Snimak sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 26.10.2023.
🎥Snimak sa javne sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu, održane 26.10.2023, možete pogledati na našem Jutjub kanalu putem sledećeg linka:
sofija
About sofija
Posts by :
Odluke sa 140. sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu održane 26.10.2023.
Gvozden Nikolić – OzonPress.net – Žalba rešena nema prekršaja kodeksa
Mario Spasić – Nova – Žalba rešena prekršaj kodeksa
Novinari na seminaru slušali o Etičkom kodeksu novinara i mandatu Saveta za štampu
(Izvor: Krusevacgrad) U nastojanju da ojača kapacitete lokalnih medija u Srbiji, a u okviru projekta „Nova znanja za nove medije“ redakcija novina Grad i portala Kruševac Grad organizovala je trodnevni seminar na Jastrepcu usmeren na unapređenje veština novinara i urednika, kao i primenu etičkog kodeksa u digitalnim medijima. Fokusiran na područje centralne, zapadne i južne Srbije, ovaj seminar okupio je preko deset redakcija s ciljem unapređenja kvaliteta medijskog izveštavanja
Drugog dana seminara, o Etičkom kodeksu novinara i mandatu Saveta za štampu, sa učesnicima je razgovarala Nada Budimović, inače predstavnici Lokalpres u Komisiji za žalbe pri Savetu.
Savet, kao samoregulatorno telo, stara se o poštovanju Kodeksa, a Komisija razmatra žalbe onih koji smatraju da su mediji, pišući o njima, prekršili Kodeks i naneli im štetu.
Statistika pokazuje da su lokalni mediji odgovorniji kada je reč o poštovanju Kodeksa, a da se, generalno najčešće krše pretpostavka nevinosti i zaštita identiteta žrtava. Uz podsećanje da je poštovanje svih tačaka Kodeksa neophodno u odgovornom novinarstvu, Budimovićka je učesnicima posebno skrenula pažnju na poglavlje koje se odnosi na nezavisnost od pritisaka, s obzirom na to da se bliži vreme izbora u Srbiji.
– Izbori su uvek test i za novinare i za urednike, pre svega zbog činjenice da su gotovo svi vlasnici medija u Srbiji politički obojeni, a većina ih je bliska aktuelnoj vlasti. Zato će za vas u narednom periodu, najveći etički izazov biti tačka koja kaže: ‘Novinar je pre svega odgovoran svojim čitaocima i tu odgovornost ne sme da podredi interesima drugih, a posebno interesima izdavača, vlade i drugih državnih organa’ . To će od vas tražiti novinarsku hrabrost i doslednost, odupiranje cenzuri, ali i autocenzuri – poručila je ona.
Inače, cilj ovog seminara nije samo osnaživanje lokalnih medija, već i promovisanje odgovornog novinarstva u digitalnom dobu, a učesnici su izrazili oduševljenje novostečenim znanjima i veru u unapređenje kvaliteta novinarskog izveštavanja u lokalnim medijima.
Autor: M. Janković
Lažne vesti ne postoje, nešto je ili vest ili laž: Autorski tekst Gordane Novaković iz Saveta za štampu
(Izvor: Danas) Vest” da je maloletni serijski ubica pokušao da pobegne i da je u tome jedva sprečen koja se našla pred Komisijom za žalbe Saveta za štampu na poslednjoj sednici, bila je poslednja u dugom nizu dezinformacija, poluinformacija, manipulacija, pa i potpunih izmišljotina u vezi sa užasnom tragedijom u beogradskoj osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”.
Počelo je objavljivanjem “informacija” da je ranjena nastavnica preminula i da krv za povređenu decu ne mogu dati oni koji su primili vakcine protiv kovida 19. Kraj se, nažalost, ni posle nekoliko meseci ne nazire. Vest o kojoj smo odlučivali objavljena je na bar tri portala, a nakon demantija MUP-a uklonjena samo sa jednog – onog koji je prvi objavio “ekskluzivu”.
I u ovom slučaju dogodilo se ono što je jedan od članova Komisije definisao kao standardni obrazac širenja lažnih vesti u našim medijima – preuzimaju tekstove jedni od drugih, pozivaju se jedni na druge (po pravilu nekredibilne) medije i tako stvaraju privid da postoji neki relevantan izvor i da je neko nešto proverio pre objavljivanja.
