Snimak sa sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 31.07.2025
sofija
About sofija
Posts by :
Najava sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 31.07.2025.
Sednica Komisije za žalbe Saveta za štampu biće održana u četvrtak, 31. jula u 18 sati u prostorijama Saveta za štampu.
Komisija će razmatrati sledeće žalbe:
1.Mileva Malešić – Glas zapadne Srbije
2.Aleksa Pavlović – Informer.rs
3.Aleksa Pavlović – Alo.rs
4.Aleksa Pavlović – Glas zapadne Srbije
5.Udruženje Ruska dijaspora u Srbiji – Republika.rs
Sednica je otvorena za javnost.
Odlazak najvećeg
Malo je napisati da je preminuo novinar Zoran Sekulić (1958-2025), osnivač prve nezavisne novinske agencije u Srbiji FoNet i njen glavni urednik; istina je da nas je iznenada napustio Čovek, Prijatelj, Kolega… Nadasve Novinar u punom smislu te reči, pismen, elokventan, obavešten, objektivan, jasan i kad piše i kad govori, podjednako sa koleginicama i kolegama i državnicima. I angažovan.
Osim FoNeta, Sekulić je ostavio neizbrisiv trag u istoriji Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), u čijem je osnivanju i radu bio aktivan od samog početka. Takođe, jedan je od osnivača Asocijacije medija, prvog poslovnog udruženja medija nastalog van kandži države i član Upravnog odbora Saveta za štampu.
Zoran Sekulić bio je osnivač i vlasnik agencije FoNet, prve privatne novinske agencije sa nezavisnom uređivačkom politikom u Srbiji. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1981, a novinarsku karijeru započeo 1982. godine u Radio Beogradu, potom i u agenciji Tanjug, koju napušta 1993. zbog neslaganja s uredničkom politikom.
Sekulić je bio istaknuta figura srpskog novinarstva, dobitnik brojnih priznanja, među kojima su Orden Legije časti Republike Francuske i Orden za zasluge Savezne Republike Nemačke. Predvodio je pregovore novinarskih udruženja sa Vladom Srbije tokom izrade prve Medijske strategije, a OEBS ga je 2012. nagradio za doprinos medijskim reformama.
FoNet je pod njegovim rukovodstvom postao prepoznat medij i u zemlji i u inostranstvu, zahvaljujući inovacijama u multimedijalnim i multiplatformskim servisima. Bio je izveštač sa ključnih međunarodnih skupova i institucija poput EU, UN, NATO-a, a usavršavao se u redakcijama i univerzitetima širom sveta.
Autor je hiljada tekstova i učesnik brojnih stručnih konferencija o slobodi medija i novinarstvu. Mesto i vreme sahrane biće naknadno objavljeni.
Asocijacija medija, Nezavisno udruženje novinara Srbije i Savet za štampu
Preminuo novinar Zoran Sekulić
Vlasnik, direktor i glavni i odgovorni urednik novinske agnecije FoNet Zoran Sekulić preminuo je u noći 21. jula posle kraće bolesti u 67. godini, saopštila je porodica.
Zoran Sekulić rođen je 6. septembra 1958. godine u Beogradu, a 1981. diplomirao je na međunarodnom smeru Pravnog fakultetu Univerziteta u Beogradu. Profesionalnu novinarsku karijeru započeo je 1982. godine.
Sekulić je osnivač Novinske agencije FoNet, prve privatne novinske agencije sa nezavisnom uređivačkom politikom, koja je počela da radi 7. februara 1994.godine.
Bio je član Upravnog odbora Asocijacije medija, najvećeg poslovnog udruženja novinskih izdavača, novinskih agencija i portala u Srbiji i član Upravnog odbora Saveta za štampu.
U septembru 2011. godine bio pregovarač medijske zajednice (Asocijacija medija, NUNS, UNS, NDNV i Lokal pres) sa Vladom Srbije, prilikom izrade prve Medijske strategije.
Za doprinos medijskim reformama u Srbiji OEBS ga je nagradio kao ičnost 2012. godine.
Dekretom predsednika Republike Francuske Fransoa Olanda, Zoran Sekulić odlikovan je ordenom Legije časti u rangu viteza. Prestižno francuskog odličje koje je ustanovio Napoleon Bonaparta, Sekuliću je dodeljeno na predlog francuskog ministra spoljnih poslova i međunarodnog razvoja Žan Mark Eroa.
Predsednik Nemačke Frank Valter Štajnmajer odlikovao je 2020. godine Zorana Sekulića Ordenom za zasluge SR Nemačke.
Žiri Lige eksperata (LEX) Srbije, koja okuplja eminentne stručnjake iz oblasti prava, ekonomije, sociologije, politikologije, kulture, obrazovanja, ekologije i medicine, nagradio ga je 2022. godine priznanjem Vitez poziva.
Novinarsku karijeru započeo 1982.godine, kao saradnik u Radio Beogradu, program 202.
Od 1983. do 1993. godine radio je kao novinar i urednik u Novinskoj agenciji Tanjug. Izveštavao sa svih najvažnijih domaćih i međunarodnih državnih i međudržavnih skupova u vreme jugoslovenske krize, uključujući zasedanja Predsedništva SFRJ, pregovore predsednika jugoslovenskih republika i pokrajina, kao i sa Međunarodne konferencije o bivšoj Jugoslaviji, pod predsedavanjem lorda Karingtona u Hagu.
Zbog neslaganja sa uređivačkom politikom Tanjuga, u jesen 1992. godine podneo ostavku na mesto urednika Političke rubrike. U novembru 1993. godine napustio Tanjug i osnovao FoNet zajedno sa kolegom Nebojšom Magdeskim, sa kojim se 1994. razišao iz poslovnih razloga. Od tada je jedini osnivač i vlasnik FoNeta.
Rukovodeći FoNetom, kroz koji je za 31 godinu prošlo više od 700 novinara, snimatelja, fotoreportera, audio i video montažera, doprineo da Agencija u zemlji i na međunarodnom nivou stekne reputaciju profesionalnog, nepristrasnog, pouzdanog i kredibilnog medijskog izvora, koji je prepoznat i izvan granica Srbije.
