Snimak sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 29.05.2025.
sofija
About sofija
Posts by :
Najava sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 29.05.2025.
Sednica Komisije za žalbe Saveta za štampu biće održana u četvrtak, 29. maja u 17 sati u Pres centru UNS.
Komisija će razmatrati sledeće žalbe:
1.Emmezeta – Srpski telegraf/Republika.rs
2.Medin Halilović- SANA
3.Medin Halilović – UNS Onlajn
Sednica je otvorena za javnost.
Gordana Novaković: Danas imamo dve razdvojene grupe medija koje navijaju za svoje političke opcije
(Izvor: Zoomer) U vremenu kada su informacije dostupnije brže nego ikada, a njihova tačnost se sve češće dovodi u pitanje novinarska profesija se suočava sa ozbiljnim izazovima. U centru tih izazova je novinarska etika – odgovornost i uloga medija u oblikovanju društvene svesti. Kada poštovanje profesionalnih standarda izostane, a granice između slobode izražavanja i govora mržnje postanu zamagljene, posledice se više ne zadržavaju samo na rečima, govor mržnje sve češće prelazi iz digitalnog u stvarni svet. Fizički napadi na novinare, aktiviste i građane koji se usude da govore drugačije, najčešće su poslednje karike u lancu koji počinje diskriminacijom, pretvara se u govor mržnje umotan u medijske kampanje koje pripremaju teren za pretnje. U društvu u kojem institucije zakazuju, a sankcije izostaju, otvara se pitanje – ko je odgovaran za sveprisutni govor mržnje u medijima? Da li odgovornost leži isključivo na autorima sadržaja, ili na urednicima, vlasnicima medija, političkim akterima koji koriste govor mržnje kao strategiju, ali i na onima koji na takav govor ćute?
O različitim slojevima ovog problema razgovarala sam sa Gordanom Novaković, generalnom sekretarkom Saveta za štampu – samoregulatornog tela uspostavljenog da prati poštovanje Kodeksa novinara Srbije u štampanim i onlajn medijima i rešava žalbe pojedinaca i institucija na objavljene sadržaje. Savet ne može da sankcioniše medije koji krše Kodeks novinara, već izriče moralnu sankciju u vidu javne opomene od strane kolega. Građani se mogu obratiti Komisiji za žalbe radi utvrđivanja da li je došlo do kršenja Kodeksa. Sa višegodišnjim iskustvom u Savetu od njegovog osnivanja 2009. godine, Novaković svakodnevno prati medijsku situaciju i ima uvid u ključne trendove danas, kao i kako se oni porede sa ranijim periodom.
Od početka studentskih protesta značajno je porastao broj žalbi koje građani podnose Komisiji za žalbe zbog načina na koji mediji izveštavaju o nijma. Na šta se te žalbe najčešće odnose, i ko ih podnosi i zašto?
U poređenju s prethodnim godinama, broj žalbi je ove godine drastično veći — do kraja aprila već smo imali 75, a prosečno ih godišnje bude oko 100. Gotovo 90% tih žalbi povezano je s protestima. Najčešće ih podnose gimnazijski profesori, posebno iz manjih sredina — ne iz Beograda ili Novog Sada. Ti ljudi prolaze kroz organizovanu medijsku hajku — tekstovi puni fraza bez konkretnog sadržaja, koji se istovremeno objavljuju u više medija, sa isključivom namerom da ih diskredituju. U pitanju je šablon, koriste se isti izrazi, isti pokušaji diskvalifikacije poput Đilasov aktivista, Šolakova mreža, tvrdi da je u Srebrenici bio genocid, plaćenici iz inostranstva, antisrpski orijentisani, organizatori protesta – sve to bez ikakvih dokaza.
Koji je primer u poslednjih šest meseci bio posebno zabrinjavajući?
Najdrastičniji slučaj koji smo imali je slučaj studenata FON-a, braće čije je pasoše objavilo nekoliko medija da bi pokazali da imaju hrvatsko državljanstvo. To je objavljeno na četiri portala gotovo istovremeno. Inače, objavljivanje ličnih dokumenata je ozbiljno kršenje privatnosti.
U pitanju je slučaj iz januara kada su objavljene fotografije pasoša braće Lazara i Luke Stojakovića u Večernjim novostima…
Da, i na još nekoliko portala koja su u isto vreme objavili praktično iste tekstove, a kasnije uklonili fotografije pasoša. Šteta je već nastala – tendencija tog teksta je bila da se dokaže da su oni organizatori protesta koji su plaćeni iz inostranstva, što je diskriminacija na više nivoa: braća Stojaković su obeleženi kao zagovornici određenih ideologija i diskriminisani na osnovu toga, drugo – diskriminisani su zbog toga što pripadaju grupi pobunjenih studenta, i treće – diskriminisani su zbog svoje nacionalnosti. Postavlja se pitanje odakle medjima uopšte ovi podaci, fotografije ličnih dokumenata. I što je najgore – ovo sve je rađeno s jasnom namerom da se dva studenta diskredituju, a ne da se informiše javnost.
Spomenuli ste profesore, ali svakodnevno smo izloženi napadima tabloida na sve koji kritikuju vlast. Uzimajući u obzir iskustvo Saveta za štampu, koje su druge društvene grupe bile mete i kako se ovaj trend reflektuje u medijskom prostoru generalno?
Osim profesora, koji su najteže prošli, targetirani su i studenti — mada manje direktno — kao i predstavnici nevladinih organizacija, pojedini tužioci, sudije i novinari. Svi koji su napadani su, na ovaj ili onaj način, povezani s protestima ili su ih podržali. Uočavamo jasan obrazac: kontinuirano objavljivanje tekstova koji nemaju informativnu vrednost već služe za urušavanje nečije reputacije. To je upravo ono što smo pokušali da rešimo izmenama Kodeksa novinara Srbije krajem prošle godine, u koji je, recimo, uneta i odredba o zabrani vođenja medijskih kampanja protiv ljudi.
Zbog čega mislite da dolazi do ovakvih kršenja Kodeksa?
Verujem da se ona dešavaju vrlo svesno i namerno — i upravo je to najveći problem. Mediji koji objavljuju takve sadržaje vrlo dobro znaju šta rade. Reč je o fenomenu koji smo i ranije viđali, ali ne u ovom obimu: identični tekstovi, često sa potpuno istim naslovima, pojavljuju se gotovo istovremeno na više različitih portala. Ti portali čak nemaju istog vlasnika, što ukazuje da su tekstovi nastali van samih redakcija. Izgleda da se sadržaji pripremaju na jednom mestu, a zatim distribuiraju različitim medijima koji ih objavljuju bez mnogo razmišljanja. To je zapravo orkestrirana kampanja, a ne autonomna urednička odluka.
Kako danas vidite ulogu medija kao korektiva vlasti, posebno u kontekstu kada su pod uticajem političkih centara moći?
Problem je što javni interes postaje podređen interesima određenih političkih ili ekonomskih struktura moći. I upravo je to ozbiljan prekršaj — jer novinarstvo nikada ne bi smelo da služi privatnim interesima. Nažalost, sve je izraženija podela na medije koji otvoreno podržavaju vlast — koji su često više nalik propagandnim servisima nego profesionalnim redakcijama — i onih drugih, koji bi, bar načelno, trebalo da se ponašaju kao korektiv vlasti. Međutim, čak i u toj drugoj grupi, koja nije naklonjena vlasti, sve češće primećujemo pojave antipropagande, pa se i tamo gubi potrebna profesionalna distanca. Danas imamo dve jasno razdvojene grupe medija koje, metaforički rečeno, navijaju za svoje političke opcije. I to samo po sebi ne mora biti sporno — mediji imaju pravo da zastupaju određene vrednosti ili stavove. Ono što nemaju pravo jeste da lažu: ni u korist vlasti, ni na štetu političkih protivnika. I tu dolazimo do ključnog problema — kod većine medija koji funkcionišu kao produžena ruka vlasti, sistematski se objavljuju sadržaji koji služe diskreditaciji svakog ko kritikuje režim, dok se istovremeno glorifikuju potezi vlasti, bez ikakvog kritičkog osvrta. U takvom okruženju, ne možemo ni govoriti o medijima kao korektivu vlasti.
Gde nas, građane Srbije, to ostavlja?
Postoji jedan mali broj redakcija koji još pokušava da radi profesionalno, ali rade u veoma otežanim uslovima — suočeni su sa pritiscima, pretnjama i finansijskim problemima. Imamo i nekoliko istraživačkih medija koji se bave temama od javnog interesa: korupcijom, aferama, zloupotrebama. Ali, sve je teže opstati u toj borbi, jer mediji koji podržavaju vlast imaju praktično neograničene resurse — bilo iz državnog budžeta, bilo iz javnih preduzeća. Situacija nije nimalo ohrabrujuća, i iskreno, kada uporedim trenutnu situaciju sa periodom od pre petnaestak godina, kada je Savet za štampu osnovan, bojim se da je stanje u medijima danas znatno gore.
Ko sve snosi odgovornost za širenje govora mržnje, posebno u slučajevima kada taj govor pređe iz digitalnog prostora u fizičko nasilje?