Pripadam onoj (staroj) “školi novinarstva” koja veruje da lažne vesti ne postoji. Nešto je ili vest ili laž. Motiv za objavljivanje laži (politički ili ekonomski interes), manje mi je važan, kao i to da li su ih mediji preuzeli od političara, teoretičara zavera, navodnih insajdera, prevaranata ili onih koji samo žele da budu duhoviti i zabavni. Odgovornost je na redakcijama koje ih prenose, a posledice su uvek pogubne, po informisanost građana o onome što moraju da znaju i posledično, po odluke koje donese. I možda još i više, po poverenje u novinare i medije i posledično, po budućnost profesije.
Istraživanje koje je krajem prošle godine objavio Demostat pokazalo je da građani, učesnici fokus grupe, veruju da znaju odakle dolaze lažne vesti, koji su kanali i motivi za njihovo plasiranje i širenje, međutim, nisu uvek sposobni da ih prepoznaju. Zaslepljeni ogromnom količinom informacija i nemaju vremena da se posvete njihovoj proveri. Kao najistaknutije aktere kreiranja lažnih vesti označili su političare. Ispitanici, takođe, uglavnom veruju da je Srbija visoko na lestvici zemalja u kojima se neometano šire dezinformacije. Prema jednom, nešto starijem istraživanju IREX-a u Srbiji jedna lažna vest prenese se čak 927 puta. Da sve bude još gore, u tome pretežno učestvju mejnstrim mediji.
Monitoring Saveta za štampu pokazuje da je devet dnevnih novina sa nacionalnom pokrivenošću samo u poslednja tri meseca prošle godine 538 puta prekršilo prvo poglavlje Kodeksa novinara Srbije koje se odnosi na – istinitost izveštavanja. Mediji su češće kršili samo poglavlje koje se odnosi na odgovornost novinara.
Lažne vesti nisu, naravno, lokalni fenomen i veliki broj zemalja je već doneo zakone kojima pokušava da problem reši ili bar umanji. Neke podizanjem nivoa medijske pismenosti, druge kažnjavanjem proizvodnje i širenja lažnih vesti. Uvek se bojim ovih drugih intervencija države i svakog pokušaja uvođenja reda u mediji koji dolazi od vlasti. Bar u ovoj zemlji nikome nije potrebno objašnjavati do čega mogu da dovedu represivni medijski zakoni i koliko je to pogubno po slobodu štampe i javni interes.
Još manje međutim, mogu da podržim aktuelnu poziciju srpskih vlasti, tačnije Ministarstva informisanja i telekomunikacija, koje, izgleda, veruje da medije koji ne poštuju profesionalne standarde treba nagraditi. Suprotno svim nastojanjima Saveta za štampu i većeg dela medijske zajednice da se neprofesionalnost, neetičnost i neodgovornost medija, objavljivanje i širenje laži sankcionišu time što će im uskratiti novac građana Srbije, Ministarstvo pokušava da ozakoni njihovo pravo da te iste građane lažu. Jednostavno tako što će reći – ne priznajem novinarski kodeks, ne priznajem Savet za štampu i ništa me ne obavezuje da poštujem bilo kakve profesionalne standarde. I zato ćete mi platiti svaku objavljenu laž.
Autorka: Gordana Novaković
Država popustila pred zahtevima medijske zajednice
(Izvor: DW) Punih osam sati predstavnici Vlade Srbije i novinarskih i medijskih udruženja pregovarali su o nacrtima Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakonu o elektronskim medijima. I postigli kompromis.
„Bilo je iscrpljujuće, ali postojala je dobra volja da se unaprede zakoni“, kaže za DW generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Tamara Filipović Stevanović.
Sastanak je sazvan na inicijativu Misije OEBS-a kako bi predstavnici države i medijskih organizacija pokušali da usaglase nacrte zakona čije je usvajanje planirano za kraj oktobra. Sastanku su prisustvovali i ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre i ambasadorka Kraljevine Norveške Kristin Melosom.
„Proces razmatranja sproveden je na inkluzivan način, uz razumevanje među svim stranama, što je rezultiralo saglasjem svih učesnika sastanka. Ovo predstavlja značajan iskorak u odnosu na postojeću zakonsku regulativu“, navodi se u saopštenju Vlade Srbije koje je usledilo nakon sastanka.
Zakoni donose pozitivne promene
Ključne novine ta dva zakona odnose se na unapređenje nezavisnosti Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i uređenje projektnog sufinansiranja.
Naime, novim Zakonom o elektronskim medijima izvršena je depolitizacija Saveta REM-a time što članovi skupštinskih odbora više neće predlagati članove Saveta, kako je to bio slučaj do sada, ali će se među ovlašćenim predlagačima sada nalaziti ombudsman i povernici za zaštitu ravnopravnosti i informacija od javnog značaja.
Osim toga, država je posle duge rasprave pristala na to da se izvrši i takozvani „restart“ postojećeg sastava Saveta REM-a. „Predloženo je rešenje da se novi članovi izaberu u roku od godinu dana od stupanja zakona na snagu, odnosno da u tih godinu dana novi predlagači pripreme svoje kandidate i kandidatkinje“, objašnjava Filipović-Stevanović.
Velike promene uvedene su i u mehanizam projektnog sufinansiranje javnog interesa, odnosno raspodele novca iz budžeta medijima, koji se u prošlosti pokazao kao instrument političke kontrole medije.
Naime, novim Zakonom o javnom informisanju i medijima prvi put se prepoznaje Savet za štampu kao samoregulatorno telo nadležno za sve medije. Njihove odluke o kršenju Kodeksa novinara Srbije uzimaće se u obzir prilikom dodele novca na konkursima, kako oni mediji koji krše etički kodeks ne bi bili finansirani novcem građana.
Država u odbrani Telekoma
Oko jedne stvari, međutim, predstavnici medijske zajednice i države su se, kako Filipović Stevanović kaže, „složili da se ne slažu“. U pitanju su članovi ZJIM koji dozvoljavaju državnom teleoperateru da osniva svoje medije.
Tokom javnih rasprava, ministar informisanja Mihajlo Jovanović je taj deo zakona obrazložio rečima da država „nema nameru da se vraća u medije“, te da se sporna odredba odnosi samo na Telekom. „Ne možemo jednog telekom-operatora osakatiti na tržištu“, rekao je Jovanović.
Oko tog dela zakona država nije bila spremna da pregovara. „Država je od samog početka bila vrlo tvrdog stava da to ulazi u zakon i znali smo da nećemo postići dogovor. Nismo očekivali da će biti povučeno. Telekom već ima svoje kanale i to je samo legalizacija postojećeg stanja“, objašnjava Filipović Stevanović.
To samo ukazuje na to koliko je državi ovo važno, dodaje vanredna profesorka na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i jedna od članica Radne grupe za izradu Medijske strategije Jelena Kleut.
„To nam govori o ulozi koju Telekom ima u medijskoj sceni Srbije i da država neće ustuknuti od oštre borbe protiv privatne konkurencije, pre svega protiv SBB-a, i govori nam da je takva uloga Telekoma jedno raskršće distribucije novca i uticaja kojim država može da utiče na razne procese“, kaže Kleut za DW.
S druge strane, država je bez diskusije odustala od dva sporna člana koja su preko noći ubačena u Zakon o elektronskim medijima, a kojima se utvrđuje raspored kanala i propisuje da REM određuje cenu koju bi operatori morali da plaćaju za redistribuciju programa nacionalnih televizija. U javnosti su ti članovi ocenjeni kao mehanizam koji bi mogao da otvori prostor za finansijsko iscrpljivanje nezavisnih operatera.
„Nismo dobili objašnjenje kako su se ti članovi našli u zakonu“, kaže generalna sekretarka NUNS-a. „Da smo imali izveštaj s javne rasprave, onda bismo tačno znali odakle dolazi koji član i koja izmena i koje je obrazloženje zašto je to menjano. Ali, pošto smo preskočili taj jedan korak, onda smo došli u situaciju da gledamo odakle i ko je dodao, zašto i koji su motivi“, objašnjava Filipović Stevanović za DW.
