziv na linč, te da se ne može govoriti ni o kakvom novinarskom radu, što je Komisija zaključila i prethodni put kad je odlučivala o žalbama na veliki broj portala koji su preneli delove iz filma Centra za društvenu stabilnost. Rekao je da sve ovo dolazi od te, jedne, organizacije, koja je mezimac vlasti i podsetio je da je iz tog centra Matiću upućena direktna pretnja: Ako neko vidi Verana Matića, neka mu kaže da je i Slavko Ćurivija pred smrt nosio bradu. Reč je o kampanji koja traje jako dugo i ne popušta, dodao je i upitao da li ćemo čekati da mu se nešto desi. Olivera Milošević je rekla da je reč o kontinuiranoj kampanji i da bi svakako, bar za četiri medija za koja su prošli put donete odluke da su prekršili Kodeks, trebalo odlučiti da su prekršili i tačku 3 Poglavlja V. Jelka Jovanović je rekla da ne bi pravila nikakvu razliku, jer su svi mediji na isti način prekršili Kodeks i dodala da je portal „Pripepolje info“ uklonilo tekst. Milena Vasić je ocenila da je bukvalno reč o satanizovanju pojedinca i da to može da bude jako opasno, pa bi morao da reaguje još neko, sem Saveta za štampu. Komisija je potom jednoglasno odlučila da je svih sedam medija prekršilo tačke 1, 2 i 3 Poglavlja I, tačku 3 Poglavlja V i tačku 3 Poglavlja VIII.

 Sednica je završena u  19.30 sati.  

Zapisnik vodila                                                                                               Predsedavajuća

Gordana Novaković                                                                                        Nadežda Budimović