SNIMAK PREDSTAVLjANjA PREDLOGA IZMENA KODEKSA NOVINARA SRBIJE
sofija
About sofija
Posts by :
Savet za štampu predstavio predlog izmena Kodeksa novinara Srbije
(Izvor: Beta/N1) Savet za štampu je predstavio predlog izmena Kodeksa novinara Srbije i pozvao druge da predloge i sugestije dostave do 7. maja, u sklopu javne rasprave.
Izmene, kako je rečeno novinarima, „oštrije su i jasnije“ od postojećih odredbi i, po oceni predlagača, „jasnije za primenu“.
Članica Saveta za štampu Tamara Skroza je kazala da je Kodeks usvojen 2006. od kada se dogodilo mnogo stvari koje njime nisu obuhvaćene, kakva je i „medijska hajka“.
Razlog za izmene Kodeksa novinara Srbije je i to što su nove tehnologije i razvoj intereneta izmenili rad novinara i otvorili etičke dileme.
Komisija Saveta za štampu za žalbe koja 13 godina odlučuje o žalbama zbog kršenja Kodeksa, zaključila je da bi neke odredbe Kodeksa trebalo izmeniti, precizirati ili razjasniti.
Zato je Savet za štampu, u saradnji sa osnivačima (UNS, NUNS, Asocijacija medija i Lokal pres) pripremio predlog izmena Kodeksa.
Među izmenama su odredbe o upotrebi veštačke inteligencije, moderiranju komentara, zaštiti privatnosti i dostojanstva ljudi o kojima se piše, odnos prema izvorima i drugo.
U predlogu, u odredbi „Poštovanje dostojanstva“ je navedeno da „novinar ne sme da diskriminiše, između ostalog, na osnovu rase, pola, starosti, ličnih svojstava, seksualne orijentacije, jezika, vere, političkog i drugog mišljenja, nacionalnog ili društvenog porekla“
U smernice je ukazano da „pripadnost određenoj etničkoj, političkoj, ideološkoj, ili nekoj drugoj grupi, kao i bračno stanje, versko opredeljenje, društveno poreklo, navodi se samo u slučajevima kada je taj podatak neophodan za puno razumevanje konteksta događaja o kojem se izveštava“.
Kako je navedeno, novinari moraju da izbegavaju fraze koje imaju šovinističke, seksističke ili na bilo koji drugi način diskriminatorne konotacije, mora da koristi „rodno osetljiv jezik“, da se trudi da ravnomerno uključi sagovornike različitih grupa relevatnih za temu i da odgovorno pristupa različitostima u društvu.
Novinar je, kako je navedeno, dužan da poštuje i štiti prava i dostojanstvo dece, žrtava zločina, osoba sa invaliditetom i drugih osetljivih grupa.
U odredbi „Časna sredstva“ je ukazano da „u prikupljanju informacija, fotografija, dokumenata, zvučnih i video zapisa i njihovom objavljivanju novinar će se koristiti samo časnim sredstvima“.
U smernicama za tu odredbu je ukazano da „novinari i urednici ne smeju da objavljuju materijal pribavljen uz pomoć skrivenih kamera, prislušnih uređaja, odnosno neovlašćenim prisluškivanjem i slično izuzev kada se time štiti javni interes – naprimer objavljivanje informacija o ugroženosti života i zdravlja stanovništva, korupciji, zloupotrebi položaja i slično“.
Za primenu ovog izuzetka, kako je predloženo, treba da postoji redakcijska procedura.
Kako je navedeno, novinar ne treba da nastavi sa postavljanjem pitanja, telefoniranjem, fotografisanjem ili snimanjem privatnog lica ako je zamoljen da to ne radi.
Ukazano je i da je „pravo novinara da u odnosu prema državnim i drugim institucijama kontinuirano postavlja pitanja za koja smatra da su od javnog interesa, bez obzira da li je zamoljen da to prekine ili ne“.
Takođe, „novinar se u prikupljanju informacija ne sme služiti iznudom, pretnjom i proganjanjem izvora informacija, ali ni podmićivanjem ili obećavanjem protivusluga“, piše u smernicama.
U odredbi „Privatnost“ je ukazano da „novinar poštuje privatnost ljudi o kojima piše“, te da, prilikom izveštavanja o nesrećama i krivičnim delima nije dozvoljeno objavljivanje imena i fotografija žrtava i počinilaca koje ih jasno identifikuju“.
Navedeno je da „čak i ukoliko nadležni državni organi objave podatke koji spadaju u domen privatnosti počinioca ili žrtve, mediji tu informaciju ne smeju da prenose“, te da „greška državnih organa ne podrazumeva ‘dozvolu’ za kršenje etičkih principa profesije“.