Dobra volja države ili pritisak spolja?
Nacrti zakona dolaze posle višegodišnje borbe medijske zajednice i države koju su pratile brojne afere. Dobru volju koju je država pokazala na sastanku u utorak 17. oktobra, naše sagovornice tumače kao rezultat kontinuiranog pritiska medijske zajednice, ali i težnje Srbije da se uprkos svemu pridruži Evropskoj uniji.
„Ako je išta prelomilo u Vladi da ti predlozi budu prihvaćeni, ja bih to najpre razumela kao jedan taktički potez u susret pritiscima koji mogu doći iz međunarodne zajednice“, ocenjuje Kleut.
Šta god da je prelomilo, dobro je da je učinjen pomak, dodaje predsednica Evropske federacije novinara Maja Sever, koja je vrlo glasno kritikovala ranija rešenja.
„To znači da se trud ljudi iz udruženja koji su uprkos svemu što se u procesima događalo, pristali učestvovati i uložiti svoje znanje i energiju, ipak isplatio. Ja znam da idemo dva koraka napred jedan nazad, ali u plusu je jedan taj korak ipak nešto“, kaže Sever za DW.
Predsednica Evropske federacije novinara Maja SeverPredsednica Evropske federacije novinara Maja Sever
Predsednica Evropske federacije novinara Maja SeverFoto: SNH
Svi su, međutim, saglasni u oceni da je ovo tek početak borbe. „Sami dokumenti neće promeniti loše stanje i pritisak na novinare i novinarke u vašoj zemlji, ali taj okvir nam je potreban kako bismo mi mogli graditi zaštitu i profesionalno novinarstvo“, dodaje Sever.
Zadatak medijskih udruženja biće da proces ipak isprate do kraja, a potom i da se bore za doslednu implementaciju zakonskih rešenja. „Mi smo i do sada imali solidnu regulativu, ali način na koji se ona primenjivala je bio izrazito problematičan“, podseća Kleut. „Legislativa, dakle, nije dovoljna, li jeste prvi korak i postoji prostor za umereni optimizam da neke stvari mogu da se promene da na bolje.“
Zakoni bi ovog četvrtka (19. oktobar) trebalo da se nađu prvo pred Vladom, a potom i pred narodnim poslanicima koji bi trebalo da ih usvoje do kraja oktobra.
Autorka: Sanja Kljajić
Novi nacrti medijskih zakona predstavljaju još jedan korak unazad za slobodu medija u Srbiji
(Izvor: NUNS) Evropska federacija novinara (EFJ) pridružila se danas partnerskim organizacijama platforme Media Freedom Rapid Response (MFRR) u podizanju uzbune zbog dva nacrta medijskih zakona koje je predložila Vlada Srbije zbog neusaglašenosti sa međunarodnim standardima o slobodi izražavanja. Ako budu usvojeni, oni će predstavljati regresivan korak sa širokim implikacijama na slobodu i pluralizam medija. Kako se javna rasprava o zakonu nastavlja, MFRR poziva Vladu Srbije da povuče problematične izmene koje su unete u najnovije nacrte i obezbedi usaglašenost sa prethodno dogovorenom Medijskom strategijom države.
Najnoviji nacrti Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima, koje je izradilo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, predlažu okvir koji bi blokirao reformu Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i otvorio put za povratak u potpuno državno vlasništvo nad privatnim medijima, uključujući Telekom Srbiju. MFRR izražava zabrinutost što predložene izmene nisu u skladu sa međunarodnim i evropskim standardima o slobodi medija i slobodi izražavanja i što radikalno odstupaju od ciljeva Medijske strategije koju je Vlada Srbije usvojila 2020. godine.
Prvo, nacrt Zakona o elektronskim medijima ne predviđa izbor novih članova Saveta REM-a nakon usvajanja novog zakona, uprkos tome što su Nacrtom zakona propisani potpuno novi kriterijumi za njihov izbor, kao i ovlašćeni predlagači, kako je predviđeno Medijskom strategijom koju je usvojila Vlada Republike Srbije. REM se suočio i sa domaćim i međunarodnim kritikama, uključujući i kritiku MFRR-a, zbog nedostatka nezavisnosti i politički motivisanih procesa donošenja odluka. Takođe je bilo široko rasprostranjenih kritika o tome kako se imenuju članovi REM-a. Izostavljeni su i predlozi izmena kojima bi se Savet REM-a obavezao da usvoji Kodeks rada – promena kojom bi se bolje regulisala etika njegovih članova. Ako bi bio usvojen, ovaj predlog bi učvrstio političku kontrolu nad REM-om i blokirao preko potrebne reforme za jačanje nezavisnosti regulatora.
