sofija

Pravo na zaborav i sadržaji kreirani veštačkom inteligencijom biće u budućnosti veliki izazov

Savet za štampu predstavio je istraživanje „Izazovi medijske samoregulacije u digitalnom dobu“. Istraživanje se, između ostalog, odnosi na znanje novinara o medijskoj etici i samoregulaciji, kao i na izazove koji proizilaze iz digitalizacije. Takođe, analizirane su odluke Komisije za žalbe Saveta za štampu koje se odnose na onlajn medije.

Istraživanje je sprovedeno putem ankete i intervjua sa novinarima, a drugi deo je studija slučaja urađena na osnovu odluka Komisije za žalbe Saveta za štampu.

Na tribini su govorile autorke istraživanja Tanja Maksić i Tanja Jakobi, kao i predsedavajuća Komisiji za žalbe Nadežda Budimović, a moderatorka je bila generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković.

Na početku izlaganja Tanja Jakobi je navela da je u istraživanju korišćen pristup koji je primenjen prilikom istraživanja koje su radili evropski saveti za štampu, a koji je prilagođen domaćim temama.

Prvi deo istraživanja odnosi se na znanje novinara o medijskoj etici i samoregulaciji, kao i na izazove koji proizilaze iz digitalizacije, a drugi deo je analiza odluka i prakse Saveta za štampu, posebno kad je reč o Smernicama za primenu Kodeksa novinara u onlajn sferi. Drugi deo razmatra i uzroke povreda Kodeksa, kapacitete Saveta za štampu i budućnost samoregulacije u digitalnoj sferi.  Autorke su istraživale i na koji način može da se pruži podrška Savetu za štampu u prilagođavanju izazovima digitalnog doba.

Tanja Jakobi je rekla da je poseban fokus u istraživanju bio na pravu na zabrav i na korišćenju veštačke inteligincije (VI) i naglasila da mediji ne saopštavaju korišćenje ovih tehnologija jer smatraju da to nije nešto što bi čitaoci voleli da znaju.

 „Pravo na zaborav ima izrazito jaku društvenu dumenziju. Činjenica je da, kada govorimo o nasilju, to nasilje ide preko medija. Mi imamo jako puno ljudi koji su zahvaljujući neodgovornom pisanju medija pogođeni i to ne samo u vremenu kada se o njima pisalo, nego su pogođeni doživotno,  jer sadržaji koji su u onlajn okruženju ostaju doživotno. Takvo pisanje ostaje kao žig sramote za medije, ali mi ne vidimo da oni zbog toga menjaju svoje ponašanje. Međutim, ako biste pitali bilo kog novinara da li ste zaista želeli to da uradite, rekao bi da verovantno nije postojala takva namera, ali ni svest o tome“, pojasnila je Tanja Jakobi.

Novinari misle da je potrebno unaprediti Kodeks

Govoreći o rezultatima istraživanja Tanja Maksić je rekla da novinari koriste resurse Saveta za štampu, najviše Kodeks i Smernice. Baš zato što koriste Kodeks u svom radu polovina ispitanika kaže da Kodeks treba doraditi i prilagoditi ga novim tehnlogijama.

„Četrdeset odsto ispitanika radi u medijima koji imaju interni etički kodeks. Jedna trećina nema takav dokument i oni se oslanjaju na kulturu u redakcijama, komunikaciju sa urednicima ili kolegama novinarima, dok se jedna trećina oslanja na svoje znanje i iskustvo“, navela je Maksić i dodala da su ispitanici većinom bili iz redakcija u kojima se više ceni provera činjenica u odnosu na brzinu objavljivanja informacija i da imaju odgovornost prema preuzetom sadržaju.

Kada je u pitanju odnos novinara prema društvenim mrežama ona je rekla da novinari smatraju da imaju pravo da se identifikuju na društvenim mrežama gde mogu da izraze svoje stavove, te da predlažu da se tim delom njhovog rada ne bavi Savet za štampu, već da se ta oblast uredi internim etičkim pravilima.

Većina ispitanika je stava da izvori na društvenim mrežama zahtevaju dodatnu proveru.

Što se tiče veštačke inteligencije (VI) ispitanici su mišljenja da taj sadržaj mora biti adekvatno obeležen.

