Menu
LATINICA | ЋИРИЛИЦА | ENGLISH

sofija

About sofija

Posts by :

Savet za štampu: Portali Nova, Alo, Informer, Novosti i Bačkotopolski prekršili Kodeksa, 021.rs i Južne vesti bez prekršaja

(Izvor: NUNS) Komisija za žalbe razmatrala je sinoć u Pres centru UNS-a ukupno 17 žalbi koje su u prethodnom periodu upućene Savetu za štampu. Na sednici je odlučeno da je portal Alo.rs prekršio Kodeks novinara i novinarki Srbije u pet tekstova, Informer.rs u tri, a Novosti.rs u dva. Prekršaje su zabeležili i Nova.rs i Bačkotopolski, dok je odlučeno da novosadski 021.rs i niške Južne vesti nisu povredili Kodeks.

 

Nova.rs je morala da traži komentar od Nenada Stefanovića

Prva žalba o kojoj se odlučivalo bila je ona koju je Forum prvnika Srbije podneo zbog ukupno jedanaest tekstova koji su objavljeni na portalu Nova.rs u periodu od 01.12.2023. do 19.01.2025. godine.

U žalbi su naveli da portal više od godinu dana krši Kodeks prilikom izveštavanja o postupanju Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i glavnog javnog tužioca Nenada Stefanovića.

Oni smatraju da je izveštavanje portala Nova.rs pristrasno i netačno i da ne izveštava o događajima koji su od javnog interesa kada se radi o javnom tužiocu Stefanoviću.

Naveli su i da Stefanović, iako je funkcioner, nije dužan da trpi „neopravdanu, neprihvatljivu i uvredljivu kritiku i upotrebu neistinitih i neproverenih kvalifikacija o njegovoj ličnosti“, kao i da Stefanović nije kontaktiran radi provere istinitosti informacija.

Portal Nova.rs nije odgovorio na žalbu.

Raspravu po ovoj žalbi započeo je predstvanik Asocijacije medija Filip Švarm koji je rekao da formalno postoji prekršaj Kodeksa, ali je naglasio da Nenad Stefanović inače ne daje izjave.

“On dođe, pročita to što ima i ode dalje. Mi iz nezavisnih medija smo odavno odustali od te prakse da im šaljemo pitanja jer odgovora nikad ne bude“, rekao je Švarm i dodao da, uzimajući sve u obzir, on ipak ne vidi prekršaj Kodeksa.

Predstavnica javnosti Ana Martinoli rekla je da nije dobra praksa da se ne traže odgovori i da to što neko ne odgovara na upite nije razlog da se ne traže odgovori.

Tamara Skrozza iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije, predstavnik javnosti Rodoljub Šabić i Nadežda Budimović iz Lokal presa složili su se da je redakcija portala Nova.rs trebalo da traži komentar druge strane.

Komsija za žalbe je nakon rasprave većinskim glasanjem odlučila da je portal Nova.rs prekršio Kodeks novinara i novinarki Srbije u delu koji se odnosi na obavezu novinara da prilikom izveštavanja konsultuje više izvora.

Igor Bandović  protiv portala Alo.rs

Igor Bandović podneo je žalbu protiv portala Alo.rs koji je 21. decembra prošle godine objavio tekst pod naslovom „EVO KO STOJI IZA STUDENTSKIH PROTESTA Vučić je bio u pravu – ogroman strani novac uložen u ovu crnu NVO trojku“.

Alo u spornom tekstu piše da Bandović pripada „crnoj trojci“ lidera nevladinih organizacija koja „upravlja studentima kao marionetama“ koji su finansirani iz inostranstva i da im je cilj „rušenje države“.

Bandović u žalbi navodi da članak iznosi neproverene tvrdnje o pojedincima, da sadržaj deluje kao proizvod političkih uticaja i da sadrži insinuacije i neproverene informacije kako bi narušila njegov ugled.

Alo u svom odgovoru osporava navode iz žalbe. Oni navode da Bandović nije dostavio dokaze za svoje tvrdnje, da nijedna informacija iz teksta nije uvredljiva i da se autor teksta nije služio „bilo kakvim nečasnim sredstvima u nameri omalovažavanja žalioca”.

Tamara Skrozza je rekla da je u pitanju jedan u nizu opasnih tekstova u pro-režimskim medijima.

„Mislim da je važno da se ljudi koji se nađu na tapetu tabloida žale Savetu za štampu, prosto da bi ovi slučajevi ostali za antologiju medijskog beščašća“, rekla je Skrozza.

Rodoljub Šabić, Nadežda Budimović i Jelka Jovanović koja predstavlja Asocijaciju medija složili su se da je u spornom tekstu višestruko povređen Kodeks.

Komisija za žalbe je jednoglasno odlučila da je Kodeks prekršen u delovima koji se odnose na istinitost izveštavanja, odnosno obavezu novinara da prave razliku između činjenica i nagađanja i zabranu objavljivanja neosnovanih optužbi i na obavezu novinara da konsultuje tzv. „drugu stranu“.

Nedopustivo je vršiti pritiske preko medija

Sanja Kojić i Ildiko Menđan Pletikosić žalile su se na portal Backotopolski.net zbog objave na društvenoj mreži Fejsbuk od 24. januara, jer su označene kao organizatorke blokada u Bačkoj Topoli.

U toj objavi bez naslova, između ostalog, piše: „Profesorice (Sanja Kojić i Ilidko Menđan Pletikosić) školu koriste za promociju svojih ličnih političkih stavova i podržavaju sve što je upereno protiv aktuelne vlasti.“

Kojić je u žalbi navela da objava sadrži niz neistina o njenom navodnom političkom uticaju na učenike i angažmanu u organizaciji protesta.

Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković je napomenula da nije bilo moguće zatražiti odgovor od portala jer su se mejlovi vraćali, a kontakt forma na samom portalu ne funkcioniše.

Olivera Milošević, predstavnica Udruženja novinara Srbije, ukazala je na to da prosvetni radnici širom Srbije doživljavaju pritiske sa svih strana.

„Jasno je da ne može svaka situacija da dođe ovde pred Komisiju, ali mislim da bi bilo dobro da ovo uzmemo kao primer i pošaljemo poruku javnosti da je nedopustivo vršiti pritiske i to preslikavati u medijima“, rekla je Milošević.

Komisija za žalbe jednosglano je odlučila da je portal Bačkotopolske.net prekršio Kodeks u delovima koji se odnose na istinitost izveštavanja, odnosno obavezu novinara da tačno i nepristrasno izveštavaju, da prave razliku između nagađanja i činjica i zabranu objavljivanja neosnovanih optužbi. Takođe, Kodeks je prekršen u tački koja se odnosi na zabranu diskriminacije i obavezu konsultovanja više izvora.

Južne vesti nisu u izveštaju pomenule Srđana Nonića

Srđan Nonić se žalio na tekst koji je 24. januara objavljen na portalu Južne vesti pod naslovom „Nisu u štrajku, ali nisu ni na poslu – funkcioneri i radnici u javnom sektoru iz Niša vozom za Jagodinu“.

Naime, on se ne pominje u samom tekstu, ali, kako je naveo u žalbi, objavljena je njegova fotgrafija u trenutku kada se dogovarao sa gradonačelnikom Niša Dragoslavom Pavlovićem za izjavu.

On je pojasnio da je intervju objavio na Fejsbuk stranici Niške inicijative, a da je istog dana izveštavao i sa studentskog protesta u Nišu. Kako je naveo, nije se obratio portalu za odgovor jer su njegovi odgovori ranije bili ignorisani.

U odgovoru na žalbu Južne vesti pišu da opis događaja kako ga je video žalilac nije istinit.

„Fotografija je jedna od mnogih objavljenih u foto-galeriji sa tog događaja. Fotografisan je gradonačelnik Niša“, piše u odgovoru.

Predstavnica javnosti Sanja Pavlović primetila je da Nonić nije spomenut u tekstu i nije potpisan na fotografiji.

„Potpuno je legitimno sve što su uradile Južne vesti izveštavajući sa ovog događaja. Na kraju krajeva i oni su bili tamo i on je mogao njih da fotografiše za svoj medij“, dodala je Nadežda Budimović.

Članovi Komisije su odlučili da u ovom slučaju nema povrede Kodeksa.

Medijske kampanje na Alo.rs

Žalba Inicijative mladih za ljudska prava odnosi se na dva teksta koji su 7. januara objavljeni na portalu Alo.rs. U pitanju su tekstovi pod nslaovom „EKSKLUZIVNO SAZNAJEMO – MILA PAJIĆ PRED NERVNIM SLOMOM Tajno se leči u psihijatrijskoj ustanovi” i “OD ŠKOLSKOG NASILNIKA DO LIDERKE PROTESTA: Zakasnelo psihijatrijsko lečenje Mile Pajić”.

Kako piše u žalbi, u prvom tekstu se navodi da je Pajić „poznata po svom neuravnoteženom ponašanju i agresivnim, nasilnim ispadima”, da se nalazi u „izuzetno narušenom psihičkom stanju”, da se „tajno leči na jednoj od renomiranih privatnih psihijatrijskih ustanova” i da Inicijativa mladih za ljudska prava plaća njeno lečenje, a drugi tekst je napisan u istom tonu.

Inicijativa mladih za ljudska prava smatra da je Alo povredio obavezu tačnog i istinitog izveštavanja, da je neistinitin izveštavanjem povređeno dostojanstvo Mile Pajić i da joj je narušena privatnost. U žalbi se navodi i da novinari nisu kontatirli Milu Pajić niti njihovu organizaciju.

U odgovoru na žalbu Alo je naveo da žalilac nije ovlašćen za podnošenje žalbe jer reč o organizaciji koja se bavi zaštitom ljudskih prava i da Savet za štampu treba da je odbaci. Generalna sekretarka Gordana Novaković je objasnila da je to ipak moguće jer je Pajić dala ovlašćenje toj organizaciji i da zastupnik pred Savetom za štampu ne mora biti isključivo advokat.

Tamara Skrozza je ukazala na činjenicu da su o Mili Pajić objavljeni serijali tekstova.

„Ova devojka je od početka protesta prošla kroz nezapamćenog medijskog topolog zeca. Dakle, to su serijali tekstova i ja sam sve vreme čitajiću ove tekstove brinula za nju“, rekla je Skrozza i dodala da je u pitanju deo medijske kampanje.

Predstavnica Udruženja novinara Srbije Olivera Milošević dodala je da su oba teksta „neopterećana bilo kakvim dokazima i humanošću“ i da se mogu okarakterisati kao zli.

Rodoljub Šabić je napomenuo da u tekstovima postoji diskriminacija na političkoj osnovi.

Komsija je jednogladno odlučila u ovom slučaju da je prekršen Kodeks u tački koja se odnosi na istinitost izveštavanja, odnosno na obavezu tačnog i nepristrasnog izveštavanja, kao i zabranu objavljivanja neosnovanih optužbi. Kodeks je prekršen i u delu koji se odnosi na zabranu diskriminacije i narušavanja dostojanstva i privatnosti ljudi o kojima se piše. Povređena je i obaveza konsultovanja više izvora i zabrana korišćenja govora mržnje.

Alo, Informer, Novosti objavili lične podatke studenata

Lazar Stojaković i Luka Stojaković podneli su ukupno šest žalbi protiv portala Alo, Informer i Novosti zbog tekstova pod naslovima: „HRVATI DOŠLI NA FON DA RUŠE SRBIJU! Evo dokaza narode, crno na belo, kako susedi postavljaju vođe „studentskog“ protesta!”, “Vođe blokade FON-a u Beogradu su hrvatski državljani! Još jedan dokaz snažnog hrvatskog upliva u pokušaje destabilizacije Srbije!” i “HRVATI VOĐE BLOKADA NA FON-U U BEOGRADU: Još jedna potvrda snažnog hrvatskog upliva u pokušaje destabilizacije Srbije“ koji su objavljeni 2. januara ove godine.

