Snimak sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 28.03.2024.
🎥Snimak sa javne sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu, održane 28.03.2024, možete pogledati na našem Jutjub kanalu putem sledećeg linka:
sofija
About sofija
Posts by :
Najava događaja
SAVET ZA ŠTAMPU VAS POZIVA NA PREDSTAVLJANJE
PREDLOGA IZMENA KODEKSA NOVINARA SRBIJE
Mesto: Pres centar, Knez Mihailova 6/III
Vreme: utorak, 2. april 2024. u 12 sati
Govoriće: članice i članovi Radne grupe za izradu predloga izmena Kodeksa novinara Srbije
Kodeks novinara Srbije, kojeg svaki profesionalni novinar ima obavezu da se pridržava, UNS i NUNS usvojili su još 2006. godine. U međuvremenu, nove tehnologije i razvoj Intereneta uneli su promene u način novinarskog rada i otvorili i nove etičke dileme.
Takođe, i Savet za štampu, čija Komisija za žalbe već 13 godina odlučuje o žalbama zbog kršenja Kodeksa, na osnovu svog iskustva i monitoringa rada medija, zaključila je da bi neke odredbe Kodeksa trebalo izmeniti, precizirati ili pojasniti.
Zbog toga smo, u saradnji sa svojim osnivačima (UNS, NUNS, Asocijacija medija i Lokal pres) pripremili predlog izmena Kodeksa, u čiji tekst su, između ostalog, unete odredbe koje se odnose na upotrebu veštačke inteligencije, moderiranje komentara, pravo na zaborav, ali i precizirane odredbe koje se odnose na privatnost i dostojanstvo ljudi o kojima se piše, odnos prema izvorima.
Pozivamo vas da se upoznate sa predloženim izmenama i uključite u javnu raspravu koja će trajati do 7. maja 2024. godine.
Zapisnik sa sto četrdeset pete sednice održane 28.03.2024.
SAVET ZA ŠTAMPU
Komisija za žalbe
Br.146
28.3.2024.
Beograd
ZAPISNIK
Sa 145. sednice Komisije za žalbe, održane 28.3.2024. godine u 18 sati u Pres centru UNS-a.
Prisutni svi članovi Komisije: Olivera Milošević, Nadežda Budimović, Tamara Skrozza, Jelena Petković, Filip Švarm, Zlatko Čobović, Ana Martinoli, Milena Vasić, Rodoljub Šabić, Sanja Pavlović i Jelka Jovanović
Ostali prisutni: Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu
Dnevni red:
1.Razmatranje žalbe Milana Četnika na tekstove objavljene u dnevnom listu “Alo” i na portalu “Alo.rs”
2.Razmatranje žalbe Komore javnih izvršitelja na tekst objavljen na portalu N1
Pre razmatranja žalbi, predsedavajuća Jelena Petković je rekla da su poslednja tri dana članovi Komisije imali dosta poziva da komentarišu izveštavanje medija o nestanku dvogodišnje devojčice iz Bora, te da ima obavezu da ukaže na to da su nemilosrdnost i lešinarstvo dotakli novo dno u borbi za klikove, od lažnih informacija da je devojčica pronađena, da je obustavljena potraga, preko novinara koji opsedaju članove njene porodice i sličnog besramnog izveštavanja, kojim je prekršeno 80 odsto članova Kodeksa novinara. Ovo, kako je istakla, nije više domen poštovanja etičkih normi profesije, već ljudskih i civilizacijskih vrednosti. Ona je zahvalila kolegama koje nisu eksploatisale tuđu tragediju za klikove, odnosno finansijsku dobit i pozvala sve ostale da profesionalno izveštavaju i posebno da ne ugroze bezbednost deteta i policijsku istragu.
1.Milan Četnik podneo je žalbu zbog teksta kojim se, kako je, naveo, insinuira da je odgovoran za ubistvo, čime je ugrožena i njegova i bezbednost njegove porodica. Milena Vasić je rekla da je Kodeks prekršen, da je očigledno reč o jednoj kombinaciji glasina i nagađanja, kao i da su prekršene i odredbe Kodeksa koje se odnose na novinarsku pažnju i pravo na pretpostavku nevinosti. Zlatko Čobović je istakao da je tekst primer primitivnog senzacionalizma, punog spekulacija i navodnih saznanja anonimnih sagovornika. Sličnog mišljenja bili su i Nadežda Budimović i Rodoljub Šabić, dok je Filip Švarm istakao da bi u obrazloženju odluke trebalo dodati i da je podnosilac žalbe ovim tekstom doveden u realnu opasnost, jer kad tabliodi pišu da je neko naručio nečije ubistvo to u određenim krugovima ima težinu. Tvrdnjama da se, navodno, neka „njegova ekipa“ sveti stavljena mu je meta na leđa. Tamara Skrozza je ukazala na to da ovo najteža moguća optužba sa kojom je Komisija do sada imala posla. Bilo je optužbi u medijima za razna krivična dela, ali ne i za ubistvo. Dodala je da ovako, bez ikakvih dokaza, svako može da se optuži za ubistvo i zato je takav tekst veoma opasan. Sanja Pavlović je naglasila i da je dodatni problem to što je tekst objavljen na naslovnoj strani i što je to svako mogao da ga vidi, čak iako ne kupi novine ili ne poseti portal. Komisija je, posle diskusije, jednoglasno odlučila da su prekršene tačke 2 i 5 poglavlja I, tačka 3 poglavlja IV i tačka 1 poglavlja V.
2. Komora javnih izvršitelja podnela je žalbu zbog teksta u kojem se, između ostalog, iznose, po njima, neprimerene, kvalifikacije „izvršiteljsko nasilje“ i „izvršitelji plenili stan porodice Jevremović“. U toku diskusije, Milena Vasić je rekla da je tekst korektan, da sadrži stavove obe strane, kao i da je „izvršiteljsko nasilje“ vrednosni sud zasnovan na tome da iseljen teško bolestan čovek, pošto bi u tom slučaju izvršenje trebalo da se odloži, kao i da je izraz „izvršitelji plene stan“ kolokvijalan, ali da je tako napisano da bi čitaoci razumeli. Dodala je i da su izvršioci, kao nosioci javnih ovlašćenja, dužni da trpe viši stepen kritike na svoj rad, te da ne vidi nikakav prekršaj Kodeksa u tekstu na koji su se žalili. Olivera Milošević se saglasila sa ovim, aistakla je i da je u tekstu prenet deo saopštenja političke stranke, odnosno da nije u pitanju vrednosni sud novinara. Navela jevda je tekst napisan profesionalno, da je preneto i saoštenje Komore javnih izvršitelja, te da Kodeks nije prekršen, bez obzira što se nekome određeni vrednosni sudovi ne dopadaju, dodajući da oni nisu toliko „jaki“ da izvršitelji ne bi mogli da to izdrže. Nadežda Budimović je dodala da su i drugi mediji izveštavali o ovom slučaju i da je bilo više razloga da se izvršitelji žale na neke od njih, nego na ovaj portal koji je objavio sasvim korektan tekst. Dodala je i da je demanti koji je upućen redakciji isti kao saopštenje koje je već objavljeno u tekstu. Članovi Komisije su potom jednoglasno odlučili da Kodeks nije prekršen.
Rodoljub Šabić je na kraju sednice obavestio Komisiju da je advokat Nemanja Aleksić, o čijoj žalbi je Komisija odlučivala na prethodnoj sednici, protiv njega podneo tužbu zbog onoga što je govorio na toj sednici. Filip Švarm je rekao da bi trebalo ukazati na ovo, jer je reč o pritisku na rad članova Komisije, koji moraju biti slobodni da govore šta misle.
Sednica je završena u 18.35 sati.
Zapisnik vodila Predsedavajuća
Gordana Novaković Jelena Petković
Savet za štampu: N1 nije prekršio Kodeks novinara, Alo jeste
(Izvor: FoNet) Savet za štampu odlučio je na današnjoj sednici da su list i portal Alo prekršili Kodeks novinara Srbije u tekstu o ubistvu Milana Šuše, dok portal N1 nije prekršio Kodeks u tekstu o iseljavanju porodice iz stana u Jagodini.
Predsednik Komore javnih izvršitelja Bojan Kostić podneo je žalbu Savetu za štampu zbog teksta objavljenog na portalu N1 pod naslovom „Iseljena porodica iz stana u Jagodini: Policija sprečila predstavnike DS da uđu u zgradu“.
Kostić u žalbi tvrdi da je nepotpisani autor teksta koristio „neprimerene formulacije“, poput „izvršiteljskog nasilja“ i „izvršitelji plenili stan porodice u Jagodini“.
