Снимак седнице Комисије за жалбе Савета за штампу 24.04.2025.
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 24. априла у 18 сати у Прес центру УНС-а.
Комисија ће разматрати следеће жалбе:
1.Марко Марјановић – Курир.рс
2.Марко Марјановић – Политика.рс
3.Светлана Милуновић – Глас западне Србије
4.Бојана Савовић – Ало.рс – жалба 1, жалба 2
5.Бојана Савовић – Информер.рс
6.Немања Мариновић – Информер.рс
7.Немања Шаровић – Данас.рс
8.Златко Чобовић – Блиц.рс/Новости.рс/НИН.рс/Ало.рс/Политика.рс/Информер.рс
9.Ивана Стевановић – Ало.рс/Новости.рс/Информер.рс/Политика.рс
10.Снежана Репац – Српски телегаф/Република.рс
Седница је отворена за јавност.
Министар информисања и телекомуникација у оставци Дејан Ристић по ко зна који пут је дезинформисао јавност износећи нетачне и неутемељене тврдње о раду и надлежностима Савета за штампу.
У емисији Уранак К1 телевизије, Ристић је себи дао за право да рад наше Комисије за жалбе оцени као „толико селективан да је изгубио сваки смисао“, не нудећи за ту тврдњу никакав доказ, сем властите оцене да су поједини чланови Комисије (именовао је троје од 11 чланова) „јасно опозиционо оријентисани“.
Не знамо да ли министар у оставци на овај начин обезбеђује алиби за евентуалну доделу буџетског новца медијима за које Комисија утврди да су кршили новинарски кодекс, али ово није први пут да Ристић покушава да представи Савет за штампу као организацију која лоше ради свој посао, доследно погрешно интерпретирајући место и улогу Савета за штампу на нашој медијској сцени. Од када је постао министар он стално тврди да је Савет за штампу регулаторно тело и да има нека законска овлашћења, попут РЕМ-а, што је апсолутно нетачно. Сада је, међутим, отишао и корак даље тврдећи да је „држава поверила Савету за штампу да ради мониторинг штампаних и онлајн медија“!
Министар у оставци је овиме још једном показао да уопште не зна, или не разуме, ни шта је надлежност Савета за штампу, ни шта је медијска саморегулација. То што верује да држава може некоме да повери послове за које ни сама није надлежна додатно говори о његовој компетенцији.
Али, то што он нешто не зна и не разуме, не даје му право да непрекидно износи нетачне тврдње и да неодговорним изјавама и злонамерним оценама нарушава репутацију чланова Комисије за жалбе и кредибилитет Савета за штампу.
Управни одбор и Комисија за жалбе Савета за штампу
Београд, 10. 4. 2025.
Рад Комисије за жалбе
Савет за штампу је од почетка јануара до краја децембра 2024. године примио 88 жалби, што је мање него претходне године, када је стигло 125 жалби. Највише жалби (47) поднели су грађани, појединци, 23 жалбе су поднеле организаиције и институације, 12 чланови Комисије за жалбе, пет верске заједнице и једну национални савет националне мањине.
Медијацијом је решено шест жалби, 15 жалби је одбачено јер нису испуњавале формалне услове (најчешће зато што подносилац жалбе није био лично оштећен), а Комисија је у само четири случаја одлучила да Кодекс новинара није прекршен, док је у готово свим случајевима када је утврђено да је повреде Кодекса било порекршено више тачака Кодекса.
Комисија је најчешће одлучивала да су прекршене одредбе поглавља Истинитост извештавања (139) пута (најчешће тачке које се односе на не разликовање чињеница од коментара, претпоставки и нагађања и објављивање неоснованих оптужби, клевета и гласина), затим поглавље Новинарска пажња (91 пут), па Одговорност новинара (86 пута).
Највише одлука Комисија је донела по жалбама које су се односиле на портале “Politika.rs” и “Novosti.rs” (по осам), затим “Alo.rs” (7), “Informer.rs” (6 одлука).
„Политика“ није објавила ни једну одлуку, нити је одговорила ни било коју жалбу. Медији који такође не одговара на жалбе и не објављује одлуке је и „Блиц“, који је имао нешто мање одлука (три).
Жалбе поднете од јануара до децембра 2024:
1.Горан Весић – Nova.rs – изречена јавна опомена
3.Драган Антић – РТВ Врање – јавна опомена
4.Драган Антић – Врањска ТВ Плус – јавна опомена
5.Слободан Петровић – РТВ Врање (I) – јавна опомена
6.Слободан Петровић – РТВ Врање (II) – јавна опомена
7.Слободан Петровић – РТВ Врање (III) – јавна опомена
8.Слободан Петровић – РТВ Врање (IV) – јавна опомена
9.Слободан Петровић – Врањска ТВ плус (I) – јавна опомена
13.Немања Алексић – Nova.rs – није прекршен Кодекс
14.Јелена Мијаиловић – Ozonpress – жалба решена медијацијом, уклоњени коментари
15.Милан Четник – Alo/Alo.rs – прекршен Кодекс, одлука је објављена
16.Комора јавних извршитеља – портал Н1 – није прекршен Кодекс
17.ОШ Бранко Радичевић – Kurir.rs – одбачена жалба, подносилац није препознатљив у тексту
19.Марко Јумаке Митровић – Kurir.rs – одбачена жалба, подносилац није препознатљив у тексту
24.Удружење да се зна – Alo.rs – прекршен Кодекс, одлука је објављена
26.Милица Карун – Blic.rs – одбачена жалба, подносилац није лично оштећен
27.Пријатељи деце Србије – Informer/Informer.rs – јавна опомена
38.Небојша Димитријевић – Српски телеграф – јавна опомена
39.Јелена Ступљанин – Hello магазин – прекршен Кодекс, одлука није објављена
40.Весна Јеротијевић – Глас западне Србије – јавна опомена
41.Марко Видојковић – Novosti.rs – прекршен Кодекс, одлука је објављена
43.Ненад Кулачин – Информер – јавна опомена
44.Ненад Кулачин – Српски телеграф – јавна опомена
45.Ненад Кулачин – Ало – прекршен Кодекс, одлука је објављена
46.Иницијатива младих за људска права – Novosti.rs – прекршен Кодекс, одлука је објављена
