Snimak sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 30.10.2025.
sofija
About sofija
Posts by :
Najava sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 30.10.2025.
Sednica Komisije za žalbe Saveta za štampu biće održana u četvrtak, 30. oktobra, u 18 sati u prostorijama Saveta za štampu.
Komisija će razmatrati sledeće žalbe:
1.Bojana Savović – Republika.rs
2.Bojana Savović – Informer.rs (Žalba 1, Žalba 2)
3.Bojana Savović – Kurir.rs (Žalba 1, Žalba 2)
4.Bojana Savović – Pink.rs (Žalba 1, Žalba 2)
5.Bojana Savović – Alo.rs (Žalba 1, Žalba 2)
6.Bojana Savović – Novosti.rs (Žalba 1, Žalba 2)
7.Petar Andrejić – Pančevo Si Ti (Žalba 1, Žalba 2)
8.Aleksandra Delić – Podrinske
Sednica je otvorena za javnost.
Odluke sa 163. sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu održane 25.09.2025.
1.Srđan Nonić – Roma world – žalba rešena, nema prekršaja Kodeksa
2.Suzana Jović – Prokupačke vesti – žalba rešena, prekršaj Kodeksa
Svetski dan vesti: Uloga medija je da motri na vlade, ne da širi propagandu
(Izvor: ANEM) Svetski dan vesti je gobalna inicijativa s ciljem da se javnosti skrene pažnja na ulogu novinara u obezbeđivanju istinitih vesti i informacija koje služe građanima i demokratiji, a obeležava se svake godine 28. septembra.
Ovu inicijativu koja svake godine pokreće kampanju o važnosti novinarstva pokrenuli su Forum svetskih urednika (World Editors Forum), Kanadska fondacija za novinarstvo (The Canadian Journalism Foundation i Projekat Kontinuum.
U okviru ovogodišnje kampanje, Fernando Belzunce, izvršni urednik španske medijske grupe Vocento i autor knjige „Novinari u vremenima tame“, ističe da je novinarstvo kao profesija najbolji sistem koji poznajemo za pružanje društvu pristupa profesionalnim, činjenicama zasnovanim, tačnim informacijama koje im omogućavaju slobodno donošenje odluka.
„To je aktivnost koja motri na vlade, kompanije i institucije, promoviše pluralizam nudeći različite perspektive i služi kao glas naroda i ciljeva koji bi inače bili zaboravljeni. Težak, lep i neophodan posao. Možda sada više nego ikada. Jer sada kada znamo da će veštačka inteligencija zauvek promeniti našu percepciju stvarnosti i nesumnjivo doprineti širenju dezinformacija, želimo da postoje ljudi profesionalno posvećeni zanatu zasnovanom na verifikaciji informacija, proveri podataka, dokumentovanju činjenica i putovanju na mesta događaja kako bi svedočili šta se stvarno dešava. Jer bez novinarstva nema demokratije. A bez demokratije, dolazi tama“, ocenjuje Belzunce.
Fil Četvind, globalni direktor vesti u agenciji Frans Pres (AFP), naglašava da svaki dan postaje sve teže obavljati osnovni novinarski zadatak – prikupljanje činjenica i proveru informacija, ali i da postaje i mnogo opasnije.
On napominje na porast broja incidenata i napada na novinare u 2025. godini širom sveta.
U prvoj polovini godine, okruženje u kojem novinari rade dodatno se pomračilo, dostižući nivoe neviđene decenijama, što odražava koordiniranu eskalaciju nasilja, zastrašivanja i cenzure.
„Ali ti incidenti – napadi, hapšenja, proterivanja ili beg novinara da spasu živu glavu – samo nagoveštavaju razmere globalnog napada na pravo javnosti da bude informisana. Geografski obuhvat nasilja i zastrašivanja sve je širi. Situaciju dodatno pogoršava porast autoritarnih praksi i populističke retorike koja otvoreno napada medije. Sve veća nekažnjivost policijskih i državnih organa – ohrabrena dominantnim političkim porukama – učinila je fizičke napade na novinare uobičajenim. Ovo nije pojava ograničena na takozvane nestabilne režime; ona se pojavljuje i u ustaljenim demokratijama i zemljama sa dugom tradicijom slobode medija, što ukazuje na opasan pomak u globalnim normama“, ističe direktor vesti AFP.
On dodaje da je ovo ovo prelomna tačka i da ljudi olako govore o životu u post-istinitom svetu.
„Novinarstvo nije savršeno, ne može uvek biti nepogrešivo. Ali iskrena težnja da se prikupe informacije i traga za istinom fundamentalna je za zdravo funkcionisanje naših društava. Sada, više nego ikad, moramo ustati u odbranu činjenica. Ne postoji alternativa“, napominje Četvind.