Time je, kako Kostić smatra, Kodeks novinara Srbije prekršen u tačkama: Odgovornost novinara, Novinarska pažnja i Istinitost izveštavanja.
Kako je rečeno na sednici Saveta, Kostić je redakciji dostavio demanti, koji nije objavljen.
Redakcija N1 nije odgovorila Savetu za štampu na žalbu.
Članica Saveta Milena Vasić rekla je da je N1 objavio deo saopštenja Komore javnih izvršitelja, čime je predočena i druga strana.
Ona je ocenila da je „izvršiteljsko nasilje“ vrednosni sud, ali da se tako kolokvijalno kaže i da bi čitaoci to možda teže razumeli da je to napisano pravničkim jezikom.
Vasić je ukazala i na to da su javni izvršitelji dužni da trpe mnogo veći stepen javne kritike od ostalih građana, jer su na nivou javnih funkcionera.
Savet je doneo odluku da u tom slučaju nije bilo kršenje Kodeksa.
Član Saveta Rodoljub Šabić na kraju sednice saopštio je da ga je advokat iz Novog Sada Nemanja Aleksić tužio zbog povrede časti, jer je na sednici 29. februara, kada se odlučivalo o Aleksićevoj žalbi, Šabić rekao da je on „sklon neistinama“.
„Ovo je prvi primer slap tužbe protiv člana Komisije, do sada su na meti bili samo novinari“, rekao je Šabić.
Filip Švarm kazao je da je to pritisak na članove Saveta.
Prema njegovim rečima, onima koji sprovode pritisak na novinare i članove Saveta nije važno šta će biti na sudu i „oni često i ne dođu na suđenje“, ali im je važno da se takve stvari šire po medijima.
U slučaju lista Alo, Milan Četnik podneo je žalbu Savetu za štampu zbog teksta u dnevnom listu i na portalu Alo, pod naslovom „Čekali ga 12 godina, Šuša glavom platio ranjavanje Četnika“.
Četnik u obrazloženju žalbe navodi da su takvim člankom ugroženi životi njegove porodice i njega samog.
„Bez ikakvih dokaza objavili su senzacionalistički naslov i tekst u kom insinuiraju vrlo direktno da sam ja
počinioc teškog krivičnog dela – ubistva“, naveo je Četnik u žalbi.
Ocenio je da se takvim tekstom daju pogrešne ideje porodici ubijenog, ali i svim čitaocima novina, zbog čega je „duboko uznemiren“.
Oštećeni tvrdi da su tim tekstom prekršena poglavlja Kodeksa: Istinitost izveštavanja, Odgovornost novinara i Poštovanje privatnosti.
Kako je rečeno na sednici Saveta, Četnik tvrdi da je poslao mejl redakciji i da je zvao više puta telefonom, ali mu niko nije odgovorio.
Redakcija Alo nije ni Savetu odgovorila na žalbu.
Članica Saveta Tamara Skrozza rekla je da je to najteža moguća optužba sa kojom se Savet susreo.
„To znači da svako svakoga od nas može da optuži za pokušaj ubistva“, naglasila je ona.
Savet je odlučio da su prekšene tačke 2 i 5 Poglavlja 1, odnosno da nema razlike između činjenica, pretpostavke i nagađanja i da su iznete neosnovane optužbe i glasine, tačka 1 Poglavlja 5 – novinaraska pažnja i tačka 3 Poglavlja 4 – pravo na pretpostavku nevinosti.
NEMILOSRDNOST I LEŠINARSTVO
(Izvor: FoNet) BEOGRAD – Članica Saveta za štampu Jelena Petković danas je, komentarišući izveštavanje medija o nestanku dvogodišnje devojčice u Boru, rekla da su “nemilosrdnost i lešinarstvo dotakli novo dno u borbi za klikove”.
FoNet/LogoOna je na sednici Saveta za štampu navela da je bilo lažnih vesti da je devojčica pronađena živa i zdrava, zatim da su se u medijima pojavile i obmane da je pronađena u Australiji, kao i manipulacije u naslovima da je obustavljena potraga.