51.Јеховини сведоци – Kurir/Kurir.rs – прекршен Кодекс, одлука је објављена
52.Павле Костић – Sportal.rs – обачена жалба, подносилац није лично оштећен
53.Национални савет бошњачке националне мањине – Novosti.rs – прекршен Кодекс, одлука је објављена
54.Златко Чобовић – Informer.rs – јавна опомена
55.Златко Чобовић – Alo.rs – прекршен Кодекс, одлука је објављена
58.Сава Мајсторов – 025.rs/24/7 – одбачена жалба, подносилац није лично оштећен
59.Локал pres/Simplicity д.о.о/Глас грађана Шумадије/Бујановачке – Informer.rs – јавна опомена
62.Братислав Стаменковић – Rešetka.rs -јавна опомена
63.Владимир Шешкин – Rešetka.rs – јавна опомена
64.Александар Ковач – Telegraf.rs – одбачена жалба, подносилац није лично оштећен
65.Гордана Грујић – Blic.rs – одбачена жалба, подносилац није лично оштећен
66.Јелена Петковић – Blic.rs – прекршен Кодекс, одлука није објављена
67.Медин Халиловић – САНА Press – јавна опомена
68.Срђан Нонић – Јужне вести (I) – није прекршен Кодекс
70.Јеховини сведоци – Pink.rs – јавна опомена
71.Јеховини сведоци – Србија данас – жалба решена медијацијом, уклоњени делови текстова, објављено извињење
72.Јеховини сведоци – Alo.rs – жалба решена медијацијом, објављено извињење
73.Јеховини сведоци – Informer.rs – јавна опомена
81.Јасмина Пауновић -Politika.rs – прекршен Кодекс
82.Бојана Савовић – Poltika.rs – прекршен Кодекс
83.Аладин Паучинац – Informer.rs – јавна опомена
85.Аладин Паучинац – Индекс Online – јавна опомена
86.Драгана Ћендић – Ozonpress – прекршен Кодекс
87.Ана Мартиноли – Novosti.rs – прекршен Кодекс, одлука је објављена
88.Александра Пауновић – Informer.rs – јавна опомена
ОСТАЛЕ АКТИВНОСТИ
Мониторинг дневних новина
Савет за штампу је и ове године, уз подршку Делегације ЕУ у Србији, пратио поштовање Кодекса новинара Србије у девет дневних новина са националном покривеношћу у периоду од 1. јула до 31. децембра 2024. У односу на 2023. годину не бележи се ни тренд раста ни тренд смањења броја непоштовања Кодекса. Резултати мониторинга, који су овога пута радили новинарка Вера Дидановић и новинар Бјан Цвејић, представљени су на трибини 22. јануара 2025. године. Резултати мониторинга показали су да су дневне новине прекршиле Кодекс укупно 5978 пута у 4110 текстова. Као и прошле године, прва три места, према броју прекршаја етичких и професионалних стандарда, заузели су „Ало“, „Информер“ и „Српски телеграф“. Најчешћи прекршаји Кодекса новинара Србије односили су се на прво поглавље – Истинитост извештавања. Медији су често кршили овај принцип приликом извештавања о домаћим политичким темама, догађајима из „црне хронике“ и естрадним збивањима. Посебно забрињавајући био је тренд селективног извештавања о два велика циклуса протеста: летњег протеста против рударења литијума и протеста у Новом Саду због рушења надстрешнице железничке станице. Ови протести често су приказивани негативно, уз прећуткивање важних чињеница. Већина медија афирмативно је извештавала о активностима и кампањама власти, док су представници опозиције често били мете критика. Такође, покренуте су бројне кампање против јавних личности, са оптужбама које су често биле екстремне, као што су јавне претње смрћу председнику Александру Вучићу. У погледу поштовања приватности, медији су често кршили право на приватност у рубрикама посвећеним естрадним личностима, док је број прилога о ријалити програмима мањи. Настављен је тренд масовног кршења Кодекса у „црним хроникама“, где су идентитети осумњичених и жртава често откривени, супротно професионалним и етичким стандардима новинарства. Посебно проблематично било је објављивање више од 50 извештаја са сахрана особа које нису биле јавне личности, након пада надстрешнице у Новом Саду.
Нови Кодекс новинара и новинарки Србије
Кодекс новинара Србије представља основни документ за стандарде професионалног новинарства и медијску саморегулацију. Садржи кључне етичке принципе, користи се у обуци новинара и чини основу за рад Савета за штампу. Због промена у медијском окружењу, посебно раста дигиталних платформи и интернета, било је потребно ажурирање Кодекса који је усвојен још 2006. године. Крајем 2023. формирана је радна група од осам водећих стручњака за ревизију Кодекса. У наредна три месеца одржано је девет састанака на којима је припремљен предлог измена. У марту 2024. у сарадњи са Мисијом ОЕБС-а, организована је посета Бриселу како би се искористила европска искуства у ажурирању Кодекса и унапредио рад Комисије за жалбе. Тамо су одржани састанци са шест организација за медијску етику и слободу изражавања, на основу којих су формулисане препоруке за измене.
У априлу је предлог новог Кодекса представљен јавности, а сви заинтересовани су позвани да учествују у једномесечној јавној расправи и дају своје сугестије. На друштвеним мрежама организована је десетодневна кампања која је информисала новинаре о предложеним изменама и подстакла дискусију. Кампања је поновљена пред крај јавне расправе и остварила 16.142 интеракције, што је показало велико интересовање за промене. Током расправе примљено је десет предлога за допуну Кодекса. Радна група их је размотрила на два састанка и релевантне предлоге укључила у коначну верзију документа. Нови Кодекс новинара и новинарки Србије усвојили су НУНС и УНС на својим годишњим скупштинама у јуну и децембру 2024. Комисија за жалбе примењује нови Кодекс од јануара 2025. године.