Na poslednjoj sednici Komisije za žalbe raspravljali smo o jednom interesantnom slučaju — da li mediji treba da prenose izjave političara, konkretno predsednika države, koje sadrže uvrede, pretnje ili diskriminatorne stavove, čak i ako nije reč o govoru mržnje? I neću reći ništa novo – sva istraživanja pokazuju da govor mržnje u Srbiji, a i u regionu, najčešće generišu političari a onda ga mediji prenose. Drugi značajan kanal su društvene mreže, gde pojedinci, uključujući i one vrlo uticajne, često postupaju bez ikakve odgovornosti. Problem nastaje kada mediji nekritički prenose te poruke — jer mediji preuzimaju odgovornost za sadržaj koji dalje plasiraju. Izjave političkih funkcionera je teško ne preneti jer su deo dokumentovanja i javnog interesa, ali mediji bi trebalo da se ograde od izjava političara koje sadrže govor mržnje, a ne da ih prenose kao podršku jednoj strani. Društvena klima trenutno podstiče govor mržnje i retko se sankcioniše, što dodatno normalizuje takvo ponašanje.
Da li je bilo bilo kakvih pozitivnih pomaka u načinu izveštavanja?
Ima. Na primer, ranije su postojale brutalne kampanje mržnje protiv LGBTQ+ zajednice. Kroz žalbe I sudske postupke došlo je do značajnog smanjenja takvih medijskih sadržaja, bar na neko vreme. Sada se one sporadično ponovo pojavljuju, jer su akteri shvatili da mogu da deluju skoro bez posledica. Govor mržnje danas je često višeslojan i usmeren pre svega prema ideološkim protivnicima, a dodatno su targetirane osobe na osnovu pola, nacionalnosti ili pripadnosti manjinskim grupama. To je duboko zabrinjavajuće i zahteva pažnju.
Spomenuli ste sudske postupke. Kako ocenjujete ulogu države i postojećih mehanizama zaštite u borbi protiv govora mržnje u takvim situacijama?
Dolazim iz sveta medijske samoregulacije i ne zalažem se za drastične kazne, naročito i zbog toga što imamo loša iskustva sa zakonima o informisanju iz prošlosti. Naravno, zakon mora biti primenjivan i oni koji šire govor mržnje moraju biti sankcionisani jer je to protivzakonito. Ipak, kada je reč o medijima, verujem da postoje i drugi mehanizmi. Više verujem u edukaciju — ne samo novinara, već i građana. Ljudi moraju biti informisani o svojim pravima i načinu na koji mogu reagovati, poput slanja žalbi Savetu za štampu ili kroz komunikaciju sa urednicima. Urednici često kažu da objavljuju senzacionalne sadržaje jer oni donose najviše klikova, to jest da publika to traži. Zato smatram da odgovornost nije samo na institucijama već i na građanima — potrebna je šira društvena akcija, da se građani pobune protiv sadržaja koje ne žele da konzumiraju, da ne klikću, da ne čitaju i da ne kupuju medije koji šire govor mržnje.
Dominantni mediji utiču na formiranje javnog mnjenja, Kako pojedinci i zajednice mogu da se suprotstave govoru mržnje, posebno kada ga plasiraju dominantni mediji? Kako to utiče na formiranje javnog mnjenja?
Prvi korak jeste da ljudi postanu svesni da je određeni sadržaj — nedozvoljen. Da umeju da prepoznaju govor mržnje i da razumeju da konzumiranjem i deljenjem takvih sadržaja postaju deo tog lanca. Nažalost, često iz najbolje namere, ljudi zapravo objavljuju ono što žele da osude. Na primer, vide užasan naslov ili tekst, pa ga podele uz komentar pogledajte kakvi su ovi. U tom trenutku oni su već pomogli da taj sadržaj dopre do još većeg broja ljudi. Starije generacije to naročito rade u dobroj veri — žele da ukažu na nešto loše, ali nesvesno doprinose njegovoj vidljivosti. Dakle, ljudi moraju da budu informisani o tome šta je nedozvoljen sadržaj i moraju da znaju kako se protiv takvog sadržaja efikasno i odgovorno bori. Dobra namera može imati pogrešan efekat ako nije ispravno usmerena. Društvena moć pojedinaca i zajednica ne mora da se svodi samo na proteste, iako je protest važan alat. Mnogo toga počinje od svakodnevnog izbora: ne čitati, ne deliti, ne klikati, ne kupovati ono što promoviše govor mržnje. To je poruka i medijima — ako im sadržaj više ne donosi klikove, prestaće da ga objavljuju. Veliki problem je i u načinu na koji ljudi danas formiraju mišljenje. Mediji često služe ne da informišu, već da potvrde ono što ljudi već misle. Kada neko ima izgrađen stav, on u medijima ne traži nove činjenice, već potvrdu sopstvenog uverenja. Sve što mu ne odgovara, ignoriše. Tako se javni prostor zatvara — nema razmene mišljenja, nema polemike, nema dijaloga. A to je ono što našem društvu ozbiljno nedostaje: debata. Umesto da razgovaramo, mi se pozicioniramo. Svako ostaje zatvoren u svom informacionom mehuru, uveren da je upravo on u pravu, i da je onaj drugi — ne samo u krivu, već je i protivnik, neprijatelj. I to, naravno, dolazi i od medija i od političara. Oni oblikuju taj diskurs, a javnost ga preuzima i umnožava. Zato smatram da borba protiv govora mržnje mora uključivati edukaciju, kritičko mišljenje i aktivno odbacivanje sadržaja koji nas deli, umesto da ga bespogovorno konzumiramo i umnožavamo.
Autorka: Natalija Veličković
Naslovna fotografija: Medija centar
Savet za štampu Srbije potpisao regionalnu Deklaraciju o etičkoj i transparentnoj upotrebi veštačke inteligencije u medijima
Na regionalnom sastanku Saveta za štampu Jugoistočne Evrope i Turske, održanom 19. i 20. maja 2025. godine u Ohridu, Savet za štampu Srbije se pridružio kolegama iz regiona u usvajanju Deklaracije o etičkoj i transparentnoj upotrebi veštačke inteligencije u medijima.
Pod nazivom „Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi: podrška novinarstvu kao javnom dobru“, sastanak je okupio predstavnike samoregulatornih tela iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije, Turske i Srbije, uz podršku UNESCO.
U fokusu diskusija bili su izazovi etičkog novinarstva u digitalnom dobu, održivost medija, kao i uticaj veštačke inteligencije na novinarstvo i slobodu izražavanja. Deklaracija potvrđuje zajedničku posvećenost svih Saveta za štampu da se veštačka inteligencija koristi kao podrška, a ne zamena za profesionalne novinare, uz jasne smernice za odgovornu upotrebu ovih tehnologija.
Među ključnim principima Deklaracije su: transparentnost u označavanju VI-generisanog sadržaja, očuvanje uredničke odgovornosti, zaštita privatnosti i ličnih podataka, borba protiv dezinformacija i obrazovanje o VI pismenosti.
Savet za štampu Srbije je ovom prilikom potvrdio da će nastaviti da unapređuje Kodeks novinara Srbije, promoviše kritičku pismenost i učestvuje u regionalnoj razmeni dobrih praksi.
Celu Deklaraciju možete preuzeti ovde: Regionalna deklaracija o VI u medijima
Odluke sa 158. sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu održane 24.04.2025.
1.Marko Marjanović – Kurir.rs
2.Marko Marjanović – Politika.rs
3.Svetlana Milunović – Glas zapadne Srbije
4.Bojana Savović – Alo.rs – žalba 1, žalba 2
5.Bojana Savović – Informer.rs
6.Nemanja Marinović – Informer.rs
7.Nemanja Šarović – Danas.rs
8.Zlatko Čobović – Blic.rs/Novosti.rs/NIN.rs/Alo.rs/Politika.rs/Informer.rs
9.Ivana Stevanović – Alo.rs/Novosti.rs/Informer.rs/Politika.rs
10.Snežana Repac – Srpski telegaf/Republika.rs
Iz roditeljske Viber grupe u tabloide: Kako poruke podrške protestima završavaju u tabloidima i policiji
(Izvor: BIRN) Plašim se da su mog muža pratili posle sastanka Saveta roditelja“, napisala je Nada* (ime promenjeno) u Viber grupi roditelja učenika jedne osnovne škole u Srbiji.
Drugi otac u grupi potvrdio je Nadine sumnje i napisao imena dvojice muškaraca koji su pratili njenog muža nakon sastanka Saveta roditelja njihove škole.
Nakon što je ovaj otac imenovao dvojicu muškaraca, pozvala ga je policija i tražila da dođe na razgovor. Nada je pošla sa njim iz solidarnosti.
Ispostavilo se da je jedan od imenovanih ljudi zapravo biznismen blizak vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci, koji je podneo prijavu policiji tvrdeći da mu je ugrožena bezbednost, jer je njegovo ime poslato grupi od oko 500 članova.
Ovo je samo jedan u nizu primera koji pokazuju kako je policija saslušavala građane zbog Viber poruka u poslednjih nekoliko meseci, od kako se širom zemlje održavaju protesti kojima se traži, između ostalog, odgovornost za pogibiju 16 ljudi koji su stradali zbog pada nadstrešnice na tek renoviranoj Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra.
Viber grupe su u međuvremenu postale popularni kanal komunikacije među ljudima koji podržavaju proteste – u njima dogovaraju sastanke ili akcije podrške studentima u blokadi i prosvetarima u štrajku. Njihove prepiske nisu samo završavale u policiji, već – u više navrata – i u tabloidima.