Srbija ove godine neslavno dočekuje Svetski dan vesti. Od početka godine beleži se rekordan broj napada, pretnji i pritisaka na novinare i medije. Monitorinzi Saveta za štampu ukazuju da mediji masovno krše Kodeks novinara i novinarki Srbije, istraživanja više organizacija da se u velikom broju medija šire manipulativne vesti, govor mržnje i da nema pluralizma u medijskom sadržaju.
Međunarodne organizacije, takođe, beleže svake godine sve veći pad slobode medija u Srbiji.
Osim političkih, beleže se i ekonomski pritisci na medije, te su samo odabrani poželjni velikim oglašivačima, a putem projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja sredstva ne dobijaju glasila koja kritički izveštavaju o postupcima vlasti.
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) podseća i da je zabrinjavajući trend targetiranja novinara i medija od strane najviših državnih zvaničnika i provladinih tabloida koji za posledicu imaju ugrožavanje bezbednosti medijskih radnika. Svako kritičko i profesionalno izveštavanje proglašava se stranim plaćeništvom, izdajom, rušenjem ustavnog poretka države, što je nedopustivo u jednom civilizovanom i demokratskom društvu.
Svedoci smo da su mnogi novinari i novinarke poslednjih godina bili meta nedopustivih pretnji i napada nakon takvih zapaljivih izjava državnih zvaničnika, te apelujemo još jednom na sve aktere u javnom životu da budu svesni odgovornosti za javno izgovorene reči.
Takođe, osim što je primetno nereagovanje policije na javnim događajima prilikom napada na novinare, u poslednjih par meseci imali smo i slučajeve kada su novinari napadani i od strane predstavnika policije iako su bili jasno obeleženi i predstavljali se kao novinari.
„U Srbiji u vreme društvene krize koju imamo u ovom trenutku je važnije nego ikada da se novinari i mediji pridržavaju svih etičkih i profesionalnih standarda novinarstva. Širenje propagande, govora mržnje i etiketiranje političkih neistomišljenika ne doprinosi smirivanju tenzija u društvu, naprotiv, samo se dodatno podgreva već uzavrela atmosfera, ugrožava bezbednost pojedinaca i medijskih redakcija koji pokušavaju da pravovremeno i profesionalno izveštavaju o dešavanjima u zemlji. Bez slobodnih medija, nema pravog i kvalitetnog novinarstva, a samim tim se ugrožavaju i vrednosti demokratije i prava građana da budu informisani“, ocenjuje Veran Matić, predsednik Upravnog odbora ANEM-a i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara.
On dodaje da institucije Republike Srbije svojom politikom i praksom promovišu i pomažu tabloide koji šire lažne vesti i propagandu, dok se profesionalni novinari i mediji targetiraju najtežim rečima koje često dovode do ugrožavanja bezbednosti novinara.
“Sve češće se tačnim i proverenim informacijama sudi kako bi se zaustavili u poštovanju osnovnih postulata i kodeksa profesije. Kada smo nezaštićeni od nadležnih institucija, ostaje nam međusobna solidarnost oko borbe za tačne i proverene vesti”, ocenjuje Matić.
Snimak sa sednice Komisije za žalbe Savet za štampu 25.09.2025
Predstavnici Saveta za štampu učestvuju na međunarodnom skupu o budućnosti medijske etike
Savet za štampu učestvuje na 26. godišnjoj konferenciji Alijanse nezavisnih saveta za štampu Evrope (AIPCE), koja se održava 25 i 26. septembra 2025. godine u Crnoj Gori. Konferencija okuplja predstavnike saveta za štampu, ombudsmana i medijskih profesionalca iz cele Evrope.
Dvodnevni program se fokusira na ključna pitanja sa kojima se suočavaju samoregulaciona tela, uključujući politički i ekonomski pritisak, dezinformacije, polarizaciju društva i sve veće prisustvo neprofesionalnih medijskih aktera. Paneli će razmatrati ulogu i autoritet saveta za štampu, kao i strategije za jačanje njihovog uticaja i relevantnosti, posebno u digitalnom dobu i u kontekstu novog Evropskog zakona o medijskoj slobodi.
Posebna sesija biće posvećena uticaju veštačke inteligencije na medije i samoregulaciju, imajući u vidu brze tehnološke promene koje danas oblikuju novinarstvo.
Alijansa nezavisnih saveta za štampu Evrope je mreža medijskih samoregulatornih tela koja rade na unapređenju visokih etičkih standarda u novinarstvu, odbrani slobode medija i jačanju odgovornosti u medijima širom Evrope i sveta.