Pre 15 godina osmislio, kreirao i primenio koncept digitalnih multimedijalnih i multiplatform interaktivnih agencijskih servisa vesti – pisanih, foto, audio i video vesti – prvi tog tipa u Srbiji i regionu.
Na medijskom festivalu Prix Europa, jednoj od najprestižnijih i najuglednijih međunarodnih smotri elektronskih i digitalnih medija, interaktivni multimedijalni sistem vesti FoNeta je 2005.godine uvršten među 25 najboljih informativnih onlajn platformi u Evropi, u konkurenciji najvećih evropskih tradicionalnih i web medija.
Razvio je specijalizovane TV formate FoNeta – Kvaka 23, Agreman, Kiosk, Vidokrug, Pressek, Stigma, Kosinus i Vesti u 60 sekundi.
Bio specijalni izveštač iz institucija Evropske unije, uključujući Evropski savet i Evropski parlament, NATO, Saveta Evrope, Saveta bezbednosti i Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, Stejt dipartmenta, Kremlja, Pekinga, Šangaja, Jerusalima, Pariza, Madrida, Berlina, Beča, Atine, Londona, Bukurešta i drugih.
Profesionalno se usavršavao u brojnim studijskim posetama strukovnim udruženjima i redakcijama u Londonu, Kardifu, Bonu, Berlinu, Briselu, Strazburu, Tel Avivu, Moskvi, Sankt Peterburgu, Torontu, Montrealu, Otavi, Njujorku, Vašingtonu, Majamiju i univerzitetima Kolumbija u Misuriju i UCLA u Los Anđelesu.
Autor je hiljada agencijskih i novinskih tekstova, audio i tv priloga, objavljivanih u Srbiji i regionu, citiranih u mnogobrojnim inostranim medijima.
Kao uvodničar, panelista i moderator, godinama je bio učesnik najznačajnijih domaćih, regionalnih i evropskih konferencija i stručnih skupova iz oblasti slobode medija, novinarstva i medijske industrije.
Mesto i vreme sahrane porodica će naknadno objaviti.
Evropska komisija: Pad nadstrešnice postao simbol slabosti institucionalnog poretka Srbije
(Izvor: Beta-021 Radio) Nedostaci u radu Tužilaštva za organizovani kriminal za rizik imaju nedoslednost u istragama korupcije koje su vlasti u Srbiji pokrenule nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu.
To piše u izveštaju Evropske komisije (EK) o vladavini prava za 2025. godinu, danas objavljenom u Strazburu.
Komisija je navela da je pad nadstrešnice postao simbol slabosti pravnog i institucionalnog poretka Srbije, kao i da je pokrenuo masovne studentske i građanske proteste, koji su doveli do ostavke premijera i pada Vlade Srbije.
Izveštaj, u odeljku za Srbiju, pokriva rad pravosuđa, borbu protiv korupcije, medijske slobode i druge teme, a o padu nadstrešnice navodi se da istrage o navodnoj korupciji još nisu završene, kao i da postoje brojne poteškoće u uspostavljanju evidencije o optužnicama i presudama u slučajevima korupcije na visokim nivoima.
Dodaje se da Agencija za sprečavanje korupcije aktivno otkriva i analizira sistemsku korupciju, ali da njen rad druge institucije prate ograničeno.
Teškoće ostaju za uzbunjivače koji otkrivaju korupciju, a izuzeća od Zakona o javnim nabavkama i dalje se široko koriste za zaobilaženje njegove primene, pri čemu mehanizmi nadzora ne rade dovoljno, navodi se u izveštaju.
U odeljku o pravosuđu, EK navodi da je Srbija nastavila sprovođenje ustavne reforme radi jačanja nezavisnosti pravosudnih organa, ali da je politički pritisak na tužilaštvo ostao visok, kao i da treba dodatno ojačati transparentnost Visokog saveta sudstva.
Popunjavanje upražnjenih mesta sudija i tužilaca takođe nailazi na teškoće, a činjenica da su četiri upražnjena mesta u Ustavnom sudu ostala nepopunjena je zabrinjavajuća, dodaje se.
U odeljku o slobodi medija, navodi se da je Srbija u junu usvojila novi set medijskih zakona kako bi se uskladila sa evropskim standardima, ali da i dalje postoji velika zabrinutost povodom pitanja Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
“Kašnjenje i nedostaci u postupku izbora novog Saveta REM podrivaju poverenje javnosti u taj proces”, navodi se u izveštaju i dodaje da Savet za štampu, sa druge strane, efikasno prati poštovanje Kodeksa novinara Srbije.
Navodi se da sve veća briga postaju pitanja uređivačke politike, autonomije i pluralizma javnih servisa, kao i da su mere za povećanje transparentnosti u vlasničkim strukturama i javnom finansiranju medija samo delimično uvedene.
U izveštaju se dodaje da se novinari, a naročito novinarke, i dalje suočavaju sa čestim odbijanjima javnih organa da otkriju informacije od javnog značaja, kao i da je bezbednost novinara sve više zabrinavajuća.
Komisija navodi da je efikasnost rada Parlamenta i dalje otežana zbog, kako tvrdi, nedostatka istinske političke debate.
Organizacije civilnog društva se suočavaju sa sve većim pritiskom, a uticaj Akcionog plana za razvoj tog sektora tek treba da se pokaže, zaključuje EK u delu izveštaja koji se tiče Srbije.
Za razliku od izveštaja iz 2024. godine, koji se fokusirao na zakonodavne i tehničke reforme, izveštaj za 2025. godinu se poziva na konkretne događaje, kao dokaze sistemskih slabosti.
Odluke sa 160. sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu održane 26.06.2025.
