Menu
LATINICA | ЋИРИЛИЦА | ENGLISH

sofija

About sofija

Posts by :

Мањински медији морају бити слободни

(Извор: Аутономија) Како сачувати независну уређивачку и крадровску политику на језицима националних заједница у Србији, главна је тема конференције “Саморегулација и информисање на језицима националних мањина“, коју су организовали мисија Организације за европску безбедност и сарадњу у Србији (ОЕБС), Независно друштво новинара Војводине (НДНВ) и Новинско-издавачка установа “Руске слово“.

Мањински медији су увек били осетљивији на утицај и притиске политичких партија и оснивача, некада Скупштине АПВ, данас националних савета националних мањина, јер су скоро у потпуности финасирани из државног буџета.

Из тих разлога, НИУ “Руске слово“ је уз подршку стручњака НДНВ-а и ОЕБС-а, учествовало у пилот пројекту саморегулације и израде Интерног етичког медијког кодекса, који је као обавеза ушао у Закон о јавном инофрмисању и медијима у Републици Србији.

Каролина Хидеа, в.д. Шефа Мисије ОЕБС-а у Србији, истакла је на важности да саморегулација у мањинским медијима у Србији функционише самоиницијативнио већ пет година, као резултат Медијске стратегије, што је у ствари пре усвајња новог Закона о информисању и медијима.

Борис Варга, директор, НИУ “Руске слово” и члан Суда части НДНВ, истако је да информисање на мањинским језицима мора бити слободно и да је саморегулација у тој установи настала из неформалних иницијатива, те да се не сме правити разлика између „већинских“ и „мањинских“ медија.

Недим Сејдиновић, новинар и медијски експерт, рекао је да су интерни акти медија од почетка године обавеза и достављају се АПР-у и да постају формалност. Али када је реч о реалној потреби за независном уређивачком политиком, може се рећи да је интерни акт „Руског слова“ на неки начин испредњачио у томе.

Саморегулацији у НИУ „Руске слово” основа је Кодекс новинара Србије, који не само штити новинаре и уреднике од мешања оснивча Националног савета Русина, већ и унутрашњих самоограничења. О питањима новинарске етике, Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу, истакла је да  Кодекс новинара Србије забрањује аутоцензуру као и саму цензуру.

Вељко Милић, адвокат и експерт из области медија, детаљно тумачи да је право на буџетско финансирање медија чији су оснивачи издавача национални савети националних мањина које је постојало на територији АП Војводине, доношењем Закона о јавном информисању и медијима из 2023. године проширено је и на територији целе Републике Србије.

Ове обавезе уведене су са циљем како би се и у овим медијима подстицао плурализам и пружиле веће гаранције уређивачке независности. Закон предвиђа да начела медија чији су оснивачи издавача национални савети мора бити усклађена са начелима рада јавних медијских сервиса, да је уређивачка политика независна од оснивача. 

Снимак са седнице Комисије за жалбе Саветa за штампу 28.08.2025

 

Одлуке са 162. седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане 28.08.2025.

1.Висока школа струковних студија за образовање васпитача и тренера у Суботици/Власта Липовац Керић – Нова.рс – жалба решена, прекршај Кодекса

2.Форум правника Србије – Нова.рс – жалба решена, прекршај Кодекса

3.Јелена Батовац – Новости.рс/24седам.рс/К1инфо.рс/Б92.нет – жалба решена, прекршај Кодекса

4.Вук Цвијић – Република.рс – жалба решена, прекршај Кодекса

5.Мина Делић – 24седам.рс – жалба решена, прекршај Кодекса

6.Срђан Нонић – Нова.рс – жалба решена, прекршај Кодекса

7.Срђан Нонић –  Данас.рс – жалба решена, нема прекршаја Кодекса

8.Срђан Нонић – Време.ком – жалба решена, прекршај Кодекса

9.Ненад Нешовић – Глас западне Србије/ Удружење медија и медијских радника – жалба решена, прекршај Кодекса

Записник са сто шездесет друге седнице одржане 28.08.2025.

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.163
28.8.2025.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 162. седнице Комисије за жалбе, одржане 28. 8. 2025. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу.