Студија случаја: Како су медији извештавали о масовним убиствима у Основној школи “Владислав Рибникар”, Малом Орашју и Дубони
Истраживање Савета за штампу о извештавању штампаних медија о мајским трагедијама представљено јавности 30. априла 2024. године, пред годишњицу ових догађања. Резултати указују на озбиљне етичке пропусте у начину на који су медији извештавали. Извештавање о масовним убиствима – у Основној школи „Владислав Рибникар“, Малом Орашју и Дубони – може се описати као доминација неетичког, непрофесионалног и неквалитетног приступа, уз одсуство емпатије. Уместо да се медији фокусирају на анализу могућих узрока трагедије и истраже решења која би помогла породицама жртава, извештавање се у великој мери свело на сензационализам и непримерен садржај. Јавни интерес би захтевао да медији пруже контекст који би помогао друштву да разуме и превенира сличне трагедије у будућности, али такав уреднички приступ у Србији готово да не постоји у штампаним медијима с највећим тиражима. Квалитетног и одговорног извештавања има у малом броју случајева, али оно остаје недовољно видљиво и није доминантно. Разлике у начину извештавања међу медијима могу се објаснити разликама у њиховим уређивачким политикама. Међутим, примећено је да медији који имају секторски образоване новинаре, попут „Политике“ и листа „Данас“, нису правили најгрубље прекршаје Кодекса новинара Србије. С друге стране, један од најозбиљнијих проблема у извештавању било је „цурење информација“ из институција. Често су објављиване непроверене и нерелевантне информације које нису од јавног интереса, али су додатно узнемиравале грађане. Приметно је да су се медији знатно више бавили трагедијом у Основној школи „Владислав Рибникар“ него убиствима у Малом Орашју и Дубони. Поред тога, највећи број текстова био је фокусиран на малолетног убицу, што су стручњаци оценили као изузетно штетно. Такав начин извештавања може допринети ретрауматизацији преживелих, породица жртава и целокупног друштва, уместо да пружи подршку и помогне процесу опоравка.
Додатне смернице за извештавање о ванредним догађајима
Како би се побољшало извештавање о осетљивим темама попут масовних убистава, породичног насиља и вршњачког насиља, приступило се ревизији постојећих смерница и њиховом прилагођавању потребама медија. Током године, два експерта су прикупљала, процењивала и дорађивала смернице које су израдиле друге стручне организације, након чега је проверена њихова усклађеност са Кодексом новинара. Након завршетка овог процеса, израђена је онлајн платформа која садржи текстове ревидираних смерница, линкове ка комплетним документима и омогућава новинарима да ступе у контакт са стручњацима који су учествовали у њиховој изради. Додатне смернице покривају извештавање о деци, особама са инвалидитетом, ЛГБТ+ особама, насиљу над женама, трговини људима и родној равноправности. Такође, обрађују теме менталног здравља, самоубистава, извештавања са суђења, о изборима, протестима, тероризуа, масовним пуцњавама и о ратовима. На крају пројекта, организовано је јавно представљање 18.новембра, како би новинари били упознати са платформом и могли једноставно да приступе специјализованим смерницама. Смернице су израђене у сарадњи са Министарством информисања и телекомуникација Републике Србије.
Изложба “Лажне вести“
Изложба намењена младима и борби против лажних вести наставила је своју турнеју. Током 2024. године је 750 сређошколаца видело изложбу у Бечеју и Београду. У Бечеју изложбу је отворио председник НУНС-а. У Бечејској гимназији и у Београдској школи за дизајн одржани су јавни часови са ђацима на којима се говорило о медијима, извештавању и манипулацијама и опасностима од лажних вести. Од 2021. изложбу је видело 8,490 средњошколаца.
Изложба је осмишљена да подржи предмет „Језик, медији и култура“, а наставници су је дочекали као корисно наставно средство. Ове године је школама поклоњено 70 примерака „Лексикона медијске писмености“ који су подељени ученицима. Да би се унапредили интеракција са ученицима изложба има свој Инстаграм profil https://www.instagram.com/laznevestiizlozba/.
Остало
Током 2024. Савет за штампу је одговорио на 104 упита локалних самоуправа за укупно 1021 медиј, који су учествовали на конкурсима за суфинансирање медијског садржаја од јавног интереса. У више случајева новац је додељен медијима за које је Комисија за жалбе више пута у току једне године одлучила да су прекршили Кодекс новинара.
Да би се обезбедила већа видљивост рада Комисије за жалбе свака седница је снимљена и немонтиран снимак је постављен на интернет. Гледаност седница Комисије варира у односу на врсту и атрактивност жалби и препознатљивост медија. Током 2024. године снимци седница Комисије су прегледани укупно 1881 пут, или у просеку, снимак сваке седница је одгледан 157 пута. Од јула 2020. године, од када се све седнице снимају, забележено је укупно 8670 прегледа.
Такође, ангажована је новинарка која је написала шест извештаја са седница Комисије и објавила их и на сајту НУНС-а, што је повећало и број извештаја других медија о активностима Комисије за жалбе.
Из снимака седница Комисије извојени су кратки сегменти о одређеним проблемима при извештавању. На пример: Откривање идентитета деце, Разлика између друге стране и демантија, Савет за штампу се не бави постовима на мрежама, Сваки медиј сноси сопствену одговорност, … Ови клипови су дистрибуирани на друштвеним мрежама уз позив да се погледа снимак жалбе на којој је разматран именовани проблем. Пошто је садржај повезан са тематским целинама Кодекса, серијал је назван „Примери из праксе Комисије за жалбе“ и интегрисан је у модул намењеном онлајн обуци новинара.
Активности на повећању видљивости рада Савета су подржани од стране Унеска и Европске комисије.
Учешће у јавним догађајима:
Представници Савета за штампу учествовали су и били говорници на више међународних и домаћих скупова, међу којима су:
– Годишњи састанак Алијансе независних европских савета за штампу (AIPCE), Лондон
– Регионални састанак савета за штампу и медије из југоисточне Европе и Турске, Истанбул
– Међународна конференција о управљању дигиталним платформама, Дубровник
– Конференција „Медијски хоризонти: Како до транспарентности, поузданости и јавног интереса?” Подгорица
– Јавна дебата “Етика у новинарству: Измене Кодекса новинара Србије” ,Шабац
(Извор: НУНС) Комсија за жалбе Савета за штампу, на јучерашњој седници која је одржана у Press центру УНС-а, одлучила је да је девет медија прекршило Кодекс. У три случаја, одлука је била да нема прекршаја.
Кодекс новинара и новинарки Србије прекршили су портали Ало, Политика, Бачкотополски, Информер, Република и новосадски Дневник, као и штампани медији Српски телеграф и Ало. Комисија је одлучила да није било прекршаја у преостала три случаја, жалбама против портала Политика, портала Радио-телевизије Војводине и листа Вечерњих новости.