Kad policija počne da čita Viber poruke
Nada za BIRN objašnjava da je sastanak Saveta roditelja škole koju pohađa njeno dete bio posvećen pitanju da li podržati nastavnike koji su u štrajku. Kaže da je pre sastanka čula da će prisustvovati najmanje dva člana Srpske napredne stranke.
„Pošto su članovi Saveta roditelja uglavnom žene, rekla sam mužu da mora i on da ide [na sastanak]“, kaže Nada i dodaje da, zbog prisustva ljudi bliskih vlastima, atmosfera na sastanku „nije bila nimaloprijatna“.
„Oni su imali takav nastup, da su oni tu došli da oni nama kažu šta treba i šta ne treba [da radimo] i tako dalje. Moj muž je otišao pre kraja sastanka, sam. Jedan od njih dvojice ga je pratio. Kada je došao kući, rekao mi je: ‘Gde si me poslala, brate mili, sad znaju i gde živim’,“ priča Nada.
Kada je te noći legla da spava, počele su da pristižu poruke na Viberu. Jedna je glasila: „Oni [dvojica muškaraca] su bili na sastanku. Tvoj muž je ušao u raspravu s njima.“
Nakon što je u grupi napisala da je zabrinuta što su pratili njenog muža, jedan otac je poslao imena ljudi.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije do trenutka objavljivanja ovog teksta odgovorilo BIRN-u na pitanja u vezi sa pozivom policije tom ocu, niti o krivičnoj prijavi jednog od muškaraca koji je bio imenovan u poruci na Viberu.
U drugom incidentu, 24. aprila, stanovnik Novog Sada je u lokalnoj Viber grupi napisao poruku koja je po oceni sudije „ugrozila bezbednost predsednika Srbije Aleksandra Vučića“.
On je, kako se navodi, podelio link ka kratkom video klipu sa Vučićevom izjavom i uz njega napisao: „Evo koliko laži je samo u ovom kratkom video snimku naš predsednik dragi izbaljezgao. Njemu ne treba robija nego električna stolica“
Ubrzo je došla policija i odveden je u stanicu gde je ispitivan i zadržan zbog sumnje da je ugrozio bezbednost predsednika. Stavljen je na mesec dana u kućni pritvor uz elektronski nadzor i zabranjeno mu je korišćenje telefona i interneta.
Kako Viber prepiske roditelja i nastavnika završe u tabloidima
Otkako su studenti blokirali fakultete tražeći odgovornost za pogibiju ljudi u Novom Sadu, a prosvetari u znak podrške stupili u štrajk, građani koji ih podržavaju organizovali su se u neformalne grupe, često koristeći Viber kao način komunikacije.
Na Viberu su se tako spajale komšije, grupe građana koji kuvaju za studente, ili roditelji školaraca.
Međutim, poruka iz ovih Viber grupa često su završavale u tabloidima, služeći kao početna tačka za kampanje blaćenja.
U januaru, prorežimski sajt iz Novog Sada, NS uživo, objavio je članak pod naslovom: „KLIMAVO JE, DANAS IMA DOSTA VIŠE DECE U ŠKOLI!“ – Panika među kreatorima HAOSA! OPOZICIONARI pozivaju preko VIBERA i društvenih mreža ostale aktiviste da povećaju brojnost!”
Uz tekst su objavljene Viber poruke u kojima su članovi grupe pozivali na podršku nastavnicima, kao i poruka jedne majke koja je pozivala da što više ljudi prisustvuje okupljanju u znak podrške prosvetarima.
Mesec dana ranije, tabloid Informer objavio je prepisku roditelja učenika osnovne škole i njihove učiteljice.
U objavljenim porukama se vidi da su roditelj pitali učiteljicu da li se njihova deca izvode sa časova kako bi blokirala raskrsnicu kao deo protesta. Učiteljica je odgovorila da nema takvu informaciju.
Uprkos tome, Informer je video u kom su objavljene poruke objavio pod naslovom: „Skandal trese Srbiju: Razredna tera osnovce na protest.”
Isti tabloid je u januaru objavio sličan članak sa naslovom: „Nastavnica huška učenike na nasilje!”
Uz članak je objavljena prepiska na Viberu u kojoj je nastavnica napisala: „Ne bi bilo loše da se ujedinimo i, ako je moguće, smaknemo zlikovca” – misleći na predsednika Vučića.
Poruka je takođe završila na Fejsbuk stranici gradonačelnika Zaječara Boška Ničića, koji je pitao da li „poziv da se smakne zlotvor” predstavlja zloupotrebu dece u političke svrhe i da li je, u demokratskoj državi, „ovo normalno i ne sankcioniše se?!”
U kasnijoj objavi, Ničić je ovu prepisku nazvao „javnom korespondencijom” koju je, kako je naveo, dobio od roditelja i učenika iz te grupe.
Informer je u januaru objavio i tekst pod naslovom: „Ekološki taliban Bojan Simišić huška roditelje da ne šalju decu u školu: Nastavlja se zloupotreba maloletnika od strane opozicije.”
U tekstu se tvrdi da „Bojan Simišić iz nevladine organizacije Eko straža nagovara roditelje da ne šalju decu u školu” uz slike Viber poruka u kojima Simišić predlaže da se sprovede anketa u kojoj bi roditelji glasali da li podržavaju slanje dece u školu ili ne.
Takođe je predložio da se roditelji organizuju i da tog dana ne pošalju decu u školu u znak podrške štrajku nastavnika.
Za razliku od mnogih drugih roditelja, nastavnika i građana čije su poruke završile u novinama, Simišić je rekao da zna kako je postao meta, navodeći da mu sin ide u razred sa „jednim od najtvrđih SNS pristalica na Tviteru.”
„Kakva osoba šalje prepisku iz roditeljske grupe tabloidima? Ko označava oca drugog deteta kao ‘Ekološkog talibana’?“ pitao je on u objavi na Tviteru.
Advokat iz Novog Sada Srđan Kovačević više puta se našao u tabloidima zbog prepiski u Viber grupama.
Portal NS uživo objavio je 20. marta članak pod naslovom: „Sad je sve jasno! Procurela prepiska: Đilasov advokat kontroliše studente, preko zborova hoće da izazivaju haos (FOTO).”
U tekstu se navodi da se na TikToku pojavila Viber prepiska koja, tvrdi Informer, pokazuje da Kovačević „kontroliše” studente koji protestuju, odnosno da Dragan Đilas, lider Stranke slobode i pravde, preko Kovačevića i studenata pokušava da se „nametne kao vođa opozicije“. Kovačević je ranije zastupao jednu firmu povezanu sa Đilasom.
Informer je objavio i brojne druge članke na osnovu Kovačevićevih poruka iz Viber grupa.
Kovačević za BIRN kaže da „nijedan normalan građanin” ne bi očekivao da se njihove privatne poruke pojave u tabloidima.
„Pravo na privatnost je ustavna i zakonska kategorija koju svi moraju da poštuju i primenjuju.
Međutim… ovaj režim već dosta dugo stvara paralelnu stvarnost u kojoj je samo njima sve dozvoljeno, pa i to da i privatni razgovori završe u tabloidima. Tako da me ništa više ne čudi od njih,” kaže on.
Kovačević ipak nije prijavio kršenje privatnosti tužilaštvu ili Savetu za štampu.
„Trenutno nije vreme za duge sudske postupke, ovo je vreme za borbu za slobodu,” rekao je.
Da li su dopisivanja na Viberu privatna?
Ana Toskić Cvetinović iz organizacije Partneri Srbija, koja se bavi zaštitom privatnosti, objašnjava da se nivo privatnosti četa zavisi od broja članova.
„Nivo privatnosti varira. Kada se na Viber-u pređe broj od 250 korisnika, on prelazi u kategoriju zajednice, što se smatra manje-više javnim kanalom, gde je nivo privatnosti ograničen,” kaže ona.
Toskić Cvetinović dodaje da ljudi ne treba da pretpostavljaju da imaju privatnost unutar grupe.
„U okviru grupe… [možemo] verovati da smo u nekom manje-više zaštićenom okruženju, i samim tim imamo veće očekivanje da će ta komunikacija biti poverljiva, što nije uvek slučaj,” upozorava ona.
Toskić Cvetinović kaže da građani čije se poruke objave van konteksta mogu da potraže pravnu zaštitu i obrate se Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Da li novinari smeju da objavljuju Viber poruke?
Gordana Novaković iz Saveta za štampu postavila je pitanje i kako su novinari došli do Viber poruka.
„Da li su bili član grupe? Ako jesu, da li su se identifikovali kao novinar ili su zaista bili roditelj, možda su po tom kriterijumu bili u toj grupi? … Ili su do sadržaja došli preko treće strane, možda člana grupe koji im je to poslao?” pitala je Novaković.
„I jedno, i drugo i treće, može da otvori pitanje onoga što se u novinarskom kodeksu definiše kao korišćenje časnih sredstava \[za pribavljanje informacije],” dodala je. „I tamo sad postoji obaveza novinara da se predstavi kao novinar i da ljudima sa kojima razgovara kaže da će to biti objavljeno.”