1.Maja Nedeljković – Informer.rs – žalba rešena, prekršaj Kodeksa
2.Maja Nedeljković – Republika.rs – žalba rešena, prekršaj Kodeksa
3.Srđan Nonić – Južne vesti – žalba rešena, nema prekršaja Kodeksa
4.Ivan Asanović – Novosti.rs – žalba rešena prekršaj Kodeksa
5.Selena Pleskonjić, Darinka Jašović, Andrijana Tomka – Kurir.rs/Mondo.rs – žalba rešena, prekršaj Kodeksa
6.Darko Gligorijević – Informer.rs/Novosti.rs/NS Uživo – žalba rešena, prekršaj Kodeksa
7.Biljana Roganović – Prokupačke vesti – žalba rešena, prekršaj Kodeksa
8.Centar za nenasilnu akciju – Alo.rs/ Novosti.rs/Informer.rs – žalba rešena, prekršaj Kodeksa
Zapisnik sa sto šezdeset sednice održane 26.06.2025.
SAVET ZA ŠTAMPU
Komisija za žalbe
Br.161
26.6.2025.
Beograd
ZAPISNIK
Sa 160. sednice Komisije za žalbe, održane 26.6.2025. godine u 18 sati u Pres centru UNS-a.
Prisutni svi članovi Komisije: Milena Vasić, Nadežda Budimović, Filip Švarm, Ana Martinoli, Jelka Jovanović, Olivera Milošević, Zlatko Čobović, Tamara Skrozza, Rodoljub Šabić, Jelena Petković i Sanja Pavlović
Ostali prisutni: Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu
Dnevni red:
1.Razmatranje žalbe Maje Nedeljković na tekst objavljen na portalu „Informer.rs”
2.Razmatranje žalbe Maje Nedeljković na tekst objavljen na portalu „Republika.rs”
3.Razmatranje žalbe Srđana Nonića na tekst objavljen na portalu „Južne vesti”
4.Razmatranje žalbe Ivana Asanovića na tekst objavljen na portalu „Novosti.rs”
5.Razmatranje žalbi Selene Pleskonjić, Darinke Jašović i Andrijane Tomke na tekstove objavljene na portalima „Kurir.rs” i „Mondo.rs”
6.Razmatranje žalbe Darka Gligorijevića na tekstove objavljene na portalima „Informer.rs”, „Novosti.rs” i „NS Uživo”
7.Razmatranje žalbe Biljane Roganović na tekstove objavljene na portalu „Prokupačke vesti”
8.Razmatranje žalbe Centra za nenasilnu akciju na tekstove objavljene na portalima „Alo.rs”, „Novosti.rs” i „Informer.rs”
Na početku sednice članovi Komisije su obavešteni da je Visoki savet tužilaštva dostavio Savetu za štampu dve odluke o neprimerenom spoljašnjem uticaju. Prva se odnosi na rad Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu, odnosno glavnog javnog tužioca Radivoja Kaćanskog, o kojima su neprimereni sadržaji objavljeni na portalima „Republika.rs“, „NS Uživo“, TV B2, „Večernje novosti“ i „Naslovi.net.“. Druga odluka odnosi na takođe spoljašnji neprimereni uticaj na na samostalnost Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu i na tužioce Slobodana Joksimovića i Branislava Lepotića, koje je učio Dragan Vučićević, vlasnik i glavni i odgovorni urednik TV „Informer“, dnevnih novina „Informer“ i portala „Informer.rs“. Generalna sekretarka je navela da su joj odluke dostavljene u formi obaveštenja, te da će ih uputiti u proceduru ukoliko žele da se Savet za štampu izjasni o eventualnom kršenju Kodeksa u ovim tekstovima.
Jelka Jovanović je rekla da je njeno izlaganje na prethodnoj sednici u vezi sa žalbama Medina Halilovića izazvalo njegovu reakciju i obraćanje Savetu, pa ima potrebu da kaže da nije imala nikakvu nameru da ga uvredi, te da se izvinjava ako je to tako shvaćeno. Ostaje, naravno, pri svojoj odluci da bude uzdržana u vezi sa tim žalbama.
1.i 2. Komisija je o žalbama Maje Nedeljković vodila objedinjenu raspravu, budući da su identičnog sadržaja. Žaliteljka je ukazala na prekršaj prava na privatnost, jer su, bez njene dozvole, objavljene informacije iz njenog privatnog života, iako nije javna ličnost. Predsedavajuća Milena Vasić je istakla da se i iz naslova u „Informeru“ vidi da su oni svesni da žaliteljka želi da zaštiti svoju privatnost, a ipak su objavili informacije iz njenog privatnog života. Dodala je da, iako su te podatke izneli članovi porodice, medij to može da izostavi. Jelena Petković je podsetila da se upravo u rubrikama „Estrada“ najčešče krši pravo na privatnost, odnosno da se pravo na privatnost krši verovatno u 90 odsto tih tekstova, od kojih se veliki broj odnosi na žene, objektivizaciju, mizoginijiu i takve vrste sadržaja koje su nedopustive, pa je ovo, kako je rekla, dobra pirlika da Komisija skrene pažnju na to. Komisija je, nakon diskusije, jednoglasno, u dva odvojena glasanja, odlučila da su i „Informer“ i „Republika“ prekršili tačku 1 Poglavlja VI.
- Srđan Nonić je podneo žalbu zbog teksta, odnosno naslova testa, u kojem je apostrofirano da je njegov portal dobio novac na konkursu za projektno sufinansiranje grada Niša, kao i zbog komentara ispod tog teksta. Naveo je da je cilj ovakvog izveštavanja bio da ga diskredituju. Jelka Jovanović je primetila je da je Nonić podneo čak četiri ili pet žalbi protiv „Južnih vesti“ u poslednjih godinu dana, te da oni očigledno imaju neke nerešene međusobne odnose. Savet o tome ne može da se izjašnjava, ali je, kako je naglasila, malo čudno da on bude u naslovu, sa 590 hiljada dinara, a Zvezdan Milovanović ne bude sa 7,9 miliona. Olivera Milošević je bila sličnog mišljenja, ukazavši na to da jeste neobično da je redakcija odlučila da u naslov stavi Nonića pored brojnih drugih, veoma diskutabilnih, medija koji su dobili novac na ovom konkursu. Dodala je, međutim, da Komisija ne može da ulazi u uređivačku politiku, a da ne vidi prekršaj istinitosti izveštavanja, na koji je žalilac ukazao. Milena Vasić se saglasila sa tim da Komisija ne može da se bavi uređivačkom politikom, ističući da je u pitanju vrlo vešta provokacija kojom se ne krši Kodeks i dodajući i da su i komentari ispod teksta „na ivici“. Komisija je, potom, jednoglasno odlučila da Kodeks nije prekršen.
