Menu
LATINICA | ЋИРИЛИЦА | ENGLISH

sofija

About sofija

Posts by :

Broj žalbi Savetu ostao isti

Izvor: FoNet BEOGRAD – Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković izjavila je danas da ove godine nije povećan broj zahteva državnih i organa lokalne samouprave koji raspisuju medijske konkurse za informacijama o merama koje je to samoregulatorno telo izreklo medijima u prethodnoj godini, niti se bitno promenio broj žalbi upućenih Saveta za štampu.

“Nema bitne razlike u broju žalbi Savetu, u okviru je proseka. U ovoj godini, do danas, pristigla je 51 žalba, u 2023. godini 125, 2022. godini 85, a u 2021. godini 110 žalbi”, izjavila je Gordana Novaković za Udruženje novinara Srbije (UNS).

Gordana Novaković je dodala da od državnih organa, odnosno organa lokalne samouprave koji raspisuju konkurse za projektno sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja, poslednjih nekoliko godina Savet za štampu dobija između 70 i 90 zahteva godišnje. 

Autorka: Vesna Milosavljević

Zapisnik sa sto četrdeset devete sednice 25.07.2024.

SAVET ZA ŠTAMPU

Komisija za žalbe

Br.150
25.7.2024.
Beograd

ZAPISNIK

Sa 149. sednice Komisije za žalbe, održane 25.7.2024. godine u 18 sati u prostorijama Saveta za štampu.

Prisutni članovi Komisije: Nadežda Budimović, Jelena Petković, Filip Švarm, Ana Martinoli, Rodoljub Šabić, Jelka Jovanović, Milena Vasić, Olivera Milošević, Sanja Pavlović i Bojan Cvejić (umesto Zlatka Čobovića)

Odsutni članovi Komisije: Tamara Skrozza

Ostali prisutni: Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu

 

Dnevni red:

      1.Razmatranje žalbe Marka Vidojkovića na tekst objavljen na portalu “Politika.rs”

  1. Razmatranje žalbe Marka Vidojkovića na tekst objavljen na portalu “Novosti.rs”
  2. Razmatranje žalbe Nenada Kulačina na naslovnu stranu dnevnog lista “Srpski telegaf”
  3. Razmatranje žalbe Nenada Kulačina na naslovnu stranu dnevnog lista “Informer”
  4. Razmatranje žalbe Nenada Kulačina na naslovnu stranu dnevnog lista “Alo”

 

Na početku sednice članovi Komisije su obavešteni da je Asocijacija medija odlučila da na ovoj sednici odsutnog Zlatka Čobovića zameni Bojan Cvejić.

 

1.-2. Komisija je o dva žalbe Marka Vidojkovića vodila objedinjenu raspravu. Iz rasprave i odlučivanja bila je izuzeta Olivera Milošević, zaposlena u “Politici”. Vidojković je u žalbama naveo da su u spornin tekstovima netačno interpretirani, odnosno izvučeni iz konteksta, navodi iz njegove kolumne, te da je time prekršen Kodeks i ugrožena njegova bezbednost. Članovi Komisije su se u toku rasprave saglasili da su žalbe osnovane, s tim što je Milena Vasić ukazala da bi, bar novinari koji se žale, trebalo da navedu u žalbi koje su odredbe Kodeksa prekršene, odnosno da se malo više potrude prilikom obrazlaganja žalbe. Rodoljub Šabić se sa ovim nije saglasio, ističući da Savetu mogu da se obrate i nekompetentni ljudi, koji ne moraju da poznaju Kodeks, te da je u ovom slučaju žaliocu bilo potpuno očigledno da je Kodeks prekršen, i bez pozivanja na konkretne odredbe. Nadežda Budimović je rekla da je nedopustivo da se ljudima na ovakav način lepe etikete. Po njenom mišljenju, ključna je rečenica da „autošovinisti žale što i sami nisu bili učesnici nacističkih orgija“. Istakla je da je dozvoljeno polemisati sa autorom kolumne, koja, kako je rekla, i ima dosta nedostataka, ali se to ne sme raditi zlonamerno i posebno se ne sme zloupotrebljavati naslov, kao što je to urađeno u „Politici“. Članovi Komisije su, posle rasprave, jednoglasno odlučili da je portal „Politika.rs“ prekršio tačke 1 i 2 poglavlja I, tačku 1 poglavlja II, kao i tačku 3 poglavlja V. Komisija je, takođe jednoglasno, odlučila i da je portal „Novosti.rs“ prekršio tačke 1 i 2 poglavlja I i tačku 3 poglavlja V:

 

3.-5. Komisija je objedinjenu raspravu vodila i o tri žalbe Nenada Kulačina, koje su podnete zbog, kako je naveo, naslovnih strana na kojima je uz njegovu fotografiju objavjeno nešto što nikada nije rekao ili napisao. Ovi naslovi se, kao i u slučaju Marka Vidojkovića, odnose na njegovu kolumnu. U toku diskusije, Filip Švarm je naglasio da je najveći problem sa ovim naslovnim stranama što se uz ovakve naslove objavljuju i fotografije ljudi koji se na taj način targetiraju i dovode u opasnost i oni i mediji u kojima objavljuju svoje tekstove. Rekao je da nije uspeo da pronađe u Kodeksu obredbu pod koju bi to moglo da se podvede, ali da bi svakako u obrazloženju odluke trebalo navesti da je reč o neprihvatljivoj i opasnoj praksi. Rodoljub Šabić je, međutim, ocenio da je reč o veomа delikatnoj stvari. Po njegovom mišljenju, ovo jeste ozbiljna povreda ugleda i časti, ali je pitanje šta se podrazumeva pod tagretiranjem. Ukoliko je to nešto što ugrožava nečiju bezbednost, ovo u krivično-pravnom smislu to nije, iako je nepristojno, ružno, brutalno klevetanje i potencijalno je opasno. Milena Vasić se saglasila da to u krivično-pravnom smislu nije ugožavanje sigurnosti, ali da je u sociološkom smislu ovo kampanja koja vodi stanju ugrožene sigurnosti i dodala da je vođenje kampanja širenjem lažnih informacija i klevetanjem apsolutno nedozvoljeno. Filip Švarm je istakao da je veoma važno to što ovakve pretnje dolaze sa pozicija moći, da je to režimska poruka, a da već imamo iskustvo do čega mogu da dovedu medijski prilozi koji imaju za cilj da dehumanizuju ljude. Komisija zato mora da ukaže na tu opasnost. On je podsetio na slučaj Olivera Ivanovića, ali i kolega iz redakcije “Vremena” Dejana Anastasijevića, kome je postavljena bomba i Teofila Pančića, koji je pretučen i dodao da je i u ovom slučaju reč o zastrašivanju koje može imati posledice. Olivera Milošević je rekla da posao Komisije nije da utvrđuje da li postoji krivično-pravna odgovornost, nego da li je prekršen Kodreks, koji mora da važi za sve jednako, te da su članovi Komisije dužni da ukažu na svako targetiranje koje nekoga može dovesit u opasnost. Nadežda Budimović je takođe rekla da Komisija utvrđuje odgovornost novinara i šta oni ne smeju da rade, a ta odgovornost u ovom slučaju nesumnjivo postoji. Navela je da je ovakvo pisanje relativno nova pojava u našem novinarstvu, a reč je o progonu ljudi, kontinuiranoj kampanji koja vodi uništavanju njihove ličnosti. Jelena Petković je ukazala na to da ne možemo ni da predvidimo posledice poruka koje su poslate tekstovima i fotografijama na ovim naslovnim stranama. Komisija je potom u tri odvojena glasanja jednoglasno odlučila da su „Srpski telegraf“, „Alo“ i „Informer“ prekršili tačke 1, 2 i 5 poglavlja I, tačku 1 poglavlja V i tačku 1 poglavlja VII.

 

Sednica je završena u 18.55 sati.  

 

 

Zapisnik vodila                                                                                               Predsedavajuća

 

Gordana Novaković                                                                                        Jelena Petković

Snimak sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 25.07.2024.

🎥Snimak sa javne sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu, održane 25.07.2024, možete pogledati na našem Jutjub kanalu putem sledećeg linka:

 

Najava sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 25.07.2024.

Sednica Komisije za žalbe Saveta za štampu biće održana u četvrtak, 25. jula u 18 sati u prostorijama Saveta za štampu.

Komisija će razmatrati sledeće žalbe:

1. Marko Vidojković – Politika.rs

2.Marko Vidojković – Novosti.rs

3.Nenad Kulačin – Srpski telegraf

4.Nenad Kulačin – Alo

5.Nenad Kulačin – Informer

Sednica je otvorena za javnost

Kodeks kao Sveto pismo

(Izvor: FoNet) BEOGRAD – Veštačka inteligencija ne može da ugrozi autorstvo, ali može da preobrazi novinsku fotografiju, izjavila je FoNetu docentkinja na Fakultetu za medije i komunikacije Milena Đorđević i ocenila da su fotoreporteri često najetičnija karika pojedinih medija.

Autorka: Sofija Vukajlović
 
 

Fakultet političkih nauka marginalizovao predmet Medijska etika u vreme kada je postala ne samo novinarski nego i društveni problem

(Izvor: Cenzolovka) U doba masovnog širenja dezinformacija i propagande, što dovodi i do političkih previranja, kao i zbog katastrofalnog izveštavanja o nasilju prema deci, ženama, neistomišljenicima ili marginalizovanim grupama, koje za posledicu ima društvene sukobe, etička pitanja u medijima su godinama u prvom planu i u Srbiji i u svetu. Istovremeno, na najvećoj katedri za novinarstvo, na Fakultetu političkih nauka – etika više nije obavezan predmet

Ilustracija: Cenzolovka (uz pomoć veštačke inteligencije)

Iste godine kada je Savet za štampu u izveštaju izneo podatke o najvećem broju kršenja Kodeksa novinara Srbije u poslednjih pet godina (samo u dnevnim listovima je u poslednjih šest meseci 2021. zabeleženo 5.715 prekršaja), na najstarijoj katedri za novinarstvo etika je stavljena na marginu. Fakultet političkih nauka (FPN) je predmet Medijska etika i samoregulacija u medijima 2022. godine izbacio sa spiska obaveznih predmeta za studente novinarstva.

Etički problemi na novi način došli su do izražaja i tokom izbora dekana FPN-a u junu, kada su studenti protestovali a više članova Saveta FPN-a podnelo ostavke zbog predloga da šef Odeljenja za novinarstvo FPN Slaviša Orlović bude izabran.

Na kraju je Orlović podneo ostavku.

Nisu samo ti događaji oko izbora dekana podsetili na važnost etičkih pitanja. I u Srbiji i u svetu ona su poslednjih godina u prvom planu i zbog masovnog širenja dezinformacija, propagande i teorija zavera.

Iste godine kada je Savet za štampu izneo podatke da je Kodeks novinara u dnevnim listovima u poslednjih šest meseci 2021. prekršen čak 5.715 puta, na najstarijoj katedri za novinarstvo etika je stavljena na marginu

Kršenje Kodeksa novinara kod nas u izveštavanju prorežimskih tabloida i televizija postalo svakodnevno, često i brutalno.

Istovremeno se, kao što podsećaju naši sagovornici, preko medija promoviše nasilje u društvu, informisanje se u ogromnom delu medija pretvorilo u podršku vlastima, uz organizovane hajke protiv njenih kritičara.

Uprkos tome, studenti novinarstva na FPN-u, kako su nam rekli, nemaju priliku da često razgovaraju o etičkim problemima u izveštavanju o masovnim zločinima, o deci ili osetljivim društvenim grupama.

Šta o tome imaju da kažu profesori na Odeljenju za novinarstvo – nismo uspeli da saznamo (videti boks). Prebacivali su nas od jednog do drugog – od šefova Odeljenja i Katedre za novinarstvo i komunikologiju, do profesora i docenata.

Nemar i nepromišljenost u pisanju programa 

A evo šta kažu sadašnji i bivši studenti/kinje.

Nikolina Bonić i Milica Perić, koje su upisale novinarstvo 2022. godine, ističu da novinarski predmeti trpe zbog velike zastupljenosti politikoloških.

Pokušaji da dobijemo odgovor na pitanje zbog čega je medijska etika margina-lizovana na vodećem fakultetu za novinarstvo u Srbiji, završili su se tako što su nas profesori nadležni za studijski program novinarstva prebacivali sa jed-nog na drugog

„Apsurd je to što biramo između novinarskih predmeta i to mora da se promeni. Greška je što etika nije obavezna. Posledice toga vidimo svakodnevno. Ne samo da bi morao da bude obavezan predmet, etika treba da prožima sve druge predmete. Sve to nam govori o nemaru i nepromišljenosti u pisanju programa“, kaže Nikolina Bonić za Cenzolovku.

„Predmeti su neorganizovani i loše raspoređeni. Svake godine imamo bar po dva predmeta koja nisu obavezna – a trebalo bi da budu“, dodaje Perić.

Bonić primećuje da je posebno važan problem to što su znanja stečena iz politikoloških predmeta više vrednovana. Ista ta znanja su, dodaje Perić, malo upotrebljiva u praktičnom radu novinara.

Profesori politikologije imaju odlučujuću reč u pravljenja novinarskih programa. Oni čine većinu u nastavnom kadru, pa ni profesori koji predaju novinarstvo nisu zadovoljni statusom njihovih predmeta.

KAKO DOĆI DO INFORMACIJA NA ODELJENJU I KATEDRI ZA NOVINARSTVO?

Pokušaji da dobijemo odgovor na pitanje „Zbog čega je medijska etika marginalizovana na vodećem fakultetu za novinarstvo u Srbiji“ završili su se tako što su nas profesori nadležni za studijski program novinarstva – od šefa Odeljenja i šefa Katedre za novinarstvo i komunikologiju, pa do profesora i docenata – prebacivali sa jednog na drugog, ne želeći da se izjasne o statusu predmeta Medijska etika i samoregulacija u medijima.

Pošto smo kontaktirali šefa Odeljenja za novinarstvo i komunikologiju i kandidata za dekana Slavišu Orlovića, on nas je uputio na šefa Katedre za novinarstvo i komunikologiju i profesora Novinarstva u štampi i Istraživačkog novinarstva Veselina Kljajića.

Uz obrazloženje da je „gužva na fakultetu zbog predstojećih izbora“, Kljajić odgovara da „nije prava adresa, jer je i sam bio protiv odluke da etika bude izborni predmet“.

Kljajić nas usmerava na predmetnu profesorku Jelenu Surčuliju Milojević, koja je zbog bolesti sprečena da odgovori.

Kontaktirali smo prodekanku za prvi stepen studija Nataliju Perišić, koja nas je vratila na početak tako što nas je usmerila ponovo na šefa Odeljenja Slavišu Orlovića.

Perišić nam je odgovorila samo da „odeljenja samostalno odlučuju o svojim kurikulumima, uz kolegijalno uvažavanje svih“, ali da uvođenje ili isključivanje bilo kog od predmeta ne može da komentariše.

Kaže i da „nije dovoljno kompetentna da komentariše o odnosu politikoloških i novinarskih predmeta niti da procenjuje koja znanja su novinarima potrebna“.

„Žao mi je da na Fakultetu političkih nauka ljudi koji treba da školuju obrazovane novinare ne znaju šta je fundamentalni predmet, ili da iz ličnih kalkulacija i nekih svojih interesa ne vode računa o opštem interesu studenata“, kaže profesor u penziji Čedomir Čupić, koji je osnovao predmet Medijska etika 2009. godine.

Bivši urednik portala Danas online i N1, doskorašnji član Komisije za žalbe Saveta za štampu, i doktorand na Fakultetu političkih nauka Bojan Cvejić kaže da je veliki broj obaveznih predmeta trenutno na FPN mnogo manje koristan od Medijske etike, koja treba da bude osnova za bavljenje novinarstvom.

„S jedne strane, dobro je da je medijska etika uvršćena kao izborni predmet na studije novinarstva na FPN, s obzirom na to da do pre nekoliko godina nije bila ni u ponudi studentima na ovom fakultetu. Imajući u vidu značaj novinarske etike i sve većeg nepoštovanja etičkih i profesionalnih standarda u medijima u Srbiji, Etika u medijima bi trebalo da bude obavezan predmet koji bi studenti slušali već na prvoj godini studija“, naveo je Cvejić.

Bojan Cvejić (foto: Medija centar Beograd)

Prema njemu, značaj etike ogleda se i u tome što veliki broj medija u svetu, a poslednjih godina i u Srbiji, razvija interne etičke kodekse za svoje zaposlene. Ti dokumenti se koriste na svim nivoima sve češće, a u skladu sa novim izazovima sa kojima se suočava moderno novinarstvo. Danas posebno u vezi sa upotrebom veštačke inteligencije.

Važno je da razgovaramo o etici 

Dominantna medijska slika u Srbiji danas ne daje ni pet para za kršenje ne samo novinarskog, već ni osnovnog ljudskog morala. To sve češće viđamo kada je u pitanju  izveštavanje o ubistvima i nestanku dece, nasilju prema ženama, namerno dezinformisanje javnosti, propaganda ili zastrašivanje i hajke protiv kritičara režima.

Profesorka FPN u penziji Snježana Milivojević navodi da je 2022. godine značajno izmenjen studijski program na Fakultetu političkih nauka, ali etika bi trebalo da zadrži status obaveznog predmeta, i da „na FPN-u sigurno razmatraju posledice ove odluke“.

Snježana Milivojević (foto: Medija centar Beograd)

Milivojević kaže da je moguće da studenti potrebna znanja iz etike dobijaju i kroz druge predmete, jer su etički postulati nerazdvojivi od profesije.

Iako je naša svakodnevica ispunjena senzacionalističkim naslovima, tekstovima čiji je cilj propaganda i direktno degradiranje osobe, a potom i svim ostalim što nam donose rijaliti programi, profesorka Snježana Milivojević ističe da za to nisu krivi profesionalni novinari.

„Nisu tabloidi ili rijaliti programi ovde skandalozni zato što su novinari u Srbiji lošiji nego u drugim zemljama, već zato što se čitavu deceniju politički i finansijski podržava takav sadržaj. Tamo gde su mediji zarobljeni, i profesija nije slobodna, oni koji se pridržavaju etičkih normi su važna i svetla manjina, ali ne mogu da zaustave sunovrat“, kaže Milivojević.

MILIVOJEVIĆ: „GRAĐANIN KEJN“ I „SPOTLAJT“ U NASTAVI O ETICI

Profesorka Snježana Milivojević podseća da ima mnogo načina da se etika u nastavi učini zanimljivom studentima: seminarima, stručnim programima i kursevima. To mogu pohađati i novinari koji rade u medijima. Rezultat bi mogao doprineti „oporavku ovdašnjeg sumornog novinarstva“.

„Postoji odličan kurs sa čuvenog univerziteta Anenberg u SAD „Medijska etika na filmu”. Kao povod za razgovor koriste se važni filmovi sa novinarskom tematikom kao što je Građanin Kejn, i noviji filmovi kao Spotlajt. Na mnogim univerzitetima rade se studije slučaja, analize dobrih i loših praksi, slučajeva koji su obeležili istoriju novinarstva. Savet za štampu ima obimnu građu svojih istraživanja i odluka koje bi studenti mogli da istraže i na njima uče. Društvene mreže, upotreba veštačke inteligencije ili dip fejk su studentima stalna tema, pa bi se njima rado bavili i na nastavi“, navodi Milivojević.

Docent na Žurnalistici Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, predavač u Novosadskoj novinarskoj školi i glavni urednik Fejk njuz tragača Stefan Janjić kaže da je Medijska etika obavezan predmet na njegovom fakultetu, a studenti dodatno mogu da izaberu i kurs Bioetike i medija. Medijska etika je, kaže Janjić, sastavni deo i drugih novinarskih predmeta.

„Angažovan sam i na obaveznom predmetu Izveštavanje o drugom, gde se čitavog semestra bavimo principima etičkog izveštavanja o osetljivim grupama. Ako uzmem u obzir i svoje druge predmete, rekao bih da su izuzetno retki oni časovi na kojima ne razgovaramo o barem nekoj etičkoj nedoumici. Iako smatram da je važno da Novinarska etika postoji kao zaseban predmet, verujem da etička pitanja mogu biti kvalitetno pokrivena i kroz druge predmete“, navodi Janjić.

Stefan Janjić (foto: Medija centar Beograd)

Tokom prve dve godine studija, na Fakultetu političkih nauka studenti se etike dotaknu tek u pojedinim predmetima, bilo da je to učenje članova Kodeksa novinara Srbije napamet ili izučavanje profesionalizma kao kategorije medijskog sistema. O primerima kršenja Kodeksa, koji su svakodnevni, nemaju mnogo prilika da raspravljaju.

„Važno je da razgovaramo o etici. Ponekad ćemo u tom procesu doživeti katarzičan momenat, kada pogledamo primer neprofesionalnog sadržaja i obećamo sebi da nikada nećemo objaviti bilo šta slično. Taj katarzični momenat može nastupiti i kada nam neko na elokventan, pamtljiv i ilustrativan način objasni zašto je određena medijska praksa nedopustiva. Takve rečenice nam se urežu u pamćenje i, za razliku od štampanog izdanja Kodeksa novinara Srbije, uvek su nam pri ruci“, navodi Janjić.

„Pored tradicionalnih i digitalnih sada dobijamo i sintetičke medije u kojima se i etička pitanja postavljaju na nov način. Ona postaju relevantnija i važnija za studiranje nego ikada pre, jer mladi ljudi još na studijama moraju da se pripreme za ambijent u kome će i kao medijski radnici, ali i kao korisnici i građani imati etičke odgovore na tehnološke izazove“, kaže Snježana Milivojević.

