Snimak sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 27.06.2024.
🎥Snimak sa javne sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu, održane 27.06.2024, možete pogledati na našem Jutjub kanalu putem sledećeg linka:
sofija
About sofija
Posts by :
Zapisnik sa sto četrdeset osme sednice održane 27.06.2024.
SAVET ZA ŠTAMPU
Komisija za žalbe
Br.149
27.6.2024.
Beograd
ZAPISNIK
Sa 148. sednice Komisije za žalbe, održane 27.6.2024. godine u 18 sati u prostorijama Saveta za štampu.
Prisutni svi članovi Komisije: Nadežda Budimović, Tamara Skrozza, Jelena Petković, Filip Švarm, Zlatko Čobović, Ana Martinoli, Rodoljub Šabić, Jelka Jovanović, Milena Vasić, Olivera Milošević i Sanja Pavlović
Ostali prisutni: Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu
Dnevni red:
1.Razmatranje žalbe Vesne Jerotijević na tekst objavljen na portalu “Glas zapadne Srbije”
1.Vesna Jerotijevič podnela je žalbu zbog testa u kojem su, kako je navela, objavljene neistinite tvrdnje o njoj i kvalifikacije kojima se vređaju njen javni status, društveni angažman i ugled u sredini u kojoj živi, a kojim su prekršene brojne odredbe Kodeksa novinara Srbije iz poglavlja Istinitost izveštavanja i Novinarska pažnja. Povod za tekst je, inače, njena kandidatura za odbornicu Skupštine Grada Čačka. U toku diskusije, Jelka Jovanović je ukazala da je uz sve navedeno, reč i o diskrimnaciji, jer se žaliteljki osporava pravo da učestvuje u političkom životu zato što je učiteljica i zato što je bila sindikalna aktivistkinja, iako se te stvari ni na koji način ne isključuju. Zbog toga je ovakav tekst, kako je ocenila, čist bezobrazluk. Olivera Milošević je podsetila da urednik u odgovoru na žalbu navodi da je u pitanju hajka na medij koji ne podržava određenu političku opciju, te da to ogovori o tome kako on shvata ulogu medija i da je to verovatno i početna teza u ovom slučaju. Istakla je da je u pitanju diksreditacija sa predumišljajem, jer je redakcija tražila i dobila sve infomacije vezane za status žaliteljke u sindikatu, te se u priču ušlo sa nečim što ne može da se nazove nikako drugačije nego laž. Oko te laži se zatim gradi čitav napad na nju. Postavila je i pitanje da li je Vesna Jerotijević kolateralna šteta u ovom slučaju, odnosno da li je stvarna meta napada bio drugi kandidat sa iste liste, koji je stalna meta ovog medija. Milena Vasić je istakla da je veoma opasno to što se u tekstu narativ skreće na to da prosvetni radnici ne treba da se bave politikom, što je, inače, potpuno apsurdno. Na osnovu komentara ispod teksta se vidi se kako je kreirana priča da neko ko se bavi politikom ne može da uči decu. Podsetila je da samo izuzetno neki ljudi (predstavnici pravosuđa) ne mogu da se bave politikom, jer je bavljenje politikom nešto što je slobodno i u ovom slučaju se čitaoci navode na pogrešan zaključak da prosvetni radnici to ne mogu da rade. Sa ovim se saglasio i Filip Švarm, koji je istakao da ovo što je objavljeno ne može da se podvede pod stav, jer je reč o kršenju zakona. Po zakonu, svi građani imaju pravo da biraju i da budu birani, i to je, kako je rekao, najveća podlost ovog teksta – što nas ubeđuje da je nemoguće da se učiteljica kandiduje na lokalnim izborima. Rodoljub Šabić je dodao da verovatno ni sam autor teksta ne veruje u ovo što je napisao, te da je reč o tendencioznom i zlonamernom tekstu sa ciljem da se neko diskvalifikuje, posebno s obzirom na činjenicu da su pre objavljivanja imali sve potrebne informacije koje su oklonile bilo kakve zablude, ukoliko ih je bilo. Jelka Jovanović je dodala i da je odgovor urednika portala neprimeren, omalovažavajuć i bezobrazan prema članovima Komisije.