„Oni smatraju da ovaj sadržaj treba da podleže istim uredničkim principima kao i ostali medijski sadržaji. Dakle, mora da postoji neki ljudski nadzor. Ali novinari stidljivo eksperimentišu sa veštačkom inteligencijom i nema masovne upotrebe. To su najčešće kvizovi, zabavni sadržaji i poigravanje sa naslovima“, objasnila je Tanja Maksić.

Provera informacija koje dolaze sa društvenih mreža i onih sadržaja koji su kreirani veštačkom inteligencijom biće izazov u budućnosti.

Ispitanici kažu da treba da se poštuje autorsko pravo, a polovina njih kaže da je bilo u situaciji da je njhov sadržaj neovlašćeno preuzet. Polovina medija iz kojih dolaze ima propisane uslove za preuzimanje njihovih sadržaja.

Većina žalbi je opravdana

Analiza odluka Komisije za žalbe obuhvatila je 125 slučajeva iz 2021.  i  2022. godine, koji se odnose na onlajn medije.

Najveći broj pritužbi podnesen je protiv najvećih i najuticajnijih tabloida, ali mnogi od njih ne priznaju nadležnost  Saveta za štampu. Istraživanje pokazuje da su žalbe uglavnom osnove, jer je većina žalbi rešena korist žalilaca.

„Od 125 žalbi, 95 je rešeno u korist podnosilaca žalbe i Komisija je izrekla javne opomene. Najčešće se krše poglavlja Kodeksa koja se tiču odgovornosti novinara, istinitosti izveštavanja i poštovanja privatnosti“, navela je Tanja Maksić.

Komisija za žalbe je u više slučajeva stala na stanovište da se urednička odgovornost proteže ne samo na portale medija, već i na komentare čitalaca.

Kada je u pitanju zaštita privatnosti maloletnih lica i prava na zaborav, analiza je pokazala da se na perfidan način zadire u privatnost maloletnika što će im predstavljati problem u kasnijem životu.

Kodeks se krši sa namerom ili iz neznanja

Istraživanje je pokazalo da su politički akteri zainteresovani da se kroz medije postignu politički ciljevi, ali i da vlasnici medija izlaze u susret takvim željama iz prostog razloga što su glavni izvori finansiranja medijski konkursi na državnom nivou.

Tanja Jakobi je rekla da je sve manje novinara koji su spremni da se suprotstave objavljivanju sadržaja koji je u suprotnosti sa Kodeksom.

„U pitanju je namerna odluka zato što su potrebni klikovi i tu se pitanje Kodeksa ne postavlja. Sa druge strane, Kodeks se krši i nenamerno zbog nepoznavanja profesionalnih etičkih normi. To se dešava zbog urušavanja novinarske profesije i pojave mnogo neprofesionalnih medija, gde ne postoji iskustvo koje se prenosi i nema ideje da se poštuje Kodeks“, navela je Tanja Jakobi.

Još jedan razlog kršenja Kodeksa su velike nedoumice u situacijama sa kojima se novinari ranije nisu susreli, poput masovnih ubistava koja su se desila u maju ove godine.

Kada je u pitanju odnos novinara prema Savetu za štampu, istraživanje pokazuje da Savet uživa veliki ugled i da transparentnost njegovog rada ide u prilog tome. Ne postoji sumnja da su u Komisiji za žalbe ljudi koji se zaista bave svojim poslom na profesionalan način i čije odluke su zasnovane na argumentima.

„Ono što smo pronašli tokom intervjua je da je potrebna obuka članovima Komisije. Oni redovno čitaju literaturu i tuđe prakse, ali kada govorimo o veštačkoj inteligenciji, to prevazilazi znanja članova Komisije. Oni ne treba da postanu stručnjaci za veštačku inteligenciju, ali moraju da imaju način da to prate, a sa druge strane moraju imati neki resurs kome mogu da se obrate u trenutku kada imaju takvu sumnju“, pojasnila je Tanja Jakobi.

Ona je takođe pomenula da država treba da pomogne ugledu samoregulacije, ne mešajući se u delokrug rada Saveta za štampu.