Zapisnik sa sto šezdeset treće sednice održane 25.09.2025.
SAVET ZA ŠTAMPU
Komisija za žalbe
Br.164
25.9.2025.
Beograd
ZAPISNIK
Sa 163. sednice Komisije za žalbe, održane 25. 9. 2025. godine u 18 sati u prostorijama Saveta za štampu.
Prisutni svi članovi Komisije: Milena Vasić, Nadežda Budimović, Jovana Gligorijević (umesto Filipa Švarma), Ana Martinoli, Jelka Jovanović, Olivera Milošević, Tamara Skrozza, Zlatko Čobović, Rodoljub Šabić, Jelena Petković i Sanja Pavlović
Dnevni red:
1.Razmatranje žalbe Srđana Nonića na tekst objavljen na portalu „Roma world“
2.Razmatranje žalbe Suzane Jović na tekst objavljen na portalu „Prokupačke vesti“
Članovi Komisije za žalbe su pre sednice obavešteni da je Asocijacija medija odlučila da sednici, umesto odsutnog Filipa Švarma, prisustvuje Jovana Gligorijević.
1.Srđan Nonić je podneo žalbu zbog toga što je portal objavio saopštenje Manjinske Inicijative, kojim ga, kako je naveo, optužuju za diskriminaciju i vređanje romske zajednice. Smatrao je da je prekršeno više tačaka poglavlja I, III i V, a istakao je i da su ga pripadnici romske nacionalne manjine prethodno vređali, psovali i pretili mu u komentarima na društvenim mrežama, a da ga redakcija nije pozvala za komentar. U toku rasprave, Milena Vasić je rekla da misli da Kodeks nije prekršen. Ono što je Nonić rekao („cigan mala“), u prilogu koji je izazvao reakcije, nesumnjivo je diskriminatorno (bez obzira da li je imao nameru da to uradi ili ne), te je ono što piše u saopštenju istina. Nonić je mogao da zatražu objavljivanje odgovora, što nije uradio, a to što postoji i neka pozadina priče, neko međusobno vređanje na društvenim mrežama, nije nešto čime Komisija treba da se bavi. Sanja Pavlović je rekla da je ona imala dilemu u vezi ovom žalbom, ali je ukazala i na to da žalitelj nije, uprkos reakcijama, uklonio sa društvene mreže sporan prilog. Jelena Petković je podsetila da podnosilac žalbe nije poslao odgovor, a dodala je i da razume zašto ga redakcija nije pozvala za izjavu, pošto je postojala mogućnost da ponovi diskrminatorne tvrdnje koje je već izneo. Nadežda Budimović je ocenila da su njegovi izjavu već imali i nije bilo potrebe da ga zovu ponovo. On je u svom videu na društvenoj mreži upotrebio termin „cigan mala“ sa jasnom konotacijom i saopštenje koje je redakcija objavila je odgovor na to. Prepirke i svađe na društvenim mrežama, koje su usledile, nisu predmet žalbe. Tamara Skrozza je ukazala na to da Nonić, uprkos tome što je u nekoj od prethodnih žalbi naveo da nije javna ličnost, jeste javna ličnost i mora da bude obazriv u vezi sa tim šta objavljuje. Izraz koji je upotrebio je nedopustiv i zato mora da istrpi kritiku javnosti, odnosno reakciju predstavnika jedne nacionalne zajednice. Da Kodeks ničim nije prekršen mislila je i Jovana Gligorijević, koja je navela da je saopštenje Manjinske inicijative u formi otvorenog pisma, te može da se razume i kao pismo čitalaca, na koje je Nonić mogao da odgovori. Dodala je i da je saopštenje korektno. Jelka Jovanović je, međutim, rekla da će ostati uzdržana prilikom glasanja, jer joj se čini da je u ovim slučaju žalbu mogla da podnese i jedna i druga strana i da ne može da se opredeli. Rodoljub Šabić se takođe uzdržao od odlučivanja, objasnivši da je tačno da Nonić nije uklonio sporan diskriminatorni prilog i da nije ni iskoristio mogućnost da pošalje odgovor, ali da mu se čini da je objavljeno saopštenje ipak grubo, jer se navodi da je Nonić pretio, a da on te pretnje ne prepoznaje u njegovom videu. Komisija je, potom, sa devet glasova za i dva uzdržana odlučila da Kodeks nije prekršen.