Svi tekstovi su gotovo identičnog sadržaja, a Stojakovići su u njima označeni kao vođe studentskih blokada na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu. U tekstovima se ukazuje na to da obojica imaju hrvatsko državljanstvo i da je to „ potvrda snažnog hrvatskog upliva u aktuelne pokušaje destabilizacije sveukupne situacije u Srbiji”.

U žalbama se navodi da su pomenuti tekstovi neistiniti i da predstavljaju pokušaj diskreditacije Stojakovića, kao i da je jasno da studentski protesti nemaju vođe već se svaka odluka donosi neposrednim glasanjem. Oni ukazuju da je Alo neovlašćeno objavio fotografije njhovih pasoša i da nisu kontaktirani u vezi sa navodima iz tekstova.

U međuvremenu, sa svih sajtova uklonjene su fotografije iz pasoša, dok su Novosti u tekstu uklonile i imena studenata. U trenutku podnošenja žalbi samo su na sajtu Alo-a bile dostupne fotografije iz ličnih dokumenata.

Portal Alo.rs je u odgvoru na žalbe naveo da nije „nečasno i uvredljivo biti Hrvat niti učestvovati u protestima protiv institucija Srbije“ i da žaloci nisu prepoznali „upotrebu stilske figure metonimije“. U odgovoru je navedeno i da su informacije „valjano proverene“ i da novinari imaju pravo da ne otkrivaju svoje izvore. Takođe se navodi i da Stojakovići nisu dostavili nijedan dokaz „kojim bi istinitost spornih informacija bila kompromitovana“.

Slično su odgovorili iz Novosti. Oni su naveli da braća nisu označena kao izvršioci krivičnog dela i da im nije povređeno dostojanstvo. Kako kažu, tekst nije napisan da bi se bilo ko omalovažavao, već da bi se infomrisala javnost.

Informer nije odgovorio na žalbe.

Jelena Petković iz Udruženja novinara Srbije rekla je da su ovi mediji uz Kodeks prekršili i zakon.

„Ovo je sve što nikada ne bi smelo da se pojavi na stranicama nekog medija… Odgovori su neprimerni i vređaju studente koji su targetirani i vređaju Savet za štampu“, navela je Petković.

Komisija je jednoglasno odlučila da su sva tri medija prekršili Kodeks u delu koji se odnosi na istnitost izveštavanja i to obavezu da istinito i nepristrasno izveštavaju, da prave razliku između činjenica i nagađanja i obavezu kreiranja naslova koji odgovaraju sadržaju teksta. Takođe prekršene su i tačke Kodeksa koje se odnose na odgovornost novinara, odnosno, obavezu da rade u interesu javnosti i zabranu diskriminacije. Prekršene su i odedbe koje se odnose na poštovanje dostojanstva ličnosti i privatnost.

Tekstovi prepuni mržnje prema drugim narodima i državama

Organizacija Žene u crnom podnela je žalbu u ime Vladimira Jevtića protiv portala Alo.rs zbog teksta pod naslovom „SRBIJA MORA DA STANE“ Nastavnik Vladimir Jevtić iz Bajine Bašte – dosledan u borbi protiv Srbije“, koji je objavljen 23. januara ove godine.

U spornom tekstu Alo piše da je Jevtić profesor gimnazije u Bajinoj Bašti koji „spada u krug autošovinističkih aktivista koji već godinama promovišu ideju o zločinačkom karakteru srpskog naroda“ koji sarađuje sa „nevladinim organizacijama iz Bosne i Hercegovine na promociji teze o postojanju genocida u Srebrenici“.

U žalbi je navedeno da je Jevtić zlonamerno prikazan kao „mrzitelj Srbije“ koga plaćaju inostrane organizacije i da zloupotrebljava nastavničku funkciju u cilju indoktrinacije učenika. „U tekstu je jedino istinito da je profesor Jevtić aktivista mreže Žena u crnom, a njegova aktivnost je isključivo na volonterskoj osnovi“, piše u žalbi.

Alo je u odgovoru na žalbu naveo da Žene u crnom nisu ovlašćene da podnose žalbu u Jevtićevo ime, iako je uz žalbu dostavljena njegova potpisana saglasnost. Takođe, navede da sponim tekstom nije povređeno pravo grupe lica već „eventualno jednog lica“ i s tim u vezi tražili su da Savet za štampu odbaci žalbu.

Ana Martinoli je primetila da su tekstovi koji se plasiraju u medijima prepuni mržnje prema drugim narodima i državama.

„Posebno mi je skrenulo pažnju da se u ovom tekstu navodi da je Jevtić bio na komemorativnim skupovima koji su organizovani u Srebrenici i Potočarima. Ja bih podsetila da je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić 2015. godine bio na komemorativnom skupu u Srebrenici i Potočarima i ne vidim kako bi to na bilo koji način bilo sporno“, rekla je Martinoli.

Komisija je i u ovom slučaju jednoglasno odlučila da je Alo prekršio Kodeks i to u delu koji se odnosi na istinitost izveštavanja, odnosno obavezu novinara da tačno i nepristrasno izveštava, da prave razliku između činjenica i pretpostavki i zabranu objavljivanja neosnovanih optužbi. Takođe, Kodeks je prekršen u tački koja se odnosi na nedozvoljeni uticaj na uređivačku politiku, zabranu diskriminacije i obavezu konsultovanja više izvora, odnosno tzv. „druge strane“.

 

Informer – ni manjeg teksta ni više prekršaja

“UZNEMIRUJUĆ SNIMAK IZ RAKOVICE! Opozicija u političke svrhe koristi devojku sa posebnim potrebama, ona doživela napad!”, naslov je teksta koji je objavljen na sajtu Informera 24. januara, a na koji se žalila Jana Paunović.

Informer u kratkom tekstu piše da je “grupa antisrpskih huligana” koja se okupila u Rakovici “dovela i devojku sa posebnim potrebama koja je doživela napad nasred ulice”. Uz tekst su objavili video na kojem se vidi devojka koja pada, a okupljeni joj pomažu da ustane.

Jana Paunović u žalbi navodi da se ona nalazi na snimku, a da je niko iz Informera nije kontaktirao u vezi sa pomenutim događajem, već su sami donosili zaključke o događaju i njenom invaliditetu. Ona je objasnila da nije doživela nikakav napad, nego da se okliznula i pala.

Kako je navedeno u njenoj žalbi, Informer je građane okupljene na protestu nazvao “antisrpskim huliganima”, a nju “osobom sa posebnim potrebama koja doživljava napad”. Ona smatra da je Informer u svom izveštavanju koristio “potcenjujuću i diskriminatornu terminologiju”

Informer nije odgovorio ni na ovu žalbu.

Nadežda Budimović je prokomentarisala da nije videla manji tekst sa više prekršaja Kodeksa.

Tamara Skrozza je rekla da je smatra da je prekršena privatnost u ovom tekstu.

„Dakle, govorim kao osoba koja ima invaliditet. Ona je prikazana u jednoj ponižavajućoj situaciji. Ona pada i to je najdublja njena privatnost. Jedno je kad to neko slika pa to negde ostane, a drugo je kad to objavi mejnstrim medij“, pojasnila je Skrozza.

Komisija je ponovo donela jednoglasnu odluku da je Inforemer prekršio Kodeks u delu koji se odnosi na istinitost izveštavanja i to obavezu novinara da tačno i nepristrasno izveštava i da prave jasnu razliku između činjenica i nagađanja. Prekršene su i tačke koje se odnose na zabranu diskriminacije, poštovanje dostojanstva i ugleda ličnosti, kao i poštovanje privatnosti.

Nema prekršaja za portal 021.rs zbog nenamerne greške

Zavod za urgentnu medicinu Novi Sad žalio se na vest koja je objavljena 24. januara ove godine na portalu 021.rs, a koja nosi naslov „Hitna pomoć zgazila psa tokom protesta u Novom Sadu: Građani besni“.

„Na snimcima objavljenim na društvenim mrežama vidi se vozilo Hitne pomoći koje prolazi raskrsnicom kod Šeratona“, piše u teksu na portalu 021.rs.

Zavod je u žalbi naveo da je zbog ovih „neistinitih informacija“ dobio više pretećih poziva na broj 194 i oko 200 mejlova istog sadržaja. U žalbi je navedeno i da su blokiranjem broja 194 bili ugroženi zdravlje i životi ljudi.

U odgovoru na žalbu redakcija 021.rs ukazuje da je informacija bila dostupna u medijima i na društvenim mrežama pre nego što je objavljena na ovom portalu i odbacuje odgovornost za pozive i poruke koje su upućene Zavodu. Navedeno je i da je uobičajeno da se za ambulantno vozilo kaže „hitna pomoć“. Takođe, napominju da Zavod nije uputio demanti i da se portparol Zavoda duže vreme ne javlja na njihove pozive, te da nisu mogli proveriti informaciju.

Tamara Skrozza je na početku diskusije naglasila da ona neće glasati da je u ovom slučaju bilo prekršaja Kodeksa.

„Zato što portalu nije data prilika da ispravi grešku koja je očigledno nenamerna. Ja se slažem da medij treba da snosi odgovornost za ono što je objavio, ali ovo je prosto greška koja se dešava u toku rada, posebno u ovim okolnostima“, navela je Skrozza.

Olivera Milošević, Rodoljub Šabić, Filip Švarm i Nadežda Budimović su se složili sa ocenom Tamare Skrozze.

Prema odluci Komisije za žalbe novosadski portal 021.rs nije prekršio Kodeks novinara i novinarki Srbije.

Kampanja protiv javne tužiteljke u Informeru, Novostima i Alo-u

„Opozicija u nebranom grožđu! Tražili da dokumenta o Železničkoj stanici u Novom Sadu budu javna, a sada kad im je ispunjeno – ne znaju šta da rade!“, „OPOZICIJA IZGUBILA KOMPAS: Tražili od Vučića da objavi dokumenta, sad ga optužili: Time kršiš zakon!“ i “OPOZICIJA IZGUBILA KOMPAS! Tražili od Vučiča da objavi dokumenta, sad ga optužili: Time kršiš zakon!„ – naslovi su tekstova koji su objavljeni na portalima Informera, Novosti i Alo-a na koje se žalila Bojana Savović.

U pomenutim tekstovima gotovo identičnog sadržaja, koji su objaveljni 12. decembra prošle godine, Bojana Savović je označena kao „opoziciona tužiteljka koja je na poziciju došla nakon žute reforme pravosuđa“.

U žalbi je navedeno da je nepoznati autor izneo „potpuno proizvoljne i ničim potkrepljene tvrdnje“, iznete „bez iakavog činjeničnog utemeljenja“, kao i da Savović nije član nijedne političke partije i da tekst liči na „politički pamflet“, a ne na novinarski sadržaj.

Novosti i Alo su u odgovoru na žalbu naveli da u spornom tekstu nije objavljena nijedna neistinita informacija i da „tekst predstavlja dozvoljeni novinarski komentar na izjavu koju je gđa Savović iznela javno”, kao i da novinar ima pravo da ne otkrije izvore informacija. Takođe, navedeno je i da Savović nije dostavila nijedan dokaz „kojima bi istinitost spornih informacija bila kompromitovana”.

Jelka Jovanović je rekla da su tekstovi primer kontinuirane kampanje protiv tužiteljke Savović.

Tamara Skrozza je primetila da ovog puta Novosti nisu bile prve koje su objavile tekst.

„Korisno je videti genezu čitavog slučaja. Jedno je kad vidiš tri teksta, a drugo je kad shvatiš da su ta tri teksta identična i da se pojavljuju u roku od dva minuta jedan od drugog. Mislim da je to bitno i da treba da ostane zabeleženo“, zaključila je Skrozza.