Присутни чланови Комисије: Милена Васић, Надежда Будимовић, Филип Шварм, Ана Мартиноли, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Тамара Скрозза, Златко Чобовић, Родољуб Шабић  и Јелена Петковић

Одсутни чланови Комисије: Сања Павловић

Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

 

  Дневни ред:

.

1.Разматрање жалбе Високе школе струковних студија за образовање васпитача и тренера у Суботици и Власте Липовац Керић на текст објављен на порталу „Nova.rs”

 

2.Разматрање жалбе Форума правника Србије на текст објављен на порталу „Nova.rs”

 

3.Разматрање жалбе Јелене Батовац на текстове објављене на порталима „Novosti.rs”, „24sedam.rs”, „K1info.rs” i „B92.net”

 

4.Разматрање жалбе Вука Цвијић на текстове објављене на порталу „Republika.rs”

 

5.Разматрање жалбе Мине Делић на текст објављен на порталу „24sedam.rs”

 

6.Разматрање жалбе Срђана Нонића на текст објављен на порталу „Nova.rs”

 

  1. Разматрање жалбе Срђана Нонића на текст објављен на порталу„Danas.rs”

 

  1. Разматрање жалбе Срђана Нонића на текст објављен на порталу„Vreme.rs”

 

  1. Разматрање жалбе Ненада Нешовића због фотографија објављених на порталима„Глас западне Србије” и„Удружење медија и медијских радника”

 

1.Адвокат је жалбу поднео у име школе и директорке Власте Липовац Керић, наводећи да аутор текста није од ње затражио изјаву, иако су у тексту изнете бројне неситините тврдње, као и да су тиме прекршене одредбе из поглавља Истинтиост извештавања, Одговорност новинара/новинарки и Поштовање достојанства. У току диксусије, Милена Васић је рекла да би минимун коректног извештавања био да се добије и изјава директорке коју у тексту сви оптужују, али да мисли да у осталом делу жалба није основана. Филип Шварм је додао да је често проблем испунити то начело, јер је добро познато да бројни директори и представници државних институција избегавају да одговарају на питања новинара, те да је трошење времена и позивати их. Са овим се није сагласила Оливера Милошевић, истакавши да новинари увек морају да покушају да добију изјаву, а у овом случају је то било неопходно .Са тиме се сагласио и Родољиб Шабић, додајући да би то био минимум коректног извештавања. Комисија је потом једногласно одлучила да су прекршене тачка 1 Поглавља I и тачка 3 Поглавља VIII.

2. Форум правника Србије је жалбу поднео због ауторског текста, којим су, по њима, прекршене одредбе које се односе на истинитост извештавања, јер је то удружење окарактерисано као „ГОНГО удружење“, које је у директној служби Владе Републике Србије и актуелног режима, без икаквог доказа, као и да садржи увредљив и омаловажавајућ речник усмерен према удружењу и његовом председнику. Милена Васић је оценила да одредбе које се односе на истинитост извештавања нису прекршене, да не мисли да постоји пропуст у вези са регистрацијом удружења и да аутор текста можда није разумео да удружење може да ради независно од тога да ли је регистровано или не, али да то ипак није релевантно за одлуку. Али, верује да јесу прекршене тачке које се односе на етику и културу јавне речи  и обавезу објављивања одговора. Надежда Будмовић је била сагласна са тим да је требало објавити одговор удружења, како би им се омогућило да изнесу свој став, али је мислила да није прекршена тачка која се односи на етику и културу јавне речи, јер је реч о колумни и одлучивање о томе које изразе и на који начин ће аутор употребити може бити недопустива интервенција у слободу изражавања. Насупрот овоме, Тамара Скрозза је оценила да је прекршена и та одредба, да су неки делови текста заиста веома увређиви и да то нема везе са слободом говора. Нема потребе, рекла је, за оваквим речником, тема јесте у јавном инетресу, али је све могло да се напише без увреда. Јелка Јовановић се сагласала са њом и додала да јој понекад смета претерано инсистирање на слободи изражавања, нарочито што верује да се много озбиљнија критика може изрећи коришћењем примеренијих израза. Родољуб Шабић је додао да већ сам наслов „Санитарни правници из Котежа“ показује експлицитину намеру да се неко вређа. Златко Чобовић је мислио да Кодекс није прекршен употребљеним терминима, подсећајући на недавни случај колумне Драже Петровића, када је одлука Комисије била другачија. Комисија је, након расправе, са осам гласова за и два против, одлучила да је прекршена тачка 2 Поглавља III, док је одлука да је, необјављивањем одговора, прекршена тачка 6 Поглавља III донета једногласно.