Политика није прекршила Кодекс објављивањем интервјуа
Комисија је разматрала 12 жалби.
Прва жалба о којој је Комисија за жалбе одлучивала била је против портала Politika.rs коју су поднели тужиоци Тужилаштва за ратне злочине.
Радован Лазић, Бруно Векарић, Светлана Ненадић, Гордана Јекић Брадајић, Светислав Рабреновић и Огњен Ђукић поднели су жалбу због текста под насловом „Жртва је увек била у фокусу рада тужилаштва“ који је објављен 15. априла 2024. године.
Спорни текст заправо је интервју са тадашњом главном тужитељком Тужилаштва за ратне злочине Снежаном Станојковић у коме она, између осталог, говори о седам јавних тужилаца који су изнели критике на њен рад. Како пише у жалби, међу тих седам тужилаца су и подноситељи ове жалбе. Ипак, они нису именовани у самом тексту.
У жалби је наведено да текст садржи неистине о пондносиоцима жалбе који вређају њихово лично и професионално достојанство, да тврдње које је изнела Станојковић ауторка текста није проверила са више извора, односно, није контактирала тзв. другу страну и да је изостала новинарска пажња.
Политика није одговорила на жалбу.
За реч се јавила Јелка Јовановић из Асоцијације медија, која је рекла да се у овом случају ради о осетљивој материји јер је у питању Тужилаштво за ратне злочине.
„Тачно је да је интервју у питању и у том смислу новине нису повредиле Кодекс, међутим, ми морамо водити рачуна и у интервјуима на који се начин одговори пласирају и да ли вређају људе… Не можеш да пуштиш човека да прича шта му падне на памет, то нема смисла“, рекла је Јелка Јовановић.
Након њеног коментара Комисија је једногласно одлучила да Политика ипак није прекршила Кодекс новинара и новинарски Србије.
Тужитељке на мети кампање
Јасмина Пауновић и Бојана Савовић поднеле су жалбе против портала Политика, Новости и Ало, који су 11. децембра прошле године у размаку од 15 минута објавили идентичан текст, који у Ало-у и Новостима носи наслов „Лажне Лауре се уживеле у обманама грађана Србије“, док се Политка одлучила за „Више јавно тужилаштво поднело дисциплонску пријаву против тужитељке Јасмине Пауновић“.
У тексту пише да је Више јавно тужилаштво у Београду покренуло дисциплински поступак против тужитељке Јасмине Пауновић, да су Савовић и Пауновић „познате у јавности као лажне Лауре“ и „лажне боркиње против корупције“ и да „лажу и обмањују грађане“.
У жалбама пише да је аутор текста изнео „потпуно произвољне и ничим поткрепљене тврдње и озбиљне оптужбе“ и да је, између осталог прекршено право на приватност тужитељки.
На жалбу су одговорили Ало и Новости. Они одбацују наводе из жалбе; кажу да у спорном тексту није објављена ниједна неистинита информација и да жалиоци нису доставили ниједан доказ о неистинитости објављених информација.
Представница Локал преса Надежда Будимовић рекла је да у овом случају постоји прекршај Кодекса, али да то није тачка о праву на приватност.
„Особе из јавног живота треба да имају неки вид толеранције на то што ће бити предмет медијских написа. Такође је тачно да се ради о њиховом професионалном, а не приватном животу“, навела је Будимовић.
Комисија је једногласно одлучила да су сва три медија прекршили Кодекс у делу који се односи на истинитост извештавања и то обавезу новинара да тачно и непристрасно известе о догађајима од јавног интереса, да праве разлику између чињеница, коментара, претпоставки и нагађања, као и забрану објављивања неоснованих оптужби и садржаја чији аутор је непознат или није проверљив.
Такође, сви медији су прекршили одредбе о независности од економских и политичких утицаја и односу према изворима.
Етичка дилема: Да ли медији треба да преносе све што изјаве функционери?
Члан Комисије за жалбе Златко Чобовић поднео је жалбу против дневног листа Вечерње новости због текста који је објављен 20. новембра прошле године под насловом “На корак смо од катастрофе”, а који је најављен на првој страни овог листа насловом “Требају нам склоништа за million и по људи”.
У тексту је цитирано излагање председника Србије Александра Вучућа који, између осталог, каже: „На деветом смо од десет степеника до тоталне катастрофе… морамо поново да почнемо да обнављамо инфраструктуру како бисмо имали склоништа у која можемо да сместимо милион и по људи…”
Чобовић је у жалби навео да су Вечерње новости “без напомене, ограде или резерве, пренеле делове изјаве председника Републике Александра Вучића, којима он свесно и циљано подстиче страх и шири психозу страха, што није у складу са Кодексом”, као и да је медиј одговоран за садржај који преноси, а у овом случају ставови политичара су представљени као апсолутна истина.
Вечерње новости нису одговориле на жалбу, али су јавно објавиле текст „Уместо одговора Савету за штампу“.
Председавајућа Комисије за жалбе Милена Васић рекла је да се у овом случају ради о озбиљној етичкој дилеми.
Тамара Skrozza из Независног удружења новинара Србије сложила се да је у питању озбиљна тема и да остаје питање да ли преносити такве приче функционера и упитала где је граница.
„Ја се слажем да би требало вршити селекцију, али у праву су они који тврде да ипак треба направити границу између права јавности да зна и онога што функционер изговара. Мислим да је најбоље поставити границу на повредама личних права… Плашим се да не улазимо у уређивачку политику, без обзира шта ми о тој политици мислили“, казала је Skrozza.
Јелка Јовановић сматра да су Новости прекршле Кодекс.
„Заиста мислим да је то била, с једне стране увредљива изјава за комплетну публику и наравно да је изазвала немир и узнемирње јавности и заиста мислим да нема оправдања за редакцију, жао ми је што није више редакција обухваћено, већ само Новости“, навела је Јовановић.
Филип Шварм из Асоцијације медија указао је на то да су готово сви медији и друштвене мреже пренели изјаве председника Републике и да у том смилслу Комисија не може да се ограничи у одлучивању само на Вечерње новости.
Након краће дискусије, Комисија је већином гласова одлучила да Вечерње новости нису прекршиле Кодекс.