Nakon kratke diskusije članovi Komisije odlučile da su sva tri portala, Infomrer, Alo i Novosti prekršili odrdbe Kodeksa novinara i novinarski Srbije u delovima koji se odnose na istinitost izveštavanja: obavezu novinara da nepristrasno i tačno izveštavaju, da prave jasnu razliku između činjenica i nagađanja i zabranu objavljivanja neosnovanih optužbi i kleveta. Takođe, ovi mediji prekršili su odredbe koje se odnose na odgovornost novinara, odnosno da ne smeju druge interese da stave iznad interesa javnosti, kao i obavezu konsultovanja više izvora i zabranu diskriminacije.

Snimak sednice

Autorka: Ivana Kragulj

Snimak sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 27.02.2025.

Odluke sa 156. sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu održane 27.02.2025.

1.Forum pravnika Srbije – Nova.rs – žalba rešena, prekršaj Kodeksa

2.Igor Bandović – Alo.rs – žalba rešena, prekršaj Kodeksa

3.Sanja Kojić – BačkoTopolski.net – žalba rešena, prekršaj Kodeksa

4.Srđan Nonić – Južne vesti – žalba rešena, nema prekršaja Kodeksa

5.Inicijativa mladih za ljudska prava – Alo.rs – žalba rešena, prekršaj Kodeksa

6.Lazar Stojaković – Alo.rs – žalba rešena, prekršaj Kodeksa

7.Luka Stojaković- Alo.rs – žalba rešena, prekršaj Kodeksa

8.Lazar Stojaković – Informer.rs – žalba rešena, prekršaj Kodeksa

9.Luka Stojaković – Informer.rs – žalba rešena, prekršaj Kodeksa

10.Lazar Stojaković – Novosti.rs – žalba rešena, prekršaj Kodeksa

11.Luka Stojaković – Novosti.rs – žalba rešena, prekršaj Kodeksa

12.Žene u crnom – Alo.rs – žalba rešena, prekršaj Kodeksa

13.Jana Paunović – Informer.rs – žalba rešena, prekršaj Kodeksa

14.Zavod za urgentnu medicinu Novi Sad – portal 021.rs – žalba rešena, nema prekršaja Kodeksa

15.Bojana Savović – Informer.rs – žalba rešena, prekršaj Kodeksa

16.Bojana Savović – Novosti.rs – žalba rešena, prekršaj Kodeksa

17.Bojana Savović – Alo.rs – žalba rešena, prekršaj Kodeksa

Zapisnik sa sto pedeset šeste sednice održane 27.02.2025.

SAVET ZA ŠTAMPU

Komisija za žalbe

Br.157
27.2.2025.
Beograd

ZAPISNIK

Sa 156. sednice Komisije za žalbe, održane 27.2.2025. godine u 18 sati u Pres centru UNS-a.

Prisutni svi članovi Komisije: Nadežda Budimović, Jelena Petković, Filip Švarm, Ana Martinoli, Jelka Jovanović, Olivera Milošević, Zlatko Čobović, Tamara Skrozza, Rodoljub Šabić, Sanja Pavlović i Zlata Kureš (umesto Milene Vasić).

Ostali prisutni: Ivana Nikolić i Branimir Đurović (Inicijativa mladih za ljudska prava), Danica Đokić (Slavko Ćuruvija fondacija), Ivana Kragulj (NUNS) i Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu

 

  Dnevni red:

 

1.Razmatranje žalbe Foruma pravnika Srbije na tekstove objavljene na portalu „Nova.rs“
2.Razmatranje žalbe Igora Bandovića na tekst objavljen na portalu „Alo.rs“
3.Razmatranje žalbe Sanje Kojić na tekst objavljen na Fejsbuk strani portala „BačkoTopolski.net“
4.Razmatranje žalbe Ildiko Menđin Pletikosić na tekst objavljen na Fejsbuk strani portala „BačkoTopolski.net“
5.Razmatranje žalbe Srđana Nonića na fotografiju objavljenu na portalu „Južne vesti“
6.Razmatranje žalbe Inicijative mladih za ljudska prava na tekstove objavljene na portalu „Alo.rs“
7.Razmatranje žalbe Lazara Stojakovića na tekst objavljen na portalu “Alo.rs“
8.Razmatranje žalbe Luke Stojakovića na tekst objavljen na portalu „Alo.rs“
9. Razmatranje žalbe Lazara Stojakovića na tekst objavljen na portalu “Informer.rs“

10.Razmatranje žalbe Luke Stojanovića na tekst objavljen na portalu „Informer.rs“

11.Razmatranje žalbe Lazara Stojakovića na tekst objavljen na portalu “Novosti.rs“

12.Razmatranje žalbe Luke Stojakovića na tekst objavljen na portalu “Novosti.rs 13.Razmatranje žalbe Žena u crnom na tekst objavljen na portalu „Alo.rs“
14.Razmatranje žalbe Jane Paunović na tekst objavljen na portalu „Informer.rs“
15.Razmatranje žalbe Zavoda za urgentnu medicinu Novi Sad na tekst objavljen na portalu 021.rs
16.Razmatranje žalbe Bojane Savović na tekst objavljen na portalu „Informer.rs“
17. Razmatranje žalbe Bojane Savović na tekst objavljen na portalu „Novosti.rs 18.Razmatranje žalbe Bojane Savović na tekst objavljen na portalu „Alo.rs“

 

Članovi Komisije su pre sednice obavešteni da je NUNS odlučio da odsutnu članicu Komisije Milenu Vasić na ovoj sednici zameni Zlata Kureš.

 

1.Organizacija Forum pravnika za ljudska prava podnela je žalbu, u ime i uz saglasnost glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenada Stefanovića, zbog ukupno 11 tekstova objavljenih od decembra 2023. do januara 2025.godine, kojima se, kako je navedeno u žalbi, netačno, pristrasno, neprovereno izveštava o događajima od javnog interesa. U toku rasprave Filip Švarm je rekao da Kodeks nije prekršen, da formalno gledano postoji prekršaj tačke koja se odnosi na obavezu novinara da konsultuje više izvora, ali da svi koji rade u nezavisnim medijima znaju da nije moguće dobiti izjavu od državnih funkcionera, pa ni od tužioca Stefanovića, koji ni na konferencijama za medije ne odgovara na pitanja. Zato su novinari vremenom i odustali od toga da im šalju pitanja. Jelena Petković se saglasila sa njim, naglasivši da se u žalbi ne navodi da ono što je objavljeno u tekstovima, u kojima nema „druge strane“, nije tačno, niti se žale na ono što je citirano. Jedan od tekstova je zapravo deo emisije u kojoj je gostovala tužiteljka i bilo bi vrlo neuobičajeno da se na to traži izjava „druge strane“. Ana Martinoli je, međutim, rekla da nije dobra praksa da se ne traži odgovor od onoga o kome se piše. To što neko ne odgovara na pozive, ne sme da bude razlog da novinari prestanu da od njih traže odgovore, te da bi svakako trebalo čuti i šta druga strana ima da kaže, čak i kada se u formi teksta prenosi neka emisija. Tamara Skrozza se saglasila sa Švarmom u vezi sa tim kako se predstavnici institucija odnose prema novinarima i sa tim da Stefanović verovatno ne bi odgovorio novinarima „Nove“.  Ali oni su, svejedno, po njenom mišljenju, morali da pokušaju da od njega dobiju odgovore, posebno zbog toga što je reč o seriji tekstova, praktično o feljtonu, te da zato misli da je prekršena tačka 3 poglavlja VIII. Dodala je i da joj posebno smeta što portal nije odgovorio na ovako ozbiljnu žalbu. Rodoljub Šabić je takođe rekao da Komisija ne može da podrži stav da to što funkcioneri ne odgovaraju na pozive novinara može da postane opradavanje da prestanu da ih zovu. U tekstovima, inače, nema problema sa istinitošću, niti razloga da se kaže da je nešto pogrešno ili zlonamerno interpretirano, već je problem samo u tome da žalilac misli da je trebalo da dobije priliku da nešto kaže. Filip Švarm je ukazao i na to da Stefanović nije čak hteo ni sam da podnese žalbu, već se „krije“ iza ove organizacije, dok su Tamara Skrozza i Nadežda Budimović istakle da na to ima pravo, da žalba ispunjava propisane uslove i da Komisija ne može da se bavi motivima onoga ko je odlučio da ga neko drugi zastupa, posebno što ima više takvih žalbi. Nadežda Budimović je rekla i da je redakcija trebalo da učini još mali napor i da pokuša da od Stefanovića dobije odgovore, jer je reč o temi od velikog javnog interesa, na koju je utrošeno mnogo vremena i truda. Ovako, tekstovi deluju jednostrano. Dodala je da verovatno postoji opravdanje za upotrebu anonimnih izvora, jer je moguće da niko nije hteo da imenom i prezimenom stane iza toga što je rekao, ali da misli da je pojedinim „prejakim naslovima“ prekršena tačka 5 poglavlja I. Komisija je, nakon rasprave, sa sedam glasova za i četiri protiv, odlučila da je serijom tekstova prekršena tačka 3 poglavlja VIII. Da je prekršena i tačka 5 poglavlja I glasalo je šest članova Komisije, dok je pet bilo protiv, pa za odluku nije bilo potrebnih sedam glasova.

2.Igor Bandović, direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku podneo je žalbu zbog teksta, u kojem su, kako je naveo, iznete neproverene tvrdnje o pojedincima, među kojima je i on, a koji su navodno organizatori studentskih protesta, povezujući ih sa određenim nevladinim organizacijama finansiranim iz inostranstva, čime je prekršeno više tačaka Kodeksa iz poglavlja: Istinitost izveštavanja, Nezavisnost od uticaja, Poštovanje dostojanstva ličnosti  i Upotreba časnih sredstava. Komisija je, pre razmatranja žalbe, obaveštena da je tekst objavljen pre stupanja na snagu novog Kodeksa, te da se ne može izjašnjavati o tački 3 poglavlja V, koja nije postojala u prethodnom Kodeksu. Tamara Skrozza je ocenila da su u ovom slučaju „reči suvišne“ i da su posledice ovakvog izveštavanja već vidljive, pošto je policija upravo ušla u dve organizacije na koje se tekst odnosi, te da je dobro da se ljudi žale, kako bi ovo ostalo zapisano u „antologiji medijskog beščašća“. U kraćoj raspravi, članovi Komisije Rodoljub Šabić i Nadežda Budimović ukazali su na to da tvrdnje u tekstu ničim nisu potkrepljene i da su prekršene sve tačke koje su navedene u žalbi i verovatno još neke, dok je Jelka Jovanović naglasila da je odgovor advokata portala bezobrazan. Komisija je, potom, jednoglasno odlučila da su prekršene tačke 2 i 3 poglavlja I, tačka 3 poglavlja III, tačka 1 poglavlja V i tačka 3 poglavlja VIII Kodeksa novinara i novinarki Srbije, odnosno odgovarajuće tačke Kodeksa novinara Srbije.