3. Жалитељка се обратила Савету због идентичног текста објављеног у више медија, у којем је поменута пуним именом и презименом, као учесница састанка студентског пленума Филолошког факултета, уз тврдњу да заједно са осталима планира насилни упад на факултет, што је нетачно. Из расправе и одлучивања о тексту објављеном на порталу „Novosti.rs“ била је изузета Оливера Милошевић, запослена у „Политици“. У краћој расправи, Комиисија је оценила да је, уз тачке 1 и 2 Поглавља I, које су наведене у жалби, прекршена и тачка 3 Поглавља III, будући да се већ из тога што је више портала објавило потпуно исти текст може закључити да је у овом случају одговорност јавности подређена неким другим интересима.

4.Жалба новинара Вука Цвијића односи се на 19 текстова објављених од 29. маја прошле до 27. марта ове године, у којима се тврди да је напао Милана Лађевића, једног од власника издавача „Републике“, упркос томе што је Тужилаштво на основу снимака утврдило да је Лађевић напао Цвијића. Милена Васић је објаснила да није предложена одлука за сваки текст посебно, већ за целокупну кампању која се месецима води против Цвијића. Јелена Петковић је нагласила да је реч о веома опасној кампањи, подсећајучи да је Вука Цвијића недавно напао и полицијац, те да је свашта доживео, а да овакви текстови представљају прекршаје свих вредносних начела која поставља Кодекс. Комисија је, после краће расправе, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1, 2, 3 и 4 Поглавља I, тачка 2 Поглавља II, тачке 1,2 и 3 Поглавља III и тачка 3 Поглавља V.

5. Жалитељка је сматрала да је прекршено више тачака Кодекса текстом у којем има потпуно нетачних информација, али су и оне тачне „креативно изврнуте“. Навела је и да је као локални новинар из Сенте невидљива за ширу јавност и да због тога веруја да је неко ко је познаје (из локалне самоуправе) утицао на то да се текст појави на порталу у којем сигурно нико не зна ко је она. Редакција је понудила да уклони текст, али је она то одбила. Јелка Јовановић је, у току, дискусије, рекла да не зна околности у Сенти, у којој жалитејка живи, али да је очигледно реч о таргетирирању и додала да цени то што није пристала на уклањање текста, јер он говори о тој редакцији много више него о њој. Tamara Скрозза је истакла да жалба, која је врло емотивна због последица која текст има по приватни живот подноситељке жалбе, показује сав ужас тренутне медијске ситуације у Србији. Мали градови попут Сенте, често су ван фокуса, о ово показује колико је медијски простор у Србији ужасан и све гори и какве су последице по новинарку која поштено ради свој посао. Додала је да је занимљиво и да је она сасвим случајно наишла на тај текст на једној медијској радионици, и да је питање колико људи ни не зна шта је све о њима написано. Златко Чобовић је рекао да је Кодекс несумњиво прекршен и да разуме зашто Мина Делић није пристала да се текст избрише, јер, из искуства у вештачењу на суду, зна да се редакције, када то ураде, понашају се као да текста није никада ни било, па после треба вештачењем да се утврди да је уопште објављен.  Оливера Милошевић је навела да јој је симпатичан жалитељкин оптимизам да ће се медиј поправити ако буде јавно „прозван“ за кршење Кодекса, додајући да га, нажалост, не дели. Истакла је да је Мина Делић добила награду УНС-а за 2022. годину за текст о Рио Тинту у Шпанији, а сад се у овом тексту оптужује да их је „рекетирала“. Реч је о новинарки која веома професионално обавља свој посао и жао јој је што јој се ово догађа. Филип Шварм је додао да су овакви текстови сведочанство о једном времену и о томе како су се неки медији односили према људима који су часно радили свој посао. Комисија је, након расправе, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1 и 2 Поглавља I, тачке 1, 2 и 3 Поглавља III, тачка 3 Поглавља V и тачка 1 Поглавља VI.

