Zapisnik sa sto šezdeset osme sedenice održane 26.2.2026.

SAVET ZA ŠTAMPU

Komisija za žalbe

Br.169

26.2.2026.
Beograd

ZAPISNIK

Sa 168. sednice Komisije za žalbe, održane 26. 2. 2026. godine u 18 sati u prostorijama Saveta za štampu.

Prisutni svi članovi Komisije: Milena Vasić, Nadežda Budimović, Filip Švarm, Jelka Jovanović, Olivera Milošević, Zlata Kureš (umesto Tamare Skrozze), Zlatko Čobović, Rodoljub Šabić, Jelena Petković, Sanja Pavlović i Ana Martinoli.

Ostali prisutni: Miloš Kostić iz Ministarstva informisanja i telekomunikacija RS, Aleksandra Ničić sa portala UNS Online i Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu.

Dnevni red:

1.Razmatranje žalbe Lazara Ilića na sadržaj objavljen na portalu „Telegraf.rs“

Razmatranje žalbe Ministarstva informisanja i telekomunikacija zbog neodgovarajućeg objavljivanja odgovora na portalu „UNS Online“
Razmatranje žalbe Lazara Stojakovića na tekst objavljen na portalu „Informer.rs“
Razmatranje žalbe Milana Katića zbog tekstova objavljenih u dnevnim listu „Politika“
Razmatranje žalbe Verana Matića zbog tekstova objavljenih na portalima „Informer.rs“, „Srbija Danas“, „Alo.rs“, „Palanačke vesti“, „Glas Aranđelovca“, „Stara Pazova uživo“, „Nova Pazova uživo“, „Srbija na istoku“, „Podunavlje uživo“, „Knjaževačka hronika“, „Vojvodina uživo“, „Lučani uživo“, „NS uživo“, „RTV Pančevo“, „Novosadska TV“, „24 sedam“, „Dnevnik.rs“, „025.rs“, „Gradske info“, „Dunavtelevizija.rs“, „RTV Bap“, „Sremskevesti.rs“, „025info.rs“, „Drina info“, „Moja Bačka Topola“ i „024info.rs“.

6.Razmatranje žalbe Zorana Zarića na tekst objavljen na portalu „Razotkrivač“

Članovi Komisije su pre početka sednice obavešteni da će odsutnu članicu Komisije Tamaru Skrozzu na ovoj sednici, odlukom NUNS-a, zameniti Zlata Kureš, kao i da će od naredne sednice Komisiji predsedavati Nadežda Budimović.

1.Administrator Instagram profila „Moj Beograd“ Lazar Ilić podneo je žalbu jer je redakcija „Telegrafa“ direktno linkovala sadržaj sa Instagram profila, bez njegove saglasnosti „kao autora i vlasnika sadržaja“. Istakao je da nije dao dozvolu za korišćenje, prenošenje, embedovanje niti linkovanje sadržaja u okviru novinskog članka. Jelena Petković je rekla da misli da Kodeks nije prekršen i da je ovo možda dobra prilika da napravi razlika između embedovanog sadržaja i postavljanja hiperlinka ka određenom sadržaju. Da je sadržaj embedovan, odnosno da je vidljiv na portalu „Telegraf“ to bi značilo da ostvaruje profit na taj način i bilo bi osnova da se govori o prekršaju Kodeksa, ali kako je u ovom slučaju Instagram stranica linkovana, veruje da je to u skladu sa Kodeksom. Filip Švarm je ukazao na to da, po Kodeksu, medij ima obavezu da navede izvor i autora (što je i uradio) i da poštuje pravila koriščenja medija sa kojeg preuzima sadržaje, ali da u ovom slučaju nije reč o mediju, nego o Instagram stranici, koja takva pravila nema. Međutim, kako je kasnije ocenio, medij je bio u obavezi da sporni sadržaj ukloni kada je to Ilić zatražio. Suština je da se ne može objavljivati nešto ukoliko je izričito rečeno da se to ne radi. Zbog toga je, po njegovom mišljenju, prekršen duh Kodeksa, odnosno tačke 1 Poglavlja IX. Olivera Milošević je takođe rekla da postoji etički prekršaj. Istina je da stranica „Moj Beograd“ nije medij, ali ima velik broj pratilaca i može se smatrati medijem u smislu autorstva, koje mora da se poštuje. U ovom slučaju je nečiji sadržaj iskorišćen u komercijalne svrhe i to bez njegove saglasnosti. Pravila za preuzimanje sadržaja su verovatno dodata kada je taj sadržaj već prenet, ali, kako je dodala, neko ko nije medij ima pravo da ne zna da mora da ima pravila za preuzimanje sadržaja i da ih doda naknadno. Zlatko Čobović je ocenio da je prekršena tačka 1 poglavlja IX, odnosno da nije relevatno da li je reč o mediju ili ne, ali je činjenica da je na toj Instagram stranici objavljeno nešto i da je to autorsko delo preuzeto bez dozvole. Kada je autor zamolio urednika portala da to ukloni, on je odbio i tako, uprkos protivljenju autora, koristio njegovo autorsko delo. Nadežda Budimović je rekla da je i ona bliža tome da Kodeks jeste prekršen, nego da nije i objasnila da su i društvene mreže neka vrsta medija, te da je portal mogao da iskoristi tu informaciju da napravi svoju vest, umesto da linkuje sadržaj objavljen na Instagram stranici, kao i da nisu hteli da uklone sadržaj kada je to od njih zatraženo. Dodala je da bi u odlučivanju mogla da pomogne i tačka 5 Poglavlja VIII, po kojoj društvene mreže treba tretirati kao i svaki drugi izvor, te da kada izvor povuče svoju saglasnost za objavljivanje nečega, urednik to mora da poštuje. Milena Vasić je istakla da je nebitno da li je sadržaj preuzet od medija ili od fizičkog lica, jer je ovo primer „parazitiranja” portala na nečemu što objavljuju građani ili manji mediji, kao i da je dodatni problem to što nisu hteli da to na zahtev uklone. Po njenom mišljenju, to što su pravila za preuzimanje postavljena kasnije ništa ne menja, jer autor ima pravo da u svakom trenutku povuče svoju anticipiranu saglasnost. Sa njima se nije saglasila Ana Martinoli, koja je navela da u trenutku kada je Ilić tražio da se ukloni sadržaj nisu postojala pravila koja su jasna za sve i da Komisija ne može da odlučuje na osnovu razgovora koji je on imao sa urednikom, niti na osnovu toga što su naknadno napisana neka pravila. Takođe, Komisija treba da se izjašnjava o tome da li je prekršena neka tačka Kodeksa, a ne da tumači da li je nešto „u duhu” te tačke. Rodoljub Šabić je takođe imao rezervu zbog toga što zabrane prenošenja nije bilo kada je „Telegraf” objavio sadržaj. Ipak, na njegovu odluku uticalo je to što je, kada je žalitelj izričito zahtevao da se sadržaj ukloni, urednik odbio da to učini. Nakon duže rasprave, Komisija je, sa devet glasova za i dva protiv, odlučila da je prekršena tačka 1 Poglavlja IX.

2.Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Republike Srbije podnelo je žalbu zato što je portal UNS Online odgovor koji su dostavili objavio u rubrici Vesti, a ne Saopštenja, u kojoj je objavljen tekst na koji su poslali demanti. Iz rasprave i odlučivanja izuzele su se predstavnice UNS-a u Komisiji Olivera Milošević i Jelena Petković, iako nemaju nikakve veze sa radom portala na koji se odnosi žalba. Olivera Milošević je rekla da ne želi da bilo ko postavi pitanje njene eventualne pristrasnosti, budući da je potpredsednica UNS- a, dok je Jelena Petković navela da će se izuzeti radi očuvanja integriteta udruženja. U toku rasprave, Milena Vasić je istakla da je krajnje vreme da se u 21.veku napravi razlika između načina na koji se plasira sadržaj u štampi i u onlajn medijima i da bi možda trebalo promeniti i Zakon o javnom informisanju i medijima u tom delu. Po njenom mišljenju, nema nikakvog značaja to što tekst nije objavljen u istoj rubrici, jer je bio vidljiv i istaknut i na samom sajtu i na naslovnoj strani. Dodala je da je ova žalba oblik šikaniranja portala jer je izveštavao o temi koja se nije svidela Ministarstvu. Zlatko Čobović je rekao da je u svemu saglasan sa onim što je napisano u odgovoru UNS-a i dodao da je tekst zapravo objavljen u čitanijoj rubrici, pošto je rubrika sa originalnim vestima uvek „jača” nego odeljak sa saopštenjima i da se Ministarstvo praktično žalilo jer je demanti objavljen u boljoj rubrici. Rodoljub Šabić je dodao da je odgovor objavljen u skladu sa Kodeksom, a da ukoliko ministar misli da je povređen Zakon, treba da ide na sud, jer Savet za štampu ne može o tome da odlučuje. Komisija je potom jednoglasno odlučila da Kodeks nije prekršen.