Drugo, novi predlog Zakona o javnom informisanju i medijima ne uspostavlja zakonske odredbe koje bi obezbedile da svi mediji moraju da ispune etičke standarde da bi dobili sredstva iz javnog sufinansiranja. Prema prethodnom nacrtu, sankcije koje je izdao Savet za štampu mogle bi dovesti do toga da mediji ne dobiju javni novac od sufinansiranja sadržaja od javnog interesa. Međutim, nova pravila otvaraju prostor za štampane i onlajn medije koji nisu prihvatili nadležnost Saveta za štampu. Za te medije takvi kriterijumi ne bi važili, što znači da mogu da nastave da nekažnjeno krše profesionalne standarde i da i dalje dobijaju javna sredstva. Bojimo se da će to dovesti u nepovoljniji položaj medije koji se pridržavaju profesionalnih standarda i dodatno podstaći širenje dezinformacija i nasilne retorike u srpskom medijskom okruženju. Ova promena je kontroverzno uključena u poslednjem trenutku od strane vlade i o njoj se nije raspravljalo u široj Radnoj grupi koja je osnovana za razmatranje nacrta zakona, a koju čine članovi civilnog društva i novinarske zajednice.
Treće, Vlada je u oba nacrta zakona uvrstila i identičnu odredbu koja bi suštinski olakšala povratak u državno suvlasništvo privatnih medija u Srbiji. Prema sadašnjoj Medijskoj strategiji, direktno i indirektno vlasništvo države nad privatnim medijima je zabranjeno. Međutim, novi zakon bi formalno omogućio državi da ponovo bude suvlasnik i osnivač medija. Time bi se formalno legalizovala tekuća vlasnička situacija nad telekomunikacionim provajderom Telekom Srbija, koji je u većinskom državnom vlasništvu, što krši važeći zakon. Ako bude usvojen, MFRR strahuje da bi novi zakon dodatno učvrstio kontrolu vlade nad Telekomom Srbija i predstavljao štetni novi oblik zauzimanja medija u zemlji kandidatkinji za EU koja već godinama doživljava najveću krizu nezavisnog novinarstva.
Na kraju, MFRR ističe da novi predlozi radikalno odstupaju od Medijske strategije, značajnog plana koji je razvijen nakon širokih konsultacija sa novinarskom zajednicom, što je Vlada Srbije vodila kao dokaz svoje posvećenosti pozitivnoj reformi medijskog pejzaža. Ovaj novi pristup takođe podriva dugogodišnji rad novinarskih udruženja i radnih grupa na oblikovanju zakona i njihovom približavanju pravnom okviru EU i drugim evropskim standardima.
Naše organizacije upozoravaju da bi, ako budu usvojeni, novi zakoni potkopali nacionalno i međunarodno poverenje u Medijsku strategiju i postavili ozbiljna pitanja za posvećenost vlade unapređenju slobode i pluralizma medija u okviru svog potencijalnog pristupanja Evropskoj uniji. Umesto uvođenja pozitivnih koraka u ovom pravcu, prošlu godinu obeležili su koraci unazad, kao što su mnoge naše organizacije primetile nakon posete Beogradu, i u najnovijem izveštaju Evropskog parlamenta.
MFRR stoga deli zabrinutost koju je nedavno iznela Koalicija za slobodu medija u Srbiji i poziva vladu da poništi problematične izmene uvedene u dva predloga zakona o medijima i obezbedi da njihove odredbe budu u skladu sa međunarodnim standardima o slobodi izražavanja. Kako se javna rasprava o zakonu nastavlja, apelujemo na vladu da se vrati razgovorima sa Koalicijom i drugim grupama koje ostaju privržene reformi medijskog pejzaža u Srbiji u skladu sa evropskim vrednostima. Ključne odredbe se moraju ponovo integrisati u nacrte zakona, posebno one koje predviđaju demokratskije upravljanje REM-om. Naše organizacije će nastaviti da pomno prate situaciju u Srbiji i pozivaju na sistemsku reformu medija.