Komisija je, nakon rasprave, jednoglasno odlučila da su prekršene tačke 1, 2, 3, 4 i 5 poglavlja I, tačka 6 poglavlja IV i tačke 1 i 3 poglavlja V.
Sednica je završena u 18.20 sati.
Zapisnik vodila Predsedavajuća
Gordana Novaković Jelena Petković
Na do sada raspisanim medijskim konkursima 37 lokalnih samouprava izdvojilo značajno manje novca nego lane
(Izvor: UNS) Prema podacima Udruženja novinara Srbije (UNS) i Ministarstva informisanja i telekomunikacija (MIT), 37 lokalnih samouprava je na do sada raspisanim konkursima za sufinansiranje medijskih projekata izdvojilo upola ili više nego upola manje novca u odnosu na prošlu godinu.
Od ovog broja, 20 opština i gradova na do sada raspisanim konkursima izdvojilo je čak 90 odsto manje novca nego lane.
U pitanju su gradovi Pančevo, Vršac i Sombor, kao i opštine Ada, Apatin, Bajina Bašta, Bečej, Beočin, Čoka, Kosjerić, Mali Iđoš, Novi Kneževac, Odžaci, Srbobran, Požega, Sremski Karlovci, Žitište, Žabalj, Kula i Pećinci.
Opština Bačka Topola je na konkursu koji je raspisala izdvojila sedam procenata u odnosu na prošlu godinu, a opština Mali Zvornik za sada je izdvojila svega devet odsto prošlogodišnjeg iznosa.
Do danas, na konkursima za sufinansiranje medijskih projekata Opština Nova Crnja izdvojila je devetinu, Kučevo i Ljubovija osminu, a Opština Sečanj sedminu prošlogodišnjeg iznosa.
Grad Novi Sad, na konkursu koji je do sada raspisan, izdvojio je šestinu prošlogodišnjeg iznosa. Ipak, valja naglasiti da je ovaj grad novac koji je izvojio za medijske projekte prethodne godine dodeljivao putem više konkursa.
Među lokalnim samoupravama koje su izdvojile blizu šestine prošlogodišnjeg iznosa je i Opština Novi Bečej.
Opštine Osečina, Krupanj i Bogatić ove godine izdvojile su četvrtinu prošlogodišnjeg budžeta za medijske projekte, dok su Grad Loznica i opštine Obrenovac i Trstenik izdvojile trećinu prošlogodišnjeg iznosa. Upola manje nego lane opredelile su opštine Mladenovac, Nova Varoš i Prijepolje.
Inače, Zakonom o javnom informisanju i medijima (ZJIM) propisano je da će odluke Saveta za štampu i Regulatornog tela za elektronske medije biti jedan od kriterijuma za bodovanje medijskih projekata i raspodelu sredstava. Neke lokalne samouprave su smanjivanjem novaca za sufinansiranje medijskih projekata, a povećavanjem iznosa za pojedinačna davanja pronašle način da zaobiđu zakon.
Ipak, valja naglasiti da su neke lokalne samouprave budžet za ovu godinu usvojile nakon izbora, dok su pre toga važile odluke o privremenom finansiranju, po kojima je i raspisan prvi konkurs. To znači da postoji mogućnost da će ovi gradovi, u skladu sa iznosom predviđenim za sufinansiranje u oblasti javnog informisanja, uskoro raspisati i nove konkurse.
Po podacima kojima raspolažu UNS i MIT, konkurse do sada nisu raspisale 32 samouprave od ukupno 167.
Podsetimo, po ZJIM, rok za raspisivanje konkursa 1. mart tekuće godine.
ZJIM predviđa i kaznene odredbe za prekršaj za odgovorno lice u organu javne vlasti ako ne raspiše javni konkurs za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara.
Autor: A. Ničić
Najava sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 27.06.2024.
Sednica Komisije za žalbe Saveta za štampu biće održana u četvrtak, 27.juna u 18 sati u prostorijama Saveta za štampu.
Komisija će razmatrati žalbu Vesne Jerotijević na tekst objavljen na portalu Glas zapadne Srbije.
Sednica je otvorena za javnost.
Željko Bodrožić o novom Kodeksu: Novinar je odgovoran javnosti a ne svojoj publici, urednik je odgovoran za sve što je objavljeno
(Izvor: TV Nova) Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) ove godine obeležava 30 godina postojanja a prethodne nedelje usvojilo je kodeks novinara i novinarki Srbije sa samo jednim glasom protiv. Čemu novi kodeks služi za Dnevnik TV Nova govorio je Željko Bodrožić, predsednik NUNS-a.
Razvoj medija i nove društvene okolnosti su uticale na našu stvarnost a naročito na medijsku industriju, naveo je Bodrožić neke od razloga zašto je bio potreban novi Kodeks novinara.
„Mnogo toga se drastično promenilo od usvajanja kodeksa 2006. godine tako da je Kodeks zastareo i mi smo, zajedno sa Uduženjem novinara Srbije (UNS) doneli novi, koji je sada kraći, jednostavniji i preciznije definisan. Na osnovu sugestija koje su stigle tokom javne rasprave, da ako se već zalažemo za rodno osetljiv jezik, moramo to da uradimo i u samom Kodeksu, pe je promenjeno ime u „Kodeks novinara i novinarki Srbije“, istakao je predsednik NUNS-a.
Kako je dodao, najveće promene je pretrpelo poglavlje o odgovornosti – da je novinar odgovoran prema javnosti, a ne prema svojoj publici, kao i da se insistira da sve što se u medijima objavi spada pod uredničku odgovornost.
„Mediji su dužni da obaveste javnost da je sadržaj kreiran korišćenjem veštačke inteligencije, tu su i pravila za korišćenje sadržaja sa društvenih mreža za koje mora da se traži saglasnost vlasnika profila, zatim interes javnosti u nekim slučajem preteže nad pravom privatnosti“, naveo je neke od novina dopunjenog Kodeksa novinara i novinarki Srbije.
„Mediji su laboratorija neetičkog ponašanja“: Milivojević o novom Kodeksu novinara Srbije
(Izvor: N1) Komentarišući novi “Kodeks novinara i novinarki Srbije” profesorka FPN-a u penziji Snježana Milivojević ocenila je da su mediji “laboratorija neetičkog ponašanja”, zato su Savet za štampu i Sud časti signalizirali da je čitav niz odredbi ili neprecizan ili nedovoljno fokusiran da odgovori, da im pomogne u rešavanju etičkih dilema koji dolazi iz naših medija.
Prema njenim rečima, novi Kodeks novinara koje je NUNS usvojio 15. juna sa jednim glasom protiv, odgovorio je na tri vrste promena.
Kako je navela jedan korpus problema se odnosi uprvao na rešavanje etičkih dilema koji dolazi iz naših medija, drugi je set odgovora na tehnološke promene i treća se odnosi na globalne promene u društvu – narastu svesti o različitosti, osećaj za ravnopravnost, uvođenju rodno-senzitivnog jezika.
„Mnogo smo jasnije definisali odgovornost medija, novinara i novinarki prema javnosti, a ne samo prema njihovim publikama. Njihove publike mogu da traže baš ono što oni neki od tih medija proizvode, ali odgovornost medija i novinarstva je prema javnosti. Fokus je na javnom interesu“, istakla je Milivojević u emisiji „Novi dan“.
Dodaje da je preciznije definisan odnos prema privatnosti u kome se jasno kaže da novinari ne smeju da diskriminišu ni po kom osnovu.
Milivojević je ukazala na još jednu odredbu u kojoj je izričito zabranjeno kontinuirano fokusiranje na uništavanje reputacija ljudi, na šta je takođe i Saveti za štampu signalizirao da u Srbiji postoje prosto kampanje uništavanja reputacije ljudi.
„Dakle, u čitavo poglavlje odgovornosti jasno smo uneli princip ne nanošenja štete reputaciji i ugledu ljudi“, rekla je Milivojević.
Na pitanje kako se određuje granica šta je javni interes, Milivojević je navela da to zvuči kao standard koji nije dovoljno preciziran, ali on je „namerno ne prenormiran da bi se situaciono u stvari odlučivalo o tome šta jeste, a šta nije u javnom interesu“.
Kodeks je nešto, kako je navela, što novinari treba da poštuju, kodeks je nešto po čemu društvo kaže „novinarski rad i novinarski proizvodi nisu samo još jedan na internet pijaci sadržaj u konkurenciji svih drugih“.
„U tom smislu onda Sudovi časti ili Savet za štampu kada razmatra etičke prekršaje ili donosi svoje odluke nemaju snagu zakonske sankcije, ali naravno imaju snagu opomene koja u svetlu negovanja profesionalnih standarda profesionalcima znači. Ja sam zato rekla da zona autonomije koja se interno štiti visokim etičkim standardima mora spolje biti garantovana zakonima“, ocenila je Milivojević
Takođe je u Kodeksu za novinare predviđeno da novinar ima obavezu da ne prenosi nijedan sadržaj koji je u suprotnosti sa kodeksom.
„To znači da čak i ako državni organi dozvole sebi da neetično istupaju, da se služe govorom mržnjom ili agresivnim govorom, novinari bi imali obavezu prema kodeksu da to ne prenose“, objasnila je Milivojević.
Autor: S. K. Ž.
Održana redovna Skupština NUNS-a, usvojene izmene i dopune Kodeksa
(Izvor: Fonet/NUNS) Nezavisno udruženje novinara Srbije usvojilo je danas na redovnoj skupštini izmene i dopune „Kodeksa novinara i novinarki Srbije“. Na Skupštini su predstavljeni izveštaji o radu NUNS-a i Izveštaj iz senke o vladavini prava i slobodi medija u Srbiji. Takođe, tužiocu Predragu Milovanoviću, policajki uzbunjivačici Katarini Petrović i sutkinji u penziji Vidi Petrović Škero uručene su počasne članske kartice Udruženja.
Nakon usvajanja dnevnog reda i predstavljanja izveštaja o radu organa NUNS-a, izmene Kodeksa obrazložila je profesorka Snježana Milivojević, koja je istakla da je on rađen zbog promena u medijskom okruženju i signala iz Saveta za štampu da je niz odredbi bio nedovoljno fokusiran, što im je otežavalo odlučivanje.
„Kodeks je sada kraći, jednostavniji i preciznije definisan“, istakla je Milivojević.
Prema njenim rečima, izmene su rađene zbog dramatičnih promena u medijima, poput tehnoloških promena i uvođenja veštačke inteligencije, i opštih društvenih promena, pa je u Kodeks ubačeno poglavlje o poštovanju dostojanstva ličnosti, u kojem se govori o odnosu prema osetljivim grupama i rodno osetljivom jeziku, kao i o nizu standarda koji odražavaju „svet sa višim nivoom ljudskih prava“.
Milivojević je rekla da je na osnovu sugestija koje su stigle tokom javne rasprave da ako se već zalažu za rodno osetljiv jezik, to moraju da urade i u samom Kodeksu, promenjeno ime u „Kodeks novinara i novinarki Srbije“.
Kako je istakla, najveće promene je pretrpelo poglavlje o odgovornosti – da je novinar odgovoran prema javnosti, a ne prema svojoj publici, kao i da se insistira da sve što se u medijima objavi spada pod uredničku odgovornost.
Ona je dodala da su mediji dužni da obaveste javnost da je sadržaj kreiran korišćenjem veštačke inteligencije, ali i da ima pravila za korišćenje sadržaja sa društvenih mreža, da se mora tražiti saglasnost vlasnika profila, da interes javnosti u nekim slučajem preteže nad pravom privatnosti ili da se koristi sadržaj koji je kreator na društvenim mrežama namenio za javnu upotrebu.
Milivojević je navela da kada je reč o pravu na zaborav, definisane su smernice za povlačenje sadržaja o nekoj ličnosti, što se ne može činiti kada je reč o „istorijskoj istini“ ili dogagađaju koji još traje.
Nakon obrazloženja, prisutni članovi usvojili su izmene i dopune Kodeksa.
Na Skupštini je danas predstavljen i NUNS-ov Izveštaj iz senke o vladavini prava i slobodi medija u Srbiji.
Zaključci Izveštaja su da regulatorno telo za elektronske medije (REM) ne poštuje medijske zakone i pokazuje nedostatak nezavisnost od vlasti.
Provladina pristrasnost u medijima je jaka i legalizovano je vlasništvo državnih preduzeća u medijima.
Medjii se prekomerno oslanjaju na oglašavanje državnih organa i ne postoji adekvatan nadzor nad oglašavanjem.
Povećava se nasilje nad novinarima i novinarkama, dok je zaštita nedovoljna i pravda teško dostižna.
Česti su institucionalni pritisci i neotkrivanje informacija od strane državnih tela i sve veća je upotreba SLAPP tužbi protiv novinara i novinarki.
Preporuke iz Izveštaja srpskim vlastima su da pokažu kredibilnu posvećenost sprovođenju Medijske strategije iz 2020. godine i da nacionalne zakone usklade sa evropskim standardima. Takođe, treba da osiguraju sveobuhvatno i transparentno učešće civilnog društva, medija i novinara prilikom izmena postojećih zakona koji se odnose na slobodu medija i da blagovremeno obezbede javnosti na uvid ažurirane informacije o primeni relevantnog zakonodavstva i aktivnosti.
Kada su u pitanju civilno društvo, mediji i novinarska udruženja, preporuka je da treba da nastave da nadgledaju nosioce političke moći, i da sarađuju sa relevantnim akterima na nacionalnom, regionalnom i evropskom nivou.
Na početku sednice predsednik NUNS-a Željko Bodrožić kratko se osvrnuo na prethodnih šest meseci rada udruženja i ocenio da su pratili sve događaje koji se tiču članova NUNS-a i da su reagovali na sve što se tiče medijskih politika.
Reagujući na kritike da nisu reagovali na sve slučajeve, Bodrožić je kazao da su javne nastupe podredili Koaliciji za slobodu medija i da nastoje da reaguju zajedničkim saopštenjima.
On je istakao da su za budućnost planirane bitne obuke za medijske profesionalce, politike za primenu veštačke inteligencije u medijskoj sferi i dalje čišćenje baze podataka članstva NUNS-a, kao i omogućavanje onlajn glasanja na sednicama, da bi se izbegli problemi sa kvorumom, kakvi su se javili i danas.
Članice i članovi NUNS-a za počasne članove Udruženja proglasili su majorku policije i uzbunjivačicu Katarinu Petrović iz Valjeva, sutkinju u penziji Vidu Petrović Škero i javnog tužioca Predrag Milovanovića.
ODLUKE SA 147. SEDNICE KOMISIJE ZA ŽALBE SAVETA ZA ŠTAMPU ODRŽANE 30.05.2024.
1.Nebojša Dimitrijević – Srpski telegraf – Žalba rešena, prekršaj kodeksa
2.Jelena Stupljanin – Hello – Žalba rešena, prekršaj kodeksa
Savet za štampu: Srpski telegraf i Helo magazin prekršili Kodeks
(Izvor: Beta/Novi magazin) Komisija za žalbe Saveta za štampu je jednoglasno odlučila da su “Sprski telegraf” i “Helo Magazin” prekršili Kodeks novinara Srbije.
“Srpski telegraf je, prema odluci Komisije, prekršio tačke poglavlja istinitost izveštavanja, odgovonost novinara, novinarska pažnja i poštovanje privatnosti”, saopštilo je udruženje novinara Srbije.
Žalbu je protiv lista podneo otac dečaka ranjenog 3. maja 2023. godine u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu koji je rekao da je tačno da mu je sin ranjen i da je bio najbolji drug ubijene devojčice Eme Kobiljski, ali da je celokupna izjava koju su iz Srpskog telegrafa preneli neistinita i izmišljenja.
Komisiji se žalila i glumica Jelena Stupljanin na tekst koji je objavljen na portalu “Helo magazina” zbog naslova u kojem se navodi da je rekla “Ne mogu da zatrudnim, teško se borim”.
“Naslov je skaradan jer se, navodno, odnosi na moj razgovor sa Branom Antović koji smo vodile u njenom podkastu i koji je objavljen na Instagramu. Ipak, sve je izvučeno van konteksta, posebno jer ja uopste nisam rekla ovo sto naslov sugeriše”, navela je.
Komisija je jednoglasno odlučila da su u ovom slučaju prekršena poglavlja nezavisnost od pritisaka i novinarska pažnja.
Snimak sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 30.05.2024.
🎥Snimak sa javne sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu, održane 30.05.2024, možete pogledati na našem Jutjub kanalu putem sledećeg linka: