sofija

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.139
31.8.2023.
Београд

                                                                                                ЗАПИСНИК

Са 138. седнице Комисије за жалбе, одржане 31.8.2023. године у 18 сати у Прес центру УНС-а.

Присутни чланови Комисије: Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Надежда Будимовић, Владо Мареш, Драган Ђорђевић, Вида Петровић Шкеро, Тамара Скрозза, Јелена Петковић, Филип Шварм и Златко Чобовић

Одсутни чланови Комисије: Снежана Андерјевић

Остали присутни: Родољуб Шабић, Ана Мартиноли, Сања Павловић и Милена Васић, новоизабрани чланови Комисије за жалбе, Марко Драгославић и Анђелија Стојковић из „Фонета“, Уна Грекуловић и Соња Живковић из „Цензоловке“, Александар Вукајловић са портала „Е-сигурност“ и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:

1.Разматрање жалбе Дамира Аговића на текст објављен на порталу „ГМ Пресс“
2.Разматрање жалбе Златка Чобовића због текстова објављених на порталима „Објектив.рс“ и „Хyпетв“
3.Разматрање жалбе СББ д.о.о. због текста објављеног на порталу „ТелеСрбија“

На почетку седнице председавајућа је саопштила да седници присуствују Ана Мартиноли, Сања Павловић, Милена Васић и Родољуб Шабић, који ће од наредног месеца бити чланови Комисије за жалбе, уместо Снежане Андрејевић, Виде Петровић Шкеро, Драгана Ђорђевића и Влада Мараша, којима истиче мандат.

1. Дамир Аговић, један од организатора грађанских протеста у Горњем Милановцу, поднео је жалбу, верујући да је, супротно Кодексу, објављено наводно реаговање удружења које не постоји, као и да су прекршене одредбе Кодекса које забрањују дискриминацију, у овом случају на основу порекла. Тамара Скрозза је у току расправе, предложила да се Комисија изјасни и о томе да ли је прекршена и тачка 2 поглавља II, по којој политички и економски инетереси издавача не смеју да утичу на уређивачку политику на начин који би за последицу имао нетачно, необјективно, непотпуно и неблаговремено информисање јавности, јер је саопштење такво да би га објавио само неко ко заступа одређену политичку опцију. Сваки политички неутралан уредник би га одбацио. Јелена Петковић се сагласила са овим, додајући да је редакција објавила саопштење без икакве ограде или објашњења. Нагласила је да медији нису дужни да објављују било чија саопштења и да, када су већ одлучили да то ураде, било је логично да читаоцима објасне о каквом удружењу је реч, јер није битно да ли је оно регистровано или није, већ зашто редакција нема „ограду“ у односу на оно што су саопштили. Јелка Јовановић је, насупрот овоме, рекла да удружења грађана „не морају никоме да се правдају“, те да не види никакав прекршај Кодекса у томе што је саопштење објављено. Оливера Милошевић је указала да је, осим предложене тачке 4 поглавља V Кодекса, по њеном мишљењу, прекршена и тачка 1 поглавља IV, која се такође односи на забрану дискриминације, тачније смерница два по којој је новинарска професија неспојива са ширењем било које врсте стереотипа. Рекла је, међутим, и да није сагласна са Тамаром у вези са политичким интересима издавача, јер Комисија нити има довољно информација о томе, нити је њен посао да утврђује који је мотив редакције био да објави саопштење. Додала је да могу да постоје и неформална удружења која имају већи утицај од формалних. Филип Шварм се сагаласио са Скроззом, тврдећи да ниједна професионална редакција не би објавила овакво саопштење, та одлука је политички „стејтмент“ редакције и њено политичко сврставање. Рекао је да не знамо да ли то удружење заиста постоји или не, али ако редакција објави саопштење којим се шири говор мржње, то сакривање или формалне или неформалне организације је чини саучесником. Оливера Милошевић је нагласила да она, да је уредник, не би објавила овакво саопштење, али да Комисија ипак не може знати да ли је у питању политички мотив. Тамара Скрозза је појаснила да је у овом случају удружење потпуно небитно, као и шта је био њихов мотив да се огласе, важна је уредничка одлука и селекција коју је уредник направио, која је била врло политички обојена. Након дискусије, Комисија је гласала о свакој од предложених тачака Кодекса, па је за одлуку да је прекршена тачка 4 поглавља V гласало девет чланова Комисија, док је једна чланица била против, за одлуку да је прекршена тачка 1 поглавља IV било је осам чланова, док су два била против. Са истим бројем гласова за и против донета је и одлука да је прекршена тачка 2 поглавља II.