U predlogu izmena piše i da „javne ličnosti uživaju niži nivo zaštite privatnosti“, jer su kako je objašenjeno u smernicima „javne ličnosti su osobe koje obavljaju javnu funkciju i/ili koriste javne resurse“.
„Podaci iz privatnog života javnih ličnosti objavljuju se samo ukoliko je to u javnom interesu, ukoliko imaju direktne posledice na više ljudi, u suprotnosti su s duhom funkcije koju ta ličnost obavlja ili idejama koje javno zastupa“, dodaje se.
Ukazano je, u smernicama i da „novinar mora da ima u vidu da sagovornici nisu uvek svesni moći medija i posledica koje njihove izjave mogu da imaju po njih lično, kao i po ljude o kojima govore“.
A u izveštavanju o događajima koji uključuju lični bol i šok, novinar je dužan da svoja pitanja prilagodi tako da odražavaju duh saosećanja i diskrecije.
Fotoreporteri i snimatelji, kako je ukazano, dužni su da se prilikom fotografisanja i snimanja žrtava nesreća i zločina ophode sa obzirom i saosećanjem, a „novinar ne izveštava sa sahrana, osim u slučaju visoko profilisanih javnih ličnosti“.
Ukazano je i da mediji mogu koristiti veštačku inteligenciju u stvaranju sadržaja „na društveno odgovoran i srazmeran način“, te da su dužni da obaveste javnost da je medijski sadržaj „kreiran korišćenjem alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji“.
Rodoljub Šabić tužen zbog iznošenja mišljena na sednici Komisije za žalbe Saveta za štampu
(Izvor: NUNS) Član Komisije za žalbe Saveta za štampu, advokat Rodoljub Šabić rekao je sinoć na sednici ovog tela da je advokat Nemanja Aleksić podneo tužbu protiv njega zbog povrede časti i ugleda jer je na prethodnoj sednci, kada se odlučivalo o žalbi koju je Aleksić uputio Savetu za štampu, rekao da je „on sklon iznošenju neistinitih činjenica“.
„29. februara smo ovde imali sednicu i razmatrali žalbu advokata Aleksića. Ja sam tada bio protiv predloga da se ta žalba usvoji i argumentovao sam svoje mišljenje. Tada sam rekao da je on sklon iznošenju neistinitih činjenica i da činjenice iznosi fragmentarno“, rekao je Šabić.
Kako je naveo, svoj stav je argumentovao slučajem „Vesićeve pokretne kancelarije“, za koju je tadašnji zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao da je poklon od Aleksića, a kada su shvatili da tako zapravo krše Zakon o sprečavanju korupcije, pojavio se ugovor koji pokazuje da to nije poklon Vesiću već skupštini grada.
Generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije Tamara Filipović Stevanović kaže da je ovo novi način pritiska na Komisiju za žalbe koji do sada nije viđen.
“Savet za štampu i Komisija za žalbe ovog samoregultaornog tela su po svim izveštajima domaćih i međunarodnih organizacija i institucija najzdravije medijsko tkivo u Srbiji. Mi kao jedni od osnivača Saveta smo očekivali da će, sada kada su odluke Saveta za štampu dobile svoje zasluženo mesto u Zakonu o javnom informisanju u delu koji se odnosi na dodelu novca građana medijima za proizvodnju sadržaja u interesu javnosti, Savet za štampu biti pod dodatnim pritiskom svih onih koji se ne pridržavaju standarda profesije i onih koji takav stav podržavaju”, rekla je Tamara Filipović Stevanović.
Podsetimo, novi Zakon o javnom informisanju i medijima predviđa odredbu prema kojoj Ministarstvo informisanja, Pokrajinski sekretarijat za informisanje i lokalne samouprave moraju da uzmu u obzir odluke Komisije za žalbe Saveta za štampu prilikom odlučivanja kojim medijima će biti dodeljen novac putem konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskog sadržaja.
Lažne vesti, spekulacije i nasrtaji na članove porodice: Kako su pojedini mediji izveštavali o nestaloj devojčici u Banjskom Polju?
Tako je i u slučaju devojčice za kojom se traga od utorka kada je nestala u selu Banjsko Polje kod Bora.
Portal Glas Javnosti je otišao toliko daleko da je objavio vest sa naslovom „EKSKLUZIVNO: Mala D. I. je živa i zdrava“, a u tekstu su naveli da su od svog izvora nezvanično saznali da je devojčica pronađena.
Nepotvrđena od strane nadležnih institucija ova vest je očigledno lažna, i u trenutku pisanja ovog teksta ona i dalje stoji na sajtu Glasa Javnosti.