Potrebno je jačati kapacitete Saveta za štampu

Kršenje Kodeksa najviše je izraženo u onlajn izdanjima tradicionalnih medija ili u medijima koji funkcionišu isključivo u onlajn formi. Kršenje je posebno izraženo, jer se ovakvi sadržaji multiplikuju i trajno ostaju na Internetu.

„U trenucima nedoumica jasno je da novinari konsultuju Kodeks i smernice za onlajn i odluke Komisije za žalbe, ali potrebno je jasnije povezivanje sa Savetom za štampu i Komisijom kao jednim telom koje će da bude resurs centar za razne dileme”, navela je Tanja Maksić.

Ohrabruje činjenica da raste broj medija koji prihvataju nadležnost Saveta za štampu.

Tanja Jakobi je rekla da postoji veliki kapacitet Saveta da unapredi svoje dobre odnose sa medijskom zajednicom, civilnim sektorom, akademskom zajednicom i građanima.

Pored toga preporuka je da se ojačaju unutrašnji kapaciteti Saveta za štampu usavršavanjem članova Komisije za žalbe i formiranjem odgovarajuće ekspertize u vezi sa korišćenjem novih tehnologija. Takođe, potrebno je ojačati veze osnivača i Saveta za štampu i razviti metodologiju za unapređivanje i uvođenje smernica u oblasti onlajn medija.

Ove godine 117 žalbi Savetu za štampu

Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković i predsedavajuća Komisiji za žalbe Nadežda Budimović govorile su na tribini o radu ovih tela.

Gordana Novaković je navela da je od marta ove godine primljeno 97 žalbi, a od početka godine ukupno 117.

„Dogovorom je rešeno 16 žalbi i u 18 slučajeva je Komisija utvrdila da Kodeks nije prekršen. U 13 slučajeva je doneta odluka da je Kodeks prekršen. Ovde je reč o medijima koji su prihvatili nadležnost Saveta za štampu i u 19 slučajeva su mediji koji je nisu prihvatili. Njima su izrečene javne opomene. U broju javnih opomena prednjači Informer sa šest, zatim Nova.rs sa tri i portal Rešetka sa dve. Najviše odluka o prekršaju Kodeksa doneto je za Blic – tri, dok su se po dve odluke odnosile na portale Direktno, Novosti, Alo i Kurir“, navela je Gordana Novaković.

Ona je dodala da su najčešće kršene odredbe poglavlja I, IV i VII, s tim što su u porastu prekršaji koji se odnose na pravo na privatnost i novinarsku pažnju, odnosno, nedostatak profesionalne pažnje novinara.

Nadežda Budimović je rekla da je prethodni period bio izazov za Komisiju za žalbe, pre svega kad je reč izveštavanju medija o masovnim ubistavima  u maju ove godine.

„Govorimo o masovnom kršenju Kodeksa u gotovo svim medijima u širokom dijapazonu, od dužne novinarske pažnje, preko kršenja pretpostavke nevinosti, zaštite privatnosti, identiteta i počinilaca i žrtava, pa do poštovanja i zaštite dostojanstva dece žrtava nasilja, iznošenja neprimerenih i uznemirujućih sadržaja, sve do istinitosti izveštavanja“, kazala je Budimović.

Ona je rekla da je ta situacija bila izazov i za Komisiju,  ali da se jasno videla razlika između onih medija koji namerno krše Kodeks i onih koji to rade zato što se nisu snašli.

„U njihovim objavama našli su se i detaljan plan kretanja počinilaca, imena dece koju je počinilac u školi imao nameru da ubije, njegovi iskazi i životopis na više strana, fotografije žrtava i krvi sa mesta žločina u Mladenovcu. U takvim objavama prednjačili su Informer, Alo i Kurir, a u tom društvu su se našli i Blic i Večernje novosti“, objasnila je Budimović.

Nedugo potom, mediji su pisali o slučaju devojčice koju je zlostavljao otac.

„Ovde su mediji postupili još gore nego u prvom slučaju. Oni su u nastavcima razvlačili sudbinu te devojčice. Objavili su fotografije zgrade i stana kroz ključaonicu, kade u kojoj je devojčica sedela, fotografiju oca devojčice, imena deteta i oca, podatke o njenom zdravstvenom stanju, aluzije i pretpostavke šta joj se sve dešavalo, kako će se kasnije razvijati i kakve će sve to posledice ostaviti po njeno mentalno zdravlje“, opisala je situaciju članica Komisije.

