Odluke sa 142. sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu održane 28.12.2023.
Miroslav Aleksić – Alo – Žalba rešena prekršaj kodeksa
sofija
About sofija
Posts by :
Snimak sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 28.12.2023.
🎥Snimak sa javne sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu, održane 28.12.2023, možete pogledati na našem Jutjub kanalu putem sledećeg linka:
Zapisnik sa sto četrdeset druge sednice održane 28.12.2023.
SAVET ZA ŠTAMPU
Komisija za žalbe
Br.143
28.12.2023.
Beograd
ZAPISNIK
Sa 142. sednice Komisije za žalbe, održane 28.12.2023. godine u 18 sati u prostorijama Saveta za štampu
Prisutni članovi Komisije: Olivera Milošević, Nadežda Budimović, Tamara Skrozza, Jelena Petković, Filip Švarm, Zlatko Čobović, Ana Martinoli, Milena Vasić, Rodoljub Šabić i Sanja Pavlović
Odsutni članovi Komisije: Jelka Jovanović
Ostali prisutni: Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu
Dnevni red:
1.Razmatranje žalbe Miroslava Aleksića na tekstove objavljene u dnevnim listu „Alo“
1.Advokat Miroslava Aleksića podneo je žalbu zbog serije tekstova objavljenih od 18. do 24. oktobra 2023. godine, a kojima je, kako je naveo, prekršeno više tačaka Kodeksa, jer su tekstovi tendenciozni i sa uvredljivim naslovima, a u njima nije naveden nijedan ozbiljan izvor informacija, niti dokaz za iznete optužbe. U toku rasprave, Olivera Milošević je rekla da je saglasna da su prekršene brojne tačke Kodeksa koje su predložene, ali i da je prekršeno i pravo na privatnost. Istakla je da kritika javnih ličnosti u redu, ali uz argumente, dokaze i u skladu sa profesionalnim standardima, a ne po sistemu „rekao mi jedan čovek“. Dodala je da bi odluka Komisije da to nije prekršaj otvorila vrata za diskreditaciju svakoga ko je javna ličnost. Istog mišljenja bila je i Tamara Skrozza, koja je naglasila i da se veliki deo spornih tekstova odnosi na Aleksićevog tasta, koji uopšte ne bi ni bio tema medija da nije tast Miroslava Aleksića. Objasnila je da pravo na privatnost javnih ličnosti jeste suženo, ali da to nikako ne znači da je dozvoljeno da tabloidi bezgranično ‘čačkaju’ po njihovim porodicama, samo zato što ti ljudi ne misle isto politički kao urednici ovih medija”, navela je Skrozza. Rodoljub Šabić je ukazao i na to da, bez obzira da li je reč o javnoj ličnosti ili ne, izvlači se nešto iz prošlosti samo da bi poslužilo kao instrument za kompromitaciju određene ličnosti. Filip Švarm je rekao da je prvi put od Aleksandra Vučića čuo za tasta Miroslava Aleksića, da ga je Vučič uveo kao političku figuru i da su svi ovi tekstovi su zasnovani na blaćenju čoveka koji nije javna ličnost, nego je slučajno Aleksićev tast. Sanja Pavlović je podsetila da se ta tačka Kodeksa odnosi ne samo na privatnost, nego i na integritet i dostojanstvo ljudi o kojima se piše, što je u ovom slučaju nesumnjivo prekršeno. Zlatko Čobović je predložio da se Komisija izjasni i o prekršaju tačke 3 poglavlja V, odnosno o tome da li su prećutane činjenice koje mogu bitno da utiču na stavove čitalaca. Istakao je da se u tekstovima navodi da su Aleksić i njegov tast „strpali u džep“, „opljačkali“ i sl. u periodu od 2009. do 2012. godine, a da je u svim tektovima prećutana činjenica da nikada od tada do danas državni organi nisu ništa od toga ispitali, niti je vođen bilo kakav postupak. Komisija je, po završetku rasprave, jednoglasno odlučila da su prekršene tačke 1, 2, 3, 4 i 5 poglavlja I. tačka 2 poglavlja II, tačka 1 poglavlja IV, tačke 1, 2 i 3 poglavlja V i tačka 1 poglavlja VII.
Sednica je završena u 18.30 sati.
Zapisnik vodila Predsedavajuća
Gordana Novaković Nadežda Budimović
Najava sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 28.12.2023.
Sednica Komisije za žalbe Saveta za štampu biće održana u četvrtak, 28. decembra 2023. godine u 18 sati u prostorijama Saveta za štampu.
Komisija će razmatrati žalbu Miroslava Aleksića na tekstove objavljene u listu “Alo”.
Sednica je otvorena za javnost.
NNŠ: MEDIJSKO IZVEŠTAVANJE O IZBORIMA BILO U NEGATIVNOM TONU ILI IGNORISANO, A UTICAJ SAMOREGULACIJE NIZAK
(Izvor: MC) Medijsko izveštavanje o izborima bilo je negativno obojeno ili, u nekim medijima, potpuno ignorisano i zanemareno, dok samoregulaciju medija odlikuju velike poteškoće i nizak uticaj – zaključeno je na tribini Novosadske novinarske škole održane juče u Novom Sadu.
Negativno ili nikakvo izveštavanje o izborima
Analiza diskursa hedlajna, odnosno istaknutih vesti na početku centralnih informativnih emisija, televizija RTS, RTV, Pink i N1 pokazala je da je kablovska televizija N1 već u hedlajnovima ukazivala auditorijumu o problemima u predizbornoj kampanji, a o kojima se nije moglo čuti u medijima koji su skloni vlasti.
„Drugi nalaz je da je takozvana kampanja van kampanje ili prikrivena kampanja zauzela ceo prostor u hedlajnima dva javna servisa i TV Pink i da je po njima ovo bio period izrazite aktivnosti samo jedne osobe a to je predsednik države“ – istakla je Dubravka Valić Nedeljković i dodala da je broj spotova Srpske napredne stranke bio enormno veći od svih ostalih ukupno posmatrano i da se spot kampanja odigravala uglavnom na internetu.
Monitoringom hedlajna centralno-informativnih emisija se, prema rečima Dubravke Valić Nedeljković, posebno istakao Vojvođanski dnevnik koji je, kako je rekla, „zaboravio ime svoje emisije – a to je Vojvođanski dnevnik – i zaboravili su na potrebe građana Vojvodine“ pružajući pokrajinskom auditorijumu u hedlajnima emisija najčešće vesti iz oblasti sporta, vremena i rata između Izraela i Hamasa.
Pored analize sadržaja hedlajna centralnih emisija, u periodu od tri sedmice korišćenjem onlajn softvera monitorovano je i izveštavanje 20 njuz portala u onim vestima koji su imali najveći angažman publike.
Stefan Janjić rekao je da je rezultat istraživanja očekivano pokazao da publika ima najveći angažman sa vestima iz oblasti sporta i estrade, ali i da su neki portali poput Telegrafa, Blica, Kurira i Mondoa potpuno ignorisali političku kampanju.
„Kada je reč o nepolitičkim vestima, akcenat je na ono što je afirmativno i pozitivno, a kada je reč o politici i kada se izveštava o izborima, akcenat je na onome što je negativno. Dakle, mnogo veći broj čitalaca je lajkovao, komentarisao i šerovao ako vest ima negativnu komponentu, ako je neki politički akter ocrnjen – što gorim rečima, što gorim rečnikom to bolje po tu vest jer se ona izdiže i postaje popularnija“ – naveo je Janjić.
Analiza angažovanosti publike na društvenim mrežama sa vestima medijskih portala pokazala je da stranice mnogih medija koriste i eksterne resurse da obezbede veću vidljivost svojih objava zbog toga što Fejsbuk onemogućava visok doseg onih vesti za koje nije plaćena promocija.
„Ukoliko ne platite, ne bustujete svoj sadržaj, on neće biti vidljiv – zapravo ga nema. I onda ove stranice koriste dodatne resurse da osim svoje stranice vesti plasiraju i na drugim stranicama po čijim imenima nikada ne biste pretpostavili da su informativnog karaktera“ – objasnio je Janjić dodajući da je u tim situacijama komplikovano proceniti da li je ta podrška u vidu visoke angažovanosti publike sa objavom bila zaista spontana ili je deo nekog plana i saradnje različitih stranica sa medijem.