„Objavljivanje neproverene i nepotvrđene informacije da je devojčica pronađena je flagrantno kršenje kodeksa koje je i uznemirilo mnoge ljude i u krajnjoj liniji bilo ugrožavanje potrage“, kaže za Danas advokat Rodoljub Šabić, član Komisije za žalbe saveta za štampu.
Jedan od najtežih primera kršenja novinarske etike pokazala je juče redakcija Informera.
Naime, novinarke njihove televizije pravile su prilog ispred kuće ujaka devojčice, koji je od njih tražio da se sklone, što one nisu učinile. U programu koji je emitovan uživo čula su se uputstva iz režije gde se kamermanu Informer televizije sugeriše da udari ujaka „jer će to biti dobro za šer“.
Iz spornog snimka izbrisan je deo obraćanja iz režije novinarima na terenu, ali je portal Informera objavio tekst pod nazivom „Ujak male D. I. nasrnuo na novinarke Informera“.
Šabić smatra da će za ukupnu ocenu medijskog izveštavanja o nestanku devojčice trebati još vremena, i kako kaže, nada se da će takva ocena uslediti kada devojčica bude pronađena živa i zdrava.
„Do tada mediji treba da rade tako da ispune svoj zadatak objektivnog informisanja javnosti“, ističe Šabić.
Dodaje da će to najbolje uraditi ako vode računa o dve stvari koje podrazumeva Kodeks novinara Srbije.
„Prvo da ne ugroze istragu, odnosno očekivane efekte mera koje se preduzimaju, i drugo da ne vređaju ili zloupotrebljavaju osećaje roditelja odnosno porodice nestale i njihovu privatnost devojčice“, objašnjava Šabić.
To, kako kaže, podrazumeva ne samo uzdržavanje od spekulacija nego i od objavljivanja i deljenja nekih informacija odnosno dokumenata.
„Trebaće vremena za ozbiljnu analizu izveštavanja ali se već sad može reći da je bilo objavljivanja neproverenih spekulacija i postupaka koji su uznemiravali čak i izazivali reakcije porodice“, kaže Šabić.
Pored objavljivanja netačnih informacija, u situacji kao što je ova opasno je objavljivati i istnite vesti ali u pogrešnom kontekstu.
Tako je protal Blic poslao „puš notifikaciju“ koja kaže da je pronađena dvogodišnja devojčica, ali kada uđete u vest vidite da devojčica zaista jeste pronađena, ali u Australiji.
Mediji uzimaju izjave od nerelevantnih sagovornika
Generalna sekretarka saveta za štampu Gordana Novaković kaže da, pored objavljivanja lažnih i polutačnih informacija, problem predstavlja i što mediji nastoje da uzimaju izjave od nerelevantnih sagovornika kao što su rodbina i komšije.
„Komšije ne znaju ništa u vezi sa istragom, ništa u vezi sa događajem, i pogrešno je da se mediji bave privatnim životom oca i majke deteta kada je ovakva situacija u pitanju“, kaže Novaković.
Navodi da je u određenoj meri razumljivo da mediji ovako postupaju jer postoji veliko interesovanje javnosti za nestanak devojčice, pa nastoje da fokus publike drže na ovoj priči.
„Nema novih informacija, jer je policija rekla da u cilju dalje istrage informacije više neće deliti. Kada mediji nemaju ništa zvanično, onda nekako moraju da popune prazan prostor pa uzimaju izjave od komšija i rodbine“, navodi Novaković.
Mediji ovako postupaju, kako dalje priča naša sagovornica, zbog toga što praktično žive od broja klikova.
„Ti klikovi su razlog zašto se ovako radi, tada sve prestaje da bude bitno, onda novinari pišu šta god im padne na pamet, ili šta god kaže neki od tih nerelevantnih sagovornika“, ističe Novaković.
Naglašava da su posebno opasne i spekulacije, navodeći primer medija koji su objavljivali informacije o poligrafskom ispitivanju roditelja nestale devojčice i veštačenju njihovih telefona pokušavajući tako da skrenu sumnju na njih.
„Te spekulacije su besmislene. To su sve verovatno normalne procedure tokom istrage i sad mediji od toga pokašavaju da nešto iskonstruišu. Po Kodeksu novinara Srbije je zaista nedopustivo spekulisati na taj način o ovakvim stvarima, kada ne znamo ništa o nestanku tog deteta“, naglašava Novaković.
Prema mišljenju naše sagovornice, izveštavanje o nestanku devojčice je prvi dan proteklo kako treba i tako sve do podneva drugog dana od nestanka.
„Onda je sve krenulo naopako i onako kako inače mediji neodgovorno izveštavaju o ovakvim stvarima – počeli su da se bave komšijama i privatnim životima porodice“, navodi Novaković.
Naglašava da bi mediji u ovako osteljivim situacijama trebalo isključivo da objavljuju proverene i zvanične informacije.
„Dete je nestalo i pokrenut je sistem Pronađi me, mediji su imali obavezu da to objave. Posle toga treba objavljivati samo zvanične informacije koje su važne za javnost i koje bi pomogle da se dete pronađe, a gde je majka išla u školu potpuno je besmisleno“, zaključuje Novaković.
Autor: Željko Bošnjaković
Šabić: Objavljivanje neproverene informacije da je devojčica pronađena predstavlja kršenje kodeksa
(Izvor: Beta) Advokat i član Komisije za žalbe Saveta za štampu Rodoljub Šabić rekao je danas da objavljivanje neproverene i nepotvrđene informacije da je dvogodišnja devojčica Danka Ilić pronađena, predstavlja flagrantno kršenje Kodeksa novinara i u krajnjoj liniji ugrožavanje potrage.
Dvogodišnja Danka Ilić nestala je u utorak 26. marta, oko 13 sati u okolini Bora, a nakon njenog nestanka je prvi put u Srbiji aktiviran sistem “Pronađi me” namenjen za hitno obaveštavanje javnosti u slučaju nestanka maloletnog lica.
Šabić je za list “Danas” ocenio da će za ukupnu ocenu medijskog izveštavanja o njenom nestanku biti potrebno još vremena, i kako je navao, nada se da će to biti “kad devojčiča bude pronađena živa i zdrava”.
“Dotad mediji svoj posao treba da rade tako da ispune svoj zadatak objektivnog informisanja”, kazao je on i dodao da će to najbolje uraditi ako vode računa o dve stvari koje podrazumeva Kodeks novinara Srbije.
Prva je, naveo je on, da ne ugroze istragu, odnosno očekivane efekte mera koje se preduzimaju, i drugo da ne vređaju ili zloupotrebljavaju osećaje roditelja odnosno porodice nestale devojčice i njihovu privatnost.
To, kako je rekao Šabić, podrazumeva ne samo uzdržavanje od spekulacija nego i od objavljivanja i deljenja nekih informacija, odnosno dokumenata.
Savet za štampu: Alo prekršio Kodeks, portal N1 nije
(Izvor: NUNS) Komisija za žalbe Saveta za štampu, na sinoć održanoj sednici u Press centru UNS-a, odlučila je jednoglasno da je Alo prekršio Kodeks. Takođe, odlučeno je da portal N1 nije prekršio Kodeks. Savet za štampu je ovom prilikom pozvao novinare i medije da izbegavaju senzacionalističko izveštavanje o slučaju nestale dvogodišnje devojčice iz Bora i da se drže profesionalnih standarda.
Na početku sednice Komsije za žalbe Saveta za štampu predsedavajuća Jelena Petković iz UNS-a osvrnula se na izveštavanje medija o nestanku devojčice iz Bora. Ona je rekla da su neki novinari tražili komentare u vezi sa etičkim kodeksom i načinom izveštavanja o ovom slučaju, ali i da su mnogi mediji kršili Kodeks.
„Nemilosrdnost i lešinarstvo je dotaklo novo dno u borbi za klikove. Od lažne vesti da je devojčica nađena, da je živa i zdrava, preko obmane naslovom da je dvogodišnja devojčica pronađena u Australiji, preko manipulacije da je obustavljena potraga, a vest je glasila da je obustavljena samo pretraga određene lokacije, novinari koji ne prestaju da opsedaju članove porodice… sve to besramno izveštavanje kojem smo svedočili u poslednja tri dana je prekršilo najmanje osamdeset odsto članova Kodeksa novinara Srbije“, rekla je Jelena Petković i dodala da ovakvo skandalozno ponašanje medija nije više domen profesionalne novinarske etike već pitanje ljudskih i civilizacijskih vrednosti.
Ona se zahvalila svim novinarima koji nisu eksploatisali tuđu tragediju zarad klikova i pozvala je i ostale novinare da profesionalno izveštavaju, a posebno da vide računa da ne ugroze bezbednost deteta i istragu.