Advokati Lazara Stojakovića naveli su u još jednoj žalbi Savetu za štampu da su spornim tekstom prekršene tačke 1, 2, 4 i 5 Poglavlja I, tačke 1, 2, 3 i 4 Poglavlja III, tačka 3 Poglavlja V i tačka 1 Poglavlja VI i podsetili da Stojaković, kao učesnik studentskih protesta, od početka protesta trpi medijski linč, narušavanje privatnosti i najgnusnije uvrede. Jelena Petković je istakla da je reč o ko zna kojoj po redu žalbi jer se protiv Stojakovića vodi neshvatljiva politička kampanja, dodajući i da je ovakvo targetranje veoma opasno. Jelka Jovanović je takođe ocenila kao nedopustvo da se protiv jednog mladog čoveka, ali i protiv njegove porodice vodi strašna kampanja. Sanja Pavlović je ukazala i na to da je žalba mogla da bude detaljnije obrazložena, da su neke tvrdnje iznete bez objašnjenja, pa nije moguće utvrditi povredu Kodeksa u tom delu. Članovi Komisije su, po završeku diskusije, jednoglasno odlučili da su prekršene tačke 1, 2 i 3 Poglavlja I, tačke 1, 2 i 3 Poglavlja III, tačka 3 Poglavlja V i tačka 3 Poglavlja VIII.
Milan Katić je žalbu podneo zbog autorskog teksta u Kulturnom dodatku, u kojem je objavljena reprodukcija (sken) fotografije preuzete iz njegove knjige, bez njegove saglasnosti, kao i zbog toga što njegovo reagovanje nije objavljeno na odgovarajući način. Iz rasprave i odlučivanja bila je isključena Olivera Milošević, zaposlena u „Politici“. Milena Vasić je rekla da Komisija može da se izjašnjava o eventualnom prekršaju tačke 6 poglavlja III, koja se odnosi na objavljivanje odgovora, dok u priču o autorskim pravima na fotografije stare sto godina, za koje je redakcija imala neku saglasnost za objavljivanje, Komisija ne može da ulazi, jer je to pitanje za sud. Zlata Kureš je takođe ocenila da je fotografija snimljena pre više od 70 godina, da ne postoje autorska prava na nju, autor knjige tvrdi da je on restauriao tu fotografiju, ali za to je potrebno veštačenje za koje Komisija nije nadležna. Filip Švarm je istakao da svaka fotografija mora da se obradi pre objavljivanja u knjizi ili novinama, jer je drugačije nije moguće objaviti. Rekao je da je žalba besmislena u tom delu, a da reagovanje redakcija uopšte nije morala da objavi, jer nije reč o odgovoru, niti se njime bilo šta demantuje. I Zlatko Čobović je ocenio da Komisija ne može da se izjašnjava o autorskim pravima, jer nema elemenata na osnovu kojih bi mogla da odlučuje, ali je dodao da možda postoji prekršaj Kodeksa zato što je reagovanje na tekst iz Kulturnog dodatka, objavljen u rubrici Među nama. Drugi članovi Komisije su ukazali na to da se Katić nije žalio na to gde je tekst objavljen, nego da je promenjen naslov i da je tekst skraćen, pa je Komisija na kraju jednoglasno odlučila da Kodeks nije prekršen.