Kako su mnogi mediji navodili, jedno od najvećih iznenađenja ovogodišnjih izbora bilo je prelazak cenzusa liste dr Branimira Nestorovića. Za medijske istraživače osim predizbornih, značajni su i drugi oblici njegovih medijskih aktivnosti, te su stoga Jelena Jovović i Stefan Janjić iz Fake News Tragača, analizirali njegovu knjigu „Između dva sveta“.
Jelena Jovović rekla je da je analizirana knjiga obimno štivo koje predstavlja svojevrsnu kritiku zdravstva i medicine zasnovane na dokazima, te i da je najveći izazov bio naći pravu meru kritike njegovih tvrdnji. Sa jedne strane bilo je potrebno dokazati da on iznosi pseudonaučne tvrdnje, ali ga i ne kritikovati u potpunosti, jer Nestorović u knjizi citira i neke tačne nalaze i iznosi opravdane kritike kao što je zalaganje za humaniji i kompleksniji pristup pacijentu kao ljudskom biću.
„Njegove osnovne premise kojima kritikuje nauku jesu, sa jedne strane da je nauka dogma, pogotovo medicina zasnovana na dokazima, koja ne dozvoljava da u nju uplivaju neki novi egzotični dokazi za koje on tvrdi da su naučno potvrđeni, a sa druge strane da je medicina zasnovana na dokazima praktično u zamci i da radi po diktatu farmaceutskih kompanija. I kako on sam kaže, ništa od onoga što ne može da se proda i donese profit ne može da uđe u tokove savremene medicine. Činjenica jeste da je nauka jedan kompleksan aparat koji počiva na naučnom metodu, da je potrebno da prođe određeno vreme da bi neko naučno saznanje ušlo u primenu. Sa druge strane, činjenica je da farmaceutska industrija zaista profitira. Međutim, način na koji on dokazuje svoje tvrdnje i način na koji uključuje sve moguće alternativne i nealternativne pravce u svoj sistem znanja kako bi čitaocima dokazao da se radi o nekom zatvorenom sistemu iznenađuje“ – kazala je Jelena Jovović i dodala da su je najviše iznenadile one teze koje su okarakterisane kao lažni dokazi i nemoguća matematika.
Samoregulacija suočena sa mnogim poteškoćama
Osim izbornih pitanja, istraživački tim Novosadske novinarske škole se tokom godine bavio i analizom mehanizama medijske samoregulacije i samoregularnih tela.
Istraživanje za Srbiju sprovodila je Milica Janjatović Jovanović koja je govorila o tome da su sagovornici koji su učestvovali u dubinskim intervjuima i fokus grupama ukazivali na velike izazove i poteškoće sa kojima se suočava Savet za štampu.
„Jedan od izazova sa kojima se Savet suočava jeste finansijska održivost. Ukoliko želimo da Savet za štampu bude autonomno i nezavisno telo, moramo da mislimo kako se finansira. Predlog je da mediji koji priznaju nadležnost Saveta za štampu plaćaju određenu nadoknadu na godišnjem ili mesečnom nivou jer nam je Savet važan i treba da ga čuvamo“ – rekla je Milica Janjatović Jovanović dodajući da je prepoznato i da je potrebno da se pruži veća zaštita članovima Komisije za žalbe koji dobijaju pretnje prilikom odlučivanja po određenim pritužbama, ali i da bi Savet trebalo da razmotri proširivanje liste potencijalnih podnosilaca žalbi Komisiji, čime bi se uvrstili i građani i drugi akteri koji nisu direktno pogođeni pisanjem medija ali su uočili potencijalno kršenje Kodeksa.
Takođe se govorilo i o fektčekerskim portalima kao neformalnim mehanizmima samoregulacije medija, te da bi bilo korisno da se ostvari veza između ovih portala i Saveta za štampu kako bi proces samoregulacije bio efikasniji i sveobuhvatniji.
Samoregulacijom medija u regionu bavio se Nedim Sejdinović poredeći različite prakse na Zapadnom Balkanu na osnovu sedam istraživanja sprovedenim u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu*, Albaniji, Severnoj Makedoniji i Turskoj u kojima se identifikovalo koje su to zajedničke tendencije, razlike, problemi i mogućnosti u oblasti samoregulacije.
Sejdimović je takođe naveo da je finansiranje samoregulatornih tela važna tema u svim državama, ali je istakao da su mediji koji podržavaju Savet za štampu često u lošoj finansijskoj situaciji, te da je pored ovog rešenja potrebno i da Evropska unija i međunarodni donatori nastavljaju da podržavaju savete.
„Opšti zajednički zaključak je da u ovim svim zemljama samoregulativa ne može sama po sebi da ostvari velike pomake u poboljšanju kvaliteta medijske ponude. Ona služi za ’fino štimovanje’ medijske scene. Da bi samoregulativa bila uspešna mi već moramo imati dosegnut stabilan nivo medijskih sloboda“ – rekao je Nedim Sejdinović i dodao da iako su u svim zemljama samoregulatorna tela delimično efikasna, ona ipak ozbiljno rade svoj posao.
Istraživanje je dotaklo i druga pitanja koje se tiču samoregulacije, a odnose se na potrebe da se etički kodeksi novinara dopune imajući u obzir razvoj tehnologije koja nameće nova etička pravila. Kada su u pitanju interni etički kodeksi, premda je ustanovljeno da ona postoje u mnogim komercijalnim medijskim kućama i u javnim servisima, postavlja se pitanje njihovog poštovanja i efekata.
Pored fektčekerskih portala, kao jednog od mehanizma samoregulacije, istaknuti su i sudovi časti u medijskim udruženjima i ombudsmani u medijskim kućama koji bi mogli da doprinesu unapređenju profesionalizma i etičnosti medija.
Dubravka Valić Nedeljković, Stefan Janjić, Jelena Jovović, Milica Janjatović Jovanović i Nedim Sejdimović govorili su na tribini Novosadske novinarske škole gde je organizacija predstavila rezultate i zaključke istraživanja realizovanih u 2023. godini među kojima su bile analize o medijskoj samoregulaciji u Srbiji i regionu, o medijskoj prezentaciji predizborne kampanje za parlamentarne i pokrajinske vanredne izbore i o narativima u knjizi „Između dva sveta“ dr Branimira Nestorovića.
Revolucija ili evolucija fotografije
(Izvor: OzonPress) Centar za razvoj fotografije organizovao je konferenciju o uticaju veštačke inteligencije na medijsku fotografiju u okviru Festivala fotografije Vizualizator.
Učesnici konferencije, predstavnici medijskih kuća, fotografi, fakultetski profesori i stručnjaci u oblasti obrazovanja složni su da je upotreba veštačke inteligencije za generisanje tekstualnih i vizuelnih sadržaja prisutna u medijima, ali da javnost o tome gotovo da ne zna ništa. Posebnu opasnost predstavlja činjenica da takvi sadržaji nikada nisu jasno naznačeni, što dodatno narušava poverenje u medije, koje je već ugroženo.
Centar za razvoj fotografije ovom debatom ukazao je na kompleksnost problema koji nastaje upotrebom veštačke inteligencije u medijskoj fotografiji. Brzina kojom generisanje lažnih slika postaje jednostavnije i dostupnije ukazuje na potrebu za pravovremenom reakcijom kojom bi se zaštitio legitimitet fotografije kao sredstva informisanja, ali i pouzdanost medija.
Edukacija javnosti, ali i zaposlenih u obrazovanju više puta je tokom razgovora istaknut kao jedan od najvažnijih koraka u sprečavanju manipulacije i zloupotrebe lažnih slika.
Ispred Saveta za štampu, generalna sekretarka Gordana Novaković je istakla da je ovo samoregulatorno telo već ponudilo smernice za etičko korišćenje veštačke inteligencije u medijima, te da okvir već postoji. Ipak, njega je potrebno dalje dopunjavati.