- Ivan Asanović je, preko punomoćnika, podneo žalbu jer je u spornom tekstu, između ostalog, označen „kao kriminalac koji je dobro poznat kao diler marihuane, razbojnik, da je odgovarao zbog pljačke, dilovanja i slično, iako ne postoje činjenice i informacije u samom članku na osnovu kojih se mogu pravdati, odnosno obrazložiti takve tvrdnje“. Iz rasprave i odlučivanja bila je izuzeta Olivera Milošević, zaposlena u „Politici“, koja ima istog vlasnika kao i „Novosti“. U toku diskusije, Zlatko Čobović je rekao da su novinari morali da pozovu Asanovića za komentar, te da zato misi da je prekršena i tačka 4 poglavlja I (Kodeksa novinara Srbije), jer nije konsultovano više izvora. Nadežda Budimović je istakla da ovakvih tekstova u medijima ima svakodnevno. Objasnila je da tekst nema nikakav sadržaj ni suštinu, povod, događaj… „prosto to je pet rečenica kojima je bila namera da se dezavuiše jedna politička opcija i neki ljudi i to postaje praksa koja zapravo nema nikakve veze sa novinarstvom“. Komisija jednoglasno odlučila da su prekršene tačke 1, 2 i 3 Poglavlja I, tačka 2 Poglavlja II i tačka 3 poglavlja VIII Kodoksa novinara i novinarki Srbije, odnosno odgovarajuće odredbe kodeksa, koji je važio u vreme objavljivanja teksta u avgustu prošle godine.
- Advokat Selene Pleskonjić, Darinke Jašović i Andrijane Tomke podneo je tri odvojene žalbe zbog toga što su njihove fotografije „Kurir“ i „Mondo“ objavili u okviru tekstova o protestima održanim ispred redakcija „Kurira“, „Novosti“ i „Politike“, a u kojima je, između ostalog, televizija N1 označena kao organizator skupa „uz podršku plaćene publike“. Milena Vasić je ukazala da se iz odgovora advokata redakcija vidi da možda ne razume najbolje da Komisija utvrđuje povrede Kodeksa i da to nije isto što i povreda časti i ugleda o kojoj odlučuje sud. Zlatko Čobović je dodao da praksa da redakcije žalbe prosleđuju advokatima nije najbolja za njih, jer bi možda, kada bi redakcija odgovorila na žalbu, neke stvari mogle da se reše na drugi način, što bi bilo korisnije za njih, od odgovora advokata koji je napisan kao podnesak sudu. Tamara Skrozza je naglasila da ja veoma važno da u obrazloženju odluke stoji da je pravo građana na okupljenje garantovano Ustavom, kao i neke druge stvari koje se u spornim tekstovima problematizuju. Stvari koje su normalne se toliko problematizuju, da je pitanje šta će sutra postati nenormalno, rekla i postavila pitanje šta je sporno ako je neko „dobrostojeći“ ili ako je ifluenser – da li zbog toga nemaju pravo da protestuju. Istakla je da takvo pogrešno kontekstualizivanje postaje modus operandi aktuelnog režima u medijima. Nakon kraće diskusije, Komisija za žalbe jednoglasno je, u dva odvojena glasanja, odlučila da su oba portala prekršila tačke 1, 2, 3 i 4, Poglavlja I, tačku 2 Poglavlja II, tačke 1, 2 i 3 Poglavlja III i tačke 1 i 3 Poglavlja V. Komisija je odlučila da nisu prekršene odredbe koje se odnose na zaštitu privatnosti, jer su fotografije snimljene na javnom skupu.
- Novinar Zoomera Darko Gligorijević žalbu je podneo protiv medija koji su objavili spisako od 18 privedenih „blokadera“ i napadača na Miloša Pavlovića u Studentskom gradu, među kojima je bilo i njegovo ime. Nijedan medij nije naveo da je on novinar, koji je te večeri izveštavao sa lica mesta. Iz rasprave i odlučivanja o delu žalbe na portal „Novosti.rs“ bila je izuzeta Olivera Milošević. Jelena Petković je naglasila da je jako važno to što u tekstovima nije spomenuto da je Gligorijević novinar. Rekla je da on živi u Studentskom gradu i pošto je čuo da se nešto dešava, izašao je da to snimi, a policija ga je privela, iako je rekao da je novinar. Jelka Jovanović je rekla da nije sigurna da li mu je povređeno pravo na privatnost, jer je trebalo objaviti njegovo ime, pošto je reč o novinaru koji je priveden, kao i da treba imati u vidu da su svi mediji objavili njegovo ime. Filip Švarm je objasnio da nije problem u tome što mu je objavljeno ime, nego što nije navedeno da je novinar. Jedna stvar je kada se objavi da je priveden novinar, pa se navede njegovo ime, a u ovom slučaju je pomenut samo kao jedan od privedenih i zato to jeste kršenje prava na privatnost, jer nisu smeli da objave njegove podatke. Komisija je potom jednoglasno odlučila da su sva tri medija prekršila tačke 1 i 4 poglavlja I i tačku 1 poglavlja VI.