Таргетирање на друштвеним мрежама
Портал Backotopolski.net је 24. јануара на својој фејсбук страници имао објаву у којој је Петер Червенак означен као опозициони одборник који је предводио протест средњошколаца у овој општини.
Червенак је у жалби навео да је текст објаве неистинит и да каља његов углед.
„Ђаци су позвали на подршку и родитеље гимназијалаца – ћерка ми је матурант у мађарском одељењу, и бивше ђаке Гимназије. Нисам ништа предводио, организовао, сугерисао“, додао је он.
Червенак је контактирао портал са захтевом да се објава на Фејсбуку уклони, међутим, Бачкотополски то није учинио, а није ни одговорио на жалбу.
Оливера Милошевић из Удружења новинара Србије приметила је да је ово друга жалба против поменутог портала за кратко време.
„То је класично таргетирање. Мала средина је у питању што је још опасније него у већим срединама и потпуно је у праву жалитељ и да је прекршен Кодекс“, рекла је Милошевић.
Комисија је једногласно одлучила да је у овом случају прекршен Кодекс у делу који се односи на истинитост извештавања, односно, обавезу новинара да тачно и непристрасно извештава о догађајима од јавног интереса и обавезу медија да праве јасну разлику између чињеница и нагађања. Такође, Кодекс је прекршен и у делу који се односи на одговорност новинара и забрану подстицања дискриминације и коришћења агресивне реторике.
Хајка и јасан политички утицај
Јасмина Пауновић поднела је још једну жалбу, овога пута због текста који је објављен на порталу Информера 10. јануара ове године, под насловом „Тужитељка Јасмина Пауновић у првим протестним редовима! „Жали за жртвама и умире од смеха са пропалим Обрадовићем (Фото)“.
У тексту пише да се тужитељка појавила на протесту који је организовала опозиција у Београду и да је била „ у друштву пораженог Ђиласовог кандидата за градоначелника Владимира Обрадовића”.
Како стоји у жалби, наслов текста не одговара садржају и није поткрепљен ниједном чињеницом.
„Износити тврдње да, Јасмина Пауновић под знацима навода ’жали’ за жртвама и истовремено умире од смеха, суштински има за циљ да таргетира Јасмину Пауновић и компромитује њен досадашњи рад, али и да озбиљно угрози њену сигурност и безбедност“, додаје се у жалби.
Информер није одговорио на жалбу.
Тамара Skrozza је скренула пажњу да је у питању још један текст у кампањи против тужитељке Јасмине Пауновић и да се ради о јасном политичком утицају.
Представник јавности Родољуб Шабић је рекао да је довољно прочитати наслов и да је јасно да није у питању новинарски текст, већ хајка усмерена на потпуну дискредитацију неког ко је маркиран као жртва. Он и Филип Шварм су такође рекли да је у овом случају јасан политички утицај на новинаре и медије.
Према једногласној оцени Комисије, Информер је овог пута прекршио Кодекс у делу који се односи на истинитост извештавања и то обавезу прављење разлике између чињеница, препоставки и нагађања и обавезу да наслов текста не сме да буде у супротности са суштином текста.
Прекршене су и одредбе о независности од политичког утицаја, одговорности према јавности и принцип ненаношења штете угледу и достојанству личности.
Наставак дискредитације тужилаца
Бојана Савовић такође је поднела још једну жалбу и то против портала Republika.rs због текста под насловм „ПА ЈЕ Л’ СЕ ЗА ТО ПРИМА ПЛАТА?! Тужитељке Савовић и Божовић поново УХВАЋЕНЕ ван радног места, све им је прече од посла! (ФОТО)”, који је објављен 31. јануара.
У тексту пише да је тужитељка Бојана Савовић „ипак одлучила да стоји и протестује испред Палате правде у Београду“, иако је тужилаштво „затрпано предметима“. Савовић је, поред још двоје тужилаца, у тексту означена као „тужитељка наклоњена опозицији и опозиционим медијима“.
У жалби је наведено да је аутор у наслову изнео произвољне и ничим непоткрепљене тврдње и да је намера била да се дискредитују тужиоци који се помињу у тексту. Напомиње се и да тужитељка није контактирана поводом текста и да се ради о наставку оркестриране кампање против ње.
Портал Република није одговорио на жалбу.
Сви чланови Комисије за жалбе сложили су се да је портал Република прекршио више тачака Кодекса, оних које се односе на истинитост извештавања, независност од политичког утицаја, одговорности новинара према јавности и неговање културе и етике јавне речи, као и поштовање достојанства личности о којима се извештава.
РТВ поштује право на одговор, али не и Дневник
Жељко Савић поднео је жалбу против портала Радио-телевизије Војводине (RTV.rs) и Dnevnik.rs који су 4. марта објавили вести, односно, саопштење Друштва новинара Војводине (ДНВ) у којем се помиње Савић.
Дневник је у тексту под насловом „У ДРУШТВУ НОВИНАРА ВОЈВОДИНЕ ТВРДЕ: Под опсадом смо, бивши члан покушава да ликвидира удружење“, пренео само саопштење ДНВ-а у ком је Савић означен као лице које је „насилно упало и нелегално узурпира пословни простор Друштва“ и да „онемогућава рад Друштва уз подршку појединца повезаних са страним фондацијама“. Дневник није затражио коментар од Савића поводом овог саопштења.
Савић у жалби наводи да је објављивањем оваквог текста дискримисан и да треба да се створи утисак у јавности да је он није легитими заступник Удружења већ Петар Кочић, што, како каже, демантује судска пресуда на основу које је поступао.
„Давањем полуистина и извртање чињеница, затим визуелна подршка логом стране који користи Кочић, а бити свестан да користе различите мејлвове, лого, меморандум, је ускраћено право народа а и новинара на истиниту информацију, притом грубо дискриминишу стигматизују групу која треба да се изјасни о гашењу ДНВ“, стоји у жалби.
За разлику од Дневника, РТВ се држао новинарског правила и у тексту под насловом „Друштво новинара Војводине: Бивши члан нелегално узурпира просторије удружења; Савић: На помолу гашење Друштва“, укључио Савићево обраћање са конференције овим поводом.
Ниједан медиј није доставио одговор на жалбу.
Према оцени чланова Комсије за жалбе, текст који је објављен на сајту РТВ-а испуњава професионалне стандарде јер садржи аргументе обе стране које су у сукобу, тако да је Комисја одлучила да РТВ није прекршио Кодекс.