– Kada govorimo o etičkom aspektu upotrebe veštačke inteligencije – mediji su odgovorni za svaki sadržaj koji plasiraju. Bilo da se radi o tekstu ili fotografiji, oni ne smeju da dovede u zabludu. Upotreba alata, bilo kog, ne sme da utiče na etičnost profesije. Najvažnije je da sve što se generiše i plasira bude pod ljudskim nadzorom i da bude jasno naznačno.
Predsednik Centra za razvoj fotografije i moderator konferencije Zvezdan Mančić, podstakao je i razgovor o terminološkoj distinkciji kao jednom od primarnih problema.
– Jedna od najvećih opasnosti koju mi, fotografi prepoznajemo jeste upotreba reči ‘fotografija’ kada govorimo o slikama generisanim veštačkom inteligencijom. Potrebno je postići konsenzus o terminu koji bi objasnio da je reč o nečemu što nije fotografija, iako na prvi pogled izgleda verodostojno. Jedan od termina koji je u opticaju je promtografika, čime se ukazuje na razliku u tehnološkim procesima kojima nastaju ove vrste sadržaja.
Za fotografe je jedan od najvećih izazova i pitanje autorskih prava. Ovo je istakao Goran Sivački, predstavnik fotografije u Udruženju novinara Srbije.
– Kako mi možemo da znamo koje delove i čije fotografije veštačka inteligencija koristi da bi napravila ono što neko traži kroz prompt? Ne samo da takve slike ne smeju da podležu autorskim pravima, već ja kao fotograf želim da znam ukoliko se deo moje fotografije nađe na nekoj slici koju je generisala veštačka inteligencija.
Prof. dr Dragan Vukmirović, redovni profesor na Fakultetu organizacionih nauka, neguje optimističan stav prema upotrebi veštačke inteligencije.
– U medijima se pojavom veštačke inteligencije desila evolucija, ali ne i revolucija. Mislim da će stvari ići na bolje. Sada kada imaju znanje, barem podsvesno, o tome da je slika potencijalno generisana veštačkom inteligencijom, ljudi će više početi da preispituju ono što vide. Svoje studente ohrabrujem da koriste veštačku inteligenciju jer verujem da ona može da bude korisna, dokle god se koristi pravilno.
Vanredna profesorka na Odeljenju za novinarstvo i komunikologiju, prof. dr Aleksandra Krstić, istakla je i značaj edukacije zaposlenih u obrazovanju.
– Ono što je potrebno je edukacija nastavnika i profesora. Mi nismo dovoljno informisani o etičkim impikacijama, kao ni o pitanju autorskih prava na slike generisane veštačkom inteligencijom, s obzirom da ovo još uvek predstavlja sivu zonu. Nastavnici i profesori prvi moraju da znaju šta je dozvoljeno, a šta nije jer na taj način mi možemo da uputimo i naše studente na adekvatno korišćenje alata veštačke inteligencije.
Eleonora Vlahović, psiholog i savetnik u Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i Izabela Branković, generalna direktorka Asocijacije medija, složne su u ideji da su izmene u obrazovnom sistemu jedan od imperativa.
Izabela navodi:
– Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja će morati da uvede, kao što je pre nekoliko godina uveo predmet medijska pismenost, nove izmene školskog programa koje će obuhvatiti ono što donosi veštačka inteligencija, a što je zahteva da se ode korak dalje od onoga što danas podrazumeva medijska pismenost.
– Jedini spas vidim u podsticanju kritičkog mišljenja, bez obzira na to kakvi će se novi alati pojaviti. Fotografija može biti i prava, a zloupotrebljena. Misli, sumnjaj, razlikuj bitno od nebitnog, to je ono što treba razvijati. Obrazovanje gubi ritam sa realnim životom, a sada je još izazovnija situacija – istakla je Eleonora Vlahović.
Konferenciju je podržalo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija.
Narednu debatu na ovu temu Centar za razvoj fotografije organizuje u Nišu. Učesnici u razgovoru biće Aleksandar Ćirić, fotograf, multimedijalni novinar i urednik portala Pirotske vesti, Saša Đorđević, predsednik UO Medijski istraživački centar Niš, Cvetan Tomčev, fotograf, predavač na Univerzitetu u Sofiji i višegodišnji urednik fotografije bugarskog nacionalnog magazina “Trud”, dr Marija Vujović, vanredni profesor na Departmanu za komunikologiju i novinarstvu Filozofskog fakulteta u Nišu i Zvezdan Mančić, predsednik Centra za razvoj fotografije.
Konferencija u Nišu se održava u subotu, 16. decembra, u Deli prostoru (Davidova 6a), sa početkom u 13 časova.
„Zakon ne sme da krši ni kralj“: Kako je Telekom postao veći od zakona?
(Izvor: N1) “Zakon ne sme da krši ni kralj”, stara je latinska maksima. Međutim, u najnovijoj sagi o novim medijskim zakonima u Srbiji ne radi se toliko o samim zakonima koliko o njihovoj primeni.
Dva ključna zakona koji definišu srpsku medijsku scenu – Zakon o javnom informisanju i Medijski zakon o elektronskim medijima – usvojeni su 4. novembra, nakon trodnevne burne debate u srpskom parlamentu, prenosi Međunarodni institut za štampu (IPI).
Ovo je usledilo nakon prelomnog osmočasovnog sastanka 17. oktobra između predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić i predstavnika medijske zajednice iz radne grupe za reformu medija, koju je sazvala Misija OEBS-a u Srbiji.
Malo bi bilo reći da je sednica u parlamentu bila burna i neobuzdana. Ponovo su se oko medijske scene sukobili najviši interesi politike u polarizovanom društvu Srbije. Na kraju, Zakon o javnom informisanju i medijima izglasala je većina od 142 poslanika, Zakon o elektronskim medijima je usvojen većinom od 144 od 250 poslanika, navodi IPI.
Delovi oba zakona su snažno kritikovani od strane domaćih i međunarodnih novinskih organizacija za slobodu medija da nisu u skladu sa prethodno dogovorenog Medijskom strategijom. U završnom tekstu, postignuti su neki pozitivni kompromisi i uklonjeni mnogi problematični aspekti nacrta zakona.
Međutim, jedan od najkontroverznijih elemenata teksta je ostao. Prema novim zakonima, država Srbija, preko državnog telekomunikacionog operatora Telekoma Srbije, opet će moći da legalno i zvanično bude vlasnik medija.
Iako tekst novog Zakona o javnom informisanju i medijima navodi da „izdavače ili proizvođače medijskih sadržaja“ „ne mogu osnivati, direktno ili indirektno“ ni pokrajinske ni lokalne vlasti, on je sadržao važan izuzetak. Ova rupa bi bila za slučajeve u kojima je osnivač medija „privredno društvo koje obavlja delatnost elektronskih komunikacija, u skladu sa zakonom kojim se uređuju elektronski mediji, pod uslovom da nije korisnik državne pomoći u smislu Zakona o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.
U praksi, ovaj izuzetak će omogućiti državi da poseduje medije indirektno, preko Telekoma Srbije. Zagovornici slobode štampe strahuju da će ova mogućnost državne telekomunikacione kompanije da kupuje i poseduje medije dati vladi veći indirektan uticaj i kontrolu nad uticajnim televizijskim tržištem. Ovo bi dovelo do narušavanja medijskog tržišta zbog neravnopravnih uslova za medijske kompanije, kao i rizika od neprikladnog političkog uticaja.
Strategija
U stvarnosti, Telekom Srbija je već bio vlasnik medija nekoliko godina. Prvi medij koji je 100 odsto bio u vlasništvu Telekoma bio je Juronjuz Srbija, koji je počeo da se emituje 2021. godine.
Dve godine ranije, 2019, Juronjuz kompanija, čije sedište je u Francuskoj, objavila je da će pokrenuti Juronjuz Srbija tokom zvanične posete francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.
To nije bilo striktno u skladu sa tadašnjim zakonom, ali je pronađen način. Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je tada tvrdio da to nije u suprotnosti sa zakonom protiv državnog vlasništva nad medijima, jer Juronjuz nije u direktnom vlasništvu Telekoma, već podružnice Telekoma, Arena Channels Group. Takođe se smatralo da je sam Telekom akcionarsko društvo, gde država nije direktno jedini akcionar.