3.i 4. O žalbama Sanje Kojić i Ildiko Menđin Pletikosić Komisija je vodila objedinjenu raspravu i donela jedinstvenu odluku, jer se odnose na isti tekst, u kojem se, kako su istakle, netačno tvrdi da su zloupotrebile maloletnu decu i organizovale proteste, te da deci zabranjuju odlazak na redovnu nastavu. Olivera Milošević je, u toku diskusije, naglasila da je veoma važno reći da mnogi prosvetni radnici trpe ogromne pritiske sa raznih strana, što najčešće ostaje ispod radara. Zato je ova žalba značajna kao primer da je nedopustivo vršiti takav pritisak i prenositi to u medije, kao što radi ovaj portal. Zlata Kureš je ukazala da je važno da Komisija zauzme jasan stav o ovakvim tekstovima, posebno zbog toga što je reč o ljudima koji žive u malim sredinama i koji su u mnogo nepovoljnijem položaju. Jelka Jovanović je rekla da su lokalni mediji u tim sredinama uticajni i da je zbog toga ovakvo pisanje još gore. Nadežda Budumović je dodala da je tekstom, osim predloženih, prekršena i tačka 1 poglavlja V, koja se odnosi na zabranu diskriminacije, između ostalog, na osnovu mišljenja. Komsija je, po završetku rasprave, jednoglasno odlučila da su prekršene tačke 1, 2 i 3 poglavlja I, tačka 1 poglavlja V i tačka 3 poglavlja VIII.

  1. Srđan Nonić je žalbu podneo zbog fotografije na kojoj je i on, a koja je snimljena na železničkoj stanici u Nišu, prilikom odlaska pristalica SNS na skup u Jagodinu. Naveo je da je, bez ikakvog realnog razloga, objavljena njegova fotografija dok je sa gradonačelnikom dogovarao da mu za portal koji uređuje da izjavu, te da je novinarka „Južnih vesti“ propustila da objasni da je on tu bio kao novinar. Članovi Komisije smatrali su da Kodeks nije prekršen, jer, kako je objasnila Sanja Pavlović, on nije označen ni u tekstu, ni na fotografiji, ni na koji način nije istaknut, niti je fokus na njemu, dok je Jelena Petković objasnila da je u tekstu objavljena serija fotografija i ni na koji način nije skrenuta pažnja baš na tu fotografiju. Nadežda Budimović je naglasila da ova žalba, za razliku od prethodne koju je Nonić podneo protiv „Južnih vesti“, nema nikakvu podlogu, dok je Zatko Čobović ocenio da je fotografija snimljena na javnom događaju, „svečanom ispraćaju učesnika koji su spontano krenuli iz Niša u Jagodinu na miting SNS“, te da fotografija Nonića u društvu gradonačelnika Niša nije ni diskreditujuća, ni uvredljiva. Komisija je zato jednoglasno odlučila da Kodeks nije prekršen.

6.Inicijativa mladih za ljudska prava žalila se, u ime i uz saglasnost Mile Pajić, učesnice studentskih protesta, na dva teksta „zbog neistinitog i uvredljivog izveštavanja i grubog kršenja“ više tačaka Kodeksa iz poglavlja Istinitost izveštavanja, Poštovanje dostojanstva, Poštovanje i zaštita privatnosti i Odnos prema izvorima. Advokat redakcije je zatražio da generalni sekretar odbaci žalbu, jer ne ispunjava propisane uslove, budući da organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava može podneti žalbu samo ako su povređena prava grupe ljudi. Generalna sekretarka je objasnila da isti član 3 Poslovnika o radu Komisije za žalbe predviđa mogućnost da se žalba podnese preko zastupnika, te da je zastupnik u ovom slučaju Incijativa mladih za ljudska prava, kojoj je Mila Pajić dala saglasnost za podnošenje žalbe. Tamara Skrozza je rekla da je Mila Pajić, od kada su počeli protesti, prošla kroz „toplog zeca“ i da ne zna kako je sve to izdražala. Iako se žalba odnosi na dva teksta, oni su samo deo kampanje u toku koje su objavljene serije tekstova u više medija. Zlatko Čobović je rekao da su tekstovi najskandalozije od svega što je na dnevnom redu sednice, dok je Olivera Milošević ocenila da su tekstovi „neopterećeni bilo kakvim dokazom, ali i bilo kakvom humanošću“, te da osim što Milu Pajić „gađaju“ na najniži način, podvodeći njeno ponašanje pod bolest, gađanju i Inicijativu mladih za ljudska prava, tvrdeći da novac troše na njeno lečenje. Dodala je da misli da je, sem predloženih tačaka, prekršena i tačka 1 poglavlja V, koja se odnosi na zabranu diskriminacije. Sa ovim se saglasio i Rodoljub Šabić, navodeći da u poslednje vreme često imamo tekstove koji su deo kampanje i u isto vreme se identični tekstovi pojavljuju u različitim medijima, dok je Tamara Skrozza istakla da bi trebalo zabeležiti da se sve žalbe o kojima Komisija raspravlja na ovoj sednici, sem prve, odnose na proteste, kao i da je broj žalbi znatno veći nego što je uobičajeno. Komisija je zatim jednoglasno odlučila da su tekstovima prekršene tačke 1 i 3 poglavlja I, tačka 2 poglavlja III, tačke 1 i 3 poglavlja V, i tačka 1 poglavlja VI i tačka 3 poglavlja VIII.

7.-12. Komisija je o žalbama braće Lazara i Luke Stojakovića na tri medija vodila objedinjenu raspravu. Iz dela rasprave i odlučivanja o žalbama na portal „Novosti.rs“ bila je izuzeta Olivera Milošević, zaposlena u „Politici“, koja ima istog vlasnika kao i „Novosti“. Advokati žalitelja su naveli da su prekršene brojne tačke Kodeksa, jer su u tekstovima označeni kao vođe studentskih protesta i kao „Hrvati koji su došli u Beograd da ruše Srbiju“, te da tekstovi, između ostalog, predstavljaju pokušaj podrivanja međunacionalne mržnje, izmšljanjem zavere hrvatskih službi. Komisija je, u kraćoj raspravi, ocenila da je objavljivanje ovakvih tekstova i naročito ličnih podataka (pasoši mladića) nedopustivo. Jelena Petković je istakla da je ovo posebno skandalozno jer je reč o mladim ljudima, te da misli da je prekršen i zakon, a ne samo Kodeks i da se tekstovima podstiče međunacionalna mržnja. Rekla je i da su odgovori redakcija portala „Novosti“ i „Alo“ uvredljivi i za studente i za članove Komisije. Članovi Komisije su, u tri odvojena glasanja, jednoglasno odlučili da su sva tri medija prekršila tačke 1, 2, 3 i 4 poglavlja I, tačke 1, 2, 3 i 4 poglavlja III, tačke 1 i 3 poglavlja V i tačku 1 poglavlja VI.

  1. Uz saglasnost profesora gimnazije u Bajinoj Bašti Vladimira Jevtića, Žene u crnom su podnele žalbu zbog teksta u kojem se, kako su navele u žalbi, Jevtić, zlonamerno, bez ikakvih dokaza i bez provere relevantnih činjenica prikazuje kao mrzitelj Srbije, kao autošovinist koji godinama promoviše ideju o zločinačkom karakteru srpskog naroda i kao neko ko zloupotrebljava svoju nastavničku funkciju u cilju indoktrinacije učenika, za šta ga plaćaju inostrane organizacije. Urednik je, kao i u slučaju žalbe Inicijative mladih za ljudska prava, zatražio odbacivanje žalbe, koje iz istog razloga nije prihvaćeno. Ana Martinoli je, tokom rasprave, navela da se Komisija „iz teksta u tekst“ sreće sa uvredama i napisima punim mržnje prema drugim narodima i drugim državama, pa se tako i u ovom tekstu kao ilustracija da je Jevtić mrzitelj Srbije navodi to da redovno posećuje komemoracije u Potočarima. Rekla je da joj nije jasno zašto je to strašno, kad je i predsednik Srbije 2015. godine bio na toj komemoraciji. Sanja Pavlović je rekla da je jedino dobro u ovome što je redakcija priznala da su Žene u crnom organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava. Komisija je, posle rasprave, jednoglasno odlučila da su prekršene tačke 1, 2 i 3 poglavlja I, tačka 2 poglavlja III i tačka 3 poglavlja VIII.

 

14.Jana Paunović podnela je žalbu zbog teksta u okviru kojeg je objavljen i video sa protesta u Rakovici, na kojem je ona, a koji je „Informer“ opisao kao “uznemirujuć”, jer prikazuje „osobu sa posebnim potebama“ koju su doveli na protest i koja je doživela napad. Istakla je da ništa od toga nije tačno, da je na protestu bila svojom voljom i da se u jednom trenutku okliznula, kao i da je niko iz redakcije nije kontaktirao za izjavu. Nadežda Budimović je ocenila da je tekst vrlo „prljav“ i da „ni manjeg teksta, ni više prekršaja Kodeksa“. Sanja Pavlović je istakla da ovde nije reč samo o povredi dostojanstva osobe sa invaliditetom, nego dostojanstva nje kao osobe, dok je Tamara Skrozza ocenila da joj je povređeno i pravo na privatnost, jer je prikazana u jednoj ponižavajućoj situaciji i to tako da može da se prepozna. Rekla je da mejnstrim mediji ne bi smeli da prikazuju takve snimke, nezavisno od konteksta. Članovi Komisije su jednoglasno odlučili da su prekršene tačke 1 i 2 poglavlja I, tačka 2 poglavlja III, tačke 1, 2 i 3 poglavlja V i tačka 1 poglavlja VI.

 

  1. Direktor Zavoda za urgentnu medicinu iz Novog Sada podneo je žalbu zbog toga što je portal, kako je naveo, objavio netačnu i neproverenu vest da je vozilo Hitne pomoći udarilo psa na protestu. Urednik portala je ponudio da ispod teksta objavi ispravku (što je i uradio), ali podnosilac žalbe nije time bio zadovoljan i nije pristao da se žalba reši na taj način, pa je upućena Komisiji. Tamara Skrozza je rekla da u ovom slučaju nema prekršaja Kodeksa, jer redakciji nije data prilika da ispravi grešku koju je nenamerno napravila. Ovakve greške se, objasnila je, dešavaju, posebno s obzirom na okolnosti izveštavanja, nisu mogli da dobiju informaciju pre objavljivanja vesti, a podnosilac žalbe je kasnije poslao demanti drugim dvema redakcijama, ali ne i portalu 021, a kaže da je očekivao da oni to vide u drugim medijima i objave. Olivera Milošević se saglasila sa tim, ističući da se portparol nije javio redakciji, kao i da ne zna kako je podnosilac žalbe zaključio da je veliki broj poziva koji su dobili baš zbog objave na ovom portalu, ako su tu vest objavili i drugi, a dodala je i da je reč o prvoj žalbi na ovaj portal od kada Savet radi, iako objavljuju veliki broj vesti. Radoljub Šabić je ukazao da u žalbi ima izvesne malicioznosti i da je redakcija uradila sve što je mogla da ispravi grešku. Nadežda Budimović je takođe ocenila da ima mnogo razloga da se veruje da je žalba tendencioizna. Dodala je da i sam žalilac u demantiju koji je poslat drugim redakcijama navodi da im je telefon bio blokiran pozivima građana, nakon što su videli snimak na društvenim mrežama, dok u žalbi tvrdi da se to dogodilo zbog teksta na portalu 021. Ana Martinoli je rekla da je iz odgovora urednika jasno da postoji želja da objasni kako je došlo do greške i da je ispravi, što je primer dobre prakse. Komisija je, nakon diskusije, jednoglasno odlučila da Kodeks nije prekršen.

 

16.-18. Komisija je o tri žalbe Bojane Savović vodila objedinjenu raspravu, s obzirom na to da su na tri portala objavljeni isti tekstovi. Iz rasporave i odlučivanja o delu žalbe koja se odnosi na „Novosti.rs“ bila je izuzeta Olivera Milošević. Komisija je prihvatila primedbu urednice „Novosti.rs“, koja je u odgovoru na žalbu navela da je tekst objavljen pre stupanja na snagu važećeg Kodeksa novinara i novinarki Srbije, te da se može odlučivati samo o prekršajima tačaka koje su postojale u prethodnom Kodeksu. Posle kraće rasprave u kojoj je zaključeno da su tekstovi deo kampanje koja se protiv tužiteljke Savović već neko vreme vodi u više medija, članovi Komisije jednoglasno u tri odvojena glasanja, odlučili da su sva tri medija prekršila tačke 1, 2 i 3 poglavlja I, tačku 3 poglavlja III, tačku 1 poglavlja V i tačku 3 poglavlja VIII, odnosno odgovarajuće tačke prethodnog Kodeksa novinara Srbije.