Prema njenim rečima, novinari ne prestaju da opsedaju članove porodice devojčice. (kraj) vbr/kt/mk
Sve za šer i klik: Na TV Informer huškaju ekipu da udari ujaka nestale devojčice
(Izvor: N1) Prvog dana nestanka dvogodišnje devojčica, za trenutak smo pomislili da ovu priču mediji neće zloupotrebiti. Ali, već juče sve je bilo po starom, a novinarski kodeks kršio se iz minuta u minut i dalje se krši. Ipak, jedna medijska kuća ovoga puta prešla je svaku granicu.
Tu gde je drugim novinarskim ekipama bio zabranjen prilaz, ekipi TV Informer bio je očito dozvoljen. Tik do kuće u kojoj živi ujak nestale devojčice. Kada se i lično pojavljuje, novinarka Jelena Rafailović uživo je u programu.
Informer: A vi ste ko?
Ujak: Ja sam Dankin ujak, ovde živim, nemate potrebe ovde da stojite niti bilo šta.
Informer: Dobro, ne snimamo vam kuću.
Ujak: Ne pomerite li se odmah, zovem patrolu.
Informer: Ne snimamo vam kuću, možemo na ulici, mi sad imamo ovde problem, samo da objasnim gledaocima, ovo je ujak Dankin… On ne želi da mi stojimo ovde na ulici i da snimamo. Izvinite, iz najbolje namere smo ovde.
Ujak: Ne interesuje me, ovde nemate potrebe da stojite.
Žena: A što dolazite ovde, što ne idete u njihov stan?
Informer: Da vas pitamo kako da vam pomognemo, gospođo.
I ovde ton nestaje, jer ovako izgleda snimak koji je Informer postavio naknadno. Uživo se čulo nešto drugo.
„Udari ga Rafa, udari ga… To će da bude dobro za šer, sad ga Rafa zabode videćeš“, čulo se iz režije.
Dobro je za šer da snimatelj udari rođaka nestale devojčice – da, to se čulo.
„To mi više zvuči na instrukciju koju dajete nekom učesniku rijaliti programa. Da, to jeste ono što publika voli i na šta će da klikće, ali da li je to ono zbog čega vi postojite kao mediji? Eto, to je dobro pitanje na koje bi možda mogao da nam odgovori Informer koji i ne priznaje Etički kodeks novinara Srbije, nažalost“, kaže Ana Martinoli iz Saveta za štampu.
U nepriznavanju i nepoštovanju novinarskog kodeksa Informer nije usamljen – samo jučerašnji naslovi u tabloidima o tome najbolje svedoče. Od potpunog ugrožavanja tuđe privatnosti do plasiranja netačnih informacija – koje je morao da demantuje i MUP.
„Ministarstvo unutrašnjih poslova apeluje na medije da ne objavljuju neproverene i netačne informacije, jer na taj način ugrožavaju istragu, čiji je cilj da se devojčica što pre pronađe. Bezbednost i pronalazak devojčice je apsolutni prioritet koji je iznad svih drugih interesa“, saopšteno je iz MUP-a.
Osim, ako kao mediji ne procenite da je nestanak dvogodišnjeg deteta idealna prilika da na tuđoj muci, senazacionalizmu i uznemirenju javnosti tu istu javnost pridobijete.
„Nažalost, čini mi se da svaki sledeći ovakav događaj dodatno pomeri granicu. U ovim situacijama važno je pre svega zaštititi privatnost i identit onih ljudi koji su ugroženi u tom procesu, a onda i zaštititi javnost od svoh onih informacija i sadržaja koji mogu da je uznemire“, dodaje Martinoli.
A onda i razdvojiti činjenice od utiska, ne razgovarati s ljudima koji su u stanju emotivnog šoka, te poštovati kodeks, ako ne novinarski, a ono onaj ljudski.
„Kad ne znaš šta kaže kodeks, kad ne znaš šta ti je činiti, ti zamisli da je nestalo tvoje dete. I da je nestalo tvoje dete, da li bi ti sada išao okolo i pričao s novinarima?“, kaže novinarka Tamara Skrozza.
Autorka: Maja Nikolić
ODLUKE SA 145. SEDNICE KOMISIJE ZA ŽALBE SAVETA ZA ŠTAMPU ODRŽANE 28.03.2024.
Najava sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 28.03.2024.
Sednica Komisije za žalbe Saveta za štampu biće održana u četvrtak, 28.marta u 18 sati u Pres centru UNS-a.
Komisija će razmatrati sledeće žalbe:
1.Milan Četnik – Alo/Alo.rs
2.Komora javnih izvršitelja – portal N1
Sednica je otvorena za javnost.
Analiza SĆF: Kritički mediji 884 puta na meti tabloida tokom 2023.
(Izvor: Cenzolovka) Analiza napada na medije i novinare na portalima Informera, Srpskog telegrafa, Aloa, Večernjih novosti i Kurira, koju je radila Slavko Ćuruvija fondacija, pokazala da su najviše napadani N1, Nova i Danas. Napadi na medije i novinare često rezultat kampanje koju vode istovremeno i tabloidi i političari
Ilustracija: Mane Radmanović
Tokom 2023. pet tabloida – Informer, Alo, Srpski telegraf, Večernje novosti i Kurir, objavili su najmanje 628 tekstova koji negativno predstavljaju kritičke medije ili novinare, pokazao je monitoring Slavko Ćuruvija fondacije.
U tim tekstovima novinari ili mediji koji izveštavaju kritički o vladajućem režimu bili su na meti napada čak 884 puta. Najčešće su to bili novinari iz Junajted grupe – 80 odsto napada odnosi se na njih, kada se saberu sve kategorije. Najnapadaniji su televizija i portal N1 (225 puta), Nova portal (220 puta) i dnevni list Danas (178 puta).
Ovih pet tabloida su, inače, u prošloj godini, prema izveštaju Saveta za štampu najviše kršili Kodeks novinara Srbije. U njima mediji Junajted grupe godinama nose epitet „tajkunskih medija”. Rodonačelnica ovog izraza je tadašnja premijerka Ana Brnabić, koja je sama definisala „tajkunske medije” kao medije u Šolakovom vlasništvu. Tabloidi su tokom 2023. godine najčešće izveštavali o napadima upravo premijerke Brnabić na kritičke medije.
Igor Božić, programski direktor N1, kaže za Cenzolovku da targetiranje, vređanje i pretnje novinarima N1 traju godinama.
„Kao što se vidi iz analize Fondacije Slavko Ćuruvija značajnu ulogu imaju tabloidi, ali ne samo oni. Neretko terciranje stiže od poslanika, ministara, premijerke i samog predsednika. Kada sve to uvežete sa botovima na društvenim mrežama, dobijate toksičnu atmosferu i nenormalne uslove u kojima novinari rade“, napominje Božić.
Podsetio je na jezive pretnje Kseniji Pavkov, novinarki N1, zbog izveštavanja sa protesta u Novom Sadu.
„Novinari su postali laka meta svima, i vlastima, i tabloidima, ali i grupama koje veruju u svoju istinu i pritom to ispoljavaju agresivno. Naravno da očekujemo da država zaštiti novinare. Uostalom, posao države je da zaštiti svoje građane. Istovremeno, mi u N1 ne vidimo da se to dešava. Štaviše, broj pretnji se dramatično uvećava i niko ništa ne radi tim povodom“, ističe programski direktor N1.
ZA DVA DANA 27 NAPADA NA MEDIJE JUNAJTED GRUPE
Tokom prvih dana predizborne kampanje, 2. i 3. novembra prošle godine, tabloidi su objavili čak 27 tekstova u kojima su napadnuti mediji Junajted grupe. Za ta dva dana objavljena je gotovo trećina tekstova u kojima su u novembru napadani kritički mediji, piše u analizi.
Povodi za ove tekstove bili su emisija na N1 „Državni gambit” i tekst u Danasu o Fahriju Musliju, koga je u to vreme Aleksandar Vučić bez jasnog povoda pomenuo kao čoveka koji mu nije otac.
U tim tekstovima je citirano bilo više od 10 različitih napadača na medije, pre svega državnih funkcionera.
Petrović: Kampanje protiv kritičkih medija i novinara idu iz vrha vlasti
U analiziranim tekstovima kritički mediji najčešće su bili na meti zbog svoje uređivačke politike, ali i zbog izbora sagovornika, gostiju ili kolumnista, ponašanja njihovih novinara, pa čak i – objava sa društvenih mreža tih novinara.
Tabloidi ih predstavljaju kao medije koji rade u interesu određenih političkih aktera ili stranaka, ili ih poistovećuju sa njima i predstavljaju ih kao „neprijatelje” države i vladajuće stranke, koji „čine sve kako bi destabilizovali Srbiju“.