Međutim, Strategija razvoja sistema javnog informisanja (Medijska strategija) koju je Vlada Srbije usvojila 2020. godine, nakon opsežnih konsultacija sa medijskom zajednicom, imala je jasno izražen cilj da se ukine javno vlasništvo nad medijima. Donošenjem Zakona o elektronskim medijima i Zakona o javnom informisanju ovaj cilj je napušten.
Pitanje javnog vlasništva nad medijima, u ovom slučaju Telekoma, dodatno komplikuje činjenica da je Telekom najveći kablovski operator u Srbiji. Postoji zabrinutost da bi Telekom mogao da zloupotrebi svoju poziciju kontrole nad kablovskim mrežama da bi stavio oštetio nezavisne medije.
Televizijske stanice sa nacionalnom pokrivenošću nude svi kablovski operatori. Međutim, u kablovskoj ponudi Telekoma Srbije nema informativnih kanala koji su deo Junajted Medija Media Grupe, koja je kritična prema vladi. Junajted poseduje kanale kao što je N1, koji se smatra jednim od najnezavisnijih kanala u regionu.
Ova zabrinutost naglašava važnost obezbeđivanja jednakih konkurentskih uslova za sve medije i potrebu za istinski nezavisnim i objektivnim regulatornim okvirom.
Proces usvajanja Medijske strategije počeo je još 2017. godine. Do usvajanja zakona to je bio maraton sa neočekivanim preprekama, dug pet i po godina i više od 100 dugotrajnih sastanaka. Toliko dugo da je u međuvremenu ministarstvo nadležno za izradu zakona promenilo naziv i preoblikovalo svoju nadležnost.
Što se tiče omogućavanja Telekomu, koji je u većinskom vlasništvu države, da osnuje medij, postavlja se pitanje zašto se to radi“, rekla je Maja Sever, predsednica Evropske federacije novinara (EFJ).
„To budi sumnju da će se otvoriti put za osnivanje novih medija u vlasništvu Telekoma, za koje niko ne zna šta bi mogli da rade“, rekla je ona.
Čestitke iz EU
Sever, ugledna hrvatska novinarka, podsetila je da se „zemlje u našem regionu ne mogu porediti sa zemljama sa visokim nivoom demokratske kulture, a društveni kontekst u kome se nešto dešava je uvek važan“.
I Međunarodni institut za štampu podržao je stavove Srpske koalicije za slobodu medija, koju čine Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Nezavisno društvo novinara Srbije, Poslovno udruženje Udruženja lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres” i Fondacija Slavka Ćuruvije.
Dan pre glasanja o zakonima, 25. oktobra, Koalicija za slobodu medija je za manje od 24 sata prikupila više od 7.000 potpisa za brisanje članova zakona koji državnim kompanijama poput Telekoma Srbije dozvoljava da poseduju medijske kuće.
Koalicija je takođe hitno pozvala na uvođenje odredbi koje omogućavaju sudsku i građansku kontrolu postupanja Regulatornog organa za elektronske medije (REM) po pritužbama građana i organizacija. Predlog nije uzet u razmatranje, a zakoni su doneti dan kasnije.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen čestitala je Srbiji.
„Što se tiče slobode medija, upravo ste završili važne reforme usvajanjem Zakona o elektronskim medijima i Zakona o javnom informisanju i medijima. Čestitam na tome i sada to treba da implementirate i da nastavite da radite na tome“, rekla je ona.
Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji takođe je u pismu čestitao predsednici Vlade Republike Srbije Ani Brnabić, ističući da „u oba predloga zakona prepoznaje mnogo dobrih elemenata“.
Drugi su bili manje podržavajući.
„U Srbiji imamo nove medijske zakone koji će uticati na konsolidaciju medijskog tržišta i doprineti da jedan narativ bude dominantan“, rekla je Aleksandra Karpi iz organizacije Fridom haus. Ona je, gostujući na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu 13. novembra, dodala da je sloboda medija u zemljama Zapadnog Balkana zabrinjavajuća.
Važnost vlasništva nad medijima za politički opstanak može se videti iz otpora koji određene zemlje imaju prema nacrtu Evropskog akta o slobodi medija (EMFA).
Ipak, Evropska unija je Srbiji u pregovorima o zakonima poručila da po pitanju javnog vlasništva nad medijima ne postoji zajednička politika EU.
Međutim, kako ističe Tamara Filipović Stevanović, generalni sekretar Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), „u Briselu nema razumevanja o nasleđu i navikama u Srbiji u odnosu na zemlje EU“.
Kakva je situacija u Evropi?
Na primer, osim u slučaju ORF-a, austrijskog javnog servisa, austrijska vlada nije većinski vlasnik medija. Dok su srpske vlasti isticale da preko austrijskog telekomunikacionog operatora A1 vlasništvo ima država, druga strana podseća da je većinski vlasnik A1 Karlos Slims – Amerika Movil – sa 56,6 odsto udela, dok Austrija preko O BAG holding ima 28,4 odsto manjinskog vlasničkog udela.
U međuvremenu, u Švedskoj, osim televizijskih kanala koji se emituju kao deo javnog servisa, država je indirektno, preko državnog telekomunikacionog operatora TELIA – vlasnik udela u TV4. Međutim, za razliku od Srbije, Švedska već dugo uživa visok nivo poštovanja građanskih, političkih i medijskih sloboda.
Država Srbije ima većinski udeo u telekomunikacionoj kompaniji Telekom Srbija, koja preko svojih filijala Arena Channels Group i MTEL Sviss SA iz Švajcarske poseduje čak 20 TV kanala, od kojih su najistaknutiji Arena Sport, Juronjuz Srbija i Blumberg Adria. Nijedan od ovih kanala nema nacionalnu pokrivenost, već se prikazuju preko kablovskih mreža.
Pored toga, još uvek se ne zna koliki je finansijski doprinos Telekoma Srbije ostalim trećim medijima, s obzirom da podaci o prevozu i reklamiranju nisu javno dostupni.
Novi zakoni u suštini omogućavaju Telekomu Srbije da proširi svoj uticaj i da kupuje i osniva medije. Strahuje se da će Telekom Srbija širenjem svog medijskog portfelja steći tržišnu dominaciju, ali i politički uticaj.
„Sporni članovi zakona su leks specijalis za Telekom Srbije“, ističe Filipović Stevanović iz NUNS-a.
„Prekomerni uticaj države u medijima može otvoriti Pandorinu kutiju sužavanja medijskog pluralizma i raznolikosti sadržaja. Nema ograničenja. Država kaže da i teleoperateri ulaze na medijsko tržište u svetu, ali razlika je u tome što se oni ne mešaju u pravljenje vesti. Na osnovu našeg iskustva, to vidimo kao veliku opasnost. Nisam sigurna da li to ne razumeju u Briselu ili je to politička igra trgovanja slobodom medija zarad drugih interesa. Ali uticaj Telekoma Srbije je i u dvorištu EU, na primer, u Sloveniji i Hrvatskoj“, ukazuje Filipović Stevanović.
Regulatorni propusti
Zabrinutost zbog povećane kontrole vlade nad televizijom u Srbiji produbljena je nedostatkom nezavisnosti glavnog medijskog regulatora u zemlji.
REM je 2022. godine dodelio četiri nacionalne frekvencije na osam godina, isključivo medijima koji podržavaju politiku Vlade Srbije, a koji su i ranije imali ove nacionalne frekvencije.
Ove televizije, između ostalog, pokreću kampanje protiv istraživačkih i kritičkih novinara, emituju rijaliti programe koji obiluju nasiljem, a na nekima od njih stalni gosti su osuđeni za ratne zločine i simpatizeri bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, koji je odveo zemlju u krvave ratove 1990-ih.
Filipović Stevanović kaže da se preko televizije informiše više od 60 odsto građana Srbije i da oni emiteri sa nacionalnim pokrivanjem imaju veliki uticaj na formiranje javnog mnjenja.
„Ako javnost nema informacije koje su joj potrebne za donošenje odluka na dnevnoj bazi, to je veliki problem za ovo društvo. Telekom ne bi bio toliki problem da REM radi svoj posao. REM je i najveći krivac za zarobljenost medija i medijskog sadržaja. REM ne radi analize, ne reaguje na govor mržnje, čak ni na očigledna kršenja zakona o oglašavanju“, ističe Filipović Stevanović.