 

Sednica je završena u  20.10 sati.  

 

 

Zapisnik vodila                                                                                               Predsedavajući

Gordana Novaković                                                                                        Zlatko Čobović

Informer, Novosti, Alo, B92 i Politika prekršili Kodeks novinara i novinarki Srbije

Portali Informer.rs, Novosti.rs i Alo.rs prekršili su Kodeks novinara i novinarki Srbije po dva puta, a portali B92.net i Politika po jednom, dok Južne vesti nisu prekršile kodeks, odlučila je Komisija za žalbe Saveta za štampu na sinoć održanoj sednici.

 

U proteklih mesec dana Savetu za štampu upućeno je deset žalbi protiv onlajn medija, a Komsijia za žalbe je prvi put odlučivala na osnovu novog Kodeksa novinara i novinarki Srbije.

 

Informerova konstrukcija u kojoj ništa nije tačno

 

Aleksandra Paunović, profesorka Gimnazije u Paraćinu žalila se na pisanje portala Informer. Naime, ona je u tektstu pod naslovom „Skandalozno! Muž na DS skupštini, žena organizuje proteste u Paraćinu – novi slučaj zloupotrebe učenika“ koji je objavljen 15. decembra prošle godine, označena kao organizaotrka protesta u Paraćinu i da je zloupotrebila učenike Gimnazije. Paunović u žalbi tvrdi da joj je naneta profesionalna, moralna i lična šteta.

 

U žalbi je navela da je u spornom tekstu izneto više neistinitih tvrdnji. Ona napominje da je organizator bivši učenik Gimnazije u Paraćinu i u prilogu žalbe dostavila je dokaze u vidu poziva na održavanje pomena i obraćanje organizatora okupljenim građanima.

 

Takođe, piše da je novinarka nije kontaltirala u vezi sa tvrdnjama koje je iznela u tekstu, kao i da je autorka teksta zaposlena u opštinskoj upravi Opštine Paraćin i da je aktivna učesnica u kampanjama  Srpske napredne stranke, te da je u političkom sukobu sa njenim suprugom koji je član opozicione stranke u Paraćinu.

 

Informer nije odgovorio na žalbu.

 

Predstvanica Lolak presa Nadežda Budimović otvorila je diskusiju povodom ove žalbe i rekla da smatra da je u pitanju pokušaj da se dezavuiše javnost, protest studenata i podrška studentskim protestima.

 

Tamara Skrozza, koja predstavlja Nezavisno udruženje novinara Srbije, primetila je da se radi o nastavku trenda diskreditacije studentskih protesta.

 

„Ovde je prekršeno sve što može da se zamisli. To nije tekst, to je konstrukcija. To je paralelni univerzum u kome ništa nije tačno“, rekla je Skrozza.

 

Olivera Milošević iz Udurženja novinara Srbije složila se da je u pitanju konstrukcija i skrenula pažnju na to da je novinarska profesija nespojiva sa političkim delovanjem..

 

Predstavnik javnosti Rodoljub Šabić se osvrnuo izvore i rekao da iako je zaštita izvora bitna, ne može se iza bilo koje teze skrivati iza anonimnog izvora.

 

Komisija je na sednici jednoglasno odlučila da je u ovom slučaju prekršeno poglavlje koje se odnosi na istinitost izveštavanja i to na obavezu novinara da tačno, nepristrasno, potpuno i blagovremeno izveštavaju, da prave jasnu razliku između činjenica i komentara, pretpostavki i nagađanja, zabranu objavljivanja neosnovanih optužbi, kleveta i glasina i prećutkivanje činjenica.

 

Takođe, prekršeno je poglavlje koje se odnosi na odgovornost novinara, a prema kome su novinari i novinarke dužni da prenose činjenice neophodne građanima da donose informisane odluke i da tu odgovornost ne smeju da podrede interesima drugih, kao i da neguju kulturu i etiku javne reči i ne koriste agresivnu retoriku.

 

Pored toga, prekršena je obaveza poštovanja privatnosti, kao i odnos prema izvorima jer novinarka Informera nije konsultovala više izvora pre objavljivanja teksta.

 

Južne vesti nisu prekršle Kodeks, ubuduće da ostave razuman rok za odgovor

 

Aleksandra Pejčić žalila se na tekst pod naslovom „Niški Vodovod – milijarda za plate, tajni ugovori, partijska zapošljavanja, politički uhlebi“ koji je 31.12.2024. godine objavljen na portalu Južne vesti.

 

“U tekstu su objavljeni moji podaci o trenutnom poslu koji radim, stavljajući u negativnu konotaciju više aspekata mog ličnog života”, navela je, između ostalog, Pejčić u žalbi.

 

U spornom tekstu piše da je Pejčić zaposlena na poziciji stručne saradnice za bezbednost i zdravlje na radu po ugovoru u trajanju od tri meseca “zbog povećanog obima posla”, a da je inače “zastupnica niškog roler-kluba ‘Oxygen’, čiji je zastupnik do 2017. godine bio glavni i odgovorni urednik Niške inicijative Srđan Nonić, koji je i sada trener u tom klubu”. U tekstu se navodi i da Pejčić i Nonić nisu odgovorili na pitanja Južnih vesti.

 

Pejčić u žalbi objašnjava da je novinarka Južnih vesti postavila pitanja koja se odnose na njen privatni život, kao i da joj je ugrožena privatnost objavljivanjem ugovora o radu u javnom preduzeću.

 

Srđan Nonić se takođe žalio na isti tekst i to zbog “neobjavljivanja demantija i namernog stvaranja konotacije korupcije prema meni lično i mom radu kao novinara”.

 

On je u žalbi naveo da u tekstu nije nije uočljiva razlika između činjenica, komentara , pretpostavki i nagađanja, kao i da su objavljene neosnovane optužbe, glasine i klevete, ali i da je povređeno njegovo parvo na privatnost.

 

Dodaje i da mu nije ostavljeno dovoljno vremena da odgovori na pitanja, ali i da je istog dana poslao demanti koji nije objavljen.

 

Novinari Južnih vesti u odgovoru na žalbu naveli su da su smatraju da nisu povredili Kodeks i etiku i da su poštovali pravo Pejčić i Nonića da se izjasne u odnosu na postavljena pitanja.

 

„Kada je reč o takozvanom demantiju, njega je tražio Podnosilac žalbe, ali se on sveo na ’mišljenja’, a ne na činjenice, kako Zakon nalaže. Nakon konsultacija, nije objavljen”, naveli su novinari u odgovoru na žalbu.

 

Oni tvrde da su postupili sa potrebnom pažnjom i da su lica pomenuta u članku interesno povezana sa licima o kojima su pisali. Napominju i da su pitanja postavili s pravom, ali budući da se podnosioci žalbe nisu izjasnili, o tome u tekstu nije bilo reči. Takođe navode i da su do ugovora došli u saradnji sa izvorima čiji identitet žele da zaštite, kao i da su u javnom preduzeću imali uvid u podatke i na taj način su potvrdili saznanja.

 

Predstavnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije Milena Vasić ukazala je da u tekstu postoji deo za koji se može reći da predstavlja nagađanje.

 

„Mislim da se njemu (Noniću) imputira da on nema kritički odnos prema Vodovodu zato što njegova partnerka ima radno angažovanje u Vodovodu“, rekla je Vasić.

 

Članovi Komisije za žalbe ipak su većinski odlučili da Južne vesti nisu prekršile Kodeks, ali da ubuduće treba da ostave razuman rok za odgovor na pitanja koja postavljaju licima o kojima pišu.

 

Novosti – politički interes iznad interesa javnosti

 

Izvoršna direktorka organizacije Građanske inicijative Maja Stojanović podnela je žalbu protiv Novosti.rs zbog teksta pod naslovom „SAZNAJEMO: Vođe studentskih protesta Dinko Gruhonjić, Mila Pajić i Goran Ješić uz pomoć “Proglasa“ planiraju radikalizaciju protesta“, koji je objavljen 2. januara ove godine.

 

Naime, Novosti su Stojanović označile kao „vođu ekstremističke antisprske NVO Građanske inicijative“  i „agenturnog rezidenta britansko-američkog faktora“ koji je preko nje „naložio Gruhonjiću, Pajićevoj i Ješiću da maksimalno pojačaju svoje subverzivno i agenturno delovanje protiv Ustavnog uređenja Republike Srbije i svih njenih građana, radi zaoštravanja aktuelne političke i bezbednosne situacije, sa krajnjim ciljem da se izazove krvoproliće po modelu događaja sa kijevskog trga Majdan iz 2014. godine.“

 

Kako je napisala u žalbi, tekst se u celosti sastoji od neistina, insinuacija i zlonamernih uvreda, kao i da ne sadrži nijedan relavanatn dokaz već samo „saznanja od dobro obaveštenih izvora“.

 

Novosti nisu odgovorile na žalbu.

 

Jelena Petković iz Uduruženja novinara Srbije rekla je da je tekst skandalozan.

 

„Ovo je targetiranje, crtanje mete. Ovo je sve ono što nikako ne bi smelo da bude objavljeno… Ja se pitam da li oni koji su objavili ovaj tekst, se pitaju kakve posledice može da izazove njihov tekst i koliko je to opasno“, rekla je Petković.

 

Milena Vasić, Nadežda Budimović i Tamara Skrozza složile su se da je politički interes u predmetnom tekstu jasan.

 

Komisija je jednoglasno odlulčila da je prekršeno poglavlje koje se odnosi na istinitost izveštavanja i to na obavezu novinara da tačno, nepristrasno, potpuno i blagovremeno izveštavaju i zabranu objavljivanja neosnovanih optužbi, kleveta i glasina.

 

Takođe, prekršeno je poglavlje koje se odnosi na odgovornosti novinara, odnosno, dužnost novinara i novinarki da rade u javnom interesu, da neguju kulturu javne reči i ne koriste govor mržnja i zabranu da interes javnosti podrede interesu drugih.

 

Pored toga, Komisija je ocenila da je povređeno dostojanstvo ljudi o kojima su Novosti pisale i spornom tekstu, da su zloupotrebljene emocije čitalaca i da se tekstom podstiči strahovi u javnosti.

 

Alo, Novosti, Informer, B92 i Politika objavili identičan tekst i prekršili Kodeks

 

Sanja Pavlović žalila se na portale Alo.rs, Novosti.rs, Informer.rs, B92.net i Politika.rs koji su 31. decembra objavili gotovo identične vesti sa naslovom „Žene u crnom donirale veliku novčanu sumu studentima ( Time su potvrdili izrazito antisrpski karakter studentskih protesta)”.

 

U ovim tekstovima piše: „Ozloglašene Žene u crnom, najveći pobornici nezavisnog Kosova i ukidanja Republike Srpske, danas su od stranih donacija koje im uplaćuju podružnice CIA i drugih zapadnih agencija, donirale ogroman novac studentima” i time potvrdile navodni „antisrpski karakter studentskih protesta“.

 

Najpre je Alo objavio vest, a zatim su je ostali mediji preneli.

 

Pavlović je navela da u tekstu nije naveden nijedan dokaz koji potvrđuje iznete tvrdnje niti izvor informacije, da su iznete neosnovane optužbe i klevete na račun organizacije Žene u crnom, da je organizacija opisana kao „ozloglašena“, a njen rad kao „stranoplaćenički“ i „antisrpski“.