5.Veran Matić, predsednik UO ANEM-a i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara, podnelo je žalbu protiv više medija koji su preneli tekstovе o njemu, u kojima se, kako je naveo, iznosi niz neistina, činjenice su izvrnute i stavljene u negativni kontekst, iznete su neosnovane optužbe, bez ikakve mogućnosti da se čuje „druga strana“, čime mu je narušena reputacija i ugrožena bezbednost, jer se u svim tekstovima navodi da je strani plaćenik, izdajnik i slično. Sanja Pavlović je na početku rasprave naglasila da postoje zapravo tri tipa tekstova u medijima na koje se žalba odnosi i svi su objavljeni u dva dana nakon emitovanja filma Centra za društvenu stabilnost o Matiću. Zapravo su različiti mediji objavili dužu ili kraću verziju tvrdnji koje su tamo iznete, ali su svakim tekstom prekršene sve tačke Kodeksa na koje se Matić žalio. Dodala je da bi trebalo uzeti u obzir i gde je sve embedovan film i dodala da je to uradilo bar 20 od ukupno 26 portala na koje se žalba odnosi. Jelka Jovanović je rekla da je potpuno saglasna sa žaliocem, da ne vidi neku posebnu razliku u tekstovima i da se očigledno režim, preko svojih pratilaca, obračunava sa Veranom Matićem i to na najokrutniji način, koji ugrožava njegovu bezbednost. Sami tekstovi nemaju nikakve veze sa profesionalnim novinarstvom i predstavljaju ogoljenu političku propagandu. Jelena Petković se saglasila sa njom, dodajući da se ovi tekstovi ne mogu posmatrati pojedinačno, već kao deo kampanje, jer su svi nastali iz takozvanog dokumentarnog filma, koji je opasan i ugrožava Matićevu bezbednost, budući da mu se na teret stavlja „sve najgore što neko može da pomisli“, a da ga čak nisu ni pozvali da bilo šta kaže. Istakla je i da je bila veoma potresena tim filmom, jer je podsetio na film o Oliveru Ivanoviću, emitovan neposredno pre nego što je ubijen. Svi teksovi na koje se žalio, bez obzira kako bili formatirani, deo su iste kampanje i svi ovi novosnovani mali lokalni mediji su samo produžena ruka da se dođe i do onog dela publike koji nije gledao film. Filip Švam je rekao da nije sporno da je u ovom slučaju prekršen ceo Kodeks, ali da će ukazati posebno na prekršaj tačke 4 Poglavlja III, po kojoj su urednici odgovorni za sav sadržaj koji objavljuju, jer ne postoji nijedan novinarski razlog da se obajavljuje ovakvo nešto, sem ako to nije deo kapamanje. Zbog toga svi ovi mediji snose odgovornost, jer ukoliko i nisu bili deo kampanje, prenošenjem teksta su se u nju ukjučili. Olivera Milošević je istakla da je cilj kampanje bio veoma perfidan – overa čitanosti, pošto je očigledno postojala sumnja u efekat samog filma, pa je trebalo sve dodatno „spustiti na lokalni novo“, tako da je očigledna namera autora sadržaja, koji se naziva „kritikom“. Naglasila je i da se u odgovorima na žalbu insistira na tome da Kodeks nije prekršen, ali nude uklanjanje teksta – zašto ako nisu prekršili Kodeks, a licemerno je i pozivanje na „mirno rešenje“ . Nadežda Budimović je rekla i da je neprihvatljivo i to što mediji nude da objave demanti, iako je potpuno nejasno kako je uopšte moguće demantovati ovakvu „lavinu laži i strašnih optužbi“. Dodala je da je fascinantan broj medija koji je objavio jednu od tri verzije promo teksta za film „Zlo doba 2“, a zanimljivo je i da postoje porodice medija sa istim nazivima, koji su rapoređeni planski po Srbiji. Zlatko Čobović je konstatovao da je izvor ove kampanje isti kao i kad je reč o žalbi Lazara Stojakovića, da je reč o istoj matrici i da je objavljuju propagandna glasila režima. Komisija je, nakon rasprave, jednoglasno odlučila da su svim tekstovima prekršene tačke 1, 2 i 3 Poglavlja I, tačka 2 Poglavlja II, tačke 2, 3 i 4 Poglavlja III, tačka 3 Poglavlja V i tačka 3 Poglavlja VIII.

Zoran Zarić je žalbu podneo zbog, kako je naveo, drastičnog kršenja Kodeksa, posebno poglavlja koja se odnose na istinitost izveštavanja i odgovornost novinara. Naročito je ukazao na agresivan ton teksta, huškački naslov i komentare ispod teksta na Fejsbuk strani portala. Deo članova Komisije imao je dilemu da li je reč o satiričnom portalu, s obzirom na ton tekstova, ali i na odgovor redakcije, koja je insistirala na tome da je reč o stranačkom glasilu koje prati rad opštinskog odbora SNS-a. Zlata Kureš je postavila pitanje da li Savet za štampu uopšte treba da se bavi unutarstanačkim obračunom, dok je Zlatko Čobović rekao da Komisija mora da se izjasni jer ima žalbu i sporan tekst, a da je potpuno nebitno da li je reč o sukobu stranačkih frakcija ili ne, jer su i stranačka glasila mediji. Sanja Pavlović je ukazala na to da tekst predstavlja zaista drastičan prekršaj Kodeksa, pošto se žaliocu direktno preti, što prevazilazi sve o čemu je Komisija do sada odlučivala i da mora da se odgovori na to. Komisija je, posle rasprave, jednoglasno odlučila da su prekršene tačke 1, 2 i 3 Poglavlja I, tačka 2 Poglavlja II, tačke 2 i 3 Poglavlja III i tačka 3 Poglavlja VIII.

Sednica je završena u 20.10 sati.

Zapisnik vodila Predsedavajuća

Gordana Novaković Sanja Pavlović