2. Suzana Jović je u žalbi navela da su u spornom tekstu iznete optužbe o navodnim zloupotrebama novca namenjenog humanitarnim akcijama, bez ikakvog osnovanog i argumentovanog dokaza i na taj način joj je naneta šteta sa nesagledivim posledicama. U toku diskusije je posebno ukazano na to da je reč o portalu koji nema impresum kojem nije moguće dostaviti žalbu. O tome je još ranije obavešteno Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, i sad ponovo, ali očigledno nije reagovalo, iako je to u njihovoj zakonskoj nadležnosti. Olivera Milošević je istakla da je u maloj sredini ovakav vid targetiranja kojem je izložena žaliteljka veoma opasan, posebno što se odnosi na njen humanitarni rad. Dodala je da ovo nije usamljen slučaj i da je šteta od ovakvih tekstova dvostruka – targetirana je i osoba o kojoj se piše, ali se dovodi u pitanje i sam humanitarni aktivizam. Jelka Jovanović je ocenila da je reč o zloupotrebi medija, a i ostali članovi Komisije su se saglasili da je Kodeks nesumnjivo prekršen. Odluka da su prekršene tačke 1, 2 i 3 Poglavlja I i tačka 3 Poglavlja VIII doneta je jednoglasno.
Sednica je završena u 18.20 sati.
Zapisnik vodila Predsedavajuća
Gordana Novaković Sanja Pavlović
Najava sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 25.09.2025.
Sednica Komisije za žalbe Saveta za štampu biće održana u četvrtak, 25. septembra u 18 sati u prostorijama Saveta za štampu.
Komisija će razmatrati sledeće žalbe:
2.Suzana Jović – Prokupačke vesti
Sednica je otvorena za javnost.
Manjinski mediji moraju biti slobodni
(Izvor: Autonomija) Kako sačuvati nezavisnu uređivačku i kradrovsku politiku na jezicima nacionalnih zajednica u Srbiji, glavna je tema konferencije “Samoregulacija i informisanje na jezicima nacionalnih manjina“, koju su organizovali misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Srbiji (OEBS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) i Novinsko-izdavačka ustanova “Ruske slovo“.
Manjinski mediji su uvek bili osetljiviji na uticaj i pritiske političkih partija i osnivača, nekada Skupštine APV, danas nacionalnih saveta nacionalnih manjina, jer su skoro u potpunosti finasirani iz državnog budžeta.
Iz tih razloga, NIU “Ruske slovo“ je uz podršku stručnjaka NDNV-a i OEBS-a, učestvovalo u pilot projektu samoregulacije i izrade Internog etičkog medijkog kodeksa, koji je kao obaveza ušao u Zakon o javnom inofrmisanju i medijima u Republici Srbiji.
Karolina Hidea, v.d. Šefa Misije OEBS-a u Srbiji, istakla je na važnosti da samoregulacija u manjinskim medijima u Srbiji funkcioniše samoinicijativnio već pet godina, kao rezultat Medijske strategije, što je u stvari pre usvajnja novog Zakona o informisanju i medijima.
Boris Varga, direktor, NIU “Ruske slovo” i član Suda časti NDNV, istako je da informisanje na manjinskim jezicima mora biti slobodno i da je samoregulacija u toj ustanovi nastala iz neformalnih inicijativa, te da se ne sme praviti razlika između „većinskih“ i „manjinskih“ medija.
Nedim Sejdinović, novinar i medijski ekspert, rekao je da su interni akti medija od početka godine obaveza i dostavljaju se APR-u i da postaju formalnost. Ali kada je reč o realnoj potrebi za nezavisnom uređivačkom politikom, može se reći da je interni akt „Ruskog slova“ na neki način isprednjačio u tome.
Samoregulaciji u NIU „Ruske slovo” osnova je Kodeks novinara Srbije, koji ne samo štiti novinare i urednike od mešanja osnivča Nacionalnog saveta Rusina, već i unutrašnjih samoograničenja. O pitanjima novinarske etike, Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu, istakla je da Kodeks novinara Srbije zabranjuje autocenzuru kao i samu cenzuru.
Veljko Milić, advokat i ekspert iz oblasti medija, detaljno tumači da je pravo na budžetsko finansiranje medija čiji su osnivači izdavača nacionalni saveti nacionalnih manjina koje je postojalo na teritoriji AP Vojvodine, donošenjem Zakona o javnom informisanju i medijima iz 2023. godine prošireno je i na teritoriji cele Republike Srbije.
Ove obaveze uvedene su sa ciljem kako bi se i u ovim medijima podsticao pluralizam i pružile veće garancije uređivačke nezavisnosti. Zakon predviđa da načela medija čiji su osnivači izdavača nacionalni saveti mora biti usklađena sa načelima rada javnih medijskih servisa, da je uređivačka politika nezavisna od osnivača.
Snimak sa sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 28.08.2025