 

Samo portal B92.net dostavio je odgovor na žalbu u kom je navedeno da su ponudili da obajve demanti, međutim, Žene u crnom nisu pristale.

 

B92 osporava navod iz žalbe da nije naveden izvor jer su naznačili da je vest preneta sa portala Alo.rs u izvornom obliku i u skladu sa zakonom. Kako kažu, zanemarena je zakonska mogućnost podnosioca žalbe da dostavi zahtev za objavljivanje demantija čime bi se umanjile eventualne štetne posledice.

 

Jelka Jovanović iz Asocijacije medija rekla je da razume odluku Žena u crnom da ne dostave demanti.

 

„Šta može da se demantuje? Imaš nekoliko redova u kojima je ceo Kodeks prekršen. Potpuno neverovatna propagandna varijanta“, rekla je Jovanović.

 

Jelena Petković je podsetila da su redakcije odgovorne za istinitost navoda bez obzira na to da li su informacije prenete iz drugih izvora.

 

U ovom slučaju Komisija je jednoglasno ocenila da su svi mediji prekršili odredbe Kodeksa koje se odnose na istinitost izveštavanja i to na tačno, nepristrasno, potpuno i blagovremeno izveštavanje, obavezu novinara da prave jasnu razliku između činjenica koje prenose i komentara, pretpostavki i nagađanja, kao i zabranu objavljivanja neosnovanih optužbi, kleveta i glasina.

 

Prekršena je i odredba o nezavisnosti od ekonomskih i političkih interesa i poglavlje koje se odnosi na odgovornost novinara, odnsono, zabranu podsticanja diskriminacije i govora mržnje, kao i obavezu novinara da izveštavaju u javnom interesu koji ne sme biti podređen drugim akterima.

 

Takođe, prekršena je i obaveza novinara i novinarki da konsultuju više izvora.

 

Još jedan prekršaj Alo-a

 

Dušan Aleksić podneo je žalbu Savetu za štampu protiv portala Alo.rs zbog teksta pod naslovom „SAMOPROKLAMOVANI “PLENUM“ U NIŠU KAO JOŠ JEDAN PARAVAN ZA DELOVANJE OPOZICIJE” koji je objavljen 15. januara ove godine.

 

U tekstu Aloa Dušan Aleksić je, pored nekolicine ljudi, označen kao organizator „Plenuma lokalne akademske zajednice“ za koji se tvrdi da je stranački skup opozicionih partija.

 

Aleksić u žalbi navodi da tekst obiluje neistinitim informacijama.

 

„Tekst se bazira na paušalnim ocenama i izrazito subjektivnim stavovima koji se predstavljaju kao činjenice, što je klasičan primer zloupotrebe novinarske profesije kako bi se određene osobe, koje su označene kao politički ili ideološki nepodobne, targetirale“, piše u žalbi.

 

Ovog puta Alo je odgovorio na žalbu i u potpunosti je osporio.

 

„Žalbu nije moguće ispitati zato što je neodređena“, stoji u odgovoru.

 

Takođe se navodi da žalilac nije zahtevao odgovor na informaciju, kao i da su u tekstu izneti vrednosni sudovi koji „ne podležu ispitivanju istinitosti“ i da u tekstu nema činjeničnih navoda.

 

Jelka Jovanović je rekla da je tekst sličan prethodnim o kojima su diskutovali i da se radi o očiglednoj propagandi koja je usmerena protiv neistomišljenika.

 

Olivera Milošević se osvrnula na odgovor na žalbu i napomenula da nije tačno da vrednosni sudovi „ne podležu ispitivanju istinitosti“.

 

„Pod plaštom tih vrednosnih sudova, šta sve može da se objavi, izmisli… prosto jesu podložni ispitivanju istinitosti“, napomenula je ona.

 

Komisija za žalbe jednoglasno je odlučila da je Alo prekršio Kodeks u delu koji se odnosi na istinitost izveštavanja i to na tačno, nepristrasno, potpuno i blagovremeno izveštavanje, obavezu novinara da prave jasnu razliku između činjenica koje prenose i komentara, pretpostavki i nagađanja i na nespojivosti objavljivanja neosnovanih optužbi, kleveta i glasina.

 

Zatim, prekršeno je i poglavlje koje se odnosi nezavisnost od ekonomskih i političkih uticaja, kao i poglavlje koje se odnosi na odgovornost novinara, a prema kome su novinari i novinarke dužni da prenose činjenice neophodne građanima da donose informisane odluke i da tu odgovornost ne smeju da podrede interesima drugih. Prekršen je i deo Kodeksa o obavezi novinara da neguju kulturu i etiku javne reči i ne koriste agresivnu retoriku.

 

I na kraju, prekršeno je poglavlje Kodeksa koje se odnosi na poštovanje dostojanstva, odnosno na zabranu diskriminacije i poštovanje principa nenanošenja štete ugledu ljudi o kojima se izveštava.

 

Snimak sa sednice Komisije za žalbe održane 30. januara 2025.

 

Snimak sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu održane 30.01.2025.

Zapisnik sa sto pedeset pete sednice održane 30.01.2025.

SAVET ZA ŠTAMPU

Komisija za žalbe

Br.156
30.1.2024.
Beograd

ZAPISNIK

Sa 155. sednice Komisije za žalbe, održane 30.1.2025. godine u 18 sati u Pres centru UNS.

Prisutni članovi Komisije: Nadežda Budimović, Jelena Petković, Filip Švarm, Ana Martinoli, Jelka Jovanović, Olivera Milošević, Zlatko Čobović, Tamara Skrozza, Milena Vasić i Rodoljub Šabić

Odsutni članovi Komisije: Sanja Pavlović

Ostali prisutni: Danica Đokić (Slavko Ćuruvija fondacija), Davor Lukač (Fonet) i Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu

 

  Dnevni red:

1.Razmatranje žalbe Aleksandre Paunović na tekst objavljen na portalu “Informer.rs
2.Razmatranje žalbe Aleksandre Pejčić na tekst objavljen na portalu “Južne vesti”
3.Razmatranje žalbe Srđana Nonića na tekst objavljen na portalu “Južne vesti
4.Razmatranje žalbe Maje Stojanović na tekst objavljen na portalu “Novosti.rs”
5.Razmatranje žalbe Sanje Pavlović na tekstove objavljene na portalima: „Alo.rs“, „Novosti.rs“, „Informer.rs“, „B92.net“ i „Politika.rs“
6.Razmatranje žalbe Dušana Aleksića na tekst objavljen na portalu „Alo.rs“

1. Aleksandra Paunović, profesorka Gimnazije u Paraćinu, u žalbi je navela da joj je naneta profesionalna, moralna i lična šteta time što je u spornom tekstu izneto više neistinitih tvrdnji u vezi sa tim da je organizovala proteste učenika škole u kojoj radi. Istakla je i da je takav tekst verovatno rezultat toga što je autorka teksta, zaposlena u upravi Opštine Paraćin i učesnica u kampanjama Srpske napredne stranke, u političkom sukobu sa njenim suprugom, koji je član opozicione Demokratske stranke. Nadežda Budimović je, u toku rasprave, rekla da smatra da je u pitanju pokušaj da se dezavuiše javnost, protest studenata i podrška studentskim protestima, kao i da je u tekstu izneto mnogo neistina.Po njenim mišljenju, sem predloženih, prekršena je i tačka 2 poglavlja II koja se odnosi na to da ekonomski ili politički i interesi izdavača ne bi smeli da utiču na uređivačku politiku na takav način da to dovede do netačnog i pristrasnog informisanja. Tamara Skrozza je ocenila da je reč o nastavku zabrinjavajućeg trenda diskreditacije studentskih protesta. Istakla je da je ovim tekstom „prekršeno sve što može da se zamisli“ i da to nije tekst, već „konstrukcija“. Olivera Milošević se saglasila sa ovom ocenim i dodala da bi i u ovom slučaju, kao i na prethodnoj sednici, trebalo u obrazloženju odluke ukazati na to da je novinarska profesija nespojiva sa političkim delovanjem. Jelena Petković je ukazala i na to da je prekršena tačka 2 poglavlja VIII, tačnije smernica B iz te tačke, jer misli da je mogao da se navede neki izvor i da nije moralo da se insistira na njegovoj anonimnosti i navede samo „kako saznajemo“. Tamara Skrozza je rekla da je jasno da je ta tačka prekršena, jer smernica upućuje na to da se neimenovani izvori koriste isključivo ako nema drugog načina da se dođe do podataka ili informacija od izuzetnog javnog značaja, a ovde takvog značaja nema. Rodoljub Šabić je ocenio da je institut zaštite novinarskih izvora vredan i važan, ali da nikako ne sme da se zloupotebljava i da se ne mogu svakakve teze skrivati iza neimenovanih izvora. Komisija je, nakon toga, jednoglasno odlučila da su prekršene tačke 1, 2, 3 i 4 poglavlja I, tačka 2 poglavlja II, tačke 1 i 3 poglavlja III i tačke 3 i 4 poglavlja VIII.

2.i 3. Aleksandra Pejčić podnela je žalbu na tekst koji se bavi zapošljavanjem u niškom vodovodu, tvrdeći da joj je, objavljivanjem njenog ugovora o radu i insinuacijama u vezi sa njenim privatnim životom, povređeno pravo na privatnost. Na isti tekst se žalio i Srđan Nonić, koji je doveden u vezu sa Pejčić. Nonić se, osim na sadržaj teskta, žalio i zbog neobjavljivanja odgovora. Komisija je žalbe razmatrala zajedno i donela jedinstvenu odluku. Milena Vasić je u toku rasprave rekla je da u tekstu postoji deo za koji se može reći da predstavlja nagađanje. Čini se da se Noniću, recimo, imputira da on nema kritički odnos prema Vodovodu zato što njegova partnerka ima radno angažovanje u tom preduzeću, pri čemu je reč o radnom angažovanju od tri meseca. Zato je predložila da se Komisija izjasni o prekršaju tačke 2 poglavlja Istinitost izveštavanja. Nadežda Budimović ukazala je na fotografiju u okviru teksta koja je pogrešno potpisana. Ona je rekla da, budući da se radi o portalu, ta „tehnička greška“ je mogla biti ispravljena. Ovako se ostavlja utisak o onome o čemu kako kažu ’nisu pisali’. Takođe, ako je reč o istraživačkom tekstu, a objavljuje se 31. decembra i tada se od Pečjić i Nonića traže odgovori (ne znamo da li i od ostalih na koje se tekst odnosi), to verovatno nije slučajno. Istakla je i da je nesrazmeran deo teksta posvećen njima dvoma i da deluje kao da je to dvoje ljudi tekst trebalo da „izbaci na površinu“, jer očigledno postoji neka vrsta sukoba između redakcije i Nonića. Kako je objasnila, teško je naći tačnu tačku Kodeksa koja je prekršena, ali da bi to mogla biti tačka 1 poglavlja Istinitost izveštavanja, tačnije smernica B, koja kaže da su novinari dužni da iznose tačne informacije i da ih saopštavaju u odgovarjućem kontekstu, jer je ovde problematičan upravo kontekst. Za odluku da su prekršene tačke 1 i 2 poglavlja I glasale su tri članice Komisije, dok je protiv bilo sedmoro članova, tako da je Komisija odlučila da spornim tekstom nije prekršen Kodeks novinara i novinarki Srbije.