MARTINOLI: ETIKA NA MARGINI ZBOG PROFITA I TRŽIŠNOG USPEHA

Foto: lična arhiva

Profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Ana Martinoli za Cenzolovku kaže da bi etično ponašanje trebalo da bude utkano u svaki segment novinarstva, međutim, često je na margini zarad profita i tržišnog uspeha.

„Etika se uči ne samo usvajanjem teoretskih principa, već i kroz svakodnevnu praksu, kada nas stvarnost vežba i motiviše da iznova, postojano, donosimo odluke koje će biti u interesu građana, a ne ekonomske ili političke opcije. Sa druge strane, medijske radnike odgovornim za neetično ponašanje mora ili može držati ne samo zakon ili (samo)regulacija, već i medijski pismena, kritički nastrojena, informisana i zrela javnost. Borba za etiku u medijima se odvija na više frontova – od škola do redakcija, od redakcija do svakog pojedinačnog građanina“, rekla je Martinoli.

Bošnjaković: Etika iz prastarih udžbenika

Na studijama novinarstva na FPN-u ima 37 politikoloških predmeta naspram samo 24 novinarska, 14 obaveznih i 10 izbornih. Od 2022. godine Medijska etika i samoregulacija u medijima se umesto u prvoj godini sluša u četvrtoj. To je dovelo do toga da je u nastavi do 2025. godine – nema.

Novinar Željko Bošnjaković, koji je tokom četvrte godine studija počeo da radi u onlajn izdanju Danasa, Medijsku etiku je na FPN-u slušao 2019. godine i kaže da je nastava bila uglavnom teorijska. Osim simulirane sednice Saveta za štampu, prema njegovim rečima, nije bilo mnogo praktičnih primera koji bi studentima pomogli da razviju kritičko razmišljanje.

Apsurd je to što biramo između novinarskih predmeta i to mora da se prome-ni. Greška je što etika nije obavezna. Posledice toga vidimo svakodnevno (Ni-kolina Bonić, studentkinja novinarstva)

„Učili smo iz prastare knjige, i morali smo napamet da znamo osnovne postulate novinarske etike. Imali smo težak kolokvijum, na kome je trebalo da pokažemo šta smo naučili iz te knjige koja nije praktično primenjiva u današnjem vremenu. Ma kakav udžbenik me neće naučiti da ispravno prosuđujem bez praktičnih primera koji navode na razmišljanje“, kaže Bošnjaković.

Bošnjaković zaključuje da je, radeći u medijima, video da je etika jedna od najvažnijih stvari u novinarskom poslu. To što joj je fakultet umanjio značaj, njemu govori o pokušaju urušavanja integriteta novinara.

„To što medijska etika više nije obavezan predmet na FPN-u navodi na sumnju da se u ovom društvu aktivno radi na urušavanju medija i njihovog integriteta. Ako samo pogledamo izveštavanje o masovnim ubistvima i nestanku devojčice iz Bora, jasno je koliko je bitno da nam se medijska etika utuvi u glavu, a ona nije obavezna“, zaključio je Bošnjaković.

* Tekst je nastao u okviru Škole digitalnog novinarstva Slavko Ćuruvija fondacije

I ISTRAŽIVAČKO NOVINARSTVO NEOBAVEZNO

FPN na tzv. „otvorenim vratima“ fakulteta upoznaje buduće studente sa onim šta će im fakultet ponuditi. Neke od poruka za upis generacije 2022. bile su „Zato što je diplomirani novinar FPN-a spreman da se upusti u ‘bitku’ sa širokim spektrom tema“, „Zato što nudimo mogućnost sticanja teorijskih i praktičnih znanja“, „Zato što negujemo istraživačko novinarstvo i kritički pristup informacijama“…

Kako se neguje istraživačko novinarstvo vidi se po tome što je i ovaj predmet – izborni. Kao i mnogi drugi. Studenti se u drugoj godini opredeljuju između Onlajn i Agencijskog novinarstva, samo deo studenata može slušati Medijsku etiku ili Digitalno novinarstvo i multimedijalnu produkciju.

Autorka: Teodora Brkić

Savet za štampu: Glas Zapadne Srbije prekršio Kodeks novinara

(Izvor: UNS) Komisija za žalbe Saveta za štampu jednoglasno je juče odlučila da je portal Glas Zapadne Srbije prekršio Kodeks novinara.

Snimak sednice: Savet za štampu

Vesna Jerotijević žalila se na tekst objavljen na portalu „Glas Zapadne Srbije“ u kome su, kako je navela, iznete neistinite i netačne tvrdnje o njoj, kao i kvalifikacije kojima se vređaju njen javni status, društveni angažman i ugled.