Uočena su četiri narativa koje tabloidi koriste u napadačkim tekstovima. U mnogim tekstovima se prepliću dva ili više narativa: odbrana kulta ličnosti Aleksandra Vučića; demonizacija i dehumanizacija novinara; etiketiranje novinara kao izdajnika i plaćenika i diskreditacija i širenje nepoverenja prema mediju.
Kritički mediji najčešće su bili na meti tabloida zbog svoje uređivačke politike, ali i zbog izbora sagovornika, gostiju ili kolumnista, ponašanja njihovih novinara, pa čak i – objava sa društvenih mreža tih novinara.
Dnevni list Danas je na redovnom repertoaru tabloida. Među najbrutalnijim napadima koje je zabeležila autorka analize Danica Đokić jesu tekstovi tabloida Alo, gde su članove redakcije Danasa nazivali „klasičnim pacerima”, „gebelsovcima” i „ustašama”.
Na meti tabloida uglavnom su se našle medijske kuće, ali ima i tekstova u kojima se negativno pominju pojedinačni kritički novinari ili medijski radnici.
To je najčešće bio slučaj sa direktorom vesti TV Nova Slobodanom Georgievim (14) i glavnim i odgovornim urednikom lista Danas Dragoljubom Dražom Petrovićem (12).
Petrović za Cenzolovku kaže da napadi na Danas i njega traju od 2015. godine, i da su sve brutalniji.
„Imamo svakodnevne kampanje u medijima protiv kritičkih novinara, a retorika se sa godinama sve više zaoštrava i mnogo je radikalnija. To je postao deo ambijenta u kojem živimo. Krucijalna stvar je da sve te kampanje idu iz vrha vlasti, da oni koordiniraju koga treba za šta napasti u tim medijima. Tabloidi zapravo obavljaju prljav medijski posao za vlast“, ocenjuje Petrović.
On dodaje da linč kritičkih novinara u tabloidima vodi napadima i u realnom životu.
„Imao sam nekoliko situacija u kojima su me ljudi na ulici psovali, i mislim da se to desilo zahvaljući tim kampanjama“, tvrdi Draža Petrović.
GRUHONJIĆ: TABLOIDI KORISTE METODE RATNE PROPAGANDE
Dr Dinko Gruhonjić, programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine i profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, koji je često na meti raznih napada, pa i tabloida, kaže za Cenzolovku da današnji tabloidi koriste metode ratne propagande, i da ima utisak da će napadi na novinare biti još brutalniji.
„Režim postaje sve nervozniji i metode zastrašivanja su sve gore. Kao i devedesetih, i ovom režimu su potrebni unutrašnji neprijatelji i domaći izdajnici, a novinari su broj jedan na toj top-listi. Pre svega zbog toga što pišu istinu i iznose činjenice, a to vlasti ne odgovara“, objašnjava Gruhonjić.
Nagađanja, klevete, uvrede…
Najveći broj napada potekao je od samih tabloida, ali se u analizi ukazuje da političari i tabloidi „napadaju“ u saglasju, jer koriste identičan narativ i rečnik. S obzirom na uticaj i moć koju ti političari imaju, može se zaključiti da su oni ti koji kreiraju negativnu atmosferu prema novinarima, a da se to potom preliva u tabloide, navodi se u analizi.
U tekstovima tabloida kritički mediji i novinari često su predstavljeni kao izdajnici i strani plaćenici koji rade na destabilizaciji Srbije. Isto tako ih napadaju i političari.
Informer je takođe optužio „pojedine medije” da u „brutalnoj kampanji i hibridnom ratu protiv svoje zemlje ne prezaju ni od čega – prizivaju građanski rat u Srbiji, udaraju na sve institucije koje imaju prefiks ’srpsko’…”
Često tabloidi u kampanji nastupaju zajednički. Zabeleženo je 86 tema, u okviru kojih je objavljeno 199 tekstova (31 odsto ukupnog broja), koje su bar dva, a nekad i svih pet tabloida objavljivali identično ili gotovo identično. Istovremeno je svaki kao izvor navodio – sebe.