Potpisnice:
- ARTICLE 19 Evropa
- Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF)
- Evropska federacija novinara (EFJ)
- Free Press Unlimited (FPU)
- Međunarodni institut za štampu (IPI)
- OBC Transeuropa (OBCT)
Komisija za žalbe Saveta za štampu odlučila da nijedan medij nije prekršio Kodeks izveštavajući o tuči na sportskom događaju
(Izvor: NUNS) Na sednici Komisije za žalbe održanoj juče u Press centru UNS-a, odlučeno je da nijedon od osam medija koji su izveštavali o incidentu koji se dogodio na fudbalskoj utakmici u ženskoj ligi, nije prekršio Kodeks novinara Srbije.
Nevena Marković i Aleksandra Ubavić su, preko svog punomoćnika Ivana Rajkovića, prvobitno podnele 15 žalbi Savetu za štampu. Žalbe su se odnosile na portale Mondo, Telegraf.rs, Sportski žurnal, Kurir.rs, Espreso, Alo.rs, E-Braničevo, portal N1, 24/7, Informer.rs, Novosti.rs, Nogomanija, Danas.rs, Sportal i Urban City zbog toga što su 26. marta ove godine objavili vest o tuči na sportskom događaju u kojoj su učestvovale podnositeljke žalbi.
Sedam žalbi je rešeno dogovorom, jer su: Novosti.rs, Danas.rs, Urban city, Sportal, Nogomanija, 24/7 i E-Braničevo su uklonili sporne tekstove sa svojih sajtova. Tako da je Komisija odlučivala i preostalih osam žalbi.
Podnositeljke žalbi smatraju da su u izveštajima medija predstavljene kao „delinkventkinje“
Svi pomenuti mediji preneli su vest da su fudbalerke Rada napale koleginicu Sofiju Ilić iz FK „Požarevac“, tokom utakmice Požarevljanki sa Zemunom. U tekstovima stoji da su one došle na utakmicu Požarevljanki sa namerom da se obračunaju sa Sofijom Ilić. Ovaj incident dogodio se nedelju dana nakon duela Požarevca i Rada.
Punomoćnik podnositeljki žalbi Ivan Rajković obratio se Savetu za štampu sa predlogom da Komisija za žalbe donese odluku kojom utvrđuje povredu Kodeksa, da portalima izrekne javnu opomenu i da im preporuči uklanjanje spornih tekstova.
U obrazloženju Rajković navodi da su u spornim tekstovima Marković i Ubović predstavljene kao „delinkventkinje“ koje su verbalno i fizički napale koleginicu. On tvrdi da su tekstovi neosnovani, neistiniti i da su objavljeni bez ikakvog dokaza.
„Protiv žalilaca nije pokrenut nikakav sudski postupak, te pretpostavka nevinosti žalilaca obavezuje svakog građanina Republike Srbije, a kamoli novinara. Uprkos tome, vodeći se senzacionalizmom, te namerom povećanja čitanosti, žalioci su predstavljeni u izrazito negativnom svetlu, kao učinioci težih krivičnih dela, pri čemu ni u jednom trenutku sa žaliocima nije kontaktirano radi provere iznetih navoda“, naveo je Rajković.
Prema njegovoj proceni svi koji su preneli spornu vest prekršili su Kodeks novinara Srbije, i to u delovima koji se odnose na istinitost izveštavanja, odgovornost novinara, novinarsku pažnju i poštovanje privatnosti.
Svi mediji koji su odgovorili odbacili su navode iz žalbi
Vest o događaju objavljena je na portalu Sportklub.rs, koji ujedno predstavlja i poddomen na portalu N1, protiv kog je podneta žalba.
Sa portala N1 odbacili su tvrdnje da je tekst neistinit i neosnovan.