4.Izvršna direktorka Građanskih inicijativa Maja Stojanović podnela je žalbu zbog teksta u kojem je označena kao „vođa ekstremističke antisprske NVO Građanske inicijative“  i „agenturni rezident britansko-američkog faktora“, koji je preko nje „naložio Gruhonjiću, Pajićevoj i Ješiću da maksimalno pojačaju svoje subverzivno i agenturno delovanje protiv Ustavnog uređenja Republike Srbije i svih njenih građana, radi zaoštravanja aktuelne političke i bezbednosne situacije, sa krajnjim ciljem da se izazove krvoproliće po modelu događaja sa kijevskog trga Majdan iz 2014. godine.“ Rodoljub Šabić je bio izuzet iz rasprave i odlučivanja, jer je, kako je rekao, konsultovan prilikom pisanja žalbe. Iz raspave i odlučivanja bila je izuzeta i Olivera Milošević, zaposlena u „Politici“, budući da „Novosti“ imaju istog vlasnika. Jelena Petković je tekst ocenila kao skandalozan, jer je reč o targetiranju, crtanju mete, onome što nikako ne bi smelo da bude objavljeno. Upitala je i da li oni koji to pišu ikada razmišljaju o tome kakve posledice može da izazove takav tekst i koliko je to opasno. Ana Martinoli ukazala je na ilustrativnu fotografiju u tekstu koja nije potpisana, a koja je vrlo sugestivna i ima jasnu funkciju. Istakla je i da je reč o tekstu u kojem je svaka rečenica pozivanje na nasilje, ugrožavanje bezbednosti. Zato se u ovakvim slučajevima uopšte ne može govoriti o novinarstvu, već o „profesionalnom bavljenju huškanjem i pozivanjem na ugrožavanje bezbednosti“ pojedinaca. Milena Vasić se saglasila sa ovim, dodavši da to postaje „nepodnošljivo“, dok je Nadežda Budimović ukazala na neshvatljivu neodgovornost onih koji se navodno bave novinarstvom. Jelka Jovanović i Tamara Skrozza su naglasile i da u svim ovakvim tekstovima postoji i prekršaj tačke koja se odnosi na nedozvoljen politički i ekonomski uticaj izdavača. Skrozza je podsetila da je ranije to bilo teško dokazivo, ali da najnoviji slučajevi čine taj prekršaj belodano jasnim. Komisija je, po okončanju diskusije, jednoglasno odlučila da su prekršene tačke 1, 2 i 3 poglavlja I, tačka 2 poglavlja II, tačke 1, 2 i 3 poglavlja II i tačka 1 poglavlja V.

5.Članica Komisije za žalbe Sanja Pavlović podnela je žalbu zbog teksta potpuno iste sadržine objavljenog na pet portala, o tome da su Žene u crnom, navodno, donirale veliku novčanu sumu studentima i „time je potvrđen izrazito antisrpski karakter studentskih protesta”. Iz rasprave i odlučivanja o žalbama na portale „Politika.rs“ i „Novosti.rs“ bila je izuzeta Olivera Milošević. Na žalbu je odgovorila samo redakcija portala B92net, koja je prethodno ponudila i objavljivanje odgovora, ali Žene u crnom to nisu prihvatile. Jelka Jovanović je rekla da razume takvu odluku, jer šta i mogu da demantuju. Dodala je da je tekstom  od nekoliko redova prekršen ceo Kodeks. Komisija je posebno razmatrala predlog žaliteljke da se izjasni o prekršaju tačke koja se odnosi na obavezu novinara i novinarki da poštuju princip nenanošenja štete ugledu i dostojanstvu ličnosti i da ne učestvuju u širenju neistina ili kontinuiranom zlonamernom narušavanju reputacije osoba o kojima izveštavaju. Milena Vasić je istakla da se ova odredba odnosi prvenstveno na pojedince, ali da i pravna lica imaju ugled koji može biti narušen i podsetila da su Žene u crnom i ranije trpele posledice zbog izveštavanja medija – bilo je napada na prostorije, protesta ispred zgrade, potpisivanje peticije da se udruženje izbaci iz zgrade, što je sve bilo posledica maliciozne kampanje u medijima. Tamara Skrozza je rekla da je to svima poznato, ali da Komisija odlučuje o konkretnom slučaju i ne može da uzima u obzir „minuli rad“. Nova odredba u Kodeksu o kojoj je reč  se odnosi na vođenje kampanja, što bi podrazumevalo, recimo, seriju tekstova u nekoliko medija. U ovom slučaju postoji samo jedan tekst i ne može se govoriti o kontinuitetu, pa ni primeniti odredba koja se odnosi na kontinuirano zlonamerno izveštavanje. Ukazujući na odgovor poratla B92net da je netačno da nisu naveli izvor jer su napisali da je tekst preuzet sa portala „Alo.rs“, Jelena Petković je podsetila da su redakcije odgovorne za tačnost svega što objavljuju, bez obzira na to da li su informacije prenete iz drugih izvora, i dužne su da ih pre objavljivanja provere. Rododlju Šabić je dodao da je problem samo ako mediji prenose informacije dobijene od zvaničnih državnih organa, jer uglavnom ne mogu da ih provere, ali da se dešavalo da odgovaraju i zbog toga. Komisija je potom u pet oddvojenih glasanja odlučila da su „Alo.rs“, „Novosti.rs“,“Infomer.rs“, „Politika.rs“ i „B92net“ prekršili tačke 1, 2 i 3 poglavlja I, tačku 2 poglavlja II, tačke 2 i 3 poglavlja III i tačku 3 poglavlja VIII.

6. Dušan Aleksić, docent Filozofskig fakulteta u Nišu žalio se zbog, kako je naveo, neistinitog i tendencioznog izveštavanja sa ciljem diskreditacije aktera skupa, koji je označen kao „samoproklamovani plenum, koji je paravan za delovanje opozicije“. Jelka Jovanović je rekla da je tekst sličan prethodnim o kojima su diskutovali i da se radi o očiglednoj propagandi koja je usmerena protiv neistomišljenika. Nadežda Budimović se saglasila da je tekst prepun neistina i insinuacija i dodala da je očigledno da je pripremljen unapred. Naglasila je da je zanimljiva tvrdnja da skup na Filozofskom fakultetu „paravan za delovanje opozicije“, kao da je delovanje opozicije u Srbiji zabranjeno pa joj treba paravan. Milena Vasić se osvrnula na odgovor advokata redakcije da se po žalbi ne može postupati jer nisu navedene konkretne povrede Kodeksa i istakla da žalilac nije dužan da navede tačne odredbe, ali da je žalba veoma dobro napisana, koncizna i jasna i da se vidi da je pisao neko ko poznaje rad Saveta za štampu. Olivera Milošević je takođe ukazala da je u odgovoru na žalbu navedeno da vrednosni sudovi „ne podležu ispitivanju istinitosti“ i istakla da to ne sme biti izgovor da pod plaštom vrednosnih sudova može sve da se objavi i izmisli. Filip Švarm je dodao da uvrede i laži nisu vrednosni sudovi. Komisija je jednoglasno odlučila da su prekršene tačke 1, 2 i 3 poglavlja I, tačka 2 poglavlja II, tačke 1, 2 i 3 poglavlja II i tačka 1 poglavlja V.

Sednica je završena u  19.30 sati.  

 

 

Zapisnik vodila                                                                                               Predsedavajući

Gordana Novaković                                                                                        Zlatko Čobović

Najava sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 30.01.2025.

Sednica Komisije za žalbe Saveta za štampu biće održana u četvrtak, 30. januara 2025. godine u 18 sati u Pres centru UNS-a.

Komisija će razmatrati sledeće žalbe:

1.Aleksandra Paunović – Informer.rs

2.Aleksandra Pejčić – Južne vesti

3.Srđan Nonić – Južne vesti

4.Maja Stojanović/Građanske inicijative – Novosti.rs

5.Sanja Pavlović – Alo.rs/Novosti.rs/Informer.rs/B92.net/Politika.rs

6.Dušan Aleksić – Alo.rs

 

Sednica je otvorena za javnost.

Rezultati rada Komisije za žalbe i monitoringa poštovanja Kodeksa novinara u dnevnim novinama od 1. jula do 31. decembra 2024. godine

Izveštaj o monitoringu poštovanja Kodeksa novinara Srbije u dnevnim novinama u periodu od 1. jula do 31. decembra 2024. predstavljen je 23. januara 2025. godine na tribini pod nazivom „Koliko mediji poštuju Kodeks novinara Srbije“ , koja je održana u Pres centru Udruženja novinara Srbije.

Devet dnevnih novina koje se distribuiraju na nacionalnom nivou prekršilo je Kodeks novinara Srbije 5.978 puta u drugoj polovini 2024. godine, a mediji sa najviše prekršaja su Alo, Informer i Srpski telegraf. Najviše su kršena poglavlja Kodeksa koja se odnose na istinitost izveštavanja, poštovanje privatnosti i odgovornost novinara.

Rezultate monitoringa koji Savet za štampu sprovodi desetu godinu za redom, predstavili su novinarka Vera Didanović i novinar Bojan Cvejić, koji su proteklih šest meseci pratili izveštavanje novina, dok je generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković govorila o radu Komisije za žalbe.

Monitoring dnevnih listova s nacionalnom pokrivenošću pokazao je da su Alo, Blic, Danas, Večernje novosti, Informer, Kurir, Politika, Nova i Srpski telegraf prekršili Kodeks ukupno 5978 puta u 4110 tekstova.

Kao i prošle godine, prva tri mesta, prema broju prekršaja etičkih i profesionalnih standarda, zauzeli su Alo sa 1605 prekršaja u 1133 tekstova, Informer sa 1314 u 805 tekstova i Srpski telegraf sa 1167 u 701 tekstu. Najmanje odstupanja od Kodeksa novinara i ove godine beleži list Danas sa 20 takvih primera, te novine Nova sa 95 zabeleženih slučajeva.

Bojan Cvejić je rekao da su mediji u posmatranom periodu najviše kršili prvo poglavlje Kodeksa novinara Srbije koje se odnosi na istinitost izveštavanja.

 „Tu beležimo 2426 prekršaja i tu je primetan drastičan rast u odnosu na prethodni monitoring. Sledi sedmo poglavlje  koje se odnosi na poštovanje privatnosti sa 1399 prekršaja, te četvrto poglavlje 4 Odgovornost novinara sa 1231 prekršajem“, pojasnio je Cvejić.

Mediji su nešto manje kršili  peto poglavlje – Novinarska pažnja(544 prekršaja), zatim šesto poglavlje – Odnos prema izvorima informisanja (224), a poglavlje Nezavisnost od pritiska prekršeno je 152 puta.

Cvejić je rekao i da nije primetan pad ukupnog broja prekršaja etičkih i profesionalnih standarda iako je u poslednjem monitornigu zabeleženo manje tekstova u kojima je Kodeks prekršen.

„Prošle godine smo imali 4141 tekst u kojima su mediji kršili Kodeks, ali je zato dosta povećan broj prekršaja u tekstovima. Prošle godine je bilo oko 5550, sada ih ima skoro 6000,  više od 400 prekršaja više u odnosu na prošlu godinu“, naveo je Cvejić.

Kada su u pitanju konkretne tačke Kodeksa, Cvejić navodi da je najviše kršena tačka 2 poglavlja Istinitost izveštavanja koja se odnosi na razlikovanje komentara, spekulacija i nagađanja od činjenica. Ovaj prekršaj zabeležen je 1556 puta. Na drugom mestu je tačka 1 u okviru poglavlja Pravo na privatnost, koja se odnosi na otkrivanje identiteta osumnjičenih i žrtava zločina, kao i nepoštovanje dostojanstva ličnosti, i tu je zabeženo 1246 prekršaja. Lledi tačka 1 poglavlja Istinitost izveštavanja. koja je prekršena 579 puta, a na četvrtom mestu je nepropisno obeležavanje PR i promo sadržaja sa 520 prekršaja.

„Kao i prošle godine najveći broj prekršaja zabeležen je na stranama koje se bave političkim temama, potom na stranama ’crne  hronike’ i stranama koje se odnose na estradne teme “, dodao je Cvejić.