U REM-u ove odluke donosi devet članova Saveta REM-a. Upravo zato, u procesu izrade zakona, bilo je dosta polemika oko sudbine mandata aktuelnih članova Saveta. Na kraju je dogovoreno da se sastav Odbora REM-a rekonstituiše, po novom zakonu, u roku od godinu dana od stupanja na snagu Zakona o elektronskim medijima.
Zahtevi za promenu
Građani Srbije godinama traže ukidanje rijaliti programa koji promovišu nasilje. Pre tri godine, inicijativa „U ime kulture“ uputila je Skupštini Srbije zahtev sa 113.459 potpisa za ograničavanje ovakvih problematičnih rijaliti programa. Kada je reč o nasilju u rijaliti programima, prst je uglavnom uperen u TV Pink.
Osnovana za vreme režima Slobodana Miloševića, TV Pink je imala nacionalnu pokrivenost u prvim godinama demokratske vlasti i danas ima licencu za nacionalnu pokrivenost, uprkos tome što nije ispunjavala navedene uslove za takvu dozvolu, pored kontroverznih programa, ne samo zbog celodnevnih rijaliti programa.
Pod pritiskom javnosti, Uprava REM-a je 2020. godine izradila pravilnik kojim bi se ograničilo trajanje rijaliti programa, ali je Savet REM-a glasao protiv.
U maju ove godine, posle dva masovna ubistva u Srbiji u kojima je stradalo 19 ljudi, većinom dece, jedan od najvažnijih zahteva masovnih protesta – Srbija protiv nasilja – bila je zabrana rijalitija koji promovišu nasilje.
Predlog člana koji se odnosi na zaštitu maloletnika i ljudskog dostojanstva u vezi sa emitovanjem rijaliti programa uvršten je u predlog Zakona o elektronskim medijima kada je upućen Skupštini Srbije na usvajanje. TV Pink se žalio.
Iza leđa medijske zajednice i radne grupe koja je izradila zakon, tokom noćne sednice skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje, obrisan je član 68. Objašnjeno je da će sve biti rešeno podzakonskim aktima.
Četiri dana nakon stupanja na snagu ovog zakona, TV Pink je emitovala DNK emisiju – u kojoj se utvrđuje očinstvo deteta kao vid javne zabave. Televizija je prekršila novousvojeni član novog Zakona o elektronskim medijima koji zabranjuje emitovanje sadržaja „u cilju utvrđivanja identiteta roditelja maloletnog lica (npr. osporavanje ili utvrđivanje očinstva ili materinstva), bez obzira da li je dete pod roditeljskim staranjem”.
Fondacija Slavko Ćuruvija, koja nosi ime novinara ubijenog 1999. godine zbog slobode govora i protivljenja režimu Slobodana Miloševića, podnela je žalbu REM-u.
Ista fondacija je nedavno objavila analizu koliko je u programskom opredeljenju TV Pink, na osnovu kojeg je REM 2022. godine obnovio licencu za emitovanje sa nacionalnom pokrivenošću, stvarnog TV sadržaja. Analiza je pokazala da Pink nije ispunio više od polovine programskih obaveza datih regulatoru.
Savet za štampu
U Zakonu o javnom informisanju i medijima postoji još jedna odredba od značaja za medijsku zajednicu: uloga Saveta za štampu – čije će odluke o kršenju etičkog kodeksa novinara sada biti jedan od kriterijuma za dodelu javnog novca medijima. Srbija će sada biti jedna od retkih evropskih zemalja koja u zakonodavstvo ugrađuje Savet za štampu kao jedino priznato samoregulatorno telo.
Prema dosadašnjim podacima Saveta za štampu, dnevne novine u Srbiji prekršile su Kodeks novinara Srbije u 2.715 različitih tekstova objavljenih od 1. oktobra 2022. do 31. januara 2023. godine.
Najkršenije poglavlje obuhvata pretpostavku nevinosti, neoznačeno oglašavanje, objavljivanje neprikladnih i pornografskih sadržaja, kršenje etike u vezi sa istinitošću izražavanja i prava na privatnost, kao i otkrivanje identiteta dece. Istovremeno, kodeks su najčešće kršili mediji koji su značajni korisnici državnog novca.
Na ograničenom medijskom tržištu Srbije, izdvajanje javnih sredstava jedan je od načina ekonomskog opstanka, a posebno je važno za male lokalne medije.
Novim zakonom se uspostavlja Jedinstveni informacioni sistem u kome će biti vidljivi podaci važni za projektno sufinansiranje medija, uključujući uvid u proizvedene medijske sadržaje i izdvojena sredstva.
Zakonom o javnom informisanju i medijima uvodi se bodovanje njihovog iskustva i stručnosti pri izboru članova komisija za projektno sufinansiranje, što je izuzetno važan način na koji se mediji i dalje finansiraju.
Članci objavljeni u štampanim medijima moraju biti potpisani imenom i prezimenom, pseudonimom ili inicijalima autora ili grupe autora. Odredba je važna iz više razloga, a jedan od njih su fenomeni nepotpisanih članaka koji ciljaju i napadaju kritički nastrojene novinare.
„Pokušali smo da zapušimo sva curenja koja smo videli u primeni prethodnog zakona“, rekla je Filipović Stevanović.
„Iako je i ranije bilo predviđeno transparentnije i odgovornije upravljanje javnim novcem, to nije bila praksa. Iz straha smo neke stvari u zakonu prestandardizovali, tako detaljno opisali, plašeći se da se ne zloupotrebe kao i ranije. Ključ je implementacija”, dodala je.
Borba za slobodu medija se nastavlja
U najnovijem izveštaju o Srbiji, Evropska komisija je primetila „ograničeni napredak“ u pogledu slobode medija. Gledajući unazad na temu medijskih zakona, prvenstveno se bavio zakonodavnim procesom, a ne sadržajem zakona. Akcenat je stavljen na nezavisnost REM-a i netransparentnost vlasništva medija.
Međutim, po pitanju slobode izražavanja Evropska komisija je utvrdila da je „ograničen napredak“ postignut, iako su policija i tužilaštvo u nekim slučajevima napada i pretnji novinarima reagovale munjevito – slučajevi pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i nasilja nad novinarima – novinari i dalje izazivaju zabrinutost.
„Ponovne izjave visokih zvaničnika o svakodnevnom i istraživačkom radu novinara predstavljaju izazovno okruženje za ostvarivanje slobode izražavanja“, zaključuje se u izveštaju.
Prema bazi podataka Nezavisnog udruženja novinara Srbije samo za 2023. godinu zabeleženo je 146 napada i pritisaka na novinare: osam fizičkih, jedan napad na imovinu, 101 pritisak i 36 verbalnih pretnji.
Kada je reč o novousvojenim zakonima, proces još nije završen. Bez dodatnog zakonodavstva, uključujući podzakonske akte i stvarnu implementaciju, ništa se ne može postići.
„Pred nama je još veliki posao, donošenje podzakonskih akata. U tom procesu može se relativizovati ono što je dobro napisano u zakonu. Nadam se da se to neće desiti, ali hajde da otvorimo oči da ništa ne promene“, ističe Filipović Stevanović.
Malo je reći da je odnos medijske zajednice u Srbiji i vlasti pun nepoverenja.
„Iz nekog razloga“, dodaje Filipović Stevanović, „više puta su nas prevarili. Ni prethodni zakoni nisu bili loši, ali se nisu dobro sprovodili.”
Na kraju krajeva, nema zakona koji će biti tako dobro napisan da se ne može zloupotrebiti. Jer nije reč o parčetu papira, već o onima koji imaju moć da sprovedu napisano.
Savet za štampu: Predstavnici države moraju da komuniciraju sa novinarima
(Izvor: NUNS) Mediaportal i Alo.rs prekršili su više tačaka Kodeksa, dok Nova S, N1 i novinari Jugpressa nisu prekršili Kodeks i imaju pravo na blago preterivanje u formulaciji naslova, odlučila je Komisija za žalbe Saveta za štampu na sinoć održanoj redovnoj sednici
Mediaportal doveo čitaoce u zabludu
Prva žalba koju je Komisija razmatrala je ona koju je Milovan Glišić uputio protiv Mediaportal-a zbog objave na sajtu sa naslovom „Pokrenut postupak protiv bivšeg direktora ED Čačak“ koji je objavljen 28. septembra.
On je u žalbi napisao da su u toj objavi neistiniti navodi da je protiv njega pokrenut postupak.
„Suprotno pravilima novinarske profesije, nije navedeno ni ko je pokrenuo postupak, niti zbog čega je pokrenut, niti mi je data prilika da odgovorim na optužbe“, naveo je Glišić.
Uz žalbu je dostavio Uverenje Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu kao dokaz da se protiv njega ne vodi krivični postupak.
On je zatražio od Komisije da donese odluku o prekršaju Kodeksa jer smatra da je Mediaportal objavljivanjem pomenutg sadržaja na Fejsbuk stranici prekršio njegovo pravo na pretpostavku nevinosti, izneo neosnovane optužbe i klevete i povredio njegovo pravo na dostojanstvo.
Mediaportal nije odgovorio na ovu žalbu.
Diskusiju je otvorila Jelena Petković iz Udruženja novinara Srbije. Ona se složila sa predlogom odluke da je prekršen Kodeks i dodala da je taj medij ovom objavom svoje čitaoce doveo u zabludu.
Tamara Skrozza iz Nezavisnog udruženja novnara Srbije je rekla da je vrlo retko slučaj da mediji pekrše prvu tačku Kodeksa koja se odnosi na istinitost izveštavanja.
Predstavnica Lokal presa i predsedavajuća Komisije za žalbe Nadežda Budimović je dodala da u objavi Mediaportala nema nikakvih činjenica.
„To može biti prećutkivanje činjenica jer nijedna činjenica zapavo nije ni izneta u ovoj rečenici“, navela je Nadežda Budimović.
Nakon kratke diskusije Komisija je jednoglasno odlučila da je Mediaportal prekršio Kodeks u odredbama koje se tiču istinitosti izveštavanja, odnosno, da nije izveštavano objektivno i potpuno. Ostali prekršaji se odnose na neosnovane optužbe, nedostatak izvora informacija, kršenje pretpostavke nevinosti, prava na privatnost i prećutkivanje činjenica.
Vlast ne komunicira sa novinarima pa se žali
Katarina Tomašević, predsednica Radne grupe za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama zakona o elektronskim medijima uputila je žalbu Komisiji u vezi sa više tekstova koji su objavljeni na portalima Nova i N1, a koji se tiču procesa donošenja Zakona o elektronskim medijima.
U žalbi je navela da mediji Junajted grupe vode „orkestriranu kampanju“ protiv Radne grupe za izradu radne verzije Nacrta zakona o izmenama i dopunama zakona o elektronskim medijima. Naime, Tomašević je navela da su „tvrdnje“ u tekstovima ovih medija da je odredba po kojoj kada su „medijske usluge televizije za koje je dozvola izdata za celokupno područje Republike Srbije operator je dužan da pozicionira neposredno nakon osnovnih programa javnog medijskog servisa“ dodat „preko noći u nameri da se ugasi SBB“ netačna.
Njeno obrazloženje je da zakon nije bitno promenjen osim što je usvojen predlog da se na nultom kanalu nalaze servisne informacije o sadržaju ponude operatora, a da je odredba da se iza javnog medijskog servisa nalaze kanali sa nacionalnim pokrivanjem bila javno prezentovana na sajtu Ministarstva informisanja i da su novinarska i medijska udruženja bila upoznata sa tim.
Tomašević dalje zamera medijima Junajted grupe da su preneli pogrešnu informaciju da je za utvrđivanje troškova operatora i eventualno oduzimanje dozvole zadužen REM. Kako navodi, za to je zadužen RATEL.
U svojoj žalbi zamerila je i Savetu za štampu zato što nije reagovao na izveštavanje medija Junajted grupe.
“Iznenađujuće je da niste našli za shodno da se oglasite, i zaštitite stručnu javnost ali i sve građane, od agresivne manipulacije činjenicama koja dolazi sa medija Junajted grupe, pogotovo imajuć i u vidu da ste i sami uključeni u donošenje ovih nacrta zakona i da i sami znate da teze koje građani mogu čuti i pročitati u ovim medijima jednostavno ne odgovaraju istini”, stoji u žalbi Katarine Tomašević.
Redakcija N1 je u odgovoru na žalbu napisala da žalba Katarine Tomašević ne ispunjava formalne uslove kako bi bila uzeta u obzir za razmatranje jer prema Poslovniku o radu Komisije za žalbe, žalba mora da se odnosi na konkretne sadržaje koji su objavljeni u medijima, što u ovom slučaju nije precizirano i žalba mora da bude podneta od strane lica oštećenog objavljenim sadržajem ili bilo kog člana Komisije.
Redakcija N1 odgovara još da je žalba “nejasna pa se po njoj ne može ni u tom smislu postupiti” i da se navode “samo paušalne ocene o navodnoj neistinitosti informacija koje su objavljene”, te tvrde da u izveštavanju N1 nema povrede etičkog kodeksa, sa napomenom da su tražili i reakciju tzv. druge strane ali da niko nije odgovorio na njihova pitanja.
Nova S nije odgovorila na žalbu.
Predstavnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije Milena Vasić rekla je da bi bilo kakva odluka osim odbijanja žalbe bila direktno mešanje u uređivačku politiku, odnosno u izveštavanje o pitanju koje je od izuzetnog javnog značaja.
„Mislim da je u izveštavanju o ovakvim stvarima koje direktno utiču na politička prava građana dozvoljen određeni nivo preterivanja kada se kaže ‘medijski mrak’ jer su teme medija toliko bitne i toliko smo opterećeni gušenjem slobode medija da misllim da je potpuno prikladno odbiti ovu žalbu“, objasnila je Milena Vasić.
Predstavnik javnosti Rodoljub Šabić se složio da Milenom Vasić i dodao da je nekoliko oštrijih reči potpuno primereno toj vrsti polemike.
„To je standardni nivo javne kritike u odnosu na neki propust vlasti i oni jesu dužni da trpe više nego što bi bio dužan da trpi običan građanin“, naveo je Šabić.
Jelka Jovanović iz Asocijacije medija je rekla da ovaj slučaj pokazuje koliko je čitav proces donošenja medijskih zakona bio netransparentan.
„Znam koliko je bilo teško doći do pouzdanih informacija. Gospođa Tomašević bi više učinila za čitav proces da je davala informacije, što joj je bilo u opisu radnih zadataka“, navela je Jelka Jovanović.
Jelena Petković iz Udruženja novinara Srbije se saglasila sa Jelkom Jovanović.
„Bilo bi dobro da neko ko vodi radnu grupu uspostavi kanal komunikacije sa medijima, da objašnjava i iznosi svoje mišljenje. Gospođa Tomašević je rekla da su oni bili prezauzeti da odgovore na pitanja novinara. Ne znam kako onda mislli da mediji znaju nešto što ne mogu da znaju“, objasnila je Petković.
Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković je naglasila da nije tačna tvrdnja u žalbi da je Savet bio uključen u izradu ovog zakona i da ona to zna jer vodila radnu grupu u kojoj nije bilo predstavnika Saveta za štampu.
Komisija je i u ovom slučaju jednoglasno odlučila da ni N1 ni Nova nisu prekršili Kodeks.
Novinari imaju pravo da kažu kada se osećaju ugroženo
Protiv Regionalne informativne agencije Jugpress žalbu je podneo Zvezdan Knežević povodom objavljivanja teksta na portalu Jugpress pod naslovom „Advokat pretio Jugpress-u paljenjem zgrade i ljudi zbog intervjua sa Živojinom Stefanovićem o 5. oktobru“.
On je u žalbi naveo da je glavna i odgovorna urednica portala Jugpress Ljiljana Stojanović netačno i neobjektivno izvestila o njegovom komentaru na Fejsbuk strani portala „izmenivši prilikom redakcijske obrade činjenice i smisao mog komentara na taj način što je objavila neistinit naslov“.