Optužiti nekog za umešanost u ubistvo je direktno ugrožavanje bezbednosti te osobe
Komisija za žalbe je prvo raspravljala o žalbi koju je Milan Četnik uputio zbog pisanja portala Alo.rs. Naime, u tekstu pod naslovom „ŠUŠA UBIJEN IZ OSVETE ZBOG RANJAVANJA ČETNIKA? Otkrivamo detalje brutalne likvidacije u Zemunu“, koji je objavljen 26. februara, piše o potencijlanom razlogu ubistva Milana Šuše iz Zemuna u kom Četnika povezuje sa slučajem. U tekstu se, između ostalog navodi: „Sumnja se da je brutalno likvidiran zbog pucnjave iz 2012. kada je ranjen Milan Četnik. Spekuliše se da je njegova ekipa čekala sve ovo vreme da Šuša izađe iz zatvora kako bi mu se osvetili“.
Milan Četnik u žalbi kaže da je na ovaj način ugrožen njegov i život njegove porodice.
“Bez ikakvih dokaza objavili su senzacionalistički naslov i tekst u kom insinuiraju vrlo direktno da sam ja počinioc teškog krivičnog dela, ubistva. Ovakvim tekstom daju pogrešne ideje porodici ubijenog, ali i svim čitaocima novina. Duboko sam uznemiren”, piše u žalbi upućenoj Savetu za štampu.
Alo nije odgovorio na žalbu.
Predlog odluke Saveta za štampu je da su u ovom slučaju prekršene tačke poglavlja 1 Kodeksa novinara Srbije koje se odnose na razlikovanje činjenica od pretpostavki i nagađanja, a prema oceni Saveta iznete su neosnovane optužbe i glasine. Savet takođe smatra da novinar u ovom slučaju nije postpupio sa dužnom novinarksom pažnjom i da je prekršena pretpostavka nevinosti.
Diskusiju je započela Milena Vasić, predstavnica Nezavisnog udruženja novinra Srbije (NUNS). Ona je rekla da se u potpunosti slaže sa predlogom odluke jer je očigledno da je tekst kombinacija nagađanja i glasina.
Zlatko Čobović iz Asocijacije medija se takođe složio sa predlogom odluke, a tekst je okarakterisao kao tipičan primer senzacionalizma.
„Nepozatni sagovornik, nešto navodno saznajemo, spekuliše se, izvor upućen u slučaj…“, rekao je Čobović.
Predstavnik javnosti Rodoljub Šabić je rekao da se u tekstu jasno vidi da se radi o spekulaciji.
„Ovde jeste dovedena u pitanje i pretpostavka nevinosti. Ovde se imputira teško krivično delo“, dodao je Šabić.
Tamara Skrozza iz NUNS-a je rekla da je ovaj slučaj najteža optužba koju su u Komisiji imali do sada.
„Ovo je užasno opasna stvar. Ovaj tekst znači da svako svakoga od nas može da optuži za pokušaj ubistva. Zato mislim da je potrebno naglasiti koliko je opasna ova optužba. Ovo nije optužba za krađu, namešten tender, uvredu, povredu… Ovo je ozbiljna optužba i u tom smislu bi to trebalo naglasiti“, obajsnila je Skrozza.
Nakon diskusije Komisija je jednoglasno odlučila da je Alo prekršio Kodeks po svim tačkama iz predloga odluke Saveta za štampu.
Javni izvršitelji treba da trpe veći stepen kritike zbog svojih ovlašćenja
Druga žalba koja je stigla u proteklom periodu se odnosi na tekst pod nazivom „Iseljena porodica iz stana u Jagodini: Policija sprečila predstavnike DS da uđu u zgradu“, koji je 8. marta objavljen na portalu N1, a koji je savetu za štampu podnela Komora javnih izvršitelja.
U žalbi se navodi da je „nepotpisani autor koristio neprimerene formulacije ’izvršiteljsko nasilje’, kao i ’izvršitelji plenili stan porodice Jevremović’„ i da je na taj način prekršen Kodeks, te da su javni izvršitelji „diskriminisani i targetirani pred javnošću“ kao odgovorni zato što je dužnik izgubio imovinu. Takođe kažu da je izostavljena činjenica da izvršitelji sprovode odluke suda.
Žalitelji su u prilogu dostavili demanti koji su poslali veb redakciji N1, a deo tog demantija je i objavljen u spornom tekstu.
Redakcija portala N1 nije odgovorila na žalbu.
Predlog odluke Saveta za štampu u ovom slučaju je da Kodeks nije prekršen. U obrazloženju odluke stoji da je formulacija „izvršiteljsko nasilje“ vrednosni sud i da nije tačna ocena da je u tekstu prećutano da su izvršitelji sprovodili odluku suda, jer je u drugom delu teksta preneto saopštenje Komore u kojem se to objašnjava i navode i drugi detalji slučaja.