- Biljana Roganović, glavna i odgovorna urednica portala „Prokuplje pres“ žalila se na seriju tekstova o njoj, koji su objavljeni na drugom lokalnom portalu „Prokupačke vesti“, a u kojima je optužuju da širi neistine, „sve u cilju prikupljanja jeftinih političkih poena i novinarskog i političkog lešinarenja“ i da je za taj posao „debelo plaćaju neki faktori“. Navela je i da nije mogla da bilo šta demantuje, jer portal nema impresum, niti kontakt na koji bilo šta može da se pošalje. Generalna sekretarka je potvrdila da zbog toga ni ona nije mogla da dostavi žalbu redakciji, te da je, s obzirom na to da je portal registrovan kao medij i po zakonu bi morao da objavi impresum, prijavila ovaj slučaj Ministarstvu informisanja i telekomunikacija. Milena Vasić je rekla da bi trebalo ukazati na postojanje „fantomskih sajtova“ koji služe isključivo za širenje neproverenih informacija i glasina i za nanošenje štete. Nadežda Budimovć je dodala da bi trebalo da se uvede kao praksa da Savet reguje u ovakvim slučajevima, da signalizira Ministarstvu, jer je više puta već bilo žalbi na takve „fantomske sajtove“. Olivera Milošević je rekla da je očigledno da portal vodi hajku protiv žaliteljke i da zapravo opovrgava tekstove drugog medija, ne nudeći nikakve dokaze za to. Istakla je da Komisija da sada nije imala takav slučaj i da izgleda kao da ovaj portal postoji da bi odgovarao na ono što objavljuje „Prokuplje pres“. Komisija jednoglasno odlučila da su prekršene tačke 1 i 2 Poglavlja III i tačka 3 Poglavlja V.
- Centar za nenasilnu akciju ukazao je u žalbi da Željko Vukelić, na koga se uglavom odnosi tekst, nije aktivista te organizacije, da ih niko nije kontaktirao da proveri tu informaciju, kao i na to da ceo tekst obiluje govorom mržnje i neistinama. Iz rasprave i odlučivanja o delu žalbe koja se odnosi na portal „Novosti.rs“ bila je izuzeta Olivera Milošević. Komisija je vodila raspravu u vezi sa tim da li je ova organizacija, koja se pominje direktno samo u jednoj rečenici u tekstu, ovlašćena da se žali i na kršenje drugih odredbi Kodeksa u delu teksta koji se odnosi na druge osobe. Tamara Skrozza je smatrala da Komisija ne samo da može, već mora da uzme u obzir i kršenje drugih odredaba, a ne samo istinitosti izveštavanja, jer je targetiranjem pojedinca, koji se dovodi u direktnu vezu sa organizacijim, stigmatizovana i organizacija sa kojom je povezan. Istakla je da, sem nacionalne mržnje, tekst sadrži i neosnovane veoma teške optužbe da neko sarađuje sa hrvatskim obaveštajnim službama i da Komisija ne sme preko toga da pređe, zato što se nije žalio taj čovek. Jelena Petković se saglasila sa njom, dodajući da je ovakvo targetiranje opasno i za nevladine organizacije, jer čitaoci mogu lako da istraže ko u njima radi, čime se otvara prostor za dodatne pritiske. Ukazala je i na potpuni izostanak novinarskog truda da se informacija proveri. Rodoljub Šabić je naglasio da je u širem kontekstu to što su njih dve rekle nesporno, ali da sa pravnog aspekta ima dilemu da li je CNA ovlašćen da se žali da druge prekršaje Kodeksa, s obzirim na to da su u tekstu koji govori o nekom čoveku, oni samo pomenuti. Svakako bi, bez obzira na odluku Komisije, trebalo u obrazloženju navesti to što su rekle Jelena i Tamara. Filip Švarm je ocenio da se nevladine organizacije i inače tretiraju kao „ustaše i plaćenici“, što ne treba ni dokazivati i pri čemu se ne mora eksplicitno reći da je cela organizacija takva, to se, kako je rekao, podrazumeva. Zaključio je da su optužbe protiv aktiviste zapravo indirektne optužbe protiv cele organizacije, jer ako je takav istaknuti aktivista, ni ostali nisu drugačiji. Ono što pripisuju njemu, pripisuju i celoj organizaciji, te zato ona ima aktivnu legitimaciju da se žali. Nadežda Budimović je ukazala da je organizacija, za koju se naglašava da je prozapadna, pomenuta u sklopu cele priče o tome kakav je taj čovek, jer to daje kredibilitet njihovim otužbama i ona je u funkciji te priče. Nakon rasprave Komisija je jednoglasno odlučila, u tri odvojena glasanja, da su svi portali prekršili tačke 1, 2 i 3 Poglavlja I, tačke 1, 2 i 3 Poglavlja III i tačku 1 Poglavlja V.
Sednica je završena u 19.15 sati.
Zapisnik vodila Predsedavajuća
Gordana Novaković Milena Vasić
„Hendikep nije bauk“: Kako mediji izveštavaju o osobama sa hendikepom i gde greše?
(Izvor: Danas/FoNet) Najčešči prekršaji etičkog kodeksa kada je reč o medijskom izveštavanju su neproverene informacije i otkrivanje imena žrtvava i osumnjičenih, izjavio je danas novinar i autor monitoringa kršenja etičkog kodeksa u štampi pri Savetu za štampu Bojan Cvejić.
Cvejić je na panel diskusiji „Granice slobode – Etičko izveštavanje i izazovi profesije“ kazao da mediji ne prave razliku između nagađanja, pretpostavki i glasina s jedne, i činjenica s druge strane, a isto tako ne razumeju pravila privatnosti.
On je ukazao da navedena kršenja kodeksa ne narušavaju samo kvalitet novinarstva, već i dostojanstvo ličnosti kada se piše o njima.
Kada je reč o izveštavanju o osobama sa hendikepom, Cvejić je ukazao da je u Savetu za štampu zajedno sa koleginicom Sanjom Pavlović napisali dopunske smernice za medijsko izveštavanje, gde se između ostalog našla i ta tema.