6.-8. Комисија је о жалбама на портале „Nova.rs“ и „Vreme.rs“ водила обједињењу расправу. Из расправе и одлучивања о жалби која је односила на „Време“, био је искључен Филип Шварм, запослен у том недељнику. Милена Васић је подсетила да у текстовима морају да буду заступљене обе стране, без обзира на тему, а да у овим текстовима то није случај. Само једној страни се даје прилика да износи своје мишљење и подсмева се тужби, а да није затражен коментар оног који га је тужио, нити је у текстовима уопште наведено на шта се тужба односи. Тамара Скрозза је рекла да јој је највећи проблем у овом случају тачка 1 Поглавља I, која подразумева и обавезу извештавања у јавном интересу, јер је трагично да се озбиљни медији уопште баве оваквом потпуно ирелевантном темом, па и да Комисије мора да се бави таквим бизарностима. Али, ако већ мора, нема сумње да је Кодекс прекршен. Комисија је потом, у два одвојена гласања“, одлучила да су портали „Нова“ и „Време“ прекршили тачке 1 и 4 Поглавља I.

7.У случају портала „Danas.rs“, Komisija је једногласно одлучила да нема прекршаја Кодекса, јер су изнета виђења обе стране. Надежда Будимовић и Милена Васић су истакле да је било потпуно непотребно да редакција, уз одговор на жалбу, достави и изјаву Дејана Стојиљковића, те да је „дегутантно“ да саговорник брани новинара и преузима одговоност на себе, пошто он никако не може бити одговоран за одлуку редакције да нешто објави.

8. Жалба се односи на фотографију сниматеља Драгана Јековића, која је објављена на порталу ГЗС и УММР (који је такође регистрован као медиј), а чији је аутор Нешовић. У жалби је навео да је фотографија објављена без одобрења аутора и без навођења његовог имена. Милена Васић је указала на то да је ово друга жалба (исто важи и за објављене фотографије Мине Делић), где редакција потписује фотографију са „принтскрин“, иако то не значи ништа, што редакције вероватно и знају. Златко Чобовић је нагласио да нужно да се позове аутор фотографије и затражи сагласност за објављивање, да се његово име потпише испод фотографије (сем уколико сам аутор не жели да буде потписан), као и да се наведе извор из ког је фотографија преузета. Принтскрин, као извор, не значи ништа. Комисија је, након тога, једногласно одлучила да су оба портала прекршила тачке 1 и 2 Поглавља IX.

Седница је завршена у  19.05 сати.  

 

Записник водила                                                                                               Председавајућа

Гордана Новаковић                                                                                        Милена Васић

Најава седнице Комисије за жалбе Савета за штампу 28.08.2025.

Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биче одржана у четвртак, 28. августа у 18 сати у просторијама Савета за штампу.

Комисија ће разматрати следеће жалбе:

1.Висока школа струковних студија за образовање васпитача и тренера у Суботици/Власта Липовац Керић – Нова.рс

2.Форум правника Србије – Нова.рс

3.Јелена Батовац – Новости.рс/24седам.рс/К1инфо.рс/Б92.нет

4.Вук Цвијић – Република.рс

5.Мина Делић – 24седам.рс

6.Срђан Нонић – Нова.рс

7.Срђан Нонић –  Данас.рс

8.Срђан Нонић – Време.ком

9.Ненад Нешовић – Глас западне Србије/ Удружење медија и медијских радника

Седница је отворена за јавност.

Шта све крше медији објављивањем интимних снимака и коме и како се жалити

(Извор: АНЕМ) Објављивањем нечијих интимних снимака или фотографија, без пристанка особе која се на њима налази, медији крше више закона и одредби Кодекса новинара и новинарски Србије, те самим тим то представља непрофесионално, недоступиво и неетично понашање.

Који су то закони?

Члан 144 Кривичног законика прописује да „ко неовлашћено начини фотографски, филмски, видео или други снимак неког лица и тиме осетно задре у његов лични живот или ко такав снимак преда или показује трећем лицу или му на други начин омогући да се са њим упозна, казниће се новчаном казном или затвором до једне године“.

Такође, члан 145 истог закона каже:

„Ко објави или прикаже спис, портрет, фотографију, филм или фонограм личног карактера без пристанка лица које је спис саставило или на кога се спис односи, односно без пристанка лица које је приказано на портрету, фотографији или филму или чији је глас снимљен на фонограму или без пристанка другог лица чији се пристанак по закону тражи и тиме осетно задре у лични живот тог лица, казниће се новчаном казном или затвором до две године“.

За исто поступање медија надлежан је и Закон о јавном информисању и медијима. Овај пропис у члану 90 истиче да „објављивање информације којом се врши повреда части, угледа или пијетета, односно лице приказује у лажном светлу приписивањем особина или својстава које оно нема, односно одрицањем особина или својстава које има, није допуштено ако интерес за објављивање информације не претеже над интересом заштите достојанства и права на аутентичност, а нарочито ако се тиме не доприноси јавној расправи о појави, догађају или личности на коју се информација односи“.

Члан 91 прописује да „информација из приватног живота, односно лични запис (писмо, дневник, забелешка, дигитални запис и сл.), запис лика (фотографски, цртани, филмски, видео, дигитални и сл.) и запис гласа (магнетофонски, грамофонски, дигитални и сл.), не може се објавити без пристанка лица чијег се приватног живота информација тиче, односно лица чије речи, лик односно глас садржи, ако се при објављивању може закључити које је то лице“.

Како се крши Кодекс новинара Србије?

Приказивањем интимних снимака у медијима крши се и неколико етичких и професионалних стандарда које прописује Кодекс новинара и новинарки Србије.

Према том документу, новинари/новинарке морају да поштују принцип ненаношења штете угледу и достојанству личности и не учествују у ширењу неистина или континуираном злонамерном нарушавању репутације особа о којима извештавају.

Новинари/новинарке морају и да поштују приватност људи о којима пишу.

У прикупљању података, фотографија, докумената, звучних и видео записа и њиховом објављивању, како се истиче у Кодексу, новинари/новинарке морају да користе само часна средства.

„Новинари/новинарке и уредници/уреднице не смеју да објављују материјале прибављене уз помоћ скривених камера, прислушних уређаја, односно неовлашћеним прислушкивањем или снимањем, изузев када се тиме штити јавни интерес, нпр. објављивање информација о угрожености живота и здравља становништва, корупцији, злоупотреби положаја и слично. Овакав изузетак примењује се у складу са правилима која прописује овај Кодекс“, пише у Кодексу.

Коме и како се жалити?

У случају ТВ и радио садржаја, физичка и правна лица имају право да Регулаторном телу за електронске медије (РЕМ) подносе представке у вези са садржајем  програма и понашањем емитера ако сматрају да се тим програмима вређају или угрожавају  њихови лични интереси или општи интерес.

Приспелу представку или приговор надлежна Стручна служба Агенције одмах упућује на  изјашњавање емитеру. Емитер је дужан да се о достављеној представци или приговору изјасни у року од 15 дана.

„Ако се емитер не изјасни или обавести РЕМ да је представка неоснована, а Савет РЕМ и поред  тога сматра да је основана, Савет је дужан да предузме одговарајуће мере према емитеру као и  да подносиоца представке упути на који начин може правно да заштити свој интерес“, наводи се у Статуту РЕМ.

Приговори и представке могу се поднети путем сајта РЕМ на овом линку.

Што се тиче писаних гласила, односно штампаних медија и портала, Савет за штампу има Комисију за жалбе која одлучује о жалбама на текстове, фотографије и друге садржаје.

Право да подносе жалбу Савету имају сваки појединац, организација или институција, који су директно погођени објављеним садржајем на који се жале. Жалбу у име малолетног детета могу поднети родитељи или старатељи детета или неко трећи уз писану сагласност родитеља, односно старатеља.

Уколико објављени садржај повређује права одређене групе људи, жалбу може поднети организација која се бави заштитом људских права.

Грађани погођени садржајем могу се жалити на текстове и фотографије објављене у дневној и периодичној штампи, на њиховим веб-сајтовима, као и на информативним порталима и новинским агенцијама, али и на писма или коментаре читалаца.

Жалбе се подносе због повреде Кодекса новинара, због тога је потребно да пре него што поднесете жалбу погледате кодекс.

