sofija

(Извор: НУНС) Комисија за жалбе Савета за штампу, на јуче одржаној седници у Прес центру УНС-а, одлучила је да су портали Информер, Република, Новости, Курир, Мондо, НС уживо, Поркупачке вести и Ало прекршили Кодекс.

Одлучено је и да Јужне вести нису прекршиле Кодекс.

Непримерен утицај на тужилаштво у Новом Саду

Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић обавестила је чланове Комсије за жалбе и јавност да је Високи савет тужилаштва послао Савету за штампу две одлуке у којима се констатује непримерен спољашњи утицај на рад Основног и Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду. Прва одлука односи се на садржаје објављене на порталима Република, НС уживо, телевизији Б92 и Вечерње новости, а друга одлука је у вези са изјавама Драган Вучићевића, власника и главног и одговорног уредника Информера. Одлуке су достављене у форми обавештења, а генерална секретарка је рекла да ће их упутити у процедуру уколико желе да се Савет за штампу изјасни о евентуалном кршењу Кодекса.

Прекршај Кодекса за Информер и Републику – медији не треба да пишу о члановима породица естрадних личности ако они то не желе

Портали Република.рс и Информер.рс прекршили су Кодекс новинара и новинарки Србије јер су нарушили приватност Маје Недељковић о којој су писали у својству родитеља учеснице једног ријалити програма, била је одлука Комисије у вези са првим жалбама о којима се расправљало.

Недељковић је поднела жалбе против наведених портала јер су писали о њеном приватном животу без њене дозволе и поред тога што она није јавна личност.

„У висе наврата Република.рс/Информер.рс и други електронски медији износе моје личне податке и информације из мог приватног живота, иако немам никакву јавну функцију и нисам јавна лицност“, навела је Недељковић у жалбама, на које Информер и Република нису одговорили.

Јелена Петковић из Удуржења новинара Србије (УНС), започела је дискусију на седници у вези са овим жалбама и подсетила да се ради о рубрици „естрада“ у којој се често крши право на приватност.

„Велика већина тих текстова се односи на жене, објективизацију, мизогинијиу и такве врсте садржаја које су недопустиве, али се ипак догоде, тако да је ово прилика да скренемо пажњу и на ту појаву“, казала је Петковић.

Председавајућа чланица Комисије и представница Независног удружења новинара Србије (НУНС) Милена Васић, додала је да медији могу да изоставе у извештавању чланове породице јавних личности, који не желе да се експонирају у јавности.

Након њиховог излагања Комисија је једногласно одлучила да су оба медија прекршила Кодекс.

Јужне вести и вешта провокација

Срђан Нонић поново се жалио на писање нишког портала Јужне вести, овога пута због текста у којем су писали ко су добитници средстава на конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијског садржаја, међу којима је и портал Нишка иницијатива, чији је главни и одговорни уредник Нонић.

Он сматра су новинари Јужних вести искористили наслов: „Ко је добио паре за медије у Нишу – Зони плус највише, Радомировић испао, Нонић упао”, како би њега дискредитовали, што, према наводима из жалбе, потврђују и коментари читалаца. На тај начин, како је Нонић навео у жалби, Јужне вести су прекршиле одредбе Кодекса које се односе на истинитост извештавања.

Главни и одговорни уредник Јужних вести Милан Зиројевић, у одговору на жалбу, навео је да је она неоснована, јер текст има неутралан тон, а „наслов је у складу са Кодексом и новинарском праксом и постулатима професије“. Такође, наводи да је редакција према коментарима читалаца поступала са дужном пажњом и да увредљиви коментари нису одобрени.

У вези са овом жалбом, Милена Васић је скренула пажњу да су коментари „на ивици“, али да Нонић треба да трпи већи степен критике, као неко ко је јавна личност и ко је добио новчана средства из буџета града Ниша.

Јелка Јовановић из Асоцијације медија, приметила је да је Нонић поднео више жалби против Јужних вести у последњих годину дана.

„Они очигледно имају неке нерешене односе, што није на нама да се о томе изјашњавамо. Само, мало ми је чудно да он буде у наслову, са 590 хиљада динара, а Звездан Миловановић не буде са 7,9 милиона“, казала је Јовановић.

„Врло је вешта провокација у питању, али ми не улазимо у уређивачку политику и не треба тиме да се бавимо“, додала је Милена Васић.

Ипак, Комисија за жалбе једногласо је одлучила да Кодекс у овом случају није прекршен.

Новости прекршиле више тачака Кодекса

Портал Новости.рс прекршио је Кодекс јер је у тексту који се бави опозиционом политичком сценом у Ужицу Ивана Асановића означио као дилера дроге. Комисија за жалбе одлучила је да су Новости прекршиле више тачака Кодекса и то у деловима који се односе на истинитост извештавања, независност од утицаја и одговорност новинара.

Наиме, Иван Асановић је преко пуномоћника поднео жалбу у којој пише да је „означен као криминалац који је добро познат као дилер марихуане, разбојник, да је одговарао због пљачке, диловања и слично, иако не постоје чињенице и информације у самом чланку на основу којих се могу правдати, односно образложити такве тврдње“. Такође, наводи се да новинари нису контактирали Асановића како би проверили информације.

У кратком одговору на жалбу, Новости су предложиле да Савет за штампу одбије жалбу као неосновану јер су, како се наводи, „жалбени наводи паушални и представљају жалиочево мишљење, а не чињеничне наводе који су подржани доказима”.

У вези са овом жалбом, Златко Чобовић из Асоцијације медија, рекао је су новинари Новости морали да позову Асановића за коментар.

Надежда Будимовић из Локал преса приметила је да овакви текстови постају свакодневни у медијима.

„Овај текст нема суштину, просто то је пет реченица којима је била намера да се дезавуише једна политичка опција и неки људи и то постаје пракса која заправо нема никакве везе са новинарством“, казала је Будимовић, након чега је Комисија једногласно одлучила да је Кодекс у овом случају прекршен.

Курир и Мондо проблематизују загарнтована права грађана

Курир.рс и Мондо.рс су крајем марта и почетком априла објавили више текстова о грађанским протестима који су одржани испред редакција Курира, Новости и Политике, у којима је телевизија Н1 означена као организатор скупа „уз подршку плаћене публике“.

Поводом ових текстова, Савету за штампу жалиле су се Селена Плескоњић, Даринка Јашовић и Андријана Томка, чије фотографије су објављене уз ове текстове.

„У спорним текстовима је подноситељка (Даринка Јашовић), као и други чланови групе, описана као неко ко је плаћеник Н1, да таргетира новинаре, неостварена уметница, инфлуенсерка у покушају (добростојећа), да је њен газда Шолак и слично“, пише у жалби.

Поред тога, испод ових вести остваљено је низ увредљивих и омаловажавајућих коментара, додаје се у жалби.

У одговору, Курир је, преко пуномоћника, навео да имена активисткиња нису поменута и да се квалификације које су изнете у тексту не односе на њих. Помиње се и да је поднета кривична пријава због одржавања скупа испред Курира и да су жалитељке, након давања изјаве у полицији поднеле жалбе Савету за штампу, као и да сматрају да је то притисак на суд и тужилаштво.

Милена Васић је напоменула да се поступак пред судом знатно разликује од поступка пред Саветом за штампу, јер Савет за штампу одлучује о повреди Кодекса, а не о повреди закона.

Златко Чобовић се осврнуо на праксу редакција да жалбе прослеђују адвокатима.

„Мислим да, када би редакција одговорила на жалбу, неке ствари би могле да се реше на други начин и било би корисије за све. Бесмислено је разматрати одговор адвоката који је писао као поднесак суду“, рекао је Чобовић.

Тамара Скрозза, представница НУНС-а скренула је пажњу да се у спорном тексту проблематизују ствари које су гарантовано право грађана, као што је право на окупљање.

„То треба истаћи, јер представља модус операнди актуелног режима у медијима. Да се ствари које су нормалне у друштву толико проблематизују да је питање шта ће сутра постати ненормално“, казала је Скрозза.

Након краће дискусије, Комисија за жалбе једноглансо је одлучила да су портали Мондо.рс и Курир.рс прекршили су Кодекс у деловима који се односе на истинитост извештавања, независност од економслих и политичких интереса издавача, одговорности новинара према јавности и неговања културе и етике јавне речи, као и поштовања достојанства људи о којима се пише.

Информер, Новости, НС уживо објавили имена осумњичених чиме су прекршили право на приватност

Комисија за жалбе одлучила је да су портали Информер.рс, Новости.рс и НС уживо прекршили Кодекс новинара и новинарски Србије јер су у вести о хапшењу осумњичених за напад на „студенте који желе да уче“, Милоша Павловића и Владимира Балаћа, објавили пуна имена и презимена приведених, чиме су повредили њихово право на приватност, као и део Кодекса који се односи истинитост извештавања, будући да је изостављена битна чињеница да је подноситељ жалбе на лицу места био у својству новинара.

Новинар Зоомера Дарко Глигоријевић, који се нашао на поменутом списку поднео је жалбу против ових медија, указујући на повреду приватности и одговорност новинара.

“Сви наведени портали окарактерисали су ме као ’блокадера’ и као ’нападача’ на Милоша Павловића”, навео је Глигоријевић у жалби.

Он је додао и да је те вечери био на новинарском задатку и извештавао са лица места.

И овога пута Новости су оспориле жалбу и предложиле да је Савет за штампу одбије, док Информер и НС уживо нису послали одговоре.

Јелена Петковић је нагласила да је јако важно то што у текстовима није споменуто да је Глигоријевић новинар.

„Дарко живи у Студентском граду и просто је чуо да се нешто дешава и изашао је да то сними. А њега је полиција привела иако им је рекао да је новинар који је дошао да за свој портал сними то што се дешава“, навела је Петковић, након чега је Комисија гласала за прекршај Кодекса.

Прокупачке вести, без икаквих доказа, оповргавају текстове другог медија

Биљана Рогановић, главна и одговорна уредница портала Прокупље прес (прокупљепрес.рс) жалила се на серију текстова о њој, који су објављени на другом локалном порталу, Прокупачке вести (прокупацкевести.рс).

У текстовима на порталу Прокупачке вести, Рогановић је оптужена да шири неистине, „а све у циљу прикупљања јефтиних политичких поена и новинарског и политичког лешинарења“ и да је за тај посао „дебело плаћају неки фактори“.

Рогановић је у жалби навела да је ови текстови професионално вређају и таргетирају, а да притом не дозвољавају реакције, односно демантије, јер не постоји контакт на који може да се пошаље, а ни импресум.

Генерална секретарка Савета за Штампу Гордна Новаковић је то потврдила. Она је рекла да су медији, према закону, дужни да објаве импресум и да је случај пријавила Министарству информисања и телекомуникација.

Оливера Милошевић из УНС-а је рекла да је очигледно да портал води хајку против жалитељке и да се заправо бави одговарањем на текстове другог медија.

„Мислим да то до сада нисмо имали. Они оповргавају то што она пише, али не нуде никакве конкретне доказе“, приметила је Милошевић.

Одлуком Комисије установљено је да су Прокупачке вести прекршиле поглавље Кодекса које се односи на одговорност новинара, у којем пише да новинари треба да објављују чињенице неопходне грађанима да доносе информисане одлуке, да негују културу и етику јавне речи, као и да морају да поштују парво на одговор и исправку. Такође, прекршено је и поглавље које се односи на поштовање достојанства.

Ало, Новости, Информер – таргетирање за прекршај Кодекса

Ало.рс, Новости.рс и Информер.рс прекршили су Кодекс јер су обајвили текст у којем тврде да је ратни војни ветеран Жељко Вукелић истакнути активиста организације Центар за ненасилну акцију.

Да наводи из текста нису тачни и да Вукелић није активиста ове организације, жалбом је указала законска заступница Центра за ненасилну акцију Ивана Франовић.

Она је додала и да је контекст у којем се Центар за ненасилну акцију помиње потпуно нетачан и обмањујући и да ниједан медиј није контактирао организацију због провере информација.

Наиме, медији су написали да је Вукелић „у првом реду истакнути активиста прозападне НВО ’Центар за ненасилни акцију’, кога ’на контакту’ већ деценијама држе хрватски обавештајци“. Пишу још и да је он основао „низ удружења која имају за циљ да окупе ветеране, а како би преко њих прикупљао податке које Хрватска злоупотребљава за фингирање доказа да је Србија наводно била агресор током оружаних сукоба деведесетих година прошлог века, као и да је српски народ геноцидан и злочиначки“.

Новости су једине одговориле на жалбу, међутим, у одговору они указују на то да Центар за ненасилну акцију није овлашћен да изјави жалбу и предлажу да она буде одбачена.

На седници је најпре Тамара Скрозза упозорила да у анализираном случају постоји јасно укључивање верске и националне нетрпељивости, истичући да таргетирање појединца аутоматски стигматизује и организацију којој он припада. Указала је да оптужбе о сарадњи с хрватским обавештајним службама представљају озбиљну оптужбу за велеиздају и да је то кршење Кодекса.

Јелена Петковић се сложила с тим и нагласила да је овакво таргетирање опасно и за невладине организације, јер читаоци могу лако да истраже ко у њима ради, чиме се отвара простор за додатне притиске. Указала је и на потпуни изостанак новинарског труда да се информација провери.

Филип Шварм, из Асоцијације медија, оценио је да се невладине организације третирају као „усташе и плаћеници“, при чему се не мора експлицитно рећи да је цела организација таква — то се, како је рекао, подразумева. Закључио је да су оптужбе против активисте заправо индиректне оптужбе против целе организације, што сматра веома опасним.

Након расправе Комисија је једноглансо донела одлуку о прекршају Кодекса. Прекршај се односи на обавезу новинара да истинито и непристрасно извештавају без обзира на уређивачку политику, дужност новинара да раде у јавном интересу, негују културу и етику јавне речи, као и забрану дискриминације.

Ауторка: Ивана Крагуљ