„Netačno je da sam ja u svojim ranijim komentarima iskazivao vrlo jasno neprijateljstvo prema Jugpressu“, naveo je Knežević.
On smatra da je na taj način izvršena povreda Kodeksa koja se odnosi na istinitost izveštavanja.
Na portalu Jugpress-a objavljen je njegov odgovor.
Glavna i odgovorna urednica Jugpress-a Ljiljana Stojanović u odgovoru na žalbu je navela da je u tekstu na koji se on poziva objavljen snimak ekrana njegovog komentara koji su članovi redakcije doživeli kao pretnju i da su o tome obavestili članove Stalne radne grupe za bezbednost novinara.
„Na osnovu njihove prijave Osnovno tužilaštvo u Leskovcu je pokrenulo postupak uzimanja izjava od novinara Ivana Spirića, koji je radio intervju sa Živojinom Stefanovićem a na njegovu molbu (Stefanovićevu) a povodom godišnjice petooktobarskih promena. Knežević je Spirića direktno prozvao na fejsbuk strani JUGpressa, obrativši mu se rečima „Ivane, znaš li šta radiš?“ a zvao ga je i telefonom, o čemu je Spirić dao izjavu u tužilaštvu. Tužilaštvo je uzelo izjavu i od mene, kao glavne i odgovorne urednice Regionalne informativne agencije JUGpress. Uzeli su izjavu i od Kneževića“, objasnila je Ljiljana Stojanović.
Uz odgovor na žalbu dostavljen je i snimak ekrana sa komentarima Kneževića, kao i njegova reakcija na tekst koji je objavljen na portalu Jugpress-a.
Govoreći o ovom slučaju Olivera Milošević iz Udruženja novinara Srbije ocenila je da je možda preterana rekacija kada novinari Jugpressa kažu da je u pitanju pretnja, ali da oni imaju pravo na to.
„Ali svakako je ova istorija targetiranja njih kao medija i pojedinačno novinara u tako malim sredinama može i te kako da bude okidač za ljude koji mogu da protumače na negativan način ono što on govori, a to je da oni zgrću veliki novac, da se ne zna poreklo toga, da su plaćenici… Milsim da je to jedna opasna pojava i možda imaju pravo da budu senzitivni na ovakve objave“, navela je Milošević.
Milena Vasić je rekla da je naslov malo problematičan, ali da se slaže da može da postoji određeni nivo senzitivnosti, s obzirom na to da komentari dolaze od nekoga ko nije laik.
„Baš zato je i naglašeno da je advokat. Zato što vrlo dobro barata jezikom i može da šeta po toj finoj granici između pretnje i slobode izražavanja“, navela je Vasić.
Jelena Petković je dodala da je Kenžević novinarima Jugpressa uputio veliki broj komentara i da ona razume da su se oni zbog toga osetili ugroženo.
Kao i u prethodnom slučaju, Komisija je odlučila jednoglasno da Jugpress nije prekršio Kodeks.
Alo ponovo krši Kodeks u više tačaka
Zbog teksta objavljenog 21. oktobra na portali Alo.rs pod nazivom „UMALO IZBILA TUČA: Bojan Elek optužio Igora Bandovića da je ukrao 300.000 evra od sponzora“, Igor Bandović uputio je žalbu Komisiji preko svojih zastupnika.
U žalbi je navedeno da je tekstom prekršena odredba o istinitosti izveštavanja na taj način što „u samom tekstu portal Alo.rs poziva se na „očevidce“ događaja, o kojima se ništa ne zna i koji ni na koji način nisu proverljivi, skrivajući identitet takvog izvora“.
Takođe, oni smatraju da su prekršene odredbe koje se tiču odgovornosti novinara jer je u spornom tekstu Bandović optužen da organizaciju (Beogradski centar za bezbednosnu politiku) vodi isključivo zbog ličnih interesa, da je sklon alkoholu i da se sukobljava sa saradnicima.
U žalbi se od Komisije traži da ispita i da li je tekstom prekršena odredba o novinarskoj pažnji i poštovanju privatnosti.
Oni ukazuju da Alo nije kontaktirao Bandovića u vezi navoda koje su objavili.
„Alo media system“ je u odgovoru osporio navode iz žalbe.
Naime, izdavač portala Alo.rs objašnjava kako „u spornom tekstu nije označen kao učinilac bilo kakvog krivičnog dela“.
„Tužiočevo ponašanje koje je predmet izveštavanja u spornom tekstu moglo bi biti okarakterisano kao radnja izvršenja mnogih krivičnih dela, ali novinari medija Alo.rs tom ponašanju nisu dali pravnu kvalifikaciju“, objasnili su iz Alo-a.
Oni smatraju da nije povređen Kodeks i da su novinari Alo-a profesionalno izveštavali o Beogradskoj bezbednosnoj konferenciji kao o događaju od interesa za javnost, a na kom se dogodio navodni sukob između Igora Bandovića i Bojana Eleka.
Tamara Skroza je na početku diskusije u vezi ovog slučaja napomenula da sadržaj u Alo-u nije novinarski tekst.
„Ovde su ozbiljne stvari koje se tiču privatonsti Igora Bandovića. On se optužuje da je alkoholičar i tako dalje. To zalazi u privatnost. Mi znamo da to nije tačno jer znamo čoveka, ali i da je tačno, to je zaštićen podatak. To nije javni interes, on nije državni funkcioner“, navela je Tamara Skrozza i dodala da informacije koje je Alo plasirao nisu tačne, da se nije sve odigralo kako Alo piše.
Rodoljub Šabić rekao je da je u pitanju jedan perfidan tekst iz prepoznatljive „kuhinje“.
„Događaj je zaista postojao, došlo je do žestoke rasprave, ali vezane za konferenciju. Ovo je potpuno jedan zlonameran, perfidan tekst. To nije novinarski tekst. Taj tekst ima za cilj da diskredituje i Bandovića i Beogradski centar za bezbednosnu politiku“, naveo je Šabić.
Filip Švarm iz Asocijacije medija je rekao da je tekst u Alo-u napisan unapred.
„Oni su iskoristili sve tračeve koje su prethodno objavljivali da stave Eleku u usta. Oni kao da su čekali nešto da se desi pa da napadnu i Centar i Bandovića“, rekao je Švarm.
Komisija je odlučila da je Alo prekršio Kodeks u odredbama koje se odnose na istinitost izveštavanja, odnosno da nije tačno, objektivno, blagovremeno i potpuno izveštavao. Prekršene su i odredbe koje se odnose na nenavođenje izvora infomacija, objavljivanje neosnovanih optužbi, poštovanje privatnosti i novinarske pažnje.
Snimak sednice:
Odluke sa 141. sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu održane 30.11.2023.
1. Milovan Glišić – Media portal – Žalba rešena prekršaj kodeksa
2. Katarina Tomašević – Nova.rs/portal N1 – Žalba rešena nema prekršaja kodeksa
3. Zvezdan Knežević – JUGPress -Žalba rešena nema prekršaja kodeksa
4. Igor Bandović – Alo.rs – Žalba rešena prekršaj kodeksa
Zapisnik sa sto četrdeset prve sednice održane 30.11.2023.
SAVET ZA ŠTAMPU
Komisija za žalbe
Br.142
30.11.2023.
Beograd
ZAPISNIK
Sa 141. sednice Komisije za žalbe, održane 30.11.2023. godine u 18 sati u Pres centru UNS.