Devojčica je dobila naziv „devojčica iz kade“ i to je verovatno za ceo život jer sadržaji na internetu ostaju zauvek.

Nadežda Budimović je rekla da je taj slučaj jedan od najdrastičnijih primera kako neodgovorno novinarstvo koje ne poštuje privatnost, dostojanstvo i integritet ljudi može potpuno uništiti njihovu budućnost.

Ona je govorila i o tome kako novinari sve češće koriste sadržaje sa društvenih mreža kako bi napisali vest, kao i o tome da veliki broj medija ne radi moderaciju komentara čitalaca na portalima i društvenim mrežama. To se dešava, kako je navela, usled nedostatka kapaciteta medija, ali i kako bi pokrenuli hajke protiv jedne ili više osoba zbog njihovog političkog uverenja ili političkog delovanja.

Na kraju je pomenula da je potrebno dodatno tumačenje i ujednačavanje stavova o tome da li i u kom kontekstu mediji mogu koristiti fotografije sa zvaničnih stranica i sajtova organizacija, političkih partija i pokreta.

Zaključci:

• Mediji se koriste kao sredstva za obračun sa političkim protivnicima i nametanje sopstvenih vrednosti kao opštih vrednosti u društvu, a medijski profesionalci pružaju slab otpor takvom uticaju;
• Kršenje Kodeksa je posebno izraženo u onlajn izdanjima tradicionalnih medija ili u medijima koji funkcionišu isključivo u onlajn formi;
• U trenucima nedoumica novinari konsultuju Kodeks, digitalne smernice, odluke Komisije za žalbe Saveta za štampu, ili članove Komisije, ali ne postoji jasno artikulisana saradnja medija i Saveta u situacijama u kojima je medijima potrebna dodatna podrška u situacijama sa kojima se u praksi nisu susretali;
• Ohrabruje činjenica da raste broj medija koji prihvataju nadležnost Saveta za štampu;
• Kodeks se najčešće krši sa namerom radi većeg broja “klikova”, ali postoje i nenamerne greške što je posebno izraženo u „mladim“ medijima;
• Potreban je novi pristup rešavanju pitanja prava na zaborav;
• Slično je i sa pozitivnim društvenim akcijama, kao što je uvođenje „Amber alert-a“;
• Potrebno je da članovi Saveta za štampu u potpunosti razumeju tehnološke aspekte primene novih tehnologija i njihove reperkusije na pitanje poštovanja etičkih normi;
• Savet za štampu je unutar medijske zajednice, u akademskim i ekspertskim krugovima i u međunarodnoj zajednici, prepoznat kao telo sa visokim standardima rada i neupitnim, profesionalnim kapacitetima;
• Resursi Saveta su javno dostupni svim zainteresovanim stranama i besplatni su za građane;
• Savet je uspostavio dobru saradnju sa NVO;
• Potrebno je dalje osnaživanje građana da samostalno koriste usluge Saveta;
• Postoji značajan prostor za unapređenje komunikacije Saveta i medija u domenu pružanja saveta medijima u trenutku kada se suočavaju sa iskustvima koje do tada nisu imali;
• Savet bi trebalo da unapredi obim, intenzitet i metode komuniciranja sa javnošću;
• Donošenje Smernica za primenu Kodeksa novinara Srbije u onlajn okruženju i njihovo inoviranje predstavlja dobar primer reagovanja Saveta na promene;
• Postoji potreba za organizovanim pristupom usavršavanju i posebno za imenovanjem jednog ili više eksperata ili stručnog tela u oblasti digitalnih tehnologija, koje bi članovi Komisije po potrebi mogli da konsultuju u slučaju kada se suoče sa nedoumicama;
• Uloga Saveta ponovo je prepoznata u novom Zakonu o medijima i javnom informisanju;
• Uloga osnivača u procesu kreiranja budućnosti Saveta za štampu nije dovoljno prepoznata. Savet bi trebalo da bude u poziciji da može više da se oslanja na ekspertizu i resurse osnivača.