„Kodeks \[novinara] takođe zabranjuje tajno snimanje, prisluškivanje i slično. Iako ovo nije sasvim ista situacija, suštinski može da se podvede i pod to, da neko komunicira a da ne zna da će ta komunikacija biti javna.”
Novaković navodi da Savet za štampu do sada nije primio nijednu žalbu zbog objavljivanja poruka objavljenih u tabloidima.
BIRN je kontaktirao tabloide koji su objavili Viber poruke građana, ali do trenutka objave ovog teksta nije stigao nijedan odgovor.
Viber grupe laka meta: Jednostavno fotografisanje poruka i kad pristup grupama
Postavke Vibera takođe mogu predstavljati jedan od problema – na ovoj aplikaciji vrlo je lako pridružiti se nekoj grupi, dostupni su brojevi telefona članova grupe, a omogućeno je i fotografisanje prepiski bez obaveštavanja drugih članova grupe.
Bojan Perkov, istraživač u SHARE fondaciji, koja se bavi digitalnim pravima i sajber bezbednošću, objašnjava da, iako Viber navodi da koristi end-to-end enkripciju, čime se obezbeđuje visok nivo poverljivosti komunikacije, aplikacija je u vlasništvu privatne kompanije i njen način rada nije otvorenog koda.
„Bezbednost same aplikacije ne može se nezavisno proveriti, jer njen kod nije javno dostupan“, kaže on.
„Kada se korisnik doda u Viber grupu, njegov broj telefona postaje vidljiv svim članovima te grupe, čak i ako ga oni nemaju sačuvanog u kontaktima, čime se privatne informacije izlažu nepoznatim osobama koje mogu imati različite namere i motive“, dodaje Perkov.
On objašnjava da činjenica da policija ispituje građane zbog Viber poruka, ne mora da znači da nadzire nečiju komunikaciju – bilo ko može da se priključi grupi, slika poruke i zatim ih prosledi policiji ili političarima.
Viber ne šalje korisnicima obaveštenje kada neko fotografiše poruke na svom ekranu.
„Neophodno je uključiti samobrišuće poruke, odnosno podesiti da se poruke u grupi brišu posle određenog intervala.“, savetuje Perkov.
„To podešavanje uključuje opciju da se na nekim telefonima ne mogu napraviti skrinšotovi grupnog četa, dok se na drugim dobije crn ekran kada se skrinšotuje i svim učesnicima grupe stigne notifikacija ko je napravio skrinšot.“
Ipak, on dodaje da „to ne sprečava nikoga da drugim telefonom fotografiše ekran i tako napravi kopiju prepiske iz grupe.“
Perkov navodi da postoje druge „besplatne, aplikacije otvorenog koda koje koriste end-to-end enkripciju“, a bolje štite privatnost korisnika. Neke omogućavaju korisnicima da – umesto broja telefona – postave korisničko ime.
„Takođe je moguće podesiti da broj telefona bude privatan – što znači da ga mogu videti samo oni koji ga imaju sačuvanog u kontaktima“, zaključuje Perkov.
Autorka: Dragana Prica Kovačević
Zapisnik sa sto pedeset osme sednice održane 24.04.2025.
SAVET ZA ŠTAMPU
Komisija za žalbe
Br.159
24.4.2025.
Beograd
ZAPISNIK
Sa 158. sednice Komisije za žalbe, održane 24.4.2025. godine u 18 sati u Pres centru UNS-a.
Prisutni svi članovi Komisije: Milena Vasić, Nadežda Budimović, Jelena Petković, Filip Švarm, Ana Martinoli, Jelka Jovanović, Olivera Milošević, Zlatko Čobović, Tamara Skrozza, Rodoljub Šabić i Sanja Pavlović.
Ostali prisutni: Danica Đokić (Slavko Ćuruvija fondacija), Bojana Milovanović (Fonet), Nemanja Marinović i Darko Gligorijević (Zoomer), Snežana Repac, podnositeljka žalbe i Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu
Dnevni red:
.
1.Razmatranje žalbe Marka Marjanovića na tekstove objavljene na portalu „Kurir.rs“
- Razmatranje žalbe Marka Marjanovića na tekst objavljen na portalu „Politika.rs“
3.Razmatranje žalbe Svetlane Milunović zbog neobjavjivanja demanttija na portalu „Glas zapadne Srbije“
4.Razmatranje žalbe Bojane Savović na tekst objavljen na portalui „Alo.rs“
5.Razmatranje druge žalbe Bojane Savović na tekst objavljen na portalu „Alo.rs“
6.Razmatranje žalbe Bojane Savović na tekst objavljen na portalu „Informer.rs“
7. Razmatranje žalbe Nemanje Marinovića na tekst objavljen na portalu „Informer.rs“
8.Razmatranje žalbe Nemanje Šarovića na tekst objavljen na portalu „Danas.rs“
9. Razmatranje žalbe Zlatka Čobovića na tekstove objavljene na portalima „Blic.rs“,“Novosti.rs“,“NIN.rs“,“Alo.rs“,“Politika.rs“ i „Informer.rs“
10. Razmatranje žalbe Ivane Stevanović na tekstove objavljene na portalima „Alo.rs“, „Novosti.rs“, „Informer.rs“ i „Politika.rs“
11.Razmatranje žalbe Snežane Repac na tekstove objavljene u dnevnim novinama „Srpski telegaf“ i na portalu „Republika.rs“
1.Advokat Marka Marjanovića (poznatog na društvenoj mreži X pod imenom Kristl Met Dejmon), podneo je žalbu zbog teksotva u kojima je žalilac opisan kao „Đilasov tviteraš“, koji poziva na državni udar i potvđuje da će ubiti Vučića, verujući da je prekršeno više tačaka Kodeksa iz poglavlja: istinitost izveštavanja, Nezavisnost od uticaja Odgovornost novinara, Poštovanje dostojanstva i Poštovanje privatnosti. Nadežda Budimović je, u toku rasprave, rekla da žalilac, kao aktivista, ima pravo da bude grublji i da koristi teže izraze u odbrani svoje teze, ali da se „Kurir“bavio time šta stoji šta iza njegovih reči i učitavao razne sadržaje, ne razlikujući pretpostavke i nagađanja od činjenica, kao i da se u tekstovima koriste uobičajene floskule koje se stalno koriste protiv ljudi sa kojima mediji žele da se obračunaju. Dodala je i da se u odgovoru na žalbu netačno navodi da je napisao da potvrđuje da će „ga ubiti“ , jer u tekstu piše da potvđuje da će „biti“ državnog udara. Zlatko Čobović je rekao da „ovo je tvoje poslednje veče“ nije pretnja i da su novinari mogli da pozovu i pitaju Marjanovića da pojasni na šta je zaista mislio, tako da je prekršena i tačka Kodeksa koja se odnosi na obavezu konsultovanja više izvora. Rodoljub Šabić se saglasio sa njim, dodajući da mi nemamo u zakonu preciziran pojam pretnje, ali da kada neko napiše „ovo je tvoje zadnje veče“, to može da se odnosi i na to da mu je zadnje veče na funkciji koju obavlja, a ne poslednji dan života. Sanja Pavlović je rekla da bi trebalo razrešiti dilemu da li se prekršaj tačke 3 poglavlja V može utvrditi u ovim slučaju, odnosno da li je potrebno da to bude „kontinirano zlonamerno narušavanje reputacije“ ili su dva teksta dovoljna da se smatra da je ta tačke prekršena. Olivera Milošević je rekla da nije uslov da ima više tekstova, zato i stoji „ili“, dok je Tamara Skrozza rekla da to treba procenjivati od slučaja do slučaja, a Jelka Jovanović da misli da u ovom slučaju jeste prekršena i ta tačka. Filip Švarm je rekao da će biti uzdržan prilokom glasanja o obe žalbe Marka Marjanovića, jer ne može da odlučuje nepristrasno. Reč je o čoveku koji vodi hajke protiv novinara i saradnika „Vremena“, vređa i neke druge ljude, koristi neprimeren rečnik, objavljuje privatne podatke… Istakao je da je ovo, na neki način izrugivanje Savetu, jer se čovek koji objavljuje takve stvari sada žali da mu je narušena privatnost objavljivanjem fotografije i dodao da je inače saglasan da je Kodeks prekršen, ali da, iz razloga koje je naveo, neće glasati. Ana Martinoli je ukazala na to da se često zaboravlja da je i prostor društvenih mreža javni prostor i da i to podrazumeva neku dodatnu odgovornost. Način na koji žalitelj komunicira dodatno podiže tenzije, targerira drugu stranu i ne doprinosi kvalitetu komunikacije koji je neophodan da ne bismo imali ovakve tekstove. Jelena Petković se saglasila sa ovim i rekla da nema povrede prava na privatnost u ovom slučaju. Rodoljub Šabić je rekao da je, po Kodeksu, stvar jasna – objavljivanje nečijih fotografija bez dozvole jeste povreda privatnosti. Zlatko Čobović je podsetio da Komisija odlučuje o ovom konkretnom slučaju i da to ne treba vezuvati za ono što je on objavljivao, te da će se o tome odlučivait kada se i ako neko bude žalio na to. Komisija je sa deset glasova za i jednim uzdržanim odlučila da su prekršene tačke 1 i 2 poglavlja I, tačka 2 Poglavlja II, tačke 1, 2 i 3 Poglavlja III, tačka 3 poglavlja V i tačka 3 Poglavlja VIII. Za prekršaj tačke 1 Poglavlja VI (zaštita privatnosti) glasalo je šest članova Komisije, četiri su bila protiv, a jedan uzdržan, pa za odluku nije bilo potrebnih sedam glasova.