Што се тиче текста који је објављен на сајту Дневника, Милена Васић је рекла да је пренета само једна страна.
На седници се отворила расправа о томе да ли је медиј дужан да позове другу страну ако преноси нечије саопштење које се односи на друге субјекте.
Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић подсетила је чланове Комсије да су раније одлучивали у сличним ситуацијама и да је став Комисије био да медиј може да прекрши Кодекс иако преноси саопштење које садржи увреде.
Јелена Петковић из Удружења новинара Србије рекла је да није нашла на сајту Дневника посебну вест у којој се могу прочитати аргументи Савића.
„Дакле, није спорно преносити саопштење, али ако већ уредничку одлуку донесеш да ставиш име, презиме и имејл, онда би требало да испоштујеш и ту особу чије се име спомиње у тексту, да јој даш прилику да одговори“, сматра Петковић.
Комисија је након расправе ипак одлучила да је Дневник прекршио Кодекс у делу који се односи на истинитост извештавања, односно, обавезу медија да извештава непристрасно и потпуно, без прећуткивања чињеница, да прави разлику између чињеница и нагађања, као и обавезу консултовања више извора.
Серија текстова у Српском телеграфу и Републици
Владимир Арсеновић поднео је жалбу против листа Српски телеграф и портала Repubika.rs због серије текстова о њему који су објављени у периоду од 30. јануара до 5. фебруара.
У текстовима пише да је Арсеновић директор Агенције за акредитацију здравствених установа који дискриминише породиље које се врате на посао тако што одбија да им повећа плате, иако је осталим упосленицима одобрио повећања, означен је као особа која не долази на посао на време, као и да врши притисак на Српски телеграф како не би писао о њему.
У жалби Арсеновић пише да су закључци аутора текста неистинити и малициозни и да читаоце такође наводе на погрешне закључке.
“Истоветно дисквалификаторно извештавање се јасно уочава и у наводима да је моје понашање срамно. Оваква квалфикација се ничим не доказује, већ се само изриче квалификација без основа, срачуната тако да ме увреди и понизи”, пише у жалби.
Пише и да је посало деманти, али да ови медији то нису објавили.
Редакције Српског телеграфа и Републике нису одговориле на жалбу.
Милена Васић је додала да су ипак постављена одређена питања другој страни, али да конкретна питања не задовољавају критеријум правила да се чује друга страна.
Према оцени Комисије за жалбе, Српски телеграф и Република прекршили су одредбе Кодекса које се односе на одговорност новинара, према којој је дужност медија да објављује чињенице, да негује етику јавне речи и да поштују право на одговор. Такође, прекршена је обавеза консултовања више извора.
Подизање тензија пред велики протест
Комитет правника за људска права (YUCOM), у својству организације која се бави људским правима, поднео је жалбу против дневног листа Ало јер је на насловној страни од 12. Марта објавио наслов “ТЕРОРИСТИ ТЕШКО ПОВРЕДИЛИ ПОЛИЦАЈЦА. Лазар Бачић задобио је језиве повреде док је радио свој посао, мучки с леђа напали су га демонстранти који су блокирали РТС и боксером ударили у лице”.
Како пише у жалби, на другој и трећој страни новина Ало објављен је текст са насловом “Унакажено лице поштеног полицајца увод у 15. март’’ са текстом испод наслова:’’Бољшевички пленумаши приликом блокаде РТС-а мучки са боксером ударили полицајца Лазара Бачића који је часно радио свој посао”.
YUCOM у жалби указује да су информације које је објавио Ало неистините, с обзиром на то да се непосредно након инцидента појавио снимак на ком се види да је припадник Жандармерије ударио колегу у цивилу.
“Дневни лист Ало тај снимак није објавио, те се сумња и у непристрасност његовог извештавања”, пише у жалби, “Износећи непроверене информације и не консултујући више извора, овакво извештавање своди се на острашћено изношење претпоставки и коментара, што никако није у јавном интересу грађана”, додаје YUCOM.
Тамара Skrozza је рекла да се у овом случају ради о изазивању страха.
„Посебно имајући у виду шта је уследило после тога, дизање тензија пред 15. март и ту дилеме нема. Мислим да је то важно зато што је читав случај конструисан управо ради подизања тензија у друштву и упирања прстом у студенте“, нагласила је Skrozza.
Јелка Јовановић је додала да је потпуно неодговорно на овај начин представљати догађаје који могу да се прате уживо.
„Ово је чисто искривљивање са намером да се изазове страх код одређеног броја грађана који нису благонаклони према власти“, казала је Јовановић.
Комисија за жалбе је и у последњем случају са јучерашње седнице једногласно одлучила да је Ало прекршио Кодекс, и то поглавље о истинитости извештавања, према којем медији треба тачно и непристрасно да извештавају, да праве јасну разлику између чињеница и нагађања и не смеју да објављују неосноване оптужбе. Такође, Кодекс је прекршен у делу који се односи на одговорност новинара, према којем је новинар дужан да ради у јавном интересу и да негује културу и етику јавне речи.
Ауторка: Ивана Крагуљ
1.Радован Лазић, Бруно Векарић, Светлана Ненадић, Гордана Јекић Брадајић, Светислав Рабреновић и Огњен Ђукић – Политика.рс – Жалба решена, нема прекршаја Кодекса
2.Јасмина Пауновић и Бојана Савовић – Политика.рс – Жалба решена, прекршај Кодекса
3. Јасмина Пауновић и Бојана Савовић – Новости.рс – Жалба решена, прекршај Кодекса
4. Јасмина Пауновић и Бојана Савовић – Ало.рс – Жалба решена, прекршај Кодекса
5.Златко Чобовић – Вечерње новости – Жалба решена, нема прекршаја Кодекса
6.Петер Червенак – БачкоТополски. нет – – Жалба решена, прекршај Кодекса
7.Јасмина Пауновић – Информер.рс– – Жалба решена, прекршај Кодекса
8.Бојана Савовић – Република.рс – Жалба решена, прекршај Кодекса
9.Жељко Савић – РТВ.рс – – Жалба решена, нема прекршаја Кодекса
10.Жељко Савић – Дневник.рс – – Жалба решена, прекршај Кодекса
11.Владимир Арсеновић – Српски телеграф/Република.рс – Жалба решена, прекршај Кодекса
12.YUCOM – Ало – Жалба решена, прекршај Кодекса
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.158
27.3.2025.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 157. седнице Комисије за жалбе, одржане 27.3.2025. године у 18 сати у Прес центру УНС-а.