Savet smatra da portal N1 nije bio dužan da objavi ceo demanti jer se u njemu novinari podučavaju kako treba da obavljaju novinarski posao.
Milena Vasić je rekla da je bitno što je N1 objavio deo saopštenja Komore izvršitelja i što je tako obuhvatio i drugu stranu priče.
„Što se tiče izraza ’izvršiteljsko nasilje’ potpuno sam saglasna da je to vrednosni sud, naročito u okolnostima kada se iseljava neko ko je bolestan. Ovo su okolnosti kada ne bi trebalo da se sprovodi izvršenje, odnosno kada bi trebalo da se odloži. Takođe ’izvršitelji plenili stan porodice Jevremović’ jeste kolokvijalno, ali to je jezik koji građani razumeju. Kada bi doslovno citirali kako to piše u zakonu niko ne bi razumeo o čemu se radi“, kazala je Milena Vasić.
Ona je naglasila i da su izvršitelji kao nosioci javno-pravnih ovlašćenja dužni da trpe veći stepen kritike i da u spornom tekstu ne vidi prekršaj Kodeksa.
Olivera Milošević iz Udurženja novinara Srbije skrenula je pražnju da je u tekstu prenesen deo saopštenja stranke, te da nije u pitanju vrednosni sud novinara.
„Uvažena je i Komora, objavljen je i njihova strana priče tako da su kolege ispoštovale sve ono što profesionalni standardi nalažu“, kazala je Milošević i dodala da vrednosni sudovi izneseni u tekstu nisu toliko „jaki“ i nisu nešto što izvršitelji ne bi mogli da izdrže.
Nakon kratke diskusije Komisija za žalbe je jednoglasno odlučila da portal N1 nije prekršio Kodeks.
Snimak sednice
Autorka: Ivana Kragulj
Snimak sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 28.03.2024.
🎥Snimak sa javne sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu, održane 28.03.2024, možete pogledati na našem Jutjub kanalu putem sledećeg linka:
Najava događaja
SAVET ZA ŠTAMPU VAS POZIVA NA PREDSTAVLJANJE
PREDLOGA IZMENA KODEKSA NOVINARA SRBIJE
Mesto: Pres centar, Knez Mihailova 6/III
Vreme: utorak, 2. april 2024. u 12 sati
Govoriće: članice i članovi Radne grupe za izradu predloga izmena Kodeksa novinara Srbije
Kodeks novinara Srbije, kojeg svaki profesionalni novinar ima obavezu da se pridržava, UNS i NUNS usvojili su još 2006. godine. U međuvremenu, nove tehnologije i razvoj Intereneta uneli su promene u način novinarskog rada i otvorili i nove etičke dileme.
Takođe, i Savet za štampu, čija Komisija za žalbe već 13 godina odlučuje o žalbama zbog kršenja Kodeksa, na osnovu svog iskustva i monitoringa rada medija, zaključila je da bi neke odredbe Kodeksa trebalo izmeniti, precizirati ili pojasniti.
Zbog toga smo, u saradnji sa svojim osnivačima (UNS, NUNS, Asocijacija medija i Lokal pres) pripremili predlog izmena Kodeksa, u čiji tekst su, između ostalog, unete odredbe koje se odnose na upotrebu veštačke inteligencije, moderiranje komentara, pravo na zaborav, ali i precizirane odredbe koje se odnose na privatnost i dostojanstvo ljudi o kojima se piše, odnos prema izvorima.
Pozivamo vas da se upoznate sa predloženim izmenama i uključite u javnu raspravu koja će trajati do 7. maja 2024. godine.
Zapisnik sa sto četrdeset pete sednice održane 28.03.2024.
SAVET ZA ŠTAMPU
Komisija za žalbe
Br.146
28.3.2024.
Beograd
ZAPISNIK
Sa 145. sednice Komisije za žalbe, održane 28.3.2024. godine u 18 sati u Pres centru UNS-a.
Prisutni svi članovi Komisije: Olivera Milošević, Nadežda Budimović, Tamara Skrozza, Jelena Petković, Filip Švarm, Zlatko Čobović, Ana Martinoli, Milena Vasić, Rodoljub Šabić, Sanja Pavlović i Jelka Jovanović
Ostali prisutni: Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu
Dnevni red:
1.Razmatranje žalbe Milana Četnika na tekstove objavljene u dnevnom listu “Alo” i na portalu “Alo.rs”
2.Razmatranje žalbe Komore javnih izvršitelja na tekst objavljen na portalu N1
Pre razmatranja žalbi, predsedavajuća Jelena Petković je rekla da su poslednja tri dana članovi Komisije imali dosta poziva da komentarišu izveštavanje medija o nestanku dvogodišnje devojčice iz Bora, te da ima obavezu da ukaže na to da su nemilosrdnost i lešinarstvo dotakli novo dno u borbi za klikove, od lažnih informacija da je devojčica pronađena, da je obustavljena potraga, preko novinara koji opsedaju članove njene porodice i sličnog besramnog izveštavanja, kojim je prekršeno 80 odsto članova Kodeksa novinara. Ovo, kako je istakla, nije više domen poštovanja etičkih normi profesije, već ljudskih i civilizacijskih vrednosti. Ona je zahvalila kolegama koje nisu eksploatisale tuđu tragediju za klikove, odnosno finansijsku dobit i pozvala sve ostale da profesionalno izveštavaju i posebno da ne ugroze bezbednost deteta i policijsku istragu.