„Predmetni tekst je zasnovan na disciplinskoj prijavi koja je povodom ovog incidenta podneta, te izjava lica datim tokom disciplinskog postupka, odnosno izjavama koje je autor predmetnog teksta dobio od svojih sagovornika povodom navedenog događaja“, navodi se u odgovoru na žalbu, a kao dokaz dostavljeni su sledeći dokumenti: Disciplinska prijava, izjava predsednika ženskog fudbalskog kluba Požarevac praćena izjavom oštećene Ilić Sofije, izjava podnositeljke žalbe Marković Nevene, Odluka Disciplinske komisije FSS o pokretanju disciplinskog postupka i izricanju mere suspenzije igranja na utakmicama podnositeljkama žalbe i Odluka Disciplinske komisije FSS o kažnjavanju podnositeljki žalbe zbog fizičkog napada na koleginicu.
Takođe, u odgovoru je naglašeno da su objavljena ukupno četiri teksta koja se bave predmetnim događajem i da u tim tekstovima postoji tzv. „druga strana“, tj. da su objavljene i izjave podnositeljki žalbe.
U žalbi se tvrdi da su podnositeljke predstavljene „kao učinioci težih krivičnih dela“, te da je prekršena pretpostavka nevinosti podnositeljki, što N1 takođe odbacuje.
„…iz sadržine predmetnog teksta je jasno da se ne radi o bilo kakvom krivičnom postupku ili optužbi za krivično delo, jer se navodi da su podnositeljke suspendovane i da imaju rok od nekoliko dana da dostave i svoje pisane izjave o incidentu u kome su učestvovale“, stoji u odgovoru N1 na žalbu.
Punomoćnik Mondo doo Inc Branislav Glogonjac poslao je odgovore na žalbe protiv portala Mondo, Kurir i Espreso.
On je u odgovoru na žalbu naglasio da je sam događaj od javnog interesa jer je nasilje česta pojava na sportskim događajima i treba ga osuditi.
„Predmetni događaj je utoliko značajniji jer su akteri nasilja u konkretnom slučaju bili sami sportisti, koji bi po prirodi stvari morali da pruže primer gledaocima i drugim akterima sportskih događaja, a ne da sami učestvuju u verbalnim/fizičkim sukobima na fudbalskom terenu“, odgovor je kompanije Mondo.
Poput N1, Mondo je takođe dostavio propratnu dokumentaciju koja potvrđuje događaj o kom su mediji izveštavali.
Punomoćnik portala Alo.rs Igor Isailović u svom odgovoru na žalbu naveo je da nije povređeno nijedno pravo žalilaca, niti su povređene odredbe Zakona o javnom informisanju, kao ni Kodeks.
On je naveo da su informacije iznete u tekstu istinite i potpune, a da su novinari zaštitili privatnost žalilaca tako što su naveli njihove inicijale, a ne puna imena.
Iz Alo.rs naglašavaju da se žaloci nigde ne proglašavaju krivim za krivično delo i objašnjavaju da terminologija koju Alo.rs koristi ne predstavlja omalovažavanje niti povredu dostojanstva ličnosti, već je odraz novinarske slobode.
Urednik sportske rubrike portala Telegraf.rs takođe je, u svom odgovoru, naveo da su fudbalerke pomenute inicijalima u tekstu. On tvrdi da su novinari informaciju pre objave proverili kod izvora u Fudbalskom savezu Srbije i da su dobili potvrdu da je došlo do sukoba, te da je protiv igračica pokrenut disciplinski postupak.
Informer i Sportski žurnal nisu odgovorili na žalbu.
Predlog odluke Saveta za štampu bio je da Kodeks nije prekršen
Naime, iz podnete dokumentacije vidi se da se događaj zaista odigrao, jer su podnositeljke žalbi došle na utakmicu na kojoj ne igraju, ušle u zabranjeni prostor u toku utakmice nakon čega je došlo do incidenta, tako da se ne može govoriti o neistinitom izveštavanju niti o nagađanjima i pretpostavkama.
Takođe, pretpostavka nevinosti nije prekršena jer se u tekstovima nije pisalo o krivičnim delima već o disciplinskoj odgovornosti.
Izvori su relevantni i nezavisni, a postoji i video zapis incidenta.