Najveći broj tekstova u kojima se napadaju mediji su nepotpisani, što je prema novom Zakonu o javnom informisanju i medijima zabranjeno. Član 152 pomenutog zakona predviđa i novčane kazne od 50.000 dinara do 150.000 dinara za glavnog urednika medija koji objavi tekst, članak, prilog i drugi medijski sadržaj koji nije potpisan imenom i prezimenom, inicijalima ili pseudonimom autora ili grupe autora.
Tabloidi su najviše pisali o napadima Aleksandra Vučića, Ane Brnabić i Gorana Vesića na novinare i medije (foto: snimci ekrana)
Informer šampionski: Kritički mediji su ološi
Ubedljivo najviše negativnih tekstova o kritičkim medijima i novinarima je u 2023. godini objavio portal tabloida Informer – čak 268. Više nego duplo u odnosu na drugoplasirani Alo, koji je objavio 119.
Političari koji su najviše napadali medije i novinare su Ana Brnabić (77), Aleksandar Vučić (37) i Goran Vesić (14 puta). Uz njih troje, još oko 20 državnih funkcionera je napadalo kritičke medije u tabloidima tokom prošle godine.
Pored medija Junajted grupe, najviše napada imao je portal Direktno (21) i nedeljnik Vreme (8). Tabloidi su negativno pisali i o NIN-u, KRIK-u, BIRN-u, Kossevu i Cenzolovki, zatim o Al Džaziri, Peščaniku, Insajderu, agenciji Beta, novinarskim udruženjima NUNS i UNS…
Osim izraza „tajkunski mediji“ koji je već odomaćen, korišćeni su i „mrziteljski nastrojeni”, „kanalizacioni”, „hejterski” ili „plaćenički mediji”.
Za Informer su kritički mediji „ološi”, „izjednačavaju dželate i žrtve, opravdavajući ranjenu srpsku decu”, „relativizuju zločine nad nedužnim Srbima na Kosovu”. Republika (portal Srpskog telegrafa) tvrdi da im „ništa nije sveto”, a Kurir ih naziva „nezavisnim sejačima mržnje”.
DIDANOVIĆ: KAMPANJE TOKOM KOJIH SE INTENZIVNO KRŠI KODEKS NOVINARA
Novinarka Vera Didanović, koja godinama za Savet za štampu radi monitoring kršenja Kodeksa novinara Srbije (izveštaj o poslednjem monitoringu objavljen je u februaru), objašnjava za Cenzolovku da sa sigurnošću može reći da su postojale kampanje protiv pojedinih novinara i medija tokom kojih su intenzivno kršene odredbe Kodeksa.
U napadima na novinare i medije najčešće se krše tačke poglavlja 1, koje se odnosi na istinitost izveštavanja, poglavlja 2 (nezavisnost od pritisaka) i poglavlja 4 (odgovornost novinara). Postoje i slučajevi kršenja odredbi iz poglavlja 7 (poštovanje privatnosti).
„Veoma često se u jednom tekstu pravi više različitih prekršaja Kodeksa. Primetno je da se iznose neistinite informacije, nagađanja i pretpostavke koje se predstavljaju kao činjenice i ne konsultuje se više izvora informacija. U brojnim tekstovima objavljuje se ’zapaljiv’ naslov koji ne odgovara sadržini teksta. Kodeks se krši i plasiranjem brojnih uvreda, ili time što se ne poštuje privatnost, dostojanstvo i integritet ličnosti o kojoj se piše“, navodi Didanović.
Ona je kao posebno brutalnu kampanju istakla napade na dnevnik Danas, koji je u tabloidima optužen za vređanje porodice Aleksandra Vučića, uz kršenje brojnih odredbi Kodeksa.
Retoriku funkcionera tabloidi nastavljaju kroz tekstove
Osim što sami napadaju kritičke medije i novinare, tabloidi često prenose napade koji dolaze od visokih državnih zvaničnika i drugih političara ili javnih ličnosti. Potom retoriku funkcionera nastavljaju kroz svoje tekstove.
Republika je objavila vest sa sednice Glavnog odbora Srpske napredne stranke na kojoj je predsednik Srbije Aleksandar Vučić čitao navode iz lista Danas, nazivajući ih „brutalnom kampanjom mržnje” i dodajući kako, kada imate „ovakve priče”, „hiljadu puta dnevno morate da demantujete nešto”.
Izdvajajući baš ovakve izjave funkcionera kao posebne vesti, tabloidi utiču na kreiranje odnosa nepoverenja prema kritičkim medijima i urušavanje njihovog kredibiliteta kao medija koji se bave temama važnim za sve građane i građanke, navodi se u analizi.
Analiza pokazuje da često neki političar ili političarka javno kaže ili napiše nešto negativno o kritičkom mediju ili novinaru, dok tabloidi potom to kampanjski šire. Tako ciklus napada na novinare zapravo polazi od najviših državnih funkcionera, a potom prelazi u prorežimske medije, odakle se sliva među građane u onlajn i stvarni prostor.
Jedini oslonac novinarima – javnost
Uz pomoć ovakve retorike čvrsto se vlada, ocenjuje Igor Božić. Uveren je da ako bi funkcioneri koji su zaduženi za podizanje tenzija u društvu dali signal svima koji rade propagandu za njih da se utišaju, to bi se i dogodilo.
Značajnu ulogu imaju tabloidi, ali ne samo oni. Neretko terciranje stiže od poslanika, ministara, premijerke i predsednika. Kada to uvežete sa botovima na mrežama, dobijate toksičnu atmosferu i nenormalne uslove u kojima novinari rade (Igor Božić, N1)
„Ključni problem je što zbog retorike vlasti može da se nađe neki usamljeni jahač koji će pomisliti da je ispravno preuzeti ’pravdu’ u svoje ruke. Ko će onda biti odgovoran za napad na novinare – onaj koji je izazvao to ili sam napadač?“, pita se Božić.
Draža Petrović kaže da tužbe mogu da budu jedan od načina borbe protiv napada na novinare u tabloidima, ali smatra da jedino Vučić može da reši taj problem.
„On je urednik svih tabloida. Dovoljno je da kaže urednicima tabloida da prestanu da vrše hajku na kritičke medije“, kaže Petrović.
Vera Didanović iz Saveta za štampu naglašava da optužbe na račun kritičkih medija i novinara, poput tvrdnji da rade protiv interesa države, dovode do toga da novinari postaju pokretne mete, koje nigde nisu sigurne.
„U zemlji u kojoj se zakoni ne poštuju i institucije ne rade svoj posao, teško je govoriti o sistemskom načinu zaštite novinara i medija. Osnivanje regulatornog tela, po uzoru na REM, u teoriji je dobra ideja, ali praksa kaže da ni REM ne koristi svoja ovlašćenja i ne kažnjava medije koji neprofesionalnim izveštavanjem dovode ljude u opasnost. Dosadašnje iskustvo pokazalo je da postojeći Kodeks novinara ne pokriva mnoge neetičke postupke medija i sada je u toku rad na njegovim izmenama. Ali, šta očekivati kao rezultat ako mediji koji najviše krše Kodeks potpuno ignorišu opomene koje dobijaju od Saveta za štampu? U postojećim okolnostima, novinari i mediji mogu da se oslone jedino na javnost – ali i ona najčešće deluje nezainteresovano i prilično ’zombirano’. Izgleda da ćemo morati da čekamo trenutak buđenja društva i da se nadamo da ćemo ga dočekati“, zaključuje Didanović.
Autorka: Ivana Predić
Petrović: Savet za štampu JAVNO OPOMENUO MEDIJSKE kuće u Vranju zbog SNS saopštenja
(Izvor: Info Vranjske) Odbornik i Narodni poslanik, Slobodan Petrović obratio se građanima Vranja putem društvenih mreža zbog reakcije Saveta za štampu.
SAVET ZA ŠTAMPU izrekao je PO 3 JAVNE OPOMENE medijskim kućama RTV VRANJE i VRANJSKOJ PLUS TELEVIZIJI, zbog prenošenja saopštenja za javnost koje je objavljivao GrO SNS Vranje, a koja sadrže NEISTINE O MENI, napisao je Petrović.
On je dodao da su pomenuti mediji u nekoliko navrata preneli saopštenje Saveta za informisanje Gradskog odbora Srpske napredne stranke u kojima su se „iznose neosnovane optužbe, klevete i glasine“.
Saopštenja imaju za cilj da nanesu štetu mojoj časti i ugledu i diskredituje moje političko delovanje, rekao je Petrović.
Podsećamo, u saopštenju Srpske napredne stranke, Petrović je bio nazivan „dokazanim lopovom“, „poturicom“ i „pljačkašem“, kao i „političkim izaslanikom Hrvata Ponoša“.
NIV