Присутни сви чланови Комисије: Милена Васић, Надежда Будимовић, Јелена Петковић, Филип Шварм, Ана Мартиноли, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Златко Чобовић, Тамара Скрозза, Родољуб Шабић и Сања Павловић.
Остали присутни: Даница Ђокић (Славко Ћурувија фондација), Велимир Петровић (YUCOM), Снежана Репац и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
.
1.Разматрање жалбе Радована Лазића, Бруна Векарића, Светлане Ненадић, Гордане Јекић Брадајић, Светислава Рабреновића и Огњена Ђукића на текст објављен на порталу „Политика.рс“
2.Разматрање жалабе Јасмине Пауновић и Бојане Савовић на текст објављен на порталу „Политика.рс“
3. Разматрање жалбе Јасмине Пауновић и Бојане Савовић на текст објављен на порталу „Новости.рс“
4. Разматрање жалбе Јасмина Пауновић и Бојана Савовић на текст објављен на порталу „Ало.рс“
5.Разматрање жалбе Златка Чобовића на текст објављен у дневном листу „Вечерње новости“
6.Разматрање жалбе Петера Червенака на текст објављен на Фејсбук страни портала „БачкоТополски.рс“
7.Разматрање жалбе Јасмине Пауновић на текст објављен на порталу „Информер.рс“
8.Разматрање жалбе Бојане Савовић на текст објављен на порталу „Република.рс“
9.Разматрање жалбе Жељка Савића на текст објављен на порталу RTV.rs
10.Разматрање жалбе Жељка Савића на текст објављен на порталу „Дневник.рс“
11.Разматрање жалбе Владимира Арсеновића на текстове објављене у дневном листу „Српски телеграф“ и на порталу „Република.рс“
12.Разматрање жалбе Комитета правника за људска права на текст објављен у дневном листу „Ало“
Чланови Комисије су на почетку седице обавештени да ће Комисији наредних шест месеци председавати Милена Васић, док ће заменица председавајуће бити Сања Павловић.
1.Шесторо тужилаца за ратне злочине поднело је жалбу због интервуја (тадашње) кандидаткиње за главног јавног тужиоца за ратне злочине у поступку чекања на реизбор, у којем она говори о седморо јавних тужилаца који су изнели критике на њен рад пред избор новог главног тужиоца у мају прошле године. Седам тужилаца је изнело негативно мишљење о њеном раду, а она о њима неистините и негативне квалификације, чиме је, по мишљењу жалилаца, портал прекршио тачке 1, 2 и 3 из поглавља Новинарска пажња. Из расправе и одлучивања била је изузета Оливера Милошевић, запослена у „Политици“. Овом делу седнице није присуствовао ни Родољуб Шабић. У краћој дискусији Јелка Јовановић је указала на то да је тачно да је реч о интервјуу и да зато не може да се говори о прекршају Кодекса због тога што нема друге стране, али да је реч о веома озбиљној теми, да су изнете неке увредљиве квалификације и да би зато новинари морали много више да воде рачуна у оваквим ситуацијама, а не да се дозволе саговорницима да причају шта хоће. Комисија је потом једногласно одлучила да Кодекс није прекршен.
2.-4. О три жалбе Јасмине Пауновић и Бојане Савовић Комисија је водила обједињену расправу, с обзиром на то да је у сва три медија објављен исти текст. Из дела расправе и одлучивања о жалбама које се односе на портале „Politika.rs“ i „Novosti.rs“ била је искључена Оливера Милошевић. Надежда Будимовић је у расправи указала на то да ово није ни први пут да се појављују овакви текстови, нити први пут да о томе Комисија расправља, тако да је савим јасно да је Кодекс прекршен. Али, како је објаснила, то није случај када је реч о тачки која се односи на право на приватност, јер особе из јавног живота треба да имају неки вид толеранције на то што ће бити предмет медијских написа. Такође је тачно да се текстови односе на њихов професионални, а не приватни живот. Јелена Петковић је подсетила и на то да је само “Ало” потписао аутора текста, иако би коментар морао да има потпис аутора. Додала је и да је текст објављен пре него што је почела примена новог кодекса, те се не може одлучивати о тачки која се односи на забрану вођења кампања, али да би то свакако требало узети у обзир уколико тужитељке Пауновић и Савовић поднесу још неку жалбу. Комисија је, у три одвојена гласања, једногласно одлучила да су сва три медија прекршила тачке 1, 2 и 3 поглавља I, тачку 2 поглавља II и тачку 3 поглавља VIII.
5. Члан Комисије за жалбе Златко Чобовић поднео је жалбу због текста у којем је цитирано излагање председника Србије Александра Вучућа који, између осталог, каже: „На деветом смо од десет степеника до тоталне катастрофе… морамо поново да почнемо да обнављамо инфраструктуру како бисмо имали склоништа у која можемо да сместимо милион и по људи…”, што је лист пренео “без напомене, ограде или резерве” и тиме прекршио тачку 3поглавља III, тачку 6 поглавља V и тачку 4 поглавља VIII. Из расправе и одлучивања били су изузети подносилац жалбе Златко Чобовић и Оливера Милошевић.Председавајућа Милена Васић рекла је да се у овом случају ради о озбиљној етичкој дилеми између поштовања Кодекса и доследног преношења и документовања изјава функционера, односно о томе у којој мери и медиј учествује у ширењу онога што функционер говори, с једне стране и обавезе да то пренесе, с друге стране. Тамара Скрозза се сагласила да је тема веома озбиљна и да је велико питање где је граница. Рекла је би требало правити селекцију и да су у праву они који тврде да ипак треба направити границу између права јавности да зна и онога што функционер изговара. Нема чаробног рецепта и требало би добро вагати сваки пут, али, би, ту границу, по њеном мишљењу, требало повући на повредама личних права, у случају да изјава крши право на приватност или претпоставку невиности или неко друго право људи о којима говори. У сваком другом случају постоји опасност да Комисија почне да се бави уређивачком политиком медија, на шта нема право, без обзира шта ко мисли о тој уређивачкој политици. Зато мисли да Кодекс у овом случају није прекршен. Јелка Јовановић је, насупрот томе, рекла да је жалилац у праву, да Кодекс јесте прекршен, да је реч о за јавност увредљивој изјави, која је изазвала панику и узнемирање и да нема оправдања за редакцију која је то пренела на овакав начин. Додала је да јој је жао што жалбом нису обухваћени и други медији који су такође пренели ову изјаву. Филип Шварм је рекао да је потпуно сагласан са свим Чобовићевим оценама, али да мисли да је Комисија у овом случају “немоћна”, јер нема прекршаја Кодекса. Указао је на то да су готово сви медији и друштвене мреже пренели изјаве председника Републике са конференције за медије и да није у реду да се одлучује само о једном медију, али ни да “публика није мало дете” да би новинари морали да је штите од оваквих изјава. Надежда Будимовић је оценила да Кодекс није прекршен, али и да текст није баш пример професионалног новинарства, које „Новости“ бране у тексту који су објавиле као одговор Савету за штампу, већ само „пресликана“ изјава једног функционера. Да је било новинара и новинарства поставили би нека од бројних питања која су и грађани постављали у коментарима и бавили би се озбиљно овом темом. Након дискусије, Комисија је, са осам гласова за и једним против, одлучила да “Вечерње новости” нису прекршиле Кодекс.