Novinarka Vera Didanović je navela da se u političkim temama tradicionalno najviše krše odredbe o istinitosti izveštavanja.

„Uhvatili su se toga samo da se dočepaju vlasti“

Didanović je rekla da je primetno da su pravila Kodeksa izrazito često kršena u izveštavanju o dva velika ciklusa protesta, odnosno izveštavanju o protestima protiv rudarenja litijuma i protestima koji su počeli nakon rušenja nadstrešnice u Novom Sadu, a koji još uvek traju.

Ona je ukazala da je izveštavanje o tim događajima selektivno i uz prećutkivanje činjenica.

„Recimo, prilikom izveštavanja o protestima povodom rudarenja litijuma, često se tvrdilo da opozicija nije protiv rudarenja litijuma, nego da samo želi da preuzme vlast. Govorilo se i o pripremanju ’Majdana u srcu Beograda’, učesnici se redovno etiketiraju, pa smo tokom leta imali ’lažne ekologe’, a sada ’lešinare’, ’hejtere’, ’antisrpske proteste’ i veoma širok dijapazon etiketa i uvreda“, objasnila je novinarka.

Ona je dodala da se vrlo često izjave aktera tendenciozno iskrive i da su protesti predstavljeni u negativnom svetlu tako što su bez argumenata povezivani sa pojedincima ili grupama koje u društvu imaju status neprijatelja.

„Gledamo ovih dana taj polurat protiv Hrvatske. Imali smo, recimo, naslove u novinama: ’Šiptarski mediji hvale proteste protiv litijuma’, ’Ustaše snažno uz one koji bi da ruše Srbiju’, ’Očigledna sinhronizacija protesta sa Kurtijevim izazivanjem kriza na Kosovu, cilj je destabilizacija Srbije’ i sve u tom smislu“, pojasnila je Didanović.

Vera Didanović je pomenula i temu koja se stalno vraća i donosi veliki broj vrlo teških prekršaja Kodeksa. U pitanju su tekstovi u kojima se tvrdi da pojedini ljudi i organizacije žele smrt predsednika Vučića.

„Imali smo seriju tekstova gde su praktično nagađanja predstavljena kao činjenice nakon atentata na Donalda Trampa. Pa smo imali naslove: ’Vučić na meti, bode oči kao Tramp, Fico, Orban’. A jedan od metoda kojima je stvaran utisak da neko sprema atentat na predsednika je i iskrivljavanje izjava, poput u naslovima: ’Olenik potvrdio, hoćemo Vučićevu glavu’, što se nikad nije desilo“, kazala je ona i podsetila na višednevnu kampanju koja je vođena protiv novinarke Tamare Skrozze koja je od strane predstavnika vlasti i tabloida optužena da žali što Vučič nije ubijen.

Bojan Cvejić je rekao i da je u većini tekstova na dnevno-političkim stranama nedostajala tzv. druga strana, odnosno, da određene ličnosti nisu kontaktirane za komentar ili potvrdu informacije. On je dodao da se često dešavalo da isti tekstovi budu objavljeni u više medija.

„Objavljeno je na primer istraživanja o uticaju litijuma na životnu sredinu, a da nije naveden nikakav izvor, niti ko je izradio studiju na koju su se pozivali“, rekao je Cvejić.

On je pomenuo da ni ove godine, u tabolidima nisu izostali pogrdni nazivi za Abance i Hrvate i da su se termini „Ustaše i Šiptari“ pojavljivali i u naslovima tekstova.

 

Crna hronika i kršenje Kodeksa

Pored politčke rubrike, Kodeks je, prema monitoringu, najviše kršen u rubrici „crne hronike“.

„I tu smo zabeležili u ovih šest meseci da je objavljeno više od 50 izveštaja sa sahrana osoba koje nisu javne ličnosti, sa fotografijama, opisima i citiranjem članova porodice sa lica mesta. To je posebno bilo upečatljivo u novembru nakon tragedije u Novom Sadu kada je život izgubilo 15 ljudi“, rekao je Cvejić i pojasnio da iako u starom Kodeksu nigde izričito ne piše da je zabranjeno izveštavati sa sahrana, u pitanju su bili prekršaji koji se odnose na nepoštovanje privatnosti i na zlopotrebu emocija ljudi.

On je podsetio da novi Kodeks novinara i novinarki Srbije koji se primenjuje od ove godine, izričito zabranjuje izveštavanje sa sahrana osim ukoliko je reč o visokoprofilisanim javnim ličnostima, ali i da u tom slučaju treba voditi računa da li postoji javni interes.

Pored toga, u ribrikama „crnih hronika“ često je otkrivan identitet osumnjičenih i žrtava zločina.

„Iako to u većini slučajeva nije direktno otkrivanje imena i prezimena ili objavljivanje fotografije, iznosi se niz detalja iz njihovog privatnog života koji jasno ukazuju na to o kome se radi, od imena članova njihovih porodica, fotografije kuća u kojima žive, gde rade, čime se bave, i sve ono što je specifično, a što ih, pogotovo u manjim mestima, može učiniti prepoznatiljivim“, objasnio je Cvejić.

On je rekao da su spekulacije o samom činu, motivima i prethodnim dešavanjima postale standard, da se u najvećem broju tih slučajeva intervjuišu i citiraju komšije i tako prenose spekulacije, nepotrebni detalji i neproverene informacije.

Ukazao je i da su mediji objavili seriju tekstova o suđenju za masovno ubistvo u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i da su pojedini mediji izveštavali o dešavanjima iz sudnice iako je suđenje bilo zatvoreno za javnost.

Vera Didanović je podsetila i na izveštavanje medija o napadu na izraelsku ambasadu kada su se mediji takmičili u iznošenju neosnovanog nagađanja o “vehabiji iz Mladenovca“, kako su nazvali napadača, kao i na izveštavanje o poteri za Alijom Balijagićem koji je osumnjičen za dvostruko ubistvo.

 

Negativne kampanje protiv estradnih ličnosti koje kritikuju društvena dešavanja

Najnoviji monitoring zabeležio je manji broj prekršaja Kodeksa u estradnim rubrikama, ali, kao i na političkim stranama, vodile su se negativne kampanje protiv određenih estradnih ličnosti koje su iznosile kritičke stavove o stanju u društvu. U ovim slučajevima prekršeno je pravo na privatnost i dostojanstvo ličnosti, uz dosta spekulacija i neproverenih informacija iz anonimnih izvora, a da ljudi o kojima se piše nisu pozivali da daju svoj komentar na to.

Osim toga, tabloidi i dalje prenose sadržaj i prave tekstove o tome šta se dešava u rijaliti programima u kojima se, između ostalog, prikazuju neprimereni i pornografski sadržaji.

Odluke Komisije za žalbe

Tokom prošle godine Savetu za štampu je stiglo 88 žalbi od kojih je 15 odbačeno iz formalnih razloga ili su žalioci odustali, dok je medijacijom rešeno šest žalbi. Komisija za žalbe je samo u četiri slučaja odlučila da Kodeks nije prekršen.

Komisija za žalbe Saveta za štampu na sednicama koje su se održavale tokom prošle godine odlučila je da su portali Politika.rs i Novosti.rs najviše kršile Kodeks, oba portala po osam puta. Portal Alo.rs je prekršio Kodeks sedam puta, Informer.rs šest, Kurir, RTV Vranje i Vranjska četiri puta, Blic.rs tri i Republika dva puta.

Među štampanim izdanjima Kurir, Alo i Srpski telegraf imali su po četiri odluke o prekršaju, Informer tri, Politika dve i Večernje novosti jednu.

Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković ukazala je na sve veći broj žalbi koje se odnose na tekstove objavljene uglavnom na portalima, koji zapravo i nisu novinarski tekstovi.

„Reč o nekakvim pamfletima koji su nepotpisani, nema nikakvih izvora, nejasno je odakle informacije potiču. Identični tekstovi objavljuju se vrlo često istovremeno u recimo četiri, pet medija. Često sadrže samo tri ili četiri rečenice i u kojima postoji jedna poluinformacija, na to se onda nadovezuje niz nedokazanih i nedokazivih optužbi, uvreda i neki besmisleni komentari tipa ’Srbijo šta si dočekala da ti ovi odlučuju o budućnosti’ ili tako nešto.“, rekla je generalna sekretarka Saveta.

Ona je dodala da svaki tekst u medijima mora da bude objavljen u skladu sa pravilima i profesionalnim standardima.

„Izričito je navedeno u novom Kodeksu da je urednik odgovoran za sav sadržaj koji objavljuje, tako da to preuzimanje iz drugih medija, sa društvenih mreža ili doslovno prenošenje nečijeg saopštenja nije nikakvo opravdanje, niti izgovor“, napomenula je Novaković.

Odredbe Kodeksa koje su najčešće kršene na osnovu odluka Komisije za žalbe uglavnom se poklapaju sa rezultatima monitoringa, ukazala je Novaković.

Najčešće je kršeno poglavlje Istinitost izveštavanja (139 puta) i to tačke koje se odnose na objavljivanje neosnovanih optužbi i na nerazlikovanje pretpostavke, komentara i nagađanja.

Poglavlje Odgovornost novinara prekršeno je 86 puta – najčešće tačke koje se odnose na isveštavanje o deci i ranjivim kategorijama i zloupotrebu emocija ljudi.

Poglavlje Novinarska pažnja prekršeno je 91 put, dok je poglavlje „Poštovanje privatnosti“ prekršeno ukupno 43 puta.

Novaković je naglasila i da „Politika“ nije objavila nijednu odluku o prekršaju Kodeksa.

 

Zaključci:

-U odnosu na 2023. godinu ne beleži se ni trend rasta ni trend smanjenja broja nepoštovanja kodeksa, tačnije ove godine bio je svega 31 prekršaj manje;

-Najviše prekršaja odnosi se na prvo poglavlje Kodeksa novinara Srbije – Istinitost izveštavanja. Sledi poglavlje Poštovanje privatnosti, te poglavlje Odgovornost novinara;

-Kodeks je najčešće kršen u izveštavanju o domaćim političkim temama, sadržajima iz „crne hronike“ i estradnim temama;

-Većina medija je afirmativno izveštavala o aktivnostima i kampanji vlasti, dok su predstavnici opozicije bili na meti kritika;

-Veliki broj prekešaja Kodeksa zbeležen je u izveštavanju sa dva velika ciklusa protestac – letnjeg, protiv rudarenja litijuma i protesta kojim se traži utvrđivanje činjenica vezanih za rušenje nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu. Protesti su u većini novina predstavljeni u negativnom svetlu, a izveštavanje je bilo pre svega selektivno, uz prećutkivanje činjenica;

-Pokrenuto je više kampanja protiv pojedinih javnih ličnosti koje su javno optužene u medijima da žele smrt predsedniku Aleksandru Vučiću;

-Nenavođenje izvora je obeležilo praćenje rasprave o iskopavanju litijuma;

-Objavljeno je više od 50 izveštaja sa sahrana osoba koje nisu javne ličnosti, posebno u novembru nakon tragedije u Novom Sadu kada je poginulo 15 ljudi, što predstavlja grubo kršenje etičkih i profesionalnih standarda;

-Nastavljen je trend masovnog kršenja Kodeksa u „crnim hronikama“, pre svega otkrivanjem identiteta osumnjičenih i žrtava;

-U rubrikama posvećenim estradnim ličnostima najviše je kršeno pravo na privatnost, dok je smanjena količina sadržaja koji se odnosi na prenošenje događaja iz rijaliti programa. Estradne rubrike bile su povremeno prostor za targetiranje estradnih ličnosti koje su u javnosti iznosile kritička mišljenja o stanju u društvu.

1 2 3 4›»