1.Milan Četnik podneo je žalbu zbog teksta kojim se, kako je, naveo, insinuira da je odgovoran za ubistvo, čime je ugrožena i njegova i bezbednost njegove porodica. Milena Vasić je rekla da je Kodeks prekršen, da je očigledno reč o jednoj kombinaciji glasina i nagađanja, kao i da su prekršene i odredbe Kodeksa koje se odnose na novinarsku pažnju i pravo na pretpostavku nevinosti. Zlatko Čobović je istakao da je tekst primer primitivnog senzacionalizma, punog spekulacija i navodnih saznanja anonimnih sagovornika. Sličnog mišljenja bili su i Nadežda Budimović i Rodoljub Šabić, dok je Filip Švarm istakao da bi u obrazloženju odluke trebalo dodati i da je podnosilac žalbe ovim tekstom doveden u realnu opasnost, jer kad tabliodi pišu da je neko naručio nečije ubistvo to u određenim krugovima ima težinu. Tvrdnjama da se, navodno, neka „njegova ekipa“ sveti stavljena mu je meta na leđa. Tamara Skrozza je ukazala na to da ovo najteža moguća optužba sa kojom je Komisija do sada imala posla. Bilo je optužbi u medijima za razna krivična dela, ali ne i za ubistvo. Dodala je da ovako, bez ikakvih dokaza, svako može da se optuži za ubistvo i zato je takav tekst veoma opasan. Sanja Pavlović je naglasila i da je dodatni problem to što je tekst objavljen na naslovnoj strani i što je to svako mogao da ga vidi, čak iako ne kupi novine ili ne poseti portal. Komisija je, posle diskusije, jednoglasno odlučila da su prekršene tačke 2 i 5 poglavlja I, tačka 3 poglavlja IV i tačka 1 poglavlja V.
2. Komora javnih izvršitelja podnela je žalbu zbog teksta u kojem se, između ostalog, iznose, po njima, neprimerene, kvalifikacije „izvršiteljsko nasilje“ i „izvršitelji plenili stan porodice Jevremović“. U toku diskusije, Milena Vasić je rekla da je tekst korektan, da sadrži stavove obe strane, kao i da je „izvršiteljsko nasilje“ vrednosni sud zasnovan na tome da iseljen teško bolestan čovek, pošto bi u tom slučaju izvršenje trebalo da se odloži, kao i da je izraz „izvršitelji plene stan“ kolokvijalan, ali da je tako napisano da bi čitaoci razumeli. Dodala je i da su izvršioci, kao nosioci javnih ovlašćenja, dužni da trpe viši stepen kritike na svoj rad, te da ne vidi nikakav prekršaj Kodeksa u tekstu na koji su se žalili. Olivera Milošević se saglasila sa ovim, aistakla je i da je u tekstu prenet deo saopštenja političke stranke, odnosno da nije u pitanju vrednosni sud novinara. Navela jevda je tekst napisan profesionalno, da je preneto i saoštenje Komore javnih izvršitelja, te da Kodeks nije prekršen, bez obzira što se nekome određeni vrednosni sudovi ne dopadaju, dodajući da oni nisu toliko „jaki“ da izvršitelji ne bi mogli da to izdrže. Nadežda Budimović je dodala da su i drugi mediji izveštavali o ovom slučaju i da je bilo više razloga da se izvršitelji žale na neke od njih, nego na ovaj portal koji je objavio sasvim korektan tekst. Dodala je i da je demanti koji je upućen redakciji isti kao saopštenje koje je već objavljeno u tekstu. Članovi Komisije su potom jednoglasno odlučili da Kodeks nije prekršen.
Rodoljub Šabić je na kraju sednice obavestio Komisiju da je advokat Nemanja Aleksić, o čijoj žalbi je Komisija odlučivala na prethodnoj sednici, protiv njega podneo tužbu zbog onoga što je govorio na toj sednici. Filip Švarm je rekao da bi trebalo ukazati na ovo, jer je reč o pritisku na rad članova Komisije, koji moraju biti slobodni da govore šta misle.