Tačno je da u većini tekstova nema izjava fudbalerki Rada, ali su one najavljene kao deo disciplinskog postupka.
Tema tekstova je od izuzetnog javnog značaja jer su fudbalerke javne ličnosti i punoletne su, a sadržaj tekstova direktno je vezan za njihov profesionalni život, pa se ne može govoriti o kršenju prava na privatnost.
Zbog svega navedenog sledi da nema argumenata za nedostatak dužne pažnje novinara, kako je navedeno u obrazloženju predloga odluke.
Komisija za žalbe: mediji nisu prekršili Kodeks
Budući da su svih osam žalbi o kojima se odlučivalo na sednici istog sadržaja, Komisija je odlučila da rasprava bude objedinjena.
Nakon što je generalna sekretarka Gordana Novaković predstavila slučaj, Komisija je kratko raspravljala žalbama.
Obrazloženje odluke izložili su predstavnik javnosti Rodoljub Šabić i Jelka Jovanović iz Asocijacije medija.
Šabić je rekao da je njegovo mišljenje da žalbe nisu osnovane.
“Preterano skrupulozne opservacije upućuju na to da bismo možda mogli da upozorimo na to da se previse pretpostavljalo i da je rečnik nešto slobodniji. Ja mislim da je to, imajući u vidu realni kontekst u kome mi živimo i šta se piše po našim medijima, preterano i zato ću glasati da se žalbe odbiju”, rekao je Šabić.
Jelka Jovanović je rekla da je saglasna sa predlogom odluke da se žalbe odbace.
“Činjenica je da je tema bila atraktivna. Sportsko novinarstvo je takvo kakvo je. Ne sudimo mu sad. Slažem se sa primedbom za izbor reči, ali to je već uobičajeni rečnik… Ovde je glavna stvar što je to objavljeno. Nema veze, što je bilo-bilo je, samo da se ne piše o tome. A dovoljno je atraktivno da bude objavljeno”, kazala Jelka Jovanović i izrazila nadu da će ceo događaj pozitivno da utiče da akterke, u smislu ponašanja uopšte, posebno sportskog fer pleja.
Nakon kratkog izlaganja Komisija je jednoglasno odlučila da nijedan medij nije prekršio Kodeks novinara Srbije.
Antrfile:
Novi saziv Komisije za žalbe
Na prvoj sednici Komisije za žalbe Saveta za štampu u novom sazivu, predstavljeni su novi članovi, tako da će u naredne četiri godine o prekršajima Kodeksa novinara Srbije odlučivati: Zlatko Čobović, Jelka Jovanović i Filip Švarm kao predstavnici Asocijacije medija, Nadežda Budimović iz Lokal presa, Tamara Skrozza i Milena Vasić će predstavljati Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Olivera Milošević i Jelena Petković Udruženje novinara Srbije (UNS), dok su predstavnici javnosti u novom sazivu: Ana Martinoli, Sanja Pavlović i Rodoljub Šabić.
Snimak sa sednice možete pogledati ovde
Autorka: Ivana Kragulj
Odluke sa 139. sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu održane 28.09.2023.
- Nevena Marković/Aleksandra Ubavić – Telegraf.rs – Žalba rešena nema prekršaja kodeksa
- Nevena Marković/Aleksandra Ubavić – Mondo – Žalba rešena nema prekršaja kodeksa
- Nevena Marković/Aleksandra Ubavić – Informer.rs – Žalba rešena nema prekršaja kodeksa
- Nevena Marković/Aleksandra Ubavić – Sportski žurnal – Žalba rešena nema prekršaja kodeksa
- Nevena Marković/Aleksandra Ubavić – Kurir.rs – Žalba rešena nema prekršaja kodeksa
- Nevena Marković/Aleksandra Ubavić – Espreso.rs – Žalba rešena nema prekršaja kodeksa
- Nevena Marković/Aleksandra Ubavić – Alo.rs – Žalba rešena nema prekršaja kodeksa
- Nevena Marković/Aleksandra Ubavić – N1 – Žalba rešena nema prekršaja kodeksa
Snimak sa sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 28.09.2023.
🎥Snimak sa javne sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu, održane 28.09.2023, možete pogledati na našem Jutjub kanalu putem sledećeg linka: