Snimak sa sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 31.08.2023
🎥Snimak sa javne sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu, održane 31.08.2023, možete pogledati na našem Jutjub kanalu putem sledećeg linka:
sofija
About sofija
Posts by :
Zapisnik sa sto trideset osme sednice održane 31.08.2023.
SAVET ZA ŠTAMPU
Komisija za žalbe
Br.139
31.8.2023.
Beograd
ZAPISNIK
Sa 138. sednice Komisije za žalbe, održane 31.8.2023. godine u 18 sati u Pres centru UNS-a.
Prisutni članovi Komisije: Jelka Jovanović, Olivera Milošević, Nadežda Budimović, Vlado Mareš, Dragan Đorđević, Vida Petrović Škero, Tamara Skrozza, Jelena Petković, Filip Švarm i Zlatko Čobović
Odsutni članovi Komisije: Snežana Anderjević
Ostali prisutni: Rodoljub Šabić, Ana Martinoli, Sanja Pavlović i Milena Vasić, novoizabrani članovi Komisije za žalbe, Marko Dragoslavić i Anđelija Stojković iz „Foneta“, Una Grekulović i Sonja Živković iz „Cenzolovke“, Aleksandar Vukajlović sa portala „E-sigurnost“ i Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu
Dnevni red:
1.Razmatranje žalbe Damira Agovića na tekst objavljen na portalu „GM Press“
2,Razmatranje žalbe Zlatka Čobovića zbog tekstova objavljenih na portalima „Objektiv.rs“ i „Hypetv“
3.Razmatranje žalbe SBB d.o.o. zbog teksta objavljenog na portalu „TeleSrbija“
Na početku sednice predsedavajuća je saopštila da sednici prisustvuju Ana Martinoli, Sanja Pavlović, Milena Vasić i Rodoljub Šabić, koji će od narednog meseca biti članovi Komisije za žalbe, umesto Snežane Andrejević, Vide Petrović Škero, Dragana Đorđevića i Vlada Maraša, kojima ističe mandat.
1. Damir Agović, jedan od organizatora građanskih protesta u Gornjem Milanovcu, podneo je žalbu, verujući da je, suprotno Kodeksu, objavljeno navodno reagovanje udruženja koje ne postoji, kao i da su prekršene odredbe Kodeksa koje zabranjuju diskriminaciju, u ovom slučaju na osnovu porekla. Tamara Skrozza je u toku rasprave, predložila da se Komisija izjasni i o tome da li je prekršena i tačka 2 poglavlja II, po kojoj politički i ekonomski ineteresi izdavača ne smeju da utiču na uređivačku politiku na način koji bi za posledicu imao netačno, neobjektivno, nepotpuno i neblagovremeno informisanje javnosti, jer je saopštenje takvo da bi ga objavio samo neko ko zastupa određenu političku opciju. Svaki politički neutralan urednik bi ga odbacio. Jelena Petković se saglasila sa ovim, dodajući da je redakcija objavila saopštenje bez ikakve ograde ili objašnjenja. Naglasila je da mediji nisu dužni da objavljuju bilo čija saopštenja i da, kada su već odlučili da to urade, bilo je logično da čitaocima objasne o kakvom udruženju je reč, jer nije bitno da li je ono registrovano ili nije, već zašto redakcija nema „ogradu“ u odnosu na ono što su saopštili. Jelka Jovanović je, nasuprot ovome, rekla da udruženja građana „ne moraju nikome da se pravdaju“, te da ne vidi nikakav prekršaj Kodeksa u tome što je saopštenje objavljeno. Olivera Milošević je ukazala da je, osim predložene tačke 4 poglavlja V Kodeksa, po njenom mišljenju, prekršena i tačka 1 poglavlja IV, koja se takođe odnosi na zabranu diskriminacije, tačnije smernica dva po kojoj je novinarska profesija nespojiva sa širenjem bilo koje vrste stereotipa. Rekla je, međutim, i da nije saglasna sa Tamarom u vezi sa političkim interesima izdavača, jer Komisija niti ima dovoljno informacija o tome, niti je njen posao da utvrđuje koji je motiv redakcije bio da objavi saopštenje. Dodala je da mogu da postoje i neformalna udruženja koja imaju veći uticaj od formalnih. Filip Švarm se sagalasio sa Skrozzom, tvrdeći da nijedna profesionalna redakcija ne bi objavila ovakvo saopštenje, ta odluka je politički „stejtment“ redakcije i njeno političko svrstavanje. Rekao je da ne znamo da li to udruženje zaista postoji ili ne, ali ako redakcija objavi saopštenje kojim se širi govor mržnje, to sakrivanje ili formalne ili neformalne organizacije je čini saučesnikom. Olivera Milošević je naglasila da ona, da je urednik, ne bi objavila ovakvo saopštenje, ali da Komisija ipak ne može znati da li je u pitanju politički motiv. Tamara Skrozza je pojasnila da je u ovom slučaju udruženje potpuno nebitno, kao i šta je bio njihov motiv da se oglase, važna je urednička odluka i selekcija koju je urednik napravio, koja je bila vrlo politički obojena. Nakon diskusije, Komisija je glasala o svakoj od predloženih tačaka Kodeksa, pa je za odluku da je prekršena tačka 4 poglavlja V glasalo devet članova Komisija, dok je jedna članica bila protiv, za odluku da je prekršena tačka 1 poglavlja IV bilo je osam članova, dok su dva bila protiv. Sa istim brojem glasova za i protiv doneta je i odluka da je prekršena tačka 2 poglavlja II.
2. Član Komisije za žalbe Zlatko Čobović podneo je žalbu zbog tekstova objavljenih na dva portala u kojima se tvrdi da je maloletni ubica iz škole Vladislav Ribnikar pokušao da pobegne, što je saopštenjem demantovao MUP. Zlatko Čobović bio je izuzet iz rasprave i odlučivanja o ovoj žalbi. Jelka Jovanović je ocenila da su tekstovima prekršene sve tačke Kodeksa koje su navedene u žalbi. Podsetila je da je Komisija već odlučivala više puta tekstovima koji se odnose na ovu tragediju o kojoj je, nažalost, gotovo sve što je objavljeno – objavljeno suprotno Kodeksu novinara. Olivera Milošević je predložila da se Komisija izjasni i o prekršaju tačke 8 poglavlja IV, koja zabranjuje novinarima da među ljude unose neopravdan strah, te da se to sigurno dogodilo jer se infomacija odnosi na masovnog ubicu zbog koga su svi u strahu. Dragan Đorđević se saglasio sa ovim, dodajući da ima utisak da je ova lažna vest i plasirana sa ciljem da izazove strah kod čitalaca. Nadežda Budimović je istakla i da je reč o pokušaju da se i dalje medijski profitira na stravičnom zločinu. Objavljena je infomacija koja to zapravo i nije, već trač, kako bi se i dalje manipulisalo i profitiralo na tome. Filip Švarm je ukazao i na to da formalno nije prekršena tačka 3 poglavlja I, koja obavezuje novinara da navede izvor, ali da je duh Kodeksa prekršen time što je kao izvor naveden „Informer“. Istakao je da se tabloidi i razni opskurni mediji često pozivaju jedni na druge i da to „majka fejk njuz novinarstva“ i da Komisija, nažalost, o ovome ne može da se izjasni. Vida Petrović Škero je navela da je u ovom slučaju reč o toliko grubom kršenju Kodeksa da „je mučno i govoriti o tome“. „Informer“ je objavio lažnu infomaciju, pa uklonito, a ovi portali su to preneli i nisu uopšte reagovali ni na to što je MUP saopštenjem demantovao „Infromerova“ saznanja. Upitala je da li se ti novinari u urednici ikada zapitaju kako se osećaju roditelji ubijene dece ili deca koja su bila na spisku ubice kada ovako nešto pročitaju i da li mediji najavljuju da će on ponovo da ubije. Naglasila je da je reč o toliko grubim prekršajima da bi o tome trebalo da razmišljaju i oni koji se bave pravom medija da obavljaju taj posao. Članovi Komisije su potom jednoglasno odlučili da su oba medija prekršila tačke 1, 2 i 4 poglavlja I, tačke 1 i 2 poglavlja V i tačku 8 poglavlja VI. Vida Petrović Škero je potom zahvalila Zlatku Čoboviću koji najredovnije od svih članova Komisije podnosi žalbe, jer je pomogao da se ukaže na drastične prekršaje u mnogim situacijama u kojima se nije moglo očekivati da će se žaliti ljudi koji su povređeni tim tekstovima.
3. U žalbi kompanije SBB navedeno je da je objavljeno pet netačnih, nepotpunih i manipulativnih informacija, koje se u suštini odnose na to da li su njihovi Opšti uslovi u skladu sa novim Zakonom o elektronskim komunikacijama. Portal je, kako su istakli, objavio infomacije koje nisu prethodno proverili, nisu kontaktirali SBB, ni druge izvore, niti su čitaocima predočili svoje poslovne odnose sa konkurentom SBB. Žalilac nije bio zadovoljan time što je objavljen odgovor i ostao je pri zahtevu da se o žalbi izjasni Komisija. Jelka Jovanović je rekla da za tri godine, koliko je članica Komisije, nije bilo komplikovanijeg slučaja, te da se slučaj većim delom ne odnosi na ono što je predmet odlučivanja Komisije, ali da je saglasna sa tvrdnjom žalioca da bi na neke portale trebalo obratiti pažnju. Tamara Skrozza je rekla da će ostati uzdržana prilikom glasanja, jer misli da ono što je navedeno i u žalbi i u odgovoru na žalbu nije tema za Savet za štampu i nije ni trebalo da se nađe pred Komisijom. Podnosilac žalbe verovatno, objasnila je, ima neke svoje razloge zašto se obratio Savetu, ali u ovom slučaju nije reč o novinarskoj pažnju, već je glavno pitanje da li je ono što je objavljeno istinito, a Komisija nije kvalifikovana da to utvrdi. To je posao za RATEL ili za sud. Sam tekst, kako je ocenila, nije klasičan novinarski tekst i teško je uopšte govoriti o tome da li su poštovani novinarski standardi. Nadežda Budimović je, ipak, mislila da jeste reč o informativnom sadržaju i da SBB jeste imao pravo da se žali, ali da njihovi navodi „ne ulivaju poverenje“ i da sve ide u prilog tome da je tekst solidno napisan. Dodala je da Komisija ne može da utvrdi istinitost i da je možda jedina zamerka da nije bilo druge strane, ali naknadno je objavljen odgovor. Zlatko Čobović je rekao da tekst nije napisan sa dovoljno pažnje, ali da je saglasan sa Tamarom da Komisija ne može da zna da li je to što je objavljeno istinito ili nije. Rekao je i da nema dokaza o poslovnoj povezanosti portala sa konkurencijom SBB-a i da Komisija ne treba time ni da se bavi. Filip Švarm je smatrao da je tu poslovnu povezanost trebalo da dokaže žalilac i da nije na članovima Komisije da to utvrđuju, te da je ceo slučaj za RATEL ili za sud. Dodao je da tekst nije najbolje napisan, ali da u njemu ne vidi nikavu malicioznost, niti prekršaj Kodeksa. Komisija je, po okončanju rasprave, sa osam glasova za, jednim protiv i jednim uzdržanim odlučila da nije prekršen Kodeks novinara Srbije.
Sednica je završena u 19.10 sati.
Zapisnik vodila Predsedavajuća
Gordana Novaković Vida Petrović Škero
UMMR: Savet za štampu kršeći Ustav hoće u zakon, više od polovine medijske zajednice protiv !?
(Izvor: RINA) Nakon brojnih polemika da li će se ili neće u Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima naći odredbe kojima se predviđa da mediji moraju da prihvate nadležnost Saveta za štampu ako žele da konkurišu za sufinansiranje medijskih projekata, saopštenjem se oglasio i UMMR.
– Nigde na svetu ne postoji da jedno udruženje građana kao što je to Savet za štampu uđe u nove zakonske odredbe i ovih dana vrše strahovit pritisak da se kao samoregulatorno telo nađu u Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima. Na stranu to što pored njih postoje još dva potpuno ista samoregulatorna tela, na stranu to što ih više od pola medisjke zajednice ne priznaje, niti su njihovi članovi, na stranu to što se radi o kršenju glavnih ustavnih normi o pravu na udruživanje, ova ekipa drugara smatra da su oni jedini i Bogom dani stručnjaci koji treba da se mimo ustava nađu uokvireni u novim zakonskim odredbama. Svima je jasno da je to nemoguće, čak i pojedinim njihovim članovima, saopšteno je iz UMMR.
U ovom uruženju takođe ističu da ne postoje pravni osnovi za realizaciju njihove namere.
– Uzalud im čovek iz njihovih redova, kao na primer bivši sudija Ustavnog suda, koji govori da im to ne dozvoljava najviši državni akt. To im je indirektno potvrdio i ambasador OEBS. Protiv toga je čak pet medijskih udruženja : Udruženej medija i medijskih radnika, Društvo novinara Vojvodine, PROUNS, Kom-Net, Društvo novinara Niša. Ova udruženja su pre skoro godinu dana formirala Medisjki savet dok je RAB tekođe medijsko udruženje radio stanica osnovao svoje samoregulatorno telo, ističe se u u saopštenju UMMR.
Oni u svom saopštenju takođe dodaju da je dosadašnji rad Saveta za štampu krajnje, kako su naveli, problematičan i diskutabilan.
– Protiv njih vode se brojni upravni sporovi, a odluke koje su donosili su nekada u najmanju ruku bile nepristojne, zaključuje se u saopštenju UMMR.
Najava sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 31.08.2023.
Sednica Komisije za žalbe Saveta za štampu biće održana u četvrtak, 31. avgusta u 18 sati u Pres centru UNS-a.
Komisija će razmatrati sledeće žalbe:
1.Damir Agović – GM Press
2.Zlatko Čobović – Objektiv.rs/Hypetv.rs
3.SBB – TeleSrbija
Sednica je otvorena za javnost.
Bitka za Savet za štampu: Država hoće da izmeni nacrt zakona tako da tabloidi mogu da i dalje dobijaju milione iz budžeta
(Izvor: Cenzolovka) Na kraju dve godine dugog procesa izmena Zakona o javnom informisanju, predstavnici države pokušavaju da umanje značaj Saveta za štampu i ne dozvole da njegove odluke o kršenju Kodeksa novinara onemoguće prorežimske tabloide da iz budžeta dobijaju milione. Donedavno je delovalo da država pristaje na zakonske odredbe koje jačaju ulogu Saveta za štampu u skladu sa predlozima medijske zajednice i sa Akcionim planom za sprovođenje Medijske strategije, koji je ranije usvojila
Sednica Saveta za štampu (foto: Cenzolovka)
Nakon više meseci pauze i čekanja na početak javne rasprave za dva ključna medijska zakona, radne grupe za izmenu Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima sastale su se prošle nedelje.
U šturom saopštenju objavljenom na sajtu Ministarstva informisanja i telekomunikacija 15. avgusta, piše da su sastanku prisustvovali predstavnici Ministarstva i Kabineta predsednice Vlade Republike, medijskih i novinarskih udruženja, članovi radnih grupa i predstavnici Delegacije Evropske unije, Misije OEBS-a u Srbiji i Fondacije Konrad Adenauer.
Navodi se da su na sastanku razmatrane sugestije udruženja i Ministarstva, kako bi se došlo do zajedničkog predloga nacrta ova dva zakona i uradile pripreme za pokretanje javne rasprave, ali se ne navodi o kojim sugestijama je reč.
Kako saznaje Cenzolovka, jedna od debata se vodi oko uloge Saveta za štampu, posebno u vezi sa dobijanjem novca iz budžeta tokom medijskih konkursa.
Proteklih godina tabloidi koji se ne drže etičkih i profesionalnih standarda dobijali su milione iz budžeta svake godine, iako zakon preporučuje da komisije na konkursima ne odobravaju sredstva medijima koji krše etički kodeks. Sa novim zakonom, ova preporuka komisijama je trebalo da preraste u obavezu. U tom procesu je važna uloga Saveta za štampu, tela koje procenjuje da li se štampani mediji i portali pridržavaju etičkih i profesionalnih standarda propisanih Kodeksom novinara Srbije.
Za Ministarstvo informisanja i telekomunikacija sada je problematična odredba po kojoj bi Savet za štampu bio jedino samoregulatorno telo koje će biti nadležno da za štampane i onlajn medije daje podatke o tome da li se pridržavaju profesionalnih i etičkih standarda. Ministarstvo osporava i odredbu koja predviđa da kao uslov za učešće na konkursu za projektno sufinansiranje medij mora da prihvati nadležnost Saveta za štampu.
Predstavnici Ministarstva, kako za Cenzolovku kaže advokat Veljko Milić, član Radne grupe za izmenu ZJIM-a i izvršni direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), smatraju da su takve odredbe neustavne jer su diskriminatorne.
Milić napominje da je Savet za štampu jedino samoregulatorno telo koje ocenjuje da li je prekršen Kodeks novinara Srbije, koji je ujedno i jedini etički kodeks novinarske profesije u Srbiji.
„Ukoliko bi se zakonom ostavila mogućnost da i druga samoregulatorna tela daju podatke o tome da li se medij u prethodnom periodu pridržavao profesionalnih i etičkih standarda to bi moglo da dovede do osnivanja novih samoregulatornih tela, ali i do donošenja novih etičkih kodeksa. Na taj način bi se stvorio haos u samoregulaciji, a odredba zakona koja bi trebalo da spreči da mediji koji se ne pridržavaju etičkih i profesionalnih standarda dobijaju novac iz budžeta bi bila obesmišljena jer bi svaki medij mogao da osniva svoje samoregulatorno telo koje bi mu izdavalo potvrdu da se pridržava profesionalnih i etičkih standarda”, upozorava Veljko Milić.
Tokom ovog procesa pojavilo se i tumačenje da je neustavno to da učesnik medijskog konkursa, da bi dobio sredstva iz budžeta, mora da prihvati nadležnost Saveta za štampu. Milić kaže da treba razlikovati priznavanje nadležnosti Saveta od obavezivanja nekog izdavača medija da postane član Saveta za štampu.
„Imajući u vidu da je Savet po svojoj pravnoj formi udruženje, obavezivati nekog da postane član udruženja bilo bi u suprotnosti sa principima slobode udruživanja. Međutim, tako nešto nikada nije ni predloženo. Medij ne mora biti član udruženja ‒ Saveta za štampu da bi priznao njegovu nadležnost prilikom tumačenja da li se taj medij pridržavao Kodeksa novinara Srbije”, objašnjava Milić.
Petrović Škero: Uvođenje novih samoregulatornih tela nedopustivo
Komentarišući za predstavnike države očigledno spornu odredbu da će prednost pri projektnom sufinansiranju imati mediji koji prihvate nadležnost Saveta za štampu, Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda i univerzitetski profesor u penziji u autorskom tekstu u listu Danas, ističe da nije moguće prihvatiti i podržati odredbu po kojoj prava učešća na konkursu za sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa ima – izdavač medija koji je prihvatio nadležnost Saveta za štampu, s obzirom na to da Ustav, u članu 55 stav 1, jemči slobodu političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja, ali zajemčuje i pravo da se ostane izvan svakog udruženja.
To za Cenzolovku potvrđuje i Vida Petrović Škero, bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije, ali naglašava da je vrlo simptomatično da se sada osporava neki član koji je ranije radna grupa prihvatila, i to nakon dve godine od početka procesa izmena zakona.
„To pokazuje da ne postoji stvarna volja, ali da postoji želja da se nešto zloupotrebi i minimalizuje moć Saveta. Ustav dozvoljava da se svi ljudi samostalno udružuju ili ne udružuju, što je veoma bitno, ali upravo ti koji insistiraju na tako nečemu su napravili državu u kojoj moraš da se udružiš u nekakvu partiju da bi dobio posao, da bi dobio neko svoje pravo”, smatra Petrović Škero.
Ona ukazuje i na drugu odredbu koju sada predstavnici vlasti žele da promene ‒ stvaranje novih samoregulatornih tela. To je za bivšu predsednicu Vrhovnog suda nedopustivo, napominjući da je Savet za štampu kredibilno telo i da su ga osnovali profesionalci, te da se nalazi u vezi sa kršenjem Kodeksa novinara Srbije među medijima moraju uzimati u obzir.
„Više od decenije Savet radi bez primedbi. On je osvedočen kao kvalitetno telo koje dobro prati rad medija i zaista nema potrebe da čekamo da se prave neka nova regulatorna tela kada već imamo takvo. Da li treba sada da se ta nova tela formiraju ad hoc i da se prave ‘gongo’ samoregulatorna tela?”, pita Vida Petrović Škero.
Ministarstvo menja odredbe na koje je već pristalo
Navedene odredbe našle su se u nacrtu zakona i u martu ove godine, kako je Cenzolovka pisala, delovalo je da će se zakon dodatno osnažiti ulogu Saveta za štampu. Samo nekoliko meseci kasnije, na kraju dve godine dugog procesa izrade nacrta izmene Zakona o javnom informisanju i medijima, za državu su je takva izmena postala sporna.
Navedene odredbe se nalaze i u Akcionom planu za primenu Medijske strategije, koji je država odavno usvojila:
„Izmenama regulative propisati kao obavezan kriterijum poštovanje Kodeksa novinara Srbije, radi korišćenja sredstava putem projektnog sufinansiranja, na način da štampani i onlajn mediji koji konkurišu za javna sredstva moraju da prihvate nadležnost Saveta za štampu.”
„Izmenom regulative predvideti da prednost pri projektnom sufinansiranju proizvodnje medijskog sadržaja pod ravnopravnim uslovima imaju mediji koji poštuju zakonske propise i Kodeks novinara Srbije, odnosno koji imaju manje izrečenih mera od strane REM-a i donetih odluka i javnih opomena od strane Saveta za štampu.”
Veljko Milić podseća da je već postojala jedna radna grupa koja je radila na izmenama ZJIM i u kojoj ovakav predlog, kako kaže, ne bi ni prošao. Potom je navodi on, resorno ministarstvo formiralo novu radnu grupu i odredilo njen sastav, donelo pravilnik o radu te radne grupe prema kojem su se pitanja oko kojih ne može da se postigne konsenzus rešavala glasanjem. O Savetu za štampu se glasalo i većinom glasova su izglasane predložene odredbe.
„Ministarstvo je formiralo Radnu grupu, propisalo pravila njenog rada i sada me zaista čudi što se ovo pitanje ponovo otvara”, zaključuje Milić.
Autorka: Ivana Predić
Brnabić: U toku je rad na donošenju seta medijskih zakona
(Izvor: Telegraf.rs) Kako je rekla, Savet za štampu bi trebalo da ima značajnu ulogu u kreiranju medijske strategije
Predsednica Vlade Ana Brnabić izjavila je danas da je u toku rad na donošenju seta medijskih zakona.
– Prošle nedelja sam imala više sastanaka sa resornim ministrom Mihailom Jovanovićem. Viđali smo se bukvalno svaki dan. Imala sam sastanak i sa ambasadorom OEBS Janom Bratuom. Minstra Jovanovića sam pitala šta se dešava sa medijskim konkursima. Znam da je ministar obilazio sve komisije i ohrabrio ih da rade bez ikakvih pritisaka. Verujem da je došlo dosta prijava i verujem da će se i to uskoro završiti – rekla je premijerka Brnabić.
Ona je potvrdila da uskoro počinje javna rasprava o novim medijskim zakonima koja će trajati koliko bude potrebno.
– Ja ću učestvovati u javnoj raspravi zato što su to važni zakoni. Nadam se da ću se tokom iduće nedelje videti sa svim medijskim udruženjima da razgovaramo o nacrtima ova dva važna nacrta – zakona o elektronskim medijima i zakona javnom informisanju i medijima. To ćemo uraditi zajedno sa OEBS, koji je naš dugogodišnji partner u ovoj sferi – rekla je premijerka i najavila susret i sa predstavnicima Saveta za štampu
Kako je rekla, Savet za štampu bi trebalo da ima značajnu ulogu u kreiranju medijske strategije.
– Želim da kažem da smo naporno radili. Radne grupe su završile svoj posao, a mi smo u međuvremenu usvojili još jedan važan zakon – Zakon o elektronskim komunikacijama na koji se dugo čekalo. To su ta tri zakona koja su predviđena medijskom strategijom i onda ćemo da idemo dalje u implementaciju medijske strategije – rekla je Brnabić.
Premijerka je priznala da ovaj posao nije lak, jer postoji ogromno nepoverenje pre svega od strane, kako je rekla, “tajkunskih medija” i nekih novinarskih udruženja.
– Ja ću reći da ne postoji preterano poverenje ni nas, predstavnika vlasti, prema njima – ukazala je premijerka i ocenila da je međusobno nepoverenje “kamen spoticanja u svemu ovome”.
Prema njenim rečima, praksa je pokazala