- U žalbi na tekst koji je objavio portal “Politika.rs“, a koji je sličan tekstovima na koje se odnosila prethodna žalba, navedeno je da su objavljene informacije činjenično netačne, jer žalitelj nije politički opozicioni aktivista i nigde nije pozivao na nasilje, a predstavljeno je kao da je to uradio. Time su, po mišljenju advokata, prekršene iste odredbe kao i u prethodnom slučaju. Iz rasprave i odlučivanja bila je izuzeta Olivera Milošević, zaposlena u „Politici“. U kraćoj raspravi, Milena Vasić je rekla da u ovom slučaju nije prekršeno pravo na privatnost, kao ni tačka koja se odnosi na nenanošenje štete ugledu i dostojanstvu ličnosti, jer je objavljen samo jedan tekst, dok je Nadežda Budimović dodala da je, kao i u prethodnom slučaju, prekršena tačka 3 Poglavlja VIII, jer nema više izvora. Komisija je, nakon toga, sa devet glasova za i jednim uzdržanim odlučila da su prekršene tačke 1 i 2 poglavlja I, tačka 2 poglavlja 2, tačke 1, 2 i 3 Poglavlja III i tačka 3 Poglavlja VIII.
- Svetlana Milunović podnela je žalbu zbog toga što portal nije objavio demantije koje je podnela na dva teksta objavljena istog dana, koja se odnose na dešavanja u Predškolskoj ustanovi „Radost“ u Čačku. U žalbi je navela da joj je redakcija odgovorila da se javi uredniku, kao i da im dostavi imena svih zaposlenih u ustanovi koji su članovi plenuma, kako bi objavili odgovor. Milena Vasić je istakla da je redakcija morala da objavi odgovore i posebno ukazala na to da je nedopustiv način na koji je redakcija uslovljavala žaliteljku. Filip Švarm se saglasio sa tim da su novinari bili dužni da na oba teksta objave odgovore ili reagovanja, svejedno. Nadežda Budimović je kritikovala način na koji se redakcija obratila žaliteljki, jer je od nje tražila da se javi glavnom uredniku da joj on objasni kako da „upodobi“ tekst demantija, što je poptuno neuobičajena praksa. Komisija je, nakon rasprave, jednoglasno odlučila da je prekršena tačka 6 poglavlja III.
4, 5. i 6. O žalbama javne tužiteljke Bojane Savović na portale „Alo“ i „Informer“ Komisija je vodila objedinjenu raspravu. Oba portala su objavila vest o protestu ispred Palate pravde u Beogradu kom je prisustvovala i Savović. „Informer“ je prisutne na skupu nazvao „Šolakovim i opozicionim tužiocima“, dok je Savović na portalu „Alo“ označena kao „jedan od glavnih pokretača blokada u Srbiji“, koja je na „poziciju došla nakon žute reforme pravosuđa“. U drugom tekstu „Alo“, protiv kojeg je Savović uložila žalbu, navedeno je da je „sabotirala istragu u EPS-u“. Jelka Jovanović je rekla da je samo kvalifikacija „opoziciona javna tužiteljka“ dovoljna da se vidi da je u pitanju prekršaj Kodeksa, dok je Milena Vasić rekla da ne može ni da zamisli kako se oseća neko o kome se iz dana u dan objavljuju ovakvi tekstovi. Jelena Petković naglasila je da je reč o nastavku kampanje protiv tužiteljke i da uvek treba imati na omu da ovakvo targeiranje ličnosti može imati posledica po njihovu bezbednost. Ona je ukazala i na to da je jedan od tekstova na portalu „Alo.rs“ prenet sa drugog portala, na koji se Savović nije žalila, a potpisan je imenom novinarke „Alo“. Olivera Milošević prokomentarisala je da je tekst o istrazi u EPS-u stilski napisan kao da su sve „činjenice“ potkrepljene, a zapravo u tekstu nema nijednog dokaza. Komisija je, potom u tri odvojena glasanja, odličila da su svakim tekstom prekršene tačke 1, 2 i 3 Poglavlja I, tačka 2 poglavlja II, tačke 2 i 3 Poglavlja III i tačka 3 poglavlja V.
- Glavni i odgovorni urednik portala „Zoomer“ Nemanja Marinović, uz saglasnost Bojane Novaković, podneo je žalbu u kojoj je naveo da je „Informer“, objavljivanjem netačnih informacija i rečenica izvučenih iz konteksta, kojim su učitali značenje izjava sagovornica „Zoomera“ potencijalno ugrozio njihovu bezbednost. On je dodao i da „Informer“ nije poštovao autorstvo jer „Zoomer“ nije naveden kao izvor sadržaja, niti je postavljen link ka originalnom sadržaju. Nadežda Budimović je ocenila da je ovo „školski primer“ kako se može manipulisati izjavama izvučenim iz konteksta i kako se može napraviti potpuno suprotna priča, te da je potpuno jasno zašto nije naveden izvor i linkovan originalan sadržaj, jer bi svako ko bi pogledao emisiju shvatio da je reč o opasnom maniru zloupotreblje sadržaja. Sanja Pavlović je rekla da je pogledala ceo podkast i tek kada se odsluša cela emisija može se shvatiti koliko su izjave sagovornica zloupotrebljene. One su, kako je navela, sa toliko strasti govorile o zemlji, vodi, vazduhu, ekologiji i Srbiji, a oni su to potpuno izokrenuli kao da govore nešto protiv ove zemlje. Komisija je jednoglasno odlučila da su prekršene tačke 1, 4 i 5 Poglavlja I i tačku 1 poglavlja IX.
8.Nemanja Šarović uputio je žalbu Savetu za štampu zbog kolumne Dragoljuba Petrovića, koju je smatrao uvredljivom i napisanom sa ciljem da se diskredituje i on i bivši i sadašnji članovi Srpske radikalne stranke. Olivera Milošević je, u toku diskusije, rekla da kolumna ne može da bude opravdanje za vređanje ljudi, da kolumna nije „sveta krava“, pa da njome ne može da se prekrši Kodeks. Ipak, u ovom slučaju, misli da nije prekršen Kodeks, jer je Šarović javna ličnost i mora da bude spreman da istrpi kritiku. Rodoljub Šabić je rekao da je nemoguće proveravati istinitost vrednosnih sudova i da je to nesporno, ali da se ni oni ne mogu iznositi na način koji nije limitiran elementarnim poštovanjem dostojanstva i zabranom diskriminacije. Dodao je da će se rukovoditi time da je reč o veoma eksponiranoj javnoj ličnosti, koja svakodnevno vodi oštre duele. Jelka Jovanović je napomenula da humoristički sadržaji mogu biti na ivici kršenja Kodeksa i da tako može da se gleda na spornu kolumnu, dodajući i da, kada se za nekog kaže da je „idiot“, to ne predstavlja vrednosni sud, već kvalifikaciju. Međutim, u ovom slučaju postoji jedna specifičnost, a to je da ovo nije klasična novinarska kolumna, već satira, te da za humorističke priloge važe nešto drugačija pravila. Nadežda Budimović je istakla da je jedino „opravdanje“ to što je tekst satiričan, jer jeste uvredljiv. Tamara Skrozza je ocenila da je tekst „na ivici noža“, bez obzira na formu, naglasivši da se čak 12 puta pominje reč „idiot“, te da to jeste uvredljivo, iako nije opasno po žalitelja. Glasaće, ipak, da Kodeks nije prekršen s obzirom na to da je Šarović javna ličnost i da može to „da podnese“. Ana Martinoli je, međutim, smatrala da Kodeks jeste prekršen, pre svega odredba koja se odnosi na poštovanje dostojanstva osobe o kojoj se piše, ali i sve druge tačke koje su navedene u žalbi. Objasnila je da tekst jeste uvredljiv, zlonameran je i „da se nije osećala dobro dok je to čitala“. Komisija je, posle rasprave, sa deset glasova za i jednim protiv odlučila da Kodeks nije prekršen.
9.Član Komisije za žalbe Zlatko Čobović podneo žalbu protiv više medija koji su preneli obraćanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa njegovog Instagram profila, u kojem je vređao i pretio hapšenjem nakon protesta građana u Nišu, koji su gađali jajima gradske funkcionere. Čobović je bio izuzet iz rasprave i odlučivanja, a Olivera Milošević je bila izuzeta iz rasprave i odlučivanja o delovima žalbe na tekstove objavljene u „Novostima“ i „Politici“. Milena Vasić je podsetila da je Komisija i na prethodnoj sednici razmatrala sličnu žalbu i dodala da nije promenila mišljenje, jer i dalje smatra da postoji javni intesres koji preteže, pošto je važno da se zna da je predsednik pretio i vršio neprihvatljiv uticaj na provosuđe. Takođe, kažnjavanje medija zbog prenošenja izjava predsednika države predstavljalo bi neki oblik cenzure. Jelka Jovanović se nije saglasala sa njom, ukazala je da u ovom slučaju nije reč o direktnom prenosu, nego je sadržaj prenet sa njegovog naloga na društvenim mrežama, pa je bilo vremena i mogućnosti da svaki urednik odluči da li će to preneti ili ne, ili da izabere deo koji će preneti, pa i da se komentariše to što je rekao. Medij nema pravo da ustupi svoju platformu čoveku koji bi morao da predstavlja sve građane, da bi on vređao ljude i pretio im. Rodoljub Šabić je rekao da je u pitanju veoma delikatna stvar, da mediji treba da prenose informacije koje daju organi vlasti, ali je upitao da li je u suprotnosti sa Kodeksom da novinari i urednici prenose „očigledne neistine“, budući da u Kodeksu piše da mediji ne učestvuju u širenju neistina. Novinar bi mogao da prenese sve što je rekao, ali da istovremeno i kaže, ali…to nije istina. Tamara Skrozza je rekla bi u „idealnom svetu“ moglo da se raspravlja o tome, ali da u situaciju u kojoj je naše društvo, moramo da znamo u kom je mentalnom stanju i kakvog je raspoloženja jedina insiticija koja postoji i funkcioniše u državi. Istakla da je javni interes nesumnjiv i da bi i ona prenela to da je bila na mestu urednika u tom trenutku, jer objašnjava situaciju u društvu i upozorava te ljude šta može da im se desi. Filip Švarm je naglasio da bi u ovom slučaju šteta mogla biti veća od koristi, ukoliko mediji ne bi preneli ono što je Vučić govorio, jer je važno da to građani vide i čuju šta govori i kako se ponaša čovek od koga toliko mnogo toga zavisi, kome preti i koga tergetira i to mora da se dokumentuje. Dodao je i da često novinari i urednici ne mogu da znaju šta se tačno dogodilo i šta je istina, da bi mogli da reaguju odmah, kao i da se ne bi upuštao u to da neko uvodi neku cenzuru, tačnije da razvrstava šta neko treba, a šta ne treba da objavi. Ana Martinoli je ukazala na to da postoji i drugi nivo problema – da nije pitanje da li je ili nije preneta izjava, nego da li je, tom prilikom, dat kontekst, neko prateće objašnjenje ili čak neka vrsta komentara, već je ključni problem što su se svi ovi mediji (a verovatno i još neki) pretvorili u ogledalo profil predsednikovog profila i prenose sve što objavi bez komentara. Oni nisu ničim to „obogatili“, već su samo doslovno preneli to što je objavljeno, tako da zapravo ne rade ono što im je posao, a taj problem se ne rešava time što nešto neće preneti. Filip Švarm i Tamara Skrozza su ukazali na to da nije uvek moguće ni komentarisati, ni dati kontekst, što zavisi i od prirode medija. Nadežda Budimović je, govoreći o tome da li treba prenositi „očigledne laži“ postavila pitanje da li se neprenošenjem toga ta osoba abolira od odgovornosti za izrečeno. Rekla je da ima razlika u tome šta su i kako preneli mediji na koje se odnosi žalba, nisu svi tekstovi isti, tri medija se praktično poistovećuju sa onim što on govori i iznose kao činjenice ono što je rekao, a ne kao njegovu izjavu. S druge strane, ukoliko bi Komisija odlučila da je Kodeks prekršen, kako bi mediji izveštavali u nekoj budućoj sličnoj situaciji i da li bi to dovelo do autocenzure, da novinari razmišljaju da li je to što je predsednik države rekao isitina ili nije i da li treba da prenesu ili ne. Sanja Pavlović je navela i da je prenošenje ovoga što je izgvoreno i na način na koji je izgovoreno važno, ne samo zbog ovog trenutka, nego i zbog toga što je važno i za budućnost da se to dokumentuje i arhivira. Komisija je, po okončanju rasprave, u odvojenim glasanjima, sa osam glasova za i dva protiv odlučila da „Blic“, „NIN“, „Informer“ i „Alo“ nisu prekršili Kodeks, dok je ista odluka za „Politiku“ i „Novosti“ doneta sa sedam glasova za i dva protiv.
- Izvršna direktorka Slavko Ćuruvija fondacije Ivana Stevanović zatražila je od Saveta za štampu da oceni da li su portali „Alo“, „Novosti“, „Informer“ i „Politika“ prekršili Kodeks novinara i novinarki Srbije kada su preneli izjavu koju je dala za televiziju N1 i optužili je da preti novinarima. Olivera Milošević je bila izuzeta iz rasprave i odlučivanja o delovima žalbe koje se odnose na „Politiku“ i „Novosti“. Milena Vasić je rekla da misli da je žalba potpuno osnovana, da je reč o kampanji „iz iste kuhinje“ i da je prekršena i tačka 3 poglavlja V, koja se odnosi na zlonamerno narušavanje reputacije. Zlatko Čobović je rekao da bi trebalo istaći u obrazloženju odluke da se, po ko zna koji put, isti tekst distribura sa jednog mesta i prenosi i ukazao na to da je „Alo“ tekst objavio u 17.56 (taj tekst je jedini potpisan), „Novosti“ u 18 sati, „Informer“ u 18.15, a „Politika“ u 19.10, a da su čak i naslovi u prva tri medija identični. Tamara Skrozza je rekla da su plaši ovakvih testova, jer su uzrok postepenog raspada društva. Ovakvi tekstovi su razlog zbog kojeg se ljudi plaše da govore. Novinari imaju svakog dana sve manje sagovornika. Ljudi koji imaju da kažu nešto i znaju šta da kažu u raznim oblastima, zbog ovakvih tekstova ne žele da govore. Takvi tekstovi seju strah i utiču na eroziju društva“, pa ćemo zbog tih tekstova postati „nemušto društvo nemuštih ljudi“. Sanja Pavlović je dodala da je, uz sve predložene tačke, „Politika“ prekršila i odredbu po kojoj nalsov mora da odgovara sadržaju teksta, jer je u naslovu navedeno nešto čega u tekstu nema. Komisija je, nakon toga, jednoglasno odlučila da su prekršene tačke 1, 2,3 i 4 Poglavlja I, tačka 2 poglavlja III i tačka 3 Poglavlja V. U slučaju „Politike“ prekršena je i tačka 5 Poglavlja I.
11.Psihološkinja Snežana Repac navela je u žalbi da su „Republika“ i „Srpski telegraf“, u tekstu koji kritikuje reklamu kompanije „Đenerali“ u kojoj su glavni glumci deca, pogrešno preneli njeno stručno mišljenje, predstavljajući ga kao njenu ocenu da su deca zaista zloupotrebljena. Dodaje da se obratila redakciji za demanti, nakon što je dobila tužbu od kompanije „Đenerali“, ali da nije objavljen. Olivera Milošević i Tamara Skrozza su na početku diskusije rekle da će biti uzdržane u ovom slučaju, jer ne mogu da znaju šta je žaliteljka rekla, ni da li je to tačno preneto, niti postoji mehanizam da to utvrde, a sličnog stava bila je i Jelka Jovanović. Nemamo ni snimak, ni bilo koju drugi dokaz koji potvrđuje šta je tačno izoovorila, rekla je Skrozza i istakla da je zaista ozbiljan problem kada se daje izjava telefonom – kako sagovornik može posle da dokaže šta je rekao. Ona je pozdravila to što je „Srpski telegraf“ odgovorio na žalbu i dodala da se nada da će nastaviti sa tom praksom. Zlatko Čobović je rekao da ne voli da bude uzdržan, ali da ne zna na osnovu čega bi se opredelio, jer ne zna šta je žaliteljka rekla, dodajući da je simptomatično da je poslala demanti tek nakon što je dobila tužbu, a da joj pre toga ništa nije smetalo. Milena Vasić je rekla da razume i redakciju koja nije objavila demanti, jer ona praktčno time njih stavlja u nepovoljniji položaj u sudskom sporu, budući da je tužena i redakcija. Nadežda Budimović je rekla da ni sam demanti nije ubedljiv, jer se ne navodi jasno šta u tekstu nije tačno preneto. Komisija je, po okončanju rasprave, sa sedam glasova za i četiri uzdržana odlučila da Kodeks nije prekršen.
Sednica je završena u 20.05 sati.
Zapisnik vodila Predsedavajuća
Gordana Novaković Milena Vasić
Savet za štampu: Kurir, Politika, Glas Zapadne Srbije, Alo, Informer i Novosti prekršili Kodeks
(Izvor: NUNS)
Komisija za žalbe Saveta za štampu, na juče održanoj sednici u Pres centru UNS-a, odlučila je da su portali Kurir, Politika, Glas Zapadne Srbije, Alo, Informer i Novosti prekršili Kodeks novinara i novinarski Srbije.
Komisija je odlučila i da portal Danas nije prekršio Kodeks objavljujući satiričnu kolumnu. Blic, Novosti, NIN, Alo, Politika i Informer takođe nisu prekršili Kodeks prenoseći obraćanje predsednika Aleksandra Vučića, a ni Srpski telegraf i portal Republika nisu prekršili Kodeks zbog neobjavljivanja odgovora na informaciju koji je podnet tek kada je sagovornica u tekstu dobila tužbu zbog toga što je, navodno, rekla.
Prekršaj Kurira i Politike
Kurir i Politika prekršili su Kodeks novinara i novinarki Srbije u delovima koji se odnose na istinitost izveštavanja, nezavisnost od ekonomskih i političkih uticaja, odgovornost novinara i odnos prema izvorima, dok je Kurir prekršio i poglavlje koje se odnosi na poštovanje dostojanstva, odlučila je Komisija za žalbe Saveta za štampu na jučerašnjoj sednici.
Komisija za žalbe na sednici je najpre razmatrala žalbu na dva teksta na portalu Kurir.rs i jedan na portalu Politika.rs koje je podneo Marko Marjanović, jer su ovi mediji u svojim tekstovima njega označili kao „opozicionog aktivistu koji poziva na državni udar“.
„Politički opozicioni aktivista Marko Marjanović, poznat na društvenoj mreži Iks pod imenom Kristal Met Dejmon, pozvao je danas na nasilje tokom protesta za koga su organizatori najavili kao nenasilnim i mirnim protestima“, piše Politika, dok je Kurir u svojim tekstovima naveo da je se radi o „Đilasovom tviterašu“ koji „poziva na državni udar“ i „preti Vučiću“.
U žalbama Marjanović piše da nijedna informacija izneta u tekstovima nije tačna i da sadrže niz uvreda i kleveta na njegov račun, da tekstovi podstiču agresivno postupanje prema njemu i da narušavaju njegovo dostojanstvo, kao i privatnost jer su objavljene njegove fotografije.
Politika nije odgvorila na žalbu, dok je Kurir naveo da je žalba neosnovana i zatražio da je Savet za štampu odbaci.
Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković podsetila je da Marjanovića na Iks-u prati šezdeset hiljada ljudi i da je on objavio brojeve telefona radnika RTS-a, i navela da sa njegove strane nije etički pozivati se na povredu privatnosti.
Sa tim se nije složila predsedavajuća Komisije Milena Vasić, koja je rekla da ovaj slučaj treba proceniti nezavisno od toga.
Nadežda Budimović iz Lokal presa je rekla da žalilac, kao aktivista, ima pravo da bude grublji i da koristi teže izraze u odbrani svoje teze.
„Ali pretpostavljati šta iza njegovih reči stoji i učitavati razne sadržaje – to je ono čime se zapravo u ovom slučaju Kurir bavio“, kazala je Budimović.
Predstavnik Asocijacije medija Zlatko Čobović dodao je i da su novinari mogli da pozovu i pitaju Marjanovića da pojasni na šta je zaista mislio.
Glas Zapadne Srbije nije objavio demanti
Portal Glas zapadne Srbije prekršio je Kodeks jer nije ispoštovao pravo na odgovor, jednoglasna je bila Komisija za žalbe.
Naime, Svetlana Milunović podnela je žalbu protiv portala Glas zapadne Srbije zbog neobjavljivanja demantija, odnosno njenog odgovora vezanog za dva teksta koji se odnose na dešavanja u Predškolskoj ustanovi „Radost“ (PU) iz Čačka. U jednom tekstu piše da je Milunović predvodila zbor radnika PU na kojem se odlučivalo o obustavi rada, kao i da je direktorki PU uputila pretnje, dok je drugi tekst zapravo intervju sa direktorkom te ustanove.
Ona je u žalbi navela da joj je redakcija Glasa Zapadne Srbije tražila da dostavi imena svih članova Plenuma koji su zaposleni u PU, kako bi objavili njen odgovor.
Redakcija Glasa Zapadne Srbije je odgovoru Savetu za štampu navela da će kontaktirati Milunović i da će objaviti demanti. Međutim, to se nije desilo do održavanja sednice.
Na sednici Komisije za žalbe Filip Švarm je rekao da su novinari bili dužni da na oba teksta objave odgovore Svetlane Milunović, a Nadežda Budimović je kritikovala način na koji se redakcija obratila tužilji, jer je od nje tražila da se javi glavnom uredniku kako bi „upodobila“ tekst demantija.
Alo i Informer u kampanji protiv javne tužiteljke
Komisija za žalbe jednoglasno je odlučila i da su portali Alo.rs i Informer.rs prekršili Kodeks u delovima koji se odnose na istinitost izveštavanja, nezavisnost od političkog i ekonomskog uticaja na izveštavanje, odgovornosti novinara prema javnosti i javnoj reči i poštovanje dostojanstva ljudi o kojima se izveštava.
Na tekstove koji su objavljeni na portalima Alo.rs i Informer.rs, žalila se javna tužiteljka Bojana Savović. Oba portala su u razmaku od samo tri minuta objavila vest o protestu ispred Palate pravde u Beogradu kom je prisustvovala i Savović.
Ona je imenovana u oba teksta, a Informer je prisutne na skupu nazvao „Šolakovim i opozicionim tužiocima“, dok je Savović u Alo-u označena kao „jedan od glavnih pokretača blokada u Srbiji“, koja je na „poziciju došla nakon žute reforme pravosuđa“.
U drugom tekstu Alo-a, protiv kojeg je Savović uložila žalbu, navedeno je da je „sabotirala istragu u EPS-u“.
Tužiteljka je u žalbama navela da su u tekstovima iznete nepotkrepljene tvrdnje i da tekstovi više liče na „politički pamflet“ nego na novinarski članak. Ona je dodala da su u pitanju maliciozni, neobjektivni i netačni tekstovi, koji su pisani bez konsultovanja relevantnih izvora, kao i da su tekstovi pisani „u interesu određenih interesnih grupa“.
U vezi sa ovim slučajem, Jelka Jovanović iz Asocijacije medija rekla je na sednici Komisije za žalbe da je samo kvalifikacija „opozicionia javna tužiteljka“ dovoljna da se vidi da je u pitanju prekršaj Kodeksa.
Jelena Petković iz Udruženja novinara Srbije napomenula je da se radi o nastavku kampanje protiv tužiteljke. Ona je ukazala i na to da je jedan tekst prenet sa drugog portala, ali da se novinarka portala Alo ipak potpisala kao autorka.
Olivera Milošević iz Udruženja novinara Srbije prokomentarisala je da je tekst o istrazi u EPS-u napisan kao da su sve „činjenice“ potkrepljene, a zapravo ne postoji nijedan dokaz u tekstu.
Informer prikazao isečke iz podkasta i predstavio ih u potpuno pogrešnom kontekstu
Portal Informer.rs prekršio je Kodeks objavljivanjem sadržaja koji se sastoji od teksta i pratećeg videa u kom su isečeni delovi iz Zoomer-ovog podkasta u kom su govorile glumice i aktivistkinje Bojana Noviaković i Jelena Stupljanin. Naslov teksta implicira da su Stupljanin i Novaković „rešene da ruše Srbiju“.
Glavni i odgovorni urednik portala Zoomer Nemanja Marinović, uz saglasnosti Bojane Novaković, dostavio je žalbu u kojoj je naveo da je Informer objavljivanjem netačnih informacija i rečenica izvučenih iz konteksta, kojim su učitali značenje izjava sagovornica Zoomera potencijalno ugrozio njihovu bezbednost. On je dodao i da Informer nije poštovao autorstvo jer Zoomer nije naveden kao izvor sadržaja, niti je postavljen link ka originalnom sadržaju.
„Ovo je školski primer kako se može manipulisati izjavama izvučenim iz konteksta i kako se može napraviti potpuno suprotna priča. Svako ko bi pogledao emisiju na Zoomer-u shvatio bi da je reč o opasnoj malverzaciji i opasnom maniru, načinu na koji je zloupotrebljen sadržaj“, kazala je Nadežda Budimović tokom kratke diskusije u vezi sa ovom žalbom.
Sanja Pavlović, predstavnica javnosti, je rekla da je pogledala ceo podkast i da tek kada se odsluša cela emisija može se shvatiti koliko izjava može da se zloupotrebi.
„One su sa toliko strasti govorile o ekologiji i Srbiji, a oni su to potpuno izokrenuli kao da govore nešto protiv ove zemlje“, pojasnila je Pavlović.
Komisija je odlučila da je Informer prekršio Kodeks u delovima koji se odnose na istinitost izveštavanja zbog izveštavanja koje nije u interesu javnosti i prećutkivanja činjenica i nepoštovanje autorstva, ocenila je Komisija za žalbe.
Satirična kolumna Draže Petrovića na ivici kršenja Kodeksa
Nemanja Šarović uputio žalbu Savetu za štampu zbog kolumne Dragoljuba Petrovića koja je objavljena na portalu Danas.rs. Petrović je poznat po svojim satiričnim kolumnama, međutim, Šarović je spornu kolumnu razumeo kao uvredljiv tekst koji ima za cilj da diskredituje njega i bivše i sadašnje članove Srpske radiklane stranke. Komisija za žalbe je ipak odlučila da Kodeks u ovom slučaju nije prekršen.
„Tekst sadrži uvredljive kvalifikacije, klevete, kao i iznošenje diskriminatornih stavova i stavova koji sadrže govor mržnje“, naveo je Šarović u žalbi.
On smatra da je autor teksta svrstao bivše i sadašnje „radikale“ u kategoriju „beskorisnih idiota“, a da je, prema njegovoj oceni, Šarović postao jedini „korisni radikal“ što implicira da je zapravo „korisni idiot“.
Olivera Milošević kazala je da kolumna nije „sveta krava“ i da se ne može pisati štogod.
Rodoljub Šabić je rekao da je nemoguće proveravati istinitost vrednosnih sudova i da je to nesporno, ali da se ne mogu iznosti na način koji nije limititan.