Prisutni svi članovi Komisije: Jelka Jovanović, Olivera Milošević, Nadežda Budimović, Tamara Skrozza, Jelena Petković, Filip Švarm, Zlatko Čobović, Ana Martinoli, Milena Vasić, Rodoljub Šabić i Sanja Pavlović
Ostali prisutni: advokati Sead Spahović i Ahmed Delimeđac, Ivana Kragulj, Emil Holcer i Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu
Dnevni red:
1. Razmatranje žalbe Milovana Glišića na tekst objavljen na „Media portalu“
2. Razmatranje žalbe Katarine Tomašević na tekstove objavljene na portalima „Nova.rs“ i „N1“
3. Razmatranje žalbe Zvezdana Kneževića na tekst objavljen na portalu „JUGpress“
4. Razmatranje žalbe Igora Bandovića na tekst objavljen na portalu „Alo.rs“
1.Milovan Glišić podneo je žalbu zbog, kako je naveo, neistinite informacije da je protiv njega pokrenut krivični postupak za „raznorazne malverzacije“, bez ikakvog objašnjenja ko je, kada i zašto pokrenuo postupak. U toku rasprave, Jelena Petković je ukazala na to da posle ovog teksta, kojim je najavljeno da će uskoro pisati opširnije, nije usledilo ništa, te da su time građani dovedeni u zabludu. Zbog toga bi u odluci trebalo navesti i prekršaj tačke 3 poglavlja V, koja se odnosi na prikrivanje činjenica koje mogu bitno da utiču na stav čitalaca, jer u tekstu nema nikakvih činjenica. Sa ovim su se saglasile Tamara Skrozza i Olivera Milošević, koje se u naglasile da je veoma važno da se ukaže da nedostaju činjenice, posebno zato što Kodeks precizira da je prećutkivanje činjenica jednako namernom iznošenju laži. Tamara Skrozza je mislila i da nije potrebno odlučivati o više tačaka poglavlja Istinitost izveštavanja, ukoliko Komisija utvrdi da je prekršena tačka 1, koja je „ultimativna tačka i pokriva sve“, a za koju se Komisija retko odlučuje. Milena Vasić je bila sličnog mišljenja, ali je Ana Martinoli rekla da misli da je važno da se detaljno obrazloži svaki prekršaj i da treba navesti sve tačke Kodeksa koje su prekršene. Komisija je jednoglasno odlučila da su prekršene tačke 1, 3 i 5 poglavlja I, tačka 3 poglavlja IV, tačka 3 poglavlja V i tačka 1 poglavlja VII.
2. Katarina Tomašević, predsednica Radne grupe za izradu radne verzije nacrta zakona izmenema i dopunama Zakona o elektronskim medijima, podnela je žalbe zbog serije tekstova objavljenih u vezi sa time da su, po završetku rada Radne grupe, u nacrt zakona „preko noći“ dodate dve nove odredbe, što je nazvala orkestriranom kampanjom medija Junajted grupe. Milena Vasič je ocenila da žalbe treba odbiti, te da bi sve drugo bilo direktno mešanje u uređivačku politiku, odnosno u izveštavanje o temi od velikog javnog značaja. Istakla je da je prilkom izveštavanja o stvarima koja se tiču prava građana, što ovoga puta jeste slučaj, dozvoljeno izvesno preterivanje, te da bi svaka drugačija odluka Komisije bila pritisak na medije. Roboljib Šabić je bio sličnog mišljenja, istakavši da je upotrebljeno nekoliko oštrijih reči, ali da je to potpuno primereno toj vrsti polemike. Povod za to je dala sama vlast svojm propustima, a predstavnici vlasti su inače dužni da trpe kritiku više nego gađani. Tamara Skrozza je smatrala da Komisija ne treba ni da se izjašnjava o žalbi, jer se žaliteljka ne slaže sa onim što je objavljeno, a ne ukazuje na prekršaje Kodeksa. Jelka Jovanović je naglasila da i ova žalba i tekstovi pokazuju koliko je ceo proces bio netransparentan. Rekla je da iz ličnog iskustva zna kako je bilo teško doći do informacija, te da je žaliteljka trebalo da daje informacije novinarima i da tako izbegne sva eventualna pogrešna tumačenja nacrta zakona. Jelena Petković je takođe rekla da je reč o važnim i kompleksnim zakonima, koji su tumačeni na različite načine. Zbog toga je onaj ko vodi radnu grupu morao da uspostavi neki kanal komunikacije sa novinarima, jer novinari ne mogu da tačno izveste o nečemu ako nemaju informacije. Ministarstvo, odnosno žaliteljka nije imala vremena da odgovori na pitanja N1, a to je bila prilika da se daju tačne informacije i da se izbegnu pogrešna tumačenja. Ovako, ne može se od novinara očekivati da znaju nešto što nisu mogli da saznaju. Jelka Jovanović je dodala i da svakako treba navesti i da je neozbiljno da pomoćnica ministra daje tako netačne ocene u vezi sa uključenočću Saveta za štampu u izradu zakona i njegovom ulogom. Komisija je, nakon rasprave, u dva odvojena glasanja, jednoglasno odlučila da portali „Nova.rs“ i „N1“ nisu prekršili Kodeks novinara Srbije.
3.Zvezdan Knežević je u žalbi Savetu naveo da je redakcija netačno izvestila o njegovom komentaru na Fejsbuk strani portala, optuživši ga za pretnje koje nije izrekao i prijavila ga Radnoj grupi za bezbednost novinara. Olivera Milošević je naglasila, u toku diskusije, da je važno imati u vidu kontekst u kojem se ovo dešava, a to su ozbiljni problemi koje kolege u Leskovcu imaju zbog izveštavanja o suđenju lokalnom moćniku, zbog čega su izloženi opasnosti. U tom svetlu treba posmatrati i kvalifikaciju iz naslova, koja možda jeste preterana. Takođe, čitava „istorija“ komentara u kojima žalitelj targetira novinare portala, koja u tako malim sredinama može da utiče na to da ljudi negativno protumače da oni zgrću veliki novac, čije se poreklo ne zna, da su strani plaćenici i slično i da zato možda imaju pravo da se osete ugroženima. Dodala je i da je način na koji Knežević piše o glavnoj urednici uvredljiv i ponižavajuć. Milena Vasić je rekla da „se jedva izborila sa ovom žalbom“, te da Komisija ne treba da se bavi postovima na Fejsbuku, koji je kao taraba, na koju svako svašta kači. Saglasila se sa tim da naslov jeste problematičan, ali da očigledno postoji povećan nivo senzitivnosti, verovatno i zbog toga što komentari ne dolaze od laika. Pretpostavlja da je zato u tekstu i naglašeno da je advokat, jer on dobro barata jezkom i „može da šeta po toj finoj liniji između pretnje i slobode izražavanja“. Komisija je, po završetrku rasprave, jednoglasno odlučila da Kodeks nije prekršen.
4.Advokati Igora Bandovića podneli su žalbu, verujući da su tekstom prekršene brojne odredbe Kodeksa iz poglavlja Istinitost izveštavanja, Odgovornost novinara, Novinarska pažnja i Poštovanje privatnosti, jer, kako se navodi u žalbi, status Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ne odgovara određenim „krugovima“, koji pokušavaju da diskredituju i tu organizaciju i čoveka koji je na njenom čelu. Iz rasprave i odlučivanja bila je izuzeta Milena Vasić, zbog toga što je, kako je objasnila, davala pravne savete u vezi sa ovim slučajem. U glasanju nije učestvovao ni Rodoljub Šabić, koji je morao da napusti sednicu pre odlučivanja. Tamara Skrozza je u diskusiji istakla da su prekršene sve tačke na koje je žalitelj ukazao, sem pretpostavke nevinosti. Istakla je i da svi koji poznaju Bandovića znaju da je netačno ono što je o njemu napisano – da je sklon alkoholu, npr. ali čak i da to jeste tačno, bilo bi to duboko zalaženje u privatnost osobe koja nije državni funkcioner. Dodala je i da zna da se ovo što je opisano nije desilo tako kako je objavljeno. Rodobljub Šabić je takođe rekao da rasprave jeste bilo, ali ne u vezi sa novcem i da je reč o zlonamernom, perfidnom tekstu, čiji je jedini cilj diskreditovanje i Bandovića i Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Filip Švarm je potvrdio da nije bilo reči ni o čemu od onoga što se u tekstu navodi, da je do rasprave došlo zbog nečeg drugog, da novinar portala „Alo.rs“ tome nije prisustvovao, ali i da ima saznanja da je ovaj tekst bio napisan unapred i da se čekao bilo kakav povod da bude objavljen. Komisija je, po okončanju rasprave, jednoglasno odlučila da su prekršene tačke 1,2,3,4 i 5 poglavlja I, tačka 1 poglavlja V i tačka 1 poglavlja VII.
Sednica je završena u 19.05 sati.
Zapisnik vodila Predsedavajuća
Gordana Novaković Nadežda Budimović