2. Члан Комисије за жалбе Златко Чобовић поднео је жалбу због текстова објављених на два портала у којима се тврди да је малолетни убица из школе Владислав Рибникар покушао да побегне, што је саопштењем демантовао МУП. Златко Чобовић био је изузет из расправе и одлучивања о овој жалби. Јелка Јовановић је оценила да су текстовима прекршене све тачке Кодекса које су наведене у жалби. Подсетила је да је Комисија већ одлучивала више пута текстовима који се односе на ову трагедију о којој је, нажалост, готово све што је објављено – објављено супротно Кодексу новинара. Оливера Милошевић је предложила да се Комисија изјасни и о прекршају тачке 8 поглавља IV, која забрањује новинарима да међу људе уносе неоправдан страх, те да се то сигурно догодило јер се инфомација односи на масовног убицу због кога су сви у страху. Драган Ђорђевић се сагласио са овим, додајући да има утисак да је ова лажна вест и пласирана са циљем да изазове страх код читалаца. Надежда Будимовић је истакла и да је реч о покушају да се и даље медијски профитира на стравичном злочину. Објављена је инфомација која то заправо и није, већ трач, како би се и даље манипулисало и профитирало на томе. Филип Шварм је указао и на то да формално није прекршена тачка 3 поглавља I, која обавезује новинара да наведе извор, али да је дух Кодекса прекршен тиме што је као извор наведен „Информер“. Истакао је да се таблоиди и разни опскурни медији често позивају једни на друге и да то „мајка фејк њуз новинарства“ и да Комисија, нажалост, о овоме не може да се изјасни. Вида Петровић Шкеро је навела да је у овом случају реч о толико грубом кршењу Кодекса да „је мучно и говорити о томе“. „Информер“ је објавио лажну инфомацију, па уклонито, а ови портали су то пренели и нису уопште реаговали ни на то што је МУП саопштењем демантовао „Инфромерова“ сазнања. Упитала је да ли се ти новинари у уредници икада запитају како се осећају родитељи убијене деце или деца која су била на списку убице када овако нешто прочитају и да ли медији најављују да ће он поново да убије. Нагласила је да је реч о толико грубим прекршајима да би о томе требало да размишљају и они који се баве правом медија да обављају тај посао. Чланови Комисије су потом једногласно одлучили да су оба медија прекршила тачке 1, 2 и 4 поглавља I, тачке 1 и 2 поглавља V и тачку 8 поглавља VI. Вида Петровић Шкеро је потом захвалила Златку Чобовићу који најредовније од свих чланова Комисије подноси жалбе, јер је помогао да се укаже на драстичне прекршаје у многим ситуацијама у којима се није могло очекивати да ће се жалити људи који су повређени тим текстовима.

3. У жалби компаније СББ наведено је да је објављено пет нетачних, непотпуних и манипулативних информација, које се у суштини односе на то да ли су њихови Општи услови у складу са новим Законом о електронским комуникацијама. Портал је, како су истакли, објавио инфомације које нису претходно проверили, нису контактирали СББ, ни друге изворе, нити су читаоцима предочили своје пословне односе са конкурентом СББ. Жалилац није био задовољан тиме што је објављен одговор и остао је при захтеву да се о жалби изјасни Комисија. Јелка Јовановић је рекла да за три године, колико је чланица Комисије, није било компликованијег случаја, те да се случај већим делом не односи на оно што је предмет одлучивања Комисије, али да је сагласна са тврдњом жалиоца да би на неке портале требало обратити пажњу. Тамара Скрозза је рекла да ће остати уздржана приликом гласања, јер мисли да оно што је наведено и у жалби и у одговору на жалбу није тема за Савет за штампу и није ни требало да се нађе пред Комисијом. Подносилац жалбе вероватно, објаснила је, има неке своје разлоге зашто се обратио Савету, али у овом случају није реч о новинарској пажњу, већ је главно питање да ли је оно што је објављено истинито, а Комисија није квалификована да то утврди. То је посао за РАТЕЛ или за суд. Сам текст, како је оценила, није класичан новинарски текст и тешко је уопште говорити о томе да ли су поштовани новинарски стандарди. Надежда Будимовић је, ипак, мислила да јесте реч о информативном садржају и да СББ јесте имао право да се жали, али да њихови наводи „не уливају поверење“ и да све иде у прилог томе да је текст солидно написан. Додала је да Комисија не може да утврди истинитост и да је можда једина замерка да није било друге стране, али накнадно је објављен одговор. Златко Чобовић је рекао да текст није написан са довољно пажње, али да је сагласан са Тамаром да Комисија не може да зна да ли је то што је објављено истинито или није. Рекао је и да нема доказа о пословној повезаности портала са конкуренцијом СББ-а и да Комисија не треба тиме ни да се бави. Филип Шварм је сматрао да је ту пословну повезаност требало да докаже жалилац и да није на члановима Комисије да то утврђују, те да је цео случај за РАТЕЛ или за суд. Додао је да текст није најбоље написан, али да у њему не види никаву малициозност, нити прекршај Кодекса. Комисија је, по окончању расправе, са осам гласова за, једним против и једним уздржаним одлучила да није прекршен Кодекс новинара Србије.

Седница је завршена у 19.10 сати.

Записник водила                                                                                                     Председавајућа

Гордана Новаковић                                                                                       Вида Петровић Шкеро