U ovom tekstu su, odlučila je Komisija za žalbe, prekršene tačke poglavlja Istinitost izveštavanja,  Nezavisnost od pritisaka, Odgovornost novinara i Novinarska pažnja.

U tekstu piše da se Jerotijević, kao „portparolka i član Predsedništva Unije sindikata prosvetnih radnika (USPRS) donedavno navodno borila za sve prosvetne radnike ali da je sada ušla u ogoljenu politiku“. Dodaje se da bi „časno bilo da je odnela ostavku na sve funkcije u Sindikatu, pa se uključila u politiku“, ali da „to govori o njenom političkom kredibilitetu, ali i moralnim osobinama”. 

Netačno je, navodi ona, da je u vreme objave teksta bila portparolka i članica Predsedništva USPRS. Ona je, dodaje u žalbi, ostavku na mesto portparola podnela mesec dana pre toga, što znači da je „Glas Zapadne Srbije“ objavio neistinitu informaciju.

„Samim tim neistinita je i tendeciozna i druga tvrdnja u tekstu vezana za dovođenje u pitanje ’mog političkog kredibiliteta i moralnih osobina’ jer sam upravo postupila časno i podnela ostavku na sve funkcije u sindikatu, pa se tek nakon toga uključila u kampanju i kandidovanje na lokalnim izborima“, navela je ona u žalbi.

Tome dodaje da je niko iz „Glasa Zapadne Srbije“ pre objavljivanja teksta nije zvao kako bi proverio informacije u vezi sa njenim angažmanom u sindikatu, iako je redakciji, kako navodi, bilo poznato da je podnela ostavku na ove funkcije. Pre objavljivanja teksta novinari GZS su kontaktirali predsedništvo Unije sindikata, koje im je dalo informaciju da ona nije funkcionerka sindikata.

U ovoj prepisci novinara „Glasa Zapadne Srbije“ sa Unijom sindikata, u koju je imala uvid, kako navodi, nigde se ne ne navodi da je ona “bez saglasnosti sindikata govorila u ime sindikata”, niti da je „sindikalnu funkciju upotrebila kao govornicu sa ostvarenje svojih političkih ciljeva i promociju”. Ove, kako je navela, izmišljene tvrdnje, novinari GSZ su uvrstili u tekst.

Dan posle objavljivanja teksta, na sajtu se našla i izmenjena verzija sa antrfileom, u kome se obrazlaže izmena.

Ispod teksta su, kako navodi, objavljeni i uvredljivi komentari.

Urednik portala „Glas Zapadne Srbije“ Gvozden Nikolić u odgovoru na žalbu naveo je da ovo nije prvi put da se „Komisija Saveta za štampu zloupotrebljava kao vid pritiska na medije koji ne podržavaju određene političke i politikanstke strukture i organizacije u Čačku“.

Kako kaže, tačno je „da je kao učiteljica ušla u ‘ogoljenu’ politiku, da je postala javna ličnost kao portparol i član predsedništva sindikata, o čemu svedoče brojni tekstovi i tv nastupi a sada i kao političar, da se kandidovala na lokalnim izborima, da je kao druga na listi postala odbornik u Skupštini Grada Čačka, da je baveći se sindikalnim radom više vremena provela na sindikalnim a sada i političkim tribinama“.

Redakcija je htela, naveo je Nikolić, da ukaže na to da neko ko vaspitava decu „ne treba da se bavi politikom“.

Predstavnica Asocijacije medija u Komisiji za žalbe Jelka Jovanović rekla je da joj smetaju tvrdnje da neko ko je u prosveti ne sme da se bavi politikom i da neko ko je član sindikata može da bude i politički angažovan.

Sam odgovor urednika da je ovo „hajka na medije koji ne podržavaju određenu političku opciju“, kako navodi predstavnica Udruženja novinara Srbije (UNS) u Komisiji za žalbe Olivera Milošević, govori o načinu na koji on percipira medije.

Predstavnica Udruženja novinara Srbije (UNS) u Komisiji za žalbe Jelena Petković rekla je da u tekstu nema nikakve razlike između činjenica, komentara i pretpostavki autora.

„Novinari imaju pravo da iznose svoje mišljenje i kritike u vezi sa nečijim političkim angažmanom, ali te činjenice moraju biti zasnovane na istinitim podacima. Kada je reč o komentarima, oni se nadovezuju na te neistinte podatke i kreiraju određenu atmosferu“, navela je ona.