Sednica je završena u 18.35 sati.
Zapisnik vodila Predsedavajuća
Gordana Novaković Jelena Petković
Savet za štampu: N1 nije prekršio Kodeks novinara, Alo jeste
(Izvor: FoNet) Savet za štampu odlučio je na današnjoj sednici da su list i portal Alo prekršili Kodeks novinara Srbije u tekstu o ubistvu Milana Šuše, dok portal N1 nije prekršio Kodeks u tekstu o iseljavanju porodice iz stana u Jagodini.
Predsednik Komore javnih izvršitelja Bojan Kostić podneo je žalbu Savetu za štampu zbog teksta objavljenog na portalu N1 pod naslovom „Iseljena porodica iz stana u Jagodini: Policija sprečila predstavnike DS da uđu u zgradu“.
Kostić u žalbi tvrdi da je nepotpisani autor teksta koristio „neprimerene formulacije“, poput „izvršiteljskog nasilja“ i „izvršitelji plenili stan porodice u Jagodini“.
Time je, kako Kostić smatra, Kodeks novinara Srbije prekršen u tačkama: Odgovornost novinara, Novinarska pažnja i Istinitost izveštavanja.
Kako je rečeno na sednici Saveta, Kostić je redakciji dostavio demanti, koji nije objavljen.
Redakcija N1 nije odgovorila Savetu za štampu na žalbu.
Članica Saveta Milena Vasić rekla je da je N1 objavio deo saopštenja Komore javnih izvršitelja, čime je predočena i druga strana.
Ona je ocenila da je „izvršiteljsko nasilje“ vrednosni sud, ali da se tako kolokvijalno kaže i da bi čitaoci to možda teže razumeli da je to napisano pravničkim jezikom.
Vasić je ukazala i na to da su javni izvršitelji dužni da trpe mnogo veći stepen javne kritike od ostalih građana, jer su na nivou javnih funkcionera.
Savet je doneo odluku da u tom slučaju nije bilo kršenje Kodeksa.
Član Saveta Rodoljub Šabić na kraju sednice saopštio je da ga je advokat iz Novog Sada Nemanja Aleksić tužio zbog povrede časti, jer je na sednici 29. februara, kada se odlučivalo o Aleksićevoj žalbi, Šabić rekao da je on „sklon neistinama“.
„Ovo je prvi primer slap tužbe protiv člana Komisije, do sada su na meti bili samo novinari“, rekao je Šabić.
Filip Švarm kazao je da je to pritisak na članove Saveta.
Prema njegovim rečima, onima koji sprovode pritisak na novinare i članove Saveta nije važno šta će biti na sudu i „oni često i ne dođu na suđenje“, ali im je važno da se takve stvari šire po medijima.
U slučaju lista Alo, Milan Četnik podneo je žalbu Savetu za štampu zbog teksta u dnevnom listu i na portalu Alo, pod naslovom „Čekali ga 12 godina, Šuša glavom platio ranjavanje Četnika“.
Četnik u obrazloženju žalbe navodi da su takvim člankom ugroženi životi njegove porodice i njega samog.
„Bez ikakvih dokaza objavili su senzacionalistički naslov i tekst u kom insinuiraju vrlo direktno da sam ja
počinioc teškog krivičnog dela – ubistva“, naveo je Četnik u žalbi.
Ocenio je da se takvim tekstom daju pogrešne ideje porodici ubijenog, ali i svim čitaocima novina, zbog čega je „duboko uznemiren“.
Oštećeni tvrdi da su tim tekstom prekršena poglavlja Kodeksa: Istinitost izveštavanja, Odgovornost novinara i Poštovanje privatnosti.
Kako je rečeno na sednici Saveta, Četnik tvrdi da je poslao mejl redakciji i da je zvao više puta telefonom, ali mu niko nije odgovorio.
Redakcija Alo nije ni Savetu odgovorila na žalbu.
Članica Saveta Tamara Skrozza rekla je da je to najteža moguća optužba sa kojom se Savet susreo.
„To znači da svako svakoga od nas može da optuži za pokušaj ubistva“, naglasila je ona.
Savet je odlučio da su prekšene tačke 2 i 5 Poglavlja 1, odnosno da nema razlike između činjenica, pretpostavke i nagađanja i da su iznete neosnovane optužbe i glasine, tačka 1 Poglavlja 5 – novinaraska pažnja i tačka 3 Poglavlja 4 – pravo na pretpostavku nevinosti.