Autorka Priručnika za adekvatno i afirmativno izveštavanje o osobama sa hendikepom Katarina Tomović kazala je da na početku mediji u velikoj meri nisu prepoznali značaj preporuka iz njenog priručnika, ali da se u međuvremenu situacija promenila i da kolege sada postavljaju pitanja kako adekvatno o tome izveštavati.
Ona je ukazala da joj je drago što se novinari interesuju, što ispravljaju greške i kada je reč o izveštavanju o osobama sa hendikepom kažu „hajde da vidimo smernice“.
Tomović je navela da problem izveštavanja o takvim osobama nije samo u štampi, već i na televizijima koje snimaju osobe kako plaču, jer to donosi veću gledanost, ili emituju fotografije kola ili belog štapa.
Prema njenim rečima, često se dešava i da novinari umesto sa osobom sa hendikepom, prilikom intervjua govore sa njihovim privatnim asistentima.
Ona je najavila i drugo izdanje svog priručnika, koje će biti dopunjeno segmentima o veštačkoj inteligenciji i onlajn medijima.
Izvršni direktor Akademske inkluzivne asocijacije Milan Janković naglasio je da je važno baviti se temama osoba sa hendikepom, dodajući da je cilj asocijacije širenje svesti o položaju i pravima tih osoba.
Prema njegovim rečima, cilj je raditi na edukaciji novinara, ali istovremeno im približiti činjenicu da te osobe treba da pripadaju opštoj populaciji.
Govoreći o edukaciji novinara, on je ukazao da je to itekako bitno, jer su mediji „moćno“ sredstvo za to kako će neko biti prikazan, a potom i kako će to uticati na stvaranje percepcije o tom pitanju kod građana.
Savet za štampu: Informer, Republika, Novosti, Kurir, Mondo, NS uživo, Porkupačke vesti i Alo prekršili Kodeks
(Izvor: NUNS) Komisija za žalbe Saveta za štampu, na juče održanoj sednici u Pres centru UNS-a, odlučila je da su portali Informer, Republika, Novosti, Kurir, Mondo, NS uživo, Porkupačke vesti i Alo prekršili Kodeks.
Odlučeno je i da Južne vesti nisu prekršile Kodeks.
Neprimeren uticaj na tužilaštvo u Novom Sadu
Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković obavestila je članove Komsije za žalbe i javnost da je Visoki savet tužilaštva poslao Savetu za štampu dve odluke u kojima se konstatuje neprimeren spoljašnji uticaj na rad Osnovnog i Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu. Prva odluka odnosi se na sadržaje objavljene na portalima Republika, NS uživo, televiziji B92 i Večernje novosti, a druga odluka je u vezi sa izjavama Dragan Vučićevića, vlasnika i glavnog i odgovornog urednika Informera. Odluke su dostavljene u formi obaveštenja, a generalna sekretarka je rekla da će ih uputiti u proceduru ukoliko žele da se Savet za štampu izjasni o eventualnom kršenju Kodeksa. |
Prekršaj Kodeksa za Informer i Republiku – mediji ne treba da pišu o članovima porodica estradnih ličnosti ako oni to ne žele
Portali Republika.rs i Informer.rs prekršili su Kodeks novinara i novinarki Srbije jer su narušili privatnost Maje Nedeljković o kojoj su pisali u svojstvu roditelja učesnice jednog rijaliti programa, bila je odluka Komisije u vezi sa prvim žalbama o kojima se raspravljalo.
Nedeljković je podnela žalbe protiv navedenih portala jer su pisali o njenom privatnom životu bez njene dozvole i pored toga što ona nije javna ličnost.
„U vise navrata Republika.rs/Informer.rs i drugi elektronski mediji iznose moje lične podatke i informacije iz mog privatnog života, iako nemam nikakvu javnu funkciju i nisam javna licnost“, navela je Nedeljković u žalbama, na koje Informer i Republika nisu odgovorili.
Jelena Petković iz Udurženja novinara Srbije (UNS), započela je diskusiju na sednici u vezi sa ovim žalbama i podsetila da se radi o rubrici „estrada“ u kojoj se često krši pravo na privatnost.
„Velika većina tih tekstova se odnosi na žene, objektivizaciju, mizoginijiu i takve vrste sadržaja koje su nedopustive, ali se ipak dogode, tako da je ovo prilika da skrenemo pažnju i na tu pojavu“, kazala je Petković.
Predsedavajuća članica Komisije i predstavnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Milena Vasić, dodala je da mediji mogu da izostave u izveštavanju članove porodice javnih ličnosti, koji ne žele da se eksponiraju u javnosti.
Nakon njihovog izlaganja Komisija je jednoglasno odlučila da su oba medija prekršila Kodeks.
Južne vesti i vešta provokacija
Srđan Nonić ponovo se žalio na pisanje niškog portala Južne vesti, ovoga puta zbog teksta u kojem su pisali ko su dobitnici sredstava na konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskog sadržaja, među kojima je i portal Niška inicijativa, čiji je glavni i odgovorni urednik Nonić.
On smatra su novinari Južnih vesti iskoristili naslov: „Ko je dobio pare za medije u Nišu – Zoni plus najviše, Radomirović ispao, Nonić upao”, kako bi njega diskreditovali, što, prema navodima iz žalbe, potvrđuju i komentari čitalaca. Na taj način, kako je Nonić naveo u žalbi, Južne vesti su prekršile odredbe Kodeksa koje se odnose na istinitost izveštavanja.
Glavni i odgovorni urednik Južnih vesti Milan Zirojević, u odgovoru na žalbu, naveo je da je ona neosnovana, jer tekst ima neutralan ton, a „naslov je u skladu sa Kodeksom i novinarskom praksom i postulatima profesije“. Takođe, navodi da je redakcija prema komentarima čitalaca postupala sa dužnom pažnjom i da uvredljivi komentari nisu odobreni.
U vezi sa ovom žalbom, Milena Vasić je skrenula pažnju da su komentari „na ivici“, ali da Nonić treba da trpi veći stepen kritike, kao neko ko je javna ličnost i ko je dobio novčana sredstva iz budžeta grada Niša.
