Снимак са седнице Комисије за жалбе Саветa за штампу 28.09.2023.
🎥Снимак са јавне седнице Комисије за жалбе Савета за штампу, одржане 28.09.2023, можете погледати на нашем Јутјуб каналу путем следећег линка:
🎥Снимак са јавне седнице Комисије за жалбе Савета за штампу, одржане 28.09.2023, можете погледати на нашем Јутјуб каналу путем следећег линка:
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 28. септембра 2023.године у 18 сати у Прес центру УНС-а
Комисија ће разматрати следеће жалбе:
1.Невена Марковић/Александра Убавић – Мондо
2. Невена Марковић/Александра Убавић – Телеграф.рс
3. Невена Марковић/Александра Убавић – Спортски журнал
4. Невена Марковић/Александра Убавић – Курир.рс
5. Невена Марковић/Александра Убавић – Еспресо
6. Невена Марковић/Александра Убавић – Ало.рс
7. Невена Марковић/Александра Убавић – портал Н1
8. Невена Марковић/Александра Убавић – Информер.рс
Седница је отворена за јавност
Дамир Аговић – ГМПРЕСС – Жалба решена прекршај кодекса
Златко Чобовић – Објектив.рс – Жалба решена прекршај кодекса
Златко Чобовић – Хajптеве.рс – Жалба решена прекршај кодекса
СББ – Телесрбија – Жалба решена нема прекршаја кодекса
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.139
31.8.2023.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 138. седнице Комисије за жалбе, одржане 31.8.2023. године у 18 сати у Прес центру УНС-а.
Присутни чланови Комисије: Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Надежда Будимовић, Владо Мареш, Драган Ђорђевић, Вида Петровић Шкеро, Тамара Скрозза, Јелена Петковић, Филип Шварм и Златко Чобовић
Одсутни чланови Комисије: Снежана Андерјевић
Остали присутни: Родољуб Шабић, Ана Мартиноли, Сања Павловић и Милена Васић, новоизабрани чланови Комисије за жалбе, Марко Драгославић и Анђелија Стојковић из „Фонета“, Уна Грекуловић и Соња Живковић из „Цензоловке“, Александар Вукајловић са портала „Е-сигурност“ и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Дамира Аговића на текст објављен на порталу „ГМ Пресс“
2.Разматрање жалбе Златка Чобовића због текстова објављених на порталима „Објектив.рс“ и „Хyпетв“
3.Разматрање жалбе СББ д.о.о. због текста објављеног на порталу „ТелеСрбија“
На почетку седнице председавајућа је саопштила да седници присуствују Ана Мартиноли, Сања Павловић, Милена Васић и Родољуб Шабић, који ће од наредног месеца бити чланови Комисије за жалбе, уместо Снежане Андрејевић, Виде Петровић Шкеро, Драгана Ђорђевића и Влада Мараша, којима истиче мандат.
1. Дамир Аговић, један од организатора грађанских протеста у Горњем Милановцу, поднео је жалбу, верујући да је, супротно Кодексу, објављено наводно реаговање удружења које не постоји, као и да су прекршене одредбе Кодекса које забрањују дискриминацију, у овом случају на основу порекла. Тамара Скрозза је у току расправе, предложила да се Комисија изјасни и о томе да ли је прекршена и тачка 2 поглавља II, по којој политички и економски инетереси издавача не смеју да утичу на уређивачку политику на начин који би за последицу имао нетачно, необјективно, непотпуно и неблаговремено информисање јавности, јер је саопштење такво да би га објавио само неко ко заступа одређену политичку опцију. Сваки политички неутралан уредник би га одбацио. Јелена Петковић се сагласила са овим, додајући да је редакција објавила саопштење без икакве ограде или објашњења. Нагласила је да медији нису дужни да објављују било чија саопштења и да, када су већ одлучили да то ураде, било је логично да читаоцима објасне о каквом удружењу је реч, јер није битно да ли је оно регистровано или није, већ зашто редакција нема „ограду“ у односу на оно што су саопштили. Јелка Јовановић је, насупрот овоме, рекла да удружења грађана „не морају никоме да се правдају“, те да не види никакав прекршај Кодекса у томе што је саопштење објављено. Оливера Милошевић је указала да је, осим предложене тачке 4 поглавља V Кодекса, по њеном мишљењу, прекршена и тачка 1 поглавља IV, која се такође односи на забрану дискриминације, тачније смерница два по којој је новинарска професија неспојива са ширењем било које врсте стереотипа. Рекла је, међутим, и да није сагласна са Тамаром у вези са политичким интересима издавача, јер Комисија нити има довољно информација о томе, нити је њен посао да утврђује који је мотив редакције био да објави саопштење. Додала је да могу да постоје и неформална удружења која имају већи утицај од формалних. Филип Шварм се сагаласио са Скроззом, тврдећи да ниједна професионална редакција не би објавила овакво саопштење, та одлука је политички „стејтмент“ редакције и њено политичко сврставање. Рекао је да не знамо да ли то удружење заиста постоји или не, али ако редакција објави саопштење којим се шири говор мржње, то сакривање или формалне или неформалне организације је чини саучесником. Оливера Милошевић је нагласила да она, да је уредник, не би објавила овакво саопштење, али да Комисија ипак не може знати да ли је у питању политички мотив. Тамара Скрозза је појаснила да је у овом случају удружење потпуно небитно, као и шта је био њихов мотив да се огласе, важна је уредничка одлука и селекција коју је уредник направио, која је била врло политички обојена. Након дискусије, Комисија је гласала о свакој од предложених тачака Кодекса, па је за одлуку да је прекршена тачка 4 поглавља V гласало девет чланова Комисија, док је једна чланица била против, за одлуку да је прекршена тачка 1 поглавља IV било је осам чланова, док су два била против. Са истим бројем гласова за и против донета је и одлука да је прекршена тачка 2 поглавља II.
2. Члан Комисије за жалбе Златко Чобовић поднео је жалбу због текстова објављених на два портала у којима се тврди да је малолетни убица из школе Владислав Рибникар покушао да побегне, што је саопштењем демантовао МУП. Златко Чобовић био је изузет из расправе и одлучивања о овој жалби. Јелка Јовановић је оценила да су текстовима прекршене све тачке Кодекса које су наведене у жалби. Подсетила је да је Комисија већ одлучивала више пута текстовима који се односе на ову трагедију о којој је, нажалост, готово све што је објављено – објављено супротно Кодексу новинара. Оливера Милошевић је предложила да се Комисија изјасни и о прекршају тачке 8 поглавља IV, која забрањује новинарима да међу људе уносе неоправдан страх, те да се то сигурно догодило јер се инфомација односи на масовног убицу због кога су сви у страху. Драган Ђорђевић се сагласио са овим, додајући да има утисак да је ова лажна вест и пласирана са циљем да изазове страх код читалаца. Надежда Будимовић је истакла и да је реч о покушају да се и даље медијски профитира на стравичном злочину. Објављена је инфомација која то заправо и није, већ трач, како би се и даље манипулисало и профитирало на томе. Филип Шварм је указао и на то да формално није прекршена тачка 3 поглавља I, која обавезује новинара да наведе извор, али да је дух Кодекса прекршен тиме што је као извор наведен „Информер“. Истакао је да се таблоиди и разни опскурни медији често позивају једни на друге и да то „мајка фејк њуз новинарства“ и да Комисија, нажалост, о овоме не може да се изјасни. Вида Петровић Шкеро је навела да је у овом случају реч о толико грубом кршењу Кодекса да „је мучно и говорити о томе“. „Информер“ је објавио лажну инфомацију, па уклонито, а ови портали су то пренели и нису уопште реаговали ни на то што је МУП саопштењем демантовао „Инфромерова“ сазнања. Упитала је да ли се ти новинари у уредници икада запитају како се осећају родитељи убијене деце или деца која су била на списку убице када овако нешто прочитају и да ли медији најављују да ће он поново да убије. Нагласила је да је реч о толико грубим прекршајима да би о томе требало да размишљају и они који се баве правом медија да обављају тај посао. Чланови Комисије су потом једногласно одлучили да су оба медија прекршила тачке 1, 2 и 4 поглавља I, тачке 1 и 2 поглавља V и тачку 8 поглавља VI. Вида Петровић Шкеро је потом захвалила Златку Чобовићу који најредовније од свих чланова Комисије подноси жалбе, јер је помогао да се укаже на драстичне прекршаје у многим ситуацијама у којима се није могло очекивати да ће се жалити људи који су повређени тим текстовима.
3. У жалби компаније СББ наведено је да је објављено пет нетачних, непотпуних и манипулативних информација, које се у суштини односе на то да ли су њихови Општи услови у складу са новим Законом о електронским комуникацијама. Портал је, како су истакли, објавио инфомације које нису претходно проверили, нису контактирали СББ, ни друге изворе, нити су читаоцима предочили своје пословне односе са конкурентом СББ. Жалилац није био задовољан тиме што је објављен одговор и остао је при захтеву да се о жалби изјасни Комисија. Јелка Јовановић је рекла да за три године, колико је чланица Комисије, није било компликованијег случаја, те да се случај већим делом не односи на оно што је предмет одлучивања Комисије, али да је сагласна са тврдњом жалиоца да би на неке портале требало обратити пажњу. Тамара Скрозза је рекла да ће остати уздржана приликом гласања, јер мисли да оно што је наведено и у жалби и у одговору на жалбу није тема за Савет за штампу и није ни требало да се нађе пред Комисијом. Подносилац жалбе вероватно, објаснила је, има неке своје разлоге зашто се обратио Савету, али у овом случају није реч о новинарској пажњу, већ је главно питање да ли је оно што је објављено истинито, а Комисија није квалификована да то утврди. То је посао за РАТЕЛ или за суд. Сам текст, како је оценила, није класичан новинарски текст и тешко је уопште говорити о томе да ли су поштовани новинарски стандарди. Надежда Будимовић је, ипак, мислила да јесте реч о информативном садржају и да СББ јесте имао право да се жали, али да њихови наводи „не уливају поверење“ и да све иде у прилог томе да је текст солидно написан. Додала је да Комисија не може да утврди истинитост и да је можда једина замерка да није било друге стране, али накнадно је објављен одговор. Златко Чобовић је рекао да текст није написан са довољно пажње, али да је сагласан са Тамаром да Комисија не може да зна да ли је то што је објављено истинито или није. Рекао је и да нема доказа о пословној повезаности портала са конкуренцијом СББ-а и да Комисија не треба тиме ни да се бави. Филип Шварм је сматрао да је ту пословну повезаност требало да докаже жалилац и да није на члановима Комисије да то утврђују, те да је цео случај за РАТЕЛ или за суд. Додао је да текст није најбоље написан, али да у њему не види никаву малициозност, нити прекршај Кодекса. Комисија је, по окончању расправе, са осам гласова за, једним против и једним уздржаним одлучила да није прекршен Кодекс новинара Србије.
Седница је завршена у 19.10 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Вида Петровић Шкеро
🎥Снимак са јавне седнице Комисије за жалбе Савета за штампу, одржане 31.08.2023, можете погледати на нашем Јутјуб каналу путем следећег линка:
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 31. августа у 18 сати у Прес центру УНС-а.
Комисија ће разматрати следеће жалбе:
1.Дамир Аговић – ГМ Прес
2.Златко Чобовић – Објектив.рс/Hypetv.rs
3.СББ – ТелеСрбија
Седница је отворена за јавност.
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.138
27.7.2023.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 137. седнице Комисије за жалбе, одржане 27.7.2023. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Присутни чланови Комисије: Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Надежда Будимовић, Владо Мареш, Драган Ђорђевић, Вида Петровић Шкеро, Тамара Скрозза Јелена Петковић, Филип Шварм и Вера Дидановић (уместо члана Комисије Златка Чобовића)
Одсутни чланови Комисије: Снежана Андерјевић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање Тање Јанковић на текст објављен на порталу „Директно“
2.Разматрање жалбе Тање Јанковић на текст објављен на порталу „ОК радио“
3.Разматрање жалбе Немање Шаровића на текст објављен на порталу „Република.рс“
4. Разматрање жалбе Немање Шаровића на текст објављен на порталу „Пинк.рс“
5. Разматрање жалбе Немање Шаровића на текст објављен на порталу „Информер.рс“
6. Разматрање жалбе Немање Шаровића на текст објављен на порталу „Новости.рс“
Чланови Комисије су на почетку седнице обавештени да је Асоцијација медија одлучила да одсутног Златка Чобовића на овој седници замени Вера Дидановић.
1-2. Комисија је водила обједињену расправу о две жалбе Тање Јанковић које се односе на текстове у којима се тврди да „ухваћена“ на аеродрому са 30 таблета Ксанакса и метком. У жалбама је навела да су објављене нетачне информације, као и увреде и инсинуације на њен рачун, као и да је нико није позвао да провери чињенице. У току расправе, Тамара Скрозза је рекла да је жалитељка потпуно у праву, а да су одговори које су обе редакције доставиле на жалбе потпуно поражавајући, посебно одговор „ОК радија“.Објашњења која су дали у вези са информацијама које су добили и о томе зашто нису могли да дођу до особе о којој пишу у најмању руку су забрињавајући са позиције стања новинарства у Србији. Оливера Милошевић је нагласила да је Комисија много пута имала овакве жалбе у вези са текстовима које су објавили таблоиди, који су водили хајке против колега које су биле критичне према власти, а да је ово обрнут случај, али написано по истој матрици, јер је реч о прогону једне особе. Из текстова није јасно шта је информација, ништа није проверено, жалитељки се приписују чак и кривична дела, иако не знамо ни да се води било какав поступак против ње. Рекла је и да не верује да је оно што је објављено тачно, јер да јесте појавило би се у још неком медију, није могуће да би „Директно“ био једини медиј који има „ексклузивну информацију“. „ОК радио“ се такође огрешио о колегиницу, посебно када се узме у обзир у којим оконостима они сада раде, док одговор портала „Директно“ вређа интелигенцију, рекла је. Надежда Будимовић је указала и на то да ово није први пут да Комисија одлучује о жалби на текст који је објавио портал „Директно“ и да поново шаљу исти одговор – да су само пренели инфомацију коју су добили од извора и да се од новинара не може очекивати да доказују истину као да су судски органи, иако је Комисија претходни пут већ закључила да је такво објашњење неприхватљиво. Вида Петровић Шкеро је истакла да се у текстовима чак тврди да је Тања Јанковић извршила кривична дела, што је апсолутно неприхватљво и прелази све границе пристојности и дозвољеног извештавања медија. Комисија је, након тога, једногласно одлучила да су оба медија прекршила тачке 1, 2, 3 и 4 поглавља I, тачку 3 поглавља IV, тачке 1 и 2 поглавља V и тачку 1 поглавља VII.
3.-6-. Комисија је обједињену расправу водила и о четири жалбе Немање Шаровића. Из распаве и одлучивања о жалби која се односи на „Новости“, била је изузета Оливера Милошевић, запослена у „Политици“, јер медији имају истог власника. Шаровић је навео у жалбама да су објављене неистините информације о томе да је он, пре неколико година, дао 200 евра социјалној радници како би написала налаз у спору који је водио са супругом око старатељства, као и да је могао да угрози живот свог сина, јер је одбио да се сагласи са његовом операцијом због правне борбе коју је водио са мајком. Јелка Јовановић је у току дискусије рекла да је реч о сличним прекршајима Кодекса као и у претходним жалбама и да то што је неко, из било ког разлога, некоме споран не значи да могу да се преносе клевете против њега, чак и кад оне долазе са високог места, као што је Сандра Божић. Владо Мареш је, међутим, био супротног мишљења – да Кодекс ни у једном случају није прекршен. Рекао је да је све ово нормално и да не види шта је требало да медији још ураде. Навео је да се свакодневно сусрећемо са оваквим тврдњама које је изнела посланица Божић, да се медији према томе односе различито – нешто објављују, нешто не. Овога пута су изабрали да објаве нешто што је већ јавно објављено, Шаровић је на то одговорио и то су коректно такође објавили. А на то што је наш политички амбијент препун оваквих „бисера“, више не можемо да утичемо. Не знамо да ли је то што је објављено тачно, нити је посао Комисије да то уврђује, новинари су слободни да објаве нечије ставове, једну политичку истину, али су такође дужни и да објаве одговор на то, другу политичку истину, што су и урадили. Шаровић је политички играч и има обавезу да истрпи критику, он је био љут, одговорио је на то и, како је рекао Мареш, не види зашто се жали Савету, сем што тражи начин да се даље надгорњава и у јавности промовише своју политику. Додао је и да ово није ништа горе од осталих сличних ствари које имамо сваки дан у медијима и на које су се грађани већ навикли. Тамара Скрозза је одговорила да, без обзира на то што су се грађани можда навикли, Комисија не сме да каже „па шта“, јер онда губи смисао свог постојања. Медији могу да преносе шта хоће, али не и лажи. Рекла је да се већ дешавало да се и о неким члановима Комисије објављују лажи и да не може да прихвати да се са тим сада помире. Они морају да се боре за базичне вредности професије, а прва тачка првог поглавља Кодекса каже да је то, пре свега, истинито информисање. „Ако неко објави лаж о мени, имам право да се жалим, ма о ком медију да је реч, ма колико да су грађани навикнути на то, ма какав да је политички амбијент, ма о чему да је реч“. Мареш је одговорио да није рекао да Шаровић нема право да се жали, већ да је поставио питање зашто то ради. Поновио је да је он политичар и да је, пошто је ушао у ту арену, дужан да трпи оно што мора да трпи. Поставио је и питање како новинари да раде свој посао, а да избегну да преносе верно оно што говоре политички актери. Новинари морају да известе о томе и мимо своје савести, а не да се згражавају над изјавама политичара. Надежда Будимовић је мислила да Кодекс јесте прекршен и да треба узети у обзир да постоји разлика између „друге стране“ и демантија, као и чињеницу да је то колико је сужена приватност политичара одређено тиме колико то утиче на њихов политички ангажман и оно што они у јавности раде. У овом случају, потпуно је непримерено улазити у толико личне ствари једног човека који је политичар и то је нека врста политичке некултуре. Додала је да је сагласна са тим да су грађани навикли на овакве ствари, али да су новинари ти који их на то навикавају, те да је ово могло бити пренето на другачији начин, а да ли ће Шаровић то искористити за политичку промоцију – вероватно да хоће јер му је дата прилика за то. Филип Шварм је рекао да нема проблем да препозна кршење Кодекса, јер ово није никакво новинарство, већ таргетирање једног човека, типична хајка, што је недопустиво без обзира о коме је реч. Навео је да су „Новости“ поступиле донекле другачије, јер су само пренеле изјаву Сандре Божић, док су остали то представили као своју причу, али да није сигуран да ли то треба уважити и одлучити другачије у односу на остале три жалбе. Поставио је и питање да ли треба преносити и легитимизовати увреде које представници власти свакодневно износе против одређених људи. Вида Петровић Шкеро је истакла да се не слаже са тим да новинар не мора да мисли да ли ће или неће нешто објавити, нарочито ако је то везано за приватност, породицу, децу. Овде се користи нешто што се наводно десило пре неколиико година, што апсолутно није у складу са Кодексом, јер је реч о злоупотреби приватности особе која мора да буде спремна да отрпи кад је реч о послу којим се бави. Такође, питање је да ли је то што је објављен одговор решило проблем, јер је на неке ствари немогуће одговорити, шта може да каже – нисам хтео да ми дете умре, на пример. Комисија је потом са девет гласова за и једним против одлучила да су „Република.рс“, „Пинк.рс“ и „Информер.рс“ прекршили тачке 1, 2, 4 и 5 поглавља I, тачке 1, 3 и 6 поглавља OV и тачка 1 поглавља VII. Иста одлука донета је и за портал „Новости.рс“, са осам гласова за и једним против, након што је Тамара Скрозза указала на то да случај није решен медијацијом, јер жалилац није пристао на предлог да уклоне текст. Рекла је да разуме да је био незадовољан тиме и да ништа не значи уклонити текст након толико времена, те да мисли да њихова понуда у овом случају нема значаја и да Кодекс, без обзира на то, јесте прекршен. Са тиме се сагласила и већина осталих чланова Комисије.
Седница је завршена у 18.40 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Вида Петровић Шкеро
🎥Снимак са јавне седнице Комисије за жалбе Савета за штампу, одржане 27.07.2023, можете погледати на нашем Јутјуб каналу путем следећег линка:
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 27. јула у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Комисија ће разматрати следеће жалбе:
1.Тања Јанковић – Директно.рс
2.Тања Јанковић – ОK радио.рс
3.Немања Шаровић – Пинк.рс
4.Немања Шаровић – Република.рс
5.Немања Шаровић – Информер.рс
6.Немања Шаровић – Новости.рс
Седница је отворена за јавност.