Autor: A. Ničić

Tvit političarke ne može da bude jedini izvor za medije niti dokaz kada se njime ugrožavaju nečija prava

(Izvor: Cenzolovka) Činjenica da živimo u zemlji u kojoj institucije ne rade, ne podrazumeva pravo medija da sude i presuđuju, stavljaju na stub srama ili opraštaju, pa ni u slučaju optužbi protiv nekog ko radi na Pinku

Žao mi je što mnogima rušim Sneška, ali nešto mora da se kaže:

  • Kodeks novinara, kao i profesionalni standardi, važe za sve medije i isti su kako za one koji ih primenjuju u 90 odsto svog sadržaja, tako i za one koji se o njih uglavnom oglušuju; za medije koje ne smatramo medijima, i za one iz kojih se redovno informišemo.
  • Tviter nalog ovog ili onog političara nije relevantan izvor za informacije iz svih oblasti života – posebno ako se time direktno ugrožavaju nečija prava.
  • Čak i javne ličnosti imaju ljudska prava, što se odnosi i na njihovo – iako ograničeno – pravo na privatnost.
  • Decu, nažalost, automobilima gaze i ubijaju ne samo zaposleni na TV Pink, već zaposleni u svim mogućim firmama i medijima.
  • To što neko radi na TV Pink problematično je na mnogo nivoa, ali ne i u kontekstu ljudskih prava: ta osoba, kao i svi drugi ljudi, ima pravo na pretpostavku nevinosti, na zaštitu prava na privatnost, pa i pravo da se o njegovim/njenim potezima ne iznose nasumične tvrdnje, zasnovane na tuđim iskustvima.
  • Ako je sin vlasnika TV Pink automobilom usmrtio jednu devojčicu i potom utekao s lica mesta, to ne znači da bi svi zaposleni na TV Pink mogli da učine isto.

Možda je ipak najvažnije reći da činjenica da živimo u zemlji u kojoj institucije ne rade, ne podrazumeva pravo medija da sude i presuđuju, stavljaju na stub srama ili opraštaju.

Identitet nije smeo da bude objavljen bez dokaza

Sve ovo zapravo znači da u jutarnjim satima 27. juna mediji nisu smeli da objave identitet osobe koja je navodno automobilom oborila devojčicu.

Nisu smeli dozvoliti da im jedini izvor za takvu informaciju bude tviter nalog jedne političarke.

Čak i ukoliko se utvrdi da je zaposlena na TV Pink zaista kriva, to medije ne oslobađa primarne odgovornosti, kako god se ti mediji zvali i koliko god inače profesionalni bili.

Kršenje prava na pretpostavku nevinosti

U poslednjih nekoliko meseci, ovo je treći ozbiljni slučaj kršenja prava na pretpostavku nevinosti: pre bilo kakve presude, pokazaće se i bez ikakvih dokaza, otkriven je identitet dvojice osumnjičenih za ubistvo Danke Ilić, a potom je otkriveno i sve o ženi koja je u školi pretukla nastavnicu svog sina.

Bez obzira što je u javnosti bilo gotovo prećutno prihvaćeno da je to u redu pošto, jel’te, nemamo institucije, pošto krivci „moraju biti stavljeni na stub srama” i „javno osramoćeni”, naše se društvo posle toga nije ni za pedalj pomerilo nabolje. Naprotiv. Delimično i zaslugom predsednika države, slučaj Danke Ilić dodatno se iskomplikovao: ništa tu više nije jasno, a uništeni su mnogi životi.

Slučaj školske nasilnice već je praktično zaboravljen, a ona će se – u to možemo i da se kladimo – brzo vratiti svom regularnom životu, nimalo osramoćena (za razliku od svog maloletnog deteta, o kome niko nije ni mislio).

Ipak, mediji su i posle svega toga odlučili da budu sudije, da glume institucije kojih nema, da selektivno poštuju zakone i pravila, i da – potpomognuti histerijom s društvenih mreža – implicitno zahtevaju odmazdu, pozivajući se na zemaljsku i nebesku pravdu.

****

Žao mi je što mnogima rušim Sneška, ali to ne samo da nije posao medija, već je sasvim suprotno onome što bi mediji trebalo da budu.

A vi kako hoćete.

Autorka: Tamara Skrozza

Snimak sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 27.06.2024.

🎥Snimak sa javne sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu, održane 27.06.2024, možete pogledati na našem Jutjub kanalu putem sledećeg linka:

«‹ 10 11 12 13›»