Jelka Jovanović iz Asocijacije medija, primetila je da je Nonić podneo više žalbi protiv Južnih vesti u poslednjih godinu dana.
„Oni očigledno imaju neke nerešene odnose, što nije na nama da se o tome izjašnjavamo. Samo, malo mi je čudno da on bude u naslovu, sa 590 hiljada dinara, a Zvezdan Milovanović ne bude sa 7,9 miliona“, kazala je Jovanović.
„Vrlo je vešta provokacija u pitanju, ali mi ne ulazimo u uređivačku politiku i ne treba time da se bavimo“, dodala je Milena Vasić.
Ipak, Komisija za žalbe jednoglaso je odlučila da Kodeks u ovom slučaju nije prekršen.
Novosti prekršile više tačaka Kodeksa
Portal Novosti.rs prekršio je Kodeks jer je u tekstu koji se bavi opozicionom političkom scenom u Užicu Ivana Asanovića označio kao dilera droge. Komisija za žalbe odlučila je da su Novosti prekršile više tačaka Kodeksa i to u delovima koji se odnose na istinitost izveštavanja, nezavisnost od uticaja i odgovornost novinara.
Naime, Ivan Asanović je preko punomoćnika podneo žalbu u kojoj piše da je „označen kao kriminalac koji je dobro poznat kao diler marihuane, razbojnik, da je odgovarao zbog pljačke, dilovanja i slično, iako ne postoje činjenice i informacije u samom članku na osnovu kojih se mogu pravdati, odnosno obrazložiti takve tvrdnje“. Takođe, navodi se da novinari nisu kontaktirali Asanovića kako bi proverili informacije.
U kratkom odgovoru na žalbu, Novosti su predložile da Savet za štampu odbije žalbu kao neosnovanu jer su, kako se navodi, „žalbeni navodi paušalni i predstavljaju žaliočevo mišljenje, a ne činjenične navode koji su podržani dokazima”.
U vezi sa ovom žalbom, Zlatko Čobović iz Asocijacije medija, rekao je su novinari Novosti morali da pozovu Asanovića za komentar.
Nadežda Budimović iz Lokal presa primetila je da ovakvi tekstovi postaju svakodnevni u medijima.
„Ovaj tekst nema suštinu, prosto to je pet rečenica kojima je bila namera da se dezavuiše jedna politička opcija i neki ljudi i to postaje praksa koja zapravo nema nikakve veze sa novinarstvom“, kazala je Budimović, nakon čega je Komisija jednoglasno odlučila da je Kodeks u ovom slučaju prekršen.
Kurir i Mondo problematizuju zagarntovana prava građana
Kurir.rs i Mondo.rs su krajem marta i početkom aprila objavili više tekstova o građanskim protestima koji su održani ispred redakcija Kurira, Novosti i Politike, u kojima je televizija N1 označena kao organizator skupa „uz podršku plaćene publike“.
Povodom ovih tekstova, Savetu za štampu žalile su se Selena Pleskonjić, Darinka Jašović i Andrijana Tomka, čije fotografije su objavljene uz ove tekstove.
„U spornim tekstovima je podnositeljka (Darinka Jašović), kao i drugi članovi grupe, opisana kao neko ko je plaćenik N1, da targetira novinare, neostvarena umetnica, influenserka u pokušaju (dobrostojeća), da je njen gazda Šolak i slično“, piše u žalbi.
Pored toga, ispod ovih vesti ostvaljeno je niz uvredljivih i omalovažavajućih komentara, dodaje se u žalbi.
U odgovoru, Kurir je, preko punomoćnika, naveo da imena aktivistkinja nisu pomenuta i da se kvalifikacije koje su iznete u tekstu ne odnose na njih. Pominje se i da je podneta krivična prijava zbog održavanja skupa ispred Kurira i da su žaliteljke, nakon davanja izjave u policiji podnele žalbe Savetu za štampu, kao i da smatraju da je to pritisak na sud i tužilaštvo.
Milena Vasić je napomenula da se postupak pred sudom znatno razlikuje od postupka pred Savetom za štampu, jer Savet za štampu odlučuje o povredi Kodeksa, a ne o povredi zakona.
Zlatko Čobović se osvrnuo na praksu redakcija da žalbe prosleđuju advokatima.
„Mislim da, kada bi redakcija odgovorila na žalbu, neke stvari bi mogle da se reše na drugi način i bilo bi korisije za sve. Besmisleno je razmatrati odgovor advokata koji je pisao kao podnesak sudu“, rekao je Čobović.
Tamara Skrozza, predstavnica NUNS-a skrenula je pažnju da se u spornom tekstu problematizuju stvari koje su garantovano pravo građana, kao što je pravo na okupljanje.
„To treba istaći, jer predstavlja modus operandi aktuelnog režima u medijima. Da se stvari koje su normalne u društvu toliko problematizuju da je pitanje šta će sutra postati nenormalno“, kazala je Skrozza.
Nakon kraće diskusije, Komisija za žalbe jednoglanso je odlučila da su portali Mondo.rs i Kurir.rs prekršili su Kodeks u delovima koji se odnose na istinitost izveštavanja, nezavisnost od ekonomslih i političkih interesa izdavača, odgovornosti novinara prema javnosti i negovanja kulture i etike javne reči, kao i poštovanja dostojanstva ljudi o kojima se piše.
Informer, Novosti, NS uživo objavili imena osumnjičenih čime su prekršili pravo na privatnost
Komisija za žalbe odlučila je da su portali Informer.rs, Novosti.rs i NS uživo prekršili Kodeks novinara i novinarski Srbije jer su u vesti o hapšenju osumnjičenih za napad na „studente koji žele da uče“, Miloša Pavlovića i Vladimira Balaća, objavili puna imena i prezimena privedenih, čime su povredili njihovo pravo na privatnost, kao i deo Kodeksa koji se odnosi istinitost izveštavanja, budući da je izostavljena bitna činjenica da je podnositelj žalbe na licu mesta bio u svojstvu novinara.