Савет не прихвата жалбе које се односе на садржаје штампаних медија од чијег је објављивања прошло више од три месеца, док се жалбе на садржаје онлајн медија могу се поднети све док су ти садржаји доступни јавности.

Жалбу можете послати на адресу: Савет за штампу, Краљице Наталије 28, 11000 Београд или електронском поштом на адресе: [email protected] или [email protected] или попуњавањем обрасца на линку.

У случајевима насиља према женама, као и осветничке порнографије, доступна је помоћ и подршка организација као што су Аутономни женски центар и ОснаЖене. Телефон за пружање правне помоћи АЖЦ је 0652656178, а мејл [email protected]. Психолошка помоћ и подршка организације ОснаЖене доступна је на бројевима телефона 0637674169 и 0658196872 и може се заказати сваког радног дана од 11 до 18 часова. 

Преминуо Зоран Ивошевић, судија Врховног суда и професор

(Извор: УНС- РТС) Професор Зоран Ивошевић, дугогодишњи судија Врховног суда Србије и оснивач и први председник Друштва судија Србије преминуо је у 89. години, у Београду, преносе медији.

Ивошевић је рођен 7. децембра 1936. године у Нишу. Завршио је Правни факултет у Београду, где је и магистрирао и докторирао.

Био је судија Четвртог општинског суда у Београду, судија Окружног суда у Београду, подсекретар за правосуђе у Републичком секретаријату за правосуђе и општу управу, судија удруженог рада Србије и судија Врховног суда Србије.

Написао је више од 30 књига и око хиљаду стручних радова, а учествовао је у писању више енциклопедијских дела зборника и осталих колективних публикација.

Учествовао је у изради многих савезних и републичких закона и коаутор је Коментара Закона о раду, у издању Службеног гласника Републике Србије. 

Зоран Ивошевић је био члан првог састава Комисије за жалбе Савета за штампу од 2011. до 2015. године.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Забрињавајући пораст прекршаја новинарског кодекса

Дневне новине у Србији напаравиле су у јулу 30 одсто више прекршаја Кодекса новинара и новинарки Србије него у истом месецу прошле године, показују резултати мониторинга дневне штампе за јул.

Првог месеца редовног шестомесечног мониторинга, који Савет за штампу спроводи већ 10 година, девет дневних листова (Политика, Новости, Данас, Блиц, Нова, Ало, Курир, Информер и Српски телеграф) прекршило је етички кодекс укупно 1.361 пут. У истом периоду 2024. у истим новинама забележено је 959 прекршаја.

Највећи број повреда Кодекса, неупоредиво више него претходне године, односи се на прву тачку првог поглавља Кодекса – Истинитост извештавања.

Савет за штампу подећа све новинаре и уреднике на значај поштовања професионалних и етичких стандарда новинарства и указује на опасност од медијских садржаја који су у супротности са основим приницпима које прописује Кодекс новинара и новинарки Србије. Нетачно и непрофесионално извештавање може довести до даљег подизања тензија, ширење говора мржње и агресивног понашања, као и до угрожавања достојанства и приватности особа о којима се пише, што је посебно опасно у кризиним ситуацијама у друштву.

Београд, 12. 8. 2025.                                                       Савет за штампу                                                                                                                                                                                          

Савет за штампу: Портали Глас западне Србије, Информер, Ало и Република прекршили Kодекс

(Извор: УНС) Kомисија за жалбе Савета за штампу на јучерашњем заседању једногласно је одлучила да су портали Глас западне Србије, Информер.рс, Ало.рс и Република.рс прекршили Kодекс новинара и новинарки Србије.

Милева Малешић поднела је жалбу на текст “Милева тврди да нема никакве везе са ТВ Форум али јој нико не верује?!” објављеном на порталу Глас западне Србије. Текст је одговор на саoпштење НУНС-а о кандидатури Милеве Малишић за члана Савета РЕМ-а, а у вези са оним што је о томе раније изјавила председница Народне скупштине Србије Ана Брнабић.

У жалби Милеве Малешић се наводи да наслов текста представља флагрантан пример непрофесионалног и тенденциозног новинарства, са циљем да читаоцу унапред наметне сумња и неповерење према особи о којој се извештава.

У тексту се, пише даље у жалби, тенденциозно наводи: “Милева Малешић из Пријепоља која је деценијама алфа и омега у ТВ Форум, сада тврди да са том телевизијом нема ама баш никаквих додирних тачака”, те да је „због сукоба интереса елиминисана из комисије за оцену медијских пројеката“.

Оваква тврдња, напомиње се у жалби, изнета је без икаквих додатних информација и доказа, а Милеви Малешић није понуђена могућност да изнесе свој став или одговор. Малешић закључује да је реч  о тексту који није написан у интересу информисања јавности, већ са очигледном намером да дискредитује и уруши њен професионални и лични интегритет.

У одговору на жалбу из Гласа западне Србије наводе да је Милева Малешић свакодневно присутна у телевизији Форум, као и да су покушали да са њом ступе у контакт. Такође, наводе да је Малешић и даље, иако у пензији, једна од главних људи у ТВ Форуму, тврдећи да је њена породица, не само она, укључена у рад ове телевизије што је, како оцењују, дисквалификује из свих комисија и тела за које је аплицирала.

На речи жалитељке да посебно забрињава начин на који се, у делу текста где се наводи саопштење НУНС-а, тенденциозно коментарише и наводи: „тврди НУНС, који би очигледно желео да ову пензионерку види у РЕМ-у”. Малешић овакву реченицу оцењује увредљивом и написаном у ироничном и подругљивом тону, док Глас западне Србије одговара да „ту нема ничег нејасног“.

“НУНС је предлагач, што значи да је жели у РЕМ-у. Тачно је и да је пензионерка. Питамо се шта није тачно и зар је понижење ако се за некога каже да је пензионерка? И желимо јој да дуго ужива у пензији”, наводе у одговору на жалбу из Гласа западне Србије.

Комисија за жалбе (Фото: снимак екрана) Комисија за жалбе (Фото: снимак екрана)

Представница УНС-а у комисији Јелена Петковић навела је да се НУНС у свом саопштењу осврнуо на изјаву Ане Брнабић говорећи о томе да је нетачно да је Милена Малешић сувласница и запослена у тој телевизији.

“То је истина, нити је сувласница, нити запослена у тој телевизији. Овај текст спинује ту информацију и покушава да створи атмосферу да то што је рекао НУНС није тачно”, истакла је Петковић.

Представница УНС-а у Комисији за жалбе Оливера Милошевић истакла је да “текст почиње кандитуром Милоша Гарића кога је Ана Брнабић бранила на тој конференцији за медије. Мислим да је ово један покушај малог доприноса релативизацији оне неподобности на коју су сви указивали када је у питању кандидатура Милоша Гарића. Прича је онда разрађена на Милеву, на начин који је потпуно неетичан. Такође, дискриминација по основу старости недопустива је и за сваку осуду”.

Представница НУНС-а у Kомисији за жалбе Тамара Скроза рекла је да је тоналитет текста непрофесионалан и тенденциозан.

“Таблоидан је, штетан и опасан. Има неких текстова, истина ретко се пред нама нађу, када више није битно шта пише, него како пише ”, рекла је Скроза.

“Чињеница је да Милева Малешић није запослена, нити је на одговорним функцијама у ТВ Форум. Али је чињеница да је она направила од те телевизије оно што она данас јесте и то је препоручује за чланицу Савета РЕМ-а. Свако ко је кандидован за РЕМ морао је да направи успех да би био адекватан кандидат. То је права кандидатура за чланство у тој организацији”, закључила је Надежда Будимировић, представница Локал преса.

Чланови Комисије су једногласно одлучили да је Глас западне Србије прекршио поглавље 1 – Истинитост извештавања, тачке 1,2 и 5, поглавље 3 – Одговорност новинара/новинарки, тачке 1 и 3, поглавље 5 – Поштовање достојанства,  тачке 1 и 3 и поглавље 8 – Однос према изворима, тачке 3 и 4.

Три поднете жалбе Алексе Павловића на писање портала Информер.рс, Ало.рс и Глас западне Србије једногласно усвојене

Алекса Павловић поднео је жалбу на текстове објављене на порталима Ало. рс и Информер.рс под насловом “Још једно злодело блокадера: изгребали ауто новинару”.

Жалитељ наводи да су ова два портала прекршила поглавље 1 – Истинитост извештавања јер се он, како наводи у жалби, доводи у везу са извршењем кривичног дела „уништење и оштећење туђе ствари“, што, како истиче, ниједан релевантан државни орган претходно није потврдио, нити јавно саопштио постојање основа сумње да је он извршио наведено кривично дело.

Павловић даље у жалби наводи да случај није пријављен полицији, као и да новинари пре објављивања нису покушали да провере тачност навода, нити га контактирали за коментар.

Додаје и да је оваквим извештавањем прекршено и поглавље 2 – Независност од утицаја јер је, истиче се у жалби, евидентно да је текст објављен под политичким утицајем, с обзиром на чињеницу да је подносилац жалбе био подржавалац опозиционе листе на локалним изборима у општини Косјерић.

Трећа жалба, коју је поднео на текст објављен на порталу Глас западне Србије под називом „Медији – Дописник Озона вређао и гребао кола новинарима?“, разликује се од претходне две по томе што је Павловић упутио деманти на објављени текст, који овај медиј није објавио.

У одговору на жалбу Глас западне Србије наводи да не зна на основу чега се тужитељ препознао у тексту с обзиром да су, како наводе, користили иницијале, а фотографију “осумњиченог” блуровали.

Тврде да је чињеница да је Алекса Павловић вређао новинаре и скандалозно се понашао, као и да је осумњичен за гребање аутомобила будући да су га сигурносне камере снимиле и да је сам признао да је “шарао мало”.

Чланови комисије су једногласно одлучили да су Информер. Рс и Ало.рс прекршили поглавље 1 – Истинитост извештавања, тачке 1,2,3 и 5, поглавље 2 – Независност од утицаја, тачка 2, поглавље 3 – одговорност новинара/новинарки, тачке 1,2 и 3, поглавље 5 –  Поштовање достојанства 1 и 3.

Идентична поглавља и тачке Кодекса прекршио је и портал Глас западне Србије, с тим да је Комисија одлучила да је овај портал Глас западне Србије прекршио и поглавље 6, тачка 3 које се односи на Право за одговор.

Удружење „Руска дијаспора у Србији“ поднело је жалбу на текст интервјуа “ГОСТ НАШЕ НОВЕ ЕМИСИЈЕ „ОЗЛОГЛАШЕН“ KОД ПРЕДРАГА АЗДЕЈKОВИЋА БИО ЈЕ МИША ВАЦИЋ! Руси у Србији су дезертери!”, а који је објављен на порталу Република.рс.

У жалби је наведено да је у питању интервју са политичарем Мишом Вацићем, у којем се износе увредљиве и дискриминаторне оцене о руским држављанима који легално бораве у Србији, као и о члановима невладиних организација, који се називају „НВО олош“.

Жалба се односи нарочито, навели су, на део интервјуа у коме саговорник интервјуа на питање „шта мисли о Русима у Србији?“ између осталог одговара „мој став је да су дезертери, издајници, шљам, идоли наших блокадера. Сада имају проблем код обичног Србина, који почињу да не воле Русе, али воле Русију. Ми и даље волимо Русију као Кремљ, идеал, подржавамо Русију и Владимира Путина. Али презиремо ове Русе овде…“  

Преношење овакве изјаве Филип Шварм, члан Комисије за жалбе, оцењује као уредничку одлуку.

„Један од послова уредника је избор шта ће се пренети, шта не. Он је одлучио да се ово преносе и то баш на овај начин. Оваква изјава таргетира сваког појединца у тој групи”, истакао је Шварм.

Једногласно је одлучено да је портал Република рс. прекршио поглавље 3 – Одговорност новинара/новинарки, тачке 2,4 и 6 и поглавље 5 – Поштовање достојанства, тачке 1,2 и 3.

Седница Комисије за жалбе Савета за штампу, 161. по реду, отворена је минутом ћутања у знак поштовања према недавно преминулом директору Фонета Зорану Секулићу.

Аутор: Ј. Марковић

Снимак са седнице Комисије за жалбе Саветa за штампу 31.07.2025

1 2 3 4›»