8.Бојана Савовић је жалбу поднела због текста у којем пише да је „ипак одлучила да стоји и протестује испред Палате правде у Београду“, иако је Тужилаштво „затрпано предметима“. Савовић је у тексту означена и као „тужитељка наклоњена опозицији и опозиционим медијима“. Чланови Комисије за жалбе су, након краће расправе, одлучили да су прекршене тачке 1, 2 и 3 поглавља I, тачка 2 поглавља II, тачке 2 и 3 поглавља III и тачка 3 поглавља V.
10.Што се тиче текста који је објављен на сајту “Дневника”, Милена Васић је рекла да је пренета само једна страна и да је занимљиво да имамо два текста на исту тему, од којих један крши Кодекс, а други не. Оливера Милошевић је поставила питање када је одржана конференција за новинаре и да ли је можда “Дневник” у другом тексту објавио и то. Надежда Будимовић је рекла да би у оваквим случајевима где неко директно некога оптужује или вређа, требало да се позове и та друга особа да и она нешто каже. Милена Васић је истакла да је индикативно то што је истог дана када је објављено саопштење, одржана и конференција за новинаре, а медиј је одлучио да пренесе само једну страну. Јелена Петковић је рекла да није нашла на сајту “Дневника” посебну вест у којој се могу прочитати Савићеви аргументи. Дакле, није спорно преносити саопштење, али ако већ уредничку одлуку донесеш да објавиш нечије име, презиме и имејл, онда би требало да испоштујеш и ту особу чије се име спомиње у тексту, да јој даш прилику да одговори, сматра Петковић. Комисија је, након расправе, одлучила да су прекршене тачке 1, 2 и 4 Поглавља I и тачка 3 поглавља VIII.
11.Вршилац дужности директора Агенције за акредитацију здравствених установа Владимир Арсеновић поднео је жалбу због серије текстова о њему који су објављени у периоду од 30. јануара до 5. фебруара, као и због тога што није објављен његов одговор. Навео је, између осталог, да су закључци аутора текста неистинити и малициозни и да читаоце наводе на погрешне закључке. Милена Васић је рекла да Комисија не може да утврђује, нити је то њена надлежност, шта је у овом компликованим случају тачно, те зато не може да се изјашњава о томе да ли су прекршене одредбе које се односе на истинитост извештавања. Тачно је и да су жалиоцу ипак постављена одређена питања, али да, без обзира на то, није задовољен критеријум да се чује и друга страна. Родољуб Шабић је оценио да није непходно утврђивати чињенице из текста, јер је Кодекс очигледно прекршен већ начином извештавања и тоном текстова. Комисија је потом једногласно одлучила да су прекршене тачке 1, 2 и 6 поглавља III и тачке 3 и 4 поглавља VIII.
Седница је завршена у 19.35 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Милена Васић
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биче одржана у четвртак, 27. марта у 18 сати у Прес центру УНС-а.
Комисија ће разматрати следеће жалбе:
1.Радован Лазић, Бруно Векарић, Светлана Ненадић, Гордана Јекић Брадајић, Светислав Рабреновић и Огњен Ђукић – Политика.рс
2.Јасмина Пауновић и Бојана Савовић – Политика.рс
3. Јасмина Пауновић и Бојана Савовић – Новости.рс
4. Јасмина Пауновић и Бојана Савовић – Ало.рс
5.Златко Чобовић – Вечерње новости
6.Петер Червенак – БачкоТополски. нет
7.Јасмина Пауновић – Информер.рс
8.Бојана Савовић – Република.рс
9.Жељко Савић – РТВ.рс
10.Жељко Савић – Дневник.рс
11.Владимир Арсеновић – Српски телеграф/Република.рс
12.YUCOM – Ало
Седница је отворена за јавност.
После дуге и тешке болести ноћас је преминула позната југословенска и српска новинарка Надежда Гаће, оснивачица и главна уредница недељника Нови магазина, једна од оснивачица Савета за штампу и председница Управног одбора Савета од 2013. до 2014. године.
Надежда Гаће рођена је 1950. године у Инђији. Класичну гимназију завршила је у Сплиту, а студије југословенске књижевности и српског језика на Филолошком факултету у Београду. Новинарством се бавила од 1974. године, а радни век је започела у Радио телевизији Београд где је напредовала до уреднице и коментаторке.
Након чувене Осме седнице ЦК СКС-а 1987. године, Надежда Гаће је суспендована са места уредника-коментатора у РТБ, после које је дала отказ и новинарску каријеру наставила у Јутелу и љубљанском Делу. Након гашења Јутела и распада СФРЈ радила је у Борби, Нашој Борби и Данасу, а 2011. основала је издавачко предузеће Агенда2020 и недељник Нови магазин и истоимени портал.
У два мандата од 2006-2010 била је председница Независног удружења новинара Србије (НУНС).
Осим што је оставила неизбрисив траг на медијског сцени, Надежда Гаће је ауторка више запажених књига, као неуморна боркиња за људска права међу оснивачима је више угледних невладиних организација.