Novinar Zoomera Darko Gligorijević, koji se našao na pomenutom spisku podneo je žalbu protiv ovih medija, ukazujući na povredu privatnosti i odgovornost novinara.
“Svi navedeni portali okarakterisali su me kao ’blokadera’ i kao ’napadača’ na Miloša Pavlovića”, naveo je Gligorijević u žalbi.
On je dodao i da je te večeri bio na novinarskom zadatku i izveštavao sa lica mesta.
I ovoga puta Novosti su osporile žalbu i predložile da je Savet za štampu odbije, dok Informer i NS uživo nisu poslali odgovore.
Jelena Petković je naglasila da je jako važno to što u tekstovima nije spomenuto da je Gligorijević novinar.
„Darko živi u Studentskom gradu i prosto je čuo da se nešto dešava i izašao je da to snimi. A njega je policija privela iako im je rekao da je novinar koji je došao da za svoj portal snimi to što se dešava“, navela je Petković, nakon čega je Komisija glasala za prekršaj Kodeksa.
Prokupačke vesti, bez ikakvih dokaza, opovrgavaju tekstove drugog medija
Biljana Roganović, glavna i odgovorna urednica portala Prokuplje pres (prokupljepres.rs) žalila se na seriju tekstova o njoj, koji su objavljeni na drugom lokalnom portalu, Prokupačke vesti (prokupackevesti.rs).
U tekstovima na portalu Prokupačke vesti, Roganović je optužena da širi neistine, „a sve u cilju prikupljanja jeftinih političkih poena i novinarskog i političkog lešinarenja“ i da je za taj posao „debelo plaćaju neki faktori“.
Roganović je u žalbi navela da je ovi tekstovi profesionalno vređaju i targetiraju, a da pritom ne dozvoljavaju reakcije, odnosno demantije, jer ne postoji kontakt na koji može da se pošalje, a ni impresum.
Generalna sekretarka Saveta za Štampu Gordna Novaković je to potvrdila. Ona je rekla da su mediji, prema zakonu, dužni da objave impresum i da je slučaj prijavila Ministarstvu informisanja i telekomunikacija.
Olivera Milošević iz UNS-a je rekla da je očigledno da portal vodi hajku protiv žaliteljke i da se zapravo bavi odgovaranjem na tekstove drugog medija.
„Mislim da to do sada nismo imali. Oni opovrgavaju to što ona piše, ali ne nude nikakve konkretne dokaze“, primetila je Milošević.
Odlukom Komisije ustanovljeno je da su Prokupačke vesti prekršile poglavlje Kodeksa koje se odnosi na odgovornost novinara, u kojem piše da novinari treba da objavljuju činjenice neophodne građanima da donose informisane odluke, da neguju kulturu i etiku javne reči, kao i da moraju da poštuju parvo na odgovor i ispravku. Takođe, prekršeno je i poglavlje koje se odnosi na poštovanje dostojanstva.
Alo, Novosti, Informer – targetiranje za prekršaj Kodeksa
Alo.rs, Novosti.rs i Informer.rs prekršili su Kodeks jer su obajvili tekst u kojem tvrde da je ratni vojni veteran Željko Vukelić istaknuti aktivista organizacije Centar za nenasilnu akciju.
Da navodi iz teksta nisu tačni i da Vukelić nije aktivista ove organizacije, žalbom je ukazala zakonska zastupnica Centra za nenasilnu akciju Ivana Franović.
Ona je dodala i da je kontekst u kojem se Centar za nenasilnu akciju pominje potpuno netačan i obmanjujući i da nijedan medij nije kontaktirao organizaciju zbog provere informacija.
Naime, mediji su napisali da je Vukelić „u prvom redu istaknuti aktivista prozapadne NVO ’Centar za nenasilni akciju’, koga ’na kontaktu’ već decenijama drže hrvatski obaveštajci“. Pišu još i da je on osnovao „niz udruženja koja imaju za cilj da okupe veterane, a kako bi preko njih prikupljao podatke koje Hrvatska zloupotrebljava za fingiranje dokaza da je Srbija navodno bila agresor tokom oružanih sukoba devedesetih godina prošlog veka, kao i da je srpski narod genocidan i zločinački“.
Novosti su jedine odgovorile na žalbu, međutim, u odgovoru oni ukazuju na to da Centar za nenasilnu akciju nije ovlašćen da izjavi žalbu i predlažu da ona bude odbačena.
Na sednici je najpre Tamara Skrozza upozorila da u analiziranom slučaju postoji jasno uključivanje verske i nacionalne netrpeljivosti, ističući da targetiranje pojedinca automatski stigmatizuje i organizaciju kojoj on pripada. Ukazala je da optužbe o saradnji s hrvatskim obaveštajnim službama predstavljaju ozbiljnu optužbu za veleizdaju i da je to kršenje Kodeksa.
Jelena Petković se složila s tim i naglasila da je ovakvo targetiranje opasno i za nevladine organizacije, jer čitaoci mogu lako da istraže ko u njima radi, čime se otvara prostor za dodatne pritiske. Ukazala je i na potpuni izostanak novinarskog truda da se informacija proveri.
Filip Švarm, iz Asocijacije medija, ocenio je da se nevladine organizacije tretiraju kao „ustaše i plaćenici“, pri čemu se ne mora eksplicitno reći da je cela organizacija takva — to se, kako je rekao, podrazumeva. Zaključio je da su optužbe protiv aktiviste zapravo indirektne optužbe protiv cele organizacije, što smatra veoma opasnim.
Nakon rasprave Komisija je jednoglanso donela odluku o prekršaju Kodeksa. Prekršaj se odnosi na obavezu novinara da istinito i nepristrasno izveštavaju bez obzira na uređivačku politiku, dužnost novinara da rade u javnom interesu, neguju kulturu i etiku javne reči, kao i zabranu diskriminacije.
Autorka: Ivana Kragulj
Snimak sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 26.06.2025.