„Jedini kriterijum po kojem ću odlučivati je to što je Šarović izuzetno eksponirana ličnost, vodi oštre duele svakodnevno“, naveo je Šabić.
Jelka Jovanović je napomenula da humoristički sadržaji mogu biti na ivici kršenja Kodeksa i da tako može da se gleda na spornu kolumnu, ali je dodala i da, kada se za nekog kaže da je „idiot“, to ne predstavlja vrednosi sud, već kvalifikaciju.
Iako su članovi Komisije kritikovali Petrovićevu kolumnu i ukazali na njene propuste, ipak su odlučili da Kodeks nije prekršen jer nije u pitanju klasični novinarski sadržaj, već satirični tekst. Takođe, složili su se i da je Nemanja Šarović izuzetno eksponirana javna ličnost i treba da ima veći prag tolerancije na kritiku.
Da li mediji treba doslovno da prenose obraćanja javnih funkcionera?
Nakon burne rasprave u vezi sa žalbom koju je član Komisije za žalbe Zlatko Čobović podneo protiv portala Blic, Novosti, NIN, Politika, Informer i Alo, Komisija je odlučila ovi mediji nisu prekršili Kodeks kada su preneli obraćanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića na Instagramu, u kojem je vređao građane i pretio hapšenjem nakon protesta građana u Nišu, kada su okupljeni gađali jajima gradske funkcionere.
Vučić je u obraćanju koristio uvrede poput “domaći kriminalci, banditi, siledžije, lažovi, prevaranti, batinaši, koji i nose najgore fašističke pretnje”, vršio je pritisak na sud i policiju, a zapretio je i da će najuriti „sve batinaše“ koji će „završiti iza rešetaka“.
Član Komisije za žalbe Zlatko Čobović iskoristio je svoje pravo i sastavio žalbu protiv navedenih medija u kojoj je ukazao na to da je urednik odgovoran za sadržaj koji objavljuje, da novinari moraju da neguju kulturu i etiku javne reči i ne koriste govor mržnje. Takođe je naveo da predsednik Srbije ima svoje političke i lične interese i da nastupa u skladu sa njima, ali da mediji ne smeju da se podrede tim interesima.
Komentarišući ovu žalbu Jelka Jovanović je napomenula da se ne radi o direktnom prenosu obraćanja predsednika, nego da je sadržaj prenet sa njegovog naloga na društvenim mrežama.
„Ti možeš, kao odgovorni medij, da preneseš ili ne preneseš. Možeš da izabereš koji deo ćeš da preneseš. Ne moraš da vređaš ljude i da koristiš svoju platformu da bi vređao građane tako što prenosiš šta je rekao čovek koji bi morao da zastupa sve građane. Ti možeš naknadno u komentaru da pojašnjavaš da li se slažeš ili ne slažeš. Zaista je bilo vremena da se odredi šta treba od toga pustiti, a šta ne“, objasnila je Jovanović.
Rodoljub Šabić je upitao da li novinari i urednici krše Kodeks kada doslovno prenose izjave u kojima su iznete očigledne neistine?
„Kodeks kaže da mediji ne učestvuju u širenju neistina“, rekao je Šabić.
„Mi moramo da znamo u kom je mentalnom stanju i kakvog je raspoloženja jedina insiticija koja postoji i funkcioniše u državi“, odgovorila je Tamara Skrozza, predstavnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije, ukazujući na interes javnosti u ovom slučaju.
Sanja Pavlović je dodala da je u interesu javnosti dokumentovati i arhivirati obraćanja predsednika Vučića.
Alo, Novosti, informer i Politika – još jedan prekršaj zbog izvlačenja izjave iz konteksta
Izvršna direktorka Slavko Ćuruvija fondacije Ivana Stevanović zatražila je od Saveta za štampu da oceni da li su portali Alo, Novosti, Informer i Politika prekršili Kodeks novinara i novinarki Srbije kada su preneli njenu izjavu koju je dala za televiziju N1 i optužili je da preti medijima. Komisija za žalbe je, nakon kratke diskusije, jednoglasno odlučila da su svi portali prekršili Kodeks.
Stevanović je u žalbi navela da su pomenuti portali izdvojili samo 24 sekunde, a da je celo gostovanje trajalo 20 minuta i da su deo njene izjave predstavili kao pretnju novinarima koji nisu „po njenoj volji“.
Od svih medija na koje se žalba odnosi, samo je redakcija Novosti dostavila odgovor Savetu za štampu u kom je odbacila navode iz žalbe tvrdeći da u tekstu nije navedena nijedna neistinita informacija. Oni tvrde da je citat koji je prenet jasan i da nije bilo potrebe stavljati ga u širi kontekst kako bi bio ispravno shvaćen.
Tamara Skrozza je rekla da su ovakvi tekstovi razlog zbog kojeg se ljudi plaše da govore.
„Sagovornika je svakog dana sve manje i manje. Mi imamo mnogo ljudi koji imaju da kažu nešto i znaju šta da kažu o oblasti o kojoj ih pitamo, ali imamo problem upravo zbog ovakvih tekstova“, konstatovala je Skrozza i dodala da su u pitanju „tekstovi koji seju strah i utiču na eroziju društva“.
Prema odluci Komisije Kodeks je prekršen u delu koji se odnosi na istinitost izveštavanja, odnosno, obavezu novinara da nepristrasno izveštavaju u interesu javnosti, da prave razliku između činjenica i nagađanja, da ne objavljuju sadržaj koji je neosnovan i da ne prećutkuju činjenice. Takođe, Kodeks je u ovom slučaju prekršen u delu koji zabranjuje korišćenje retorike koja podstiče na diskriminaciju i poštovanje dostojanstva. Politika je prekršila Kodeks i zato što je objavila naslov koji nije u skladu sa suštinom teksta.
Srpski telegraf i Republika nisu prekršili Kodeks
Psihološkinja Snežana Repac dala je izjavu za Srpski telegraf, odnosno, njihov portal Republiku, kao stručno lice u vezi sa zloupotrebom dece u marketinške svrhe. Komisija za žalbe je odlučila većinom da Kodeks u ovom slučaju nije prekršen jer ne može da se utvrdi šta je Repac rekla u izjavi za Srpski telegraf.
Naime, ona je u žalbi navela da su Republika i Srpski telegraf, u tekstu koji kritikuje reklamu kompanije „Đenerali“ u kojoj su glavni glumci deca, pogrešno preneli njeno stručno mišljenje, predstavljajući ga njenu ocenu da su deca zaista zloupotrebljena u toj reklami.
„Kao psiholog, dala sam u izjavi uopšteno mišljenje… Nisam pominjala ničije ime niti komentarisala detalje sadržaja, već uopšteno opservirala dečju percepciju u kratkim crtama“, navodi Repac, između ostalog, u žalbi.
Dodaje da se obratila redakciji za dematni, ali da nikakav odgovor nije dobila, kao i da je kompanija „Đenerali“ tužila zbog sporne izjave.
Glavni i odgovorni urednik lista Srpski telegraf i portala Republika Milan Jovanović tvrdi u odgovoru na žalbu da je izjava Snežane Repac verno preneta kao stručno mišljenje sagovornika. On smatra da je Repac demanti uputila pod pritiskom jer je tužena nakon objavljivanja teksta. Takođe, navodi i da je demanti nije objavljen jer je predmet sudskog spora i da će ga objaviti ako sud tako odluči.
Predsedavajuća Komisije za žalbe Milena Vasić na početku diskusije je napomenula da Savet za štampu ne može da utvrđuje šta je Repac rekla.
Olivera Milošević i Tamara Skrozza su rekle da će biti uzdržane u ovom slučaju upravo iz tog razloga.
„Nemamo snimak koji potvrđuje šta je ona rekla, tako da se osećam loše da presudim na bilo koju stranu“, rekla je Skrozza. „Moram da pozdravim činjenicu da je Srpski telegraf odgovorio na žalbu, što nije uvek situacija i nadam se da će nastaviti sa tom praksom“, dodala je ona.
I ostali članovi Komisije složili su se da ne mogu da donesu odluku o prekršaju Kodeksa jer ne može da se utvrdi šta je Snežane Repac izjavila.
Milena Vasić je još dodala da razume odluku Srpskog telegrafa da ne objavi demanti, budući da je predmet sudskog postupka.
Autorka: Ivana Kragulj
Snimak sednice Komisije za žalbe
Snimak sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 24.04.2025.
Najava sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 24.04.2025.
Sednica Komisije za žalbe Saveta za štampu biće održana u četvrtak, 24. aprila u 18 sati u Pres centru UNS-a.
Komisija će razmatrati sledeće žalbe:
1.Marko Marjanović – Kurir.rs
2.Marko Marjanović – Politika.rs
3.Svetlana Milunović – Glas zapadne Srbije
4.Bojana Savović – Alo.rs – žalba 1, žalba 2
5.Bojana Savović – Informer.rs
6.Nemanja Marinović – Informer.rs
7.Nemanja Šarović – Danas.rs
8.Zlatko Čobović – Blic.rs/Novosti.rs/NIN.rs/Alo.rs/Politika.rs/Informer.rs
9.Ivana Stevanović – Alo.rs/Novosti.rs/Informer.rs/Politika.rs
10.Snežana Repac – Srpski telegaf/Republika.rs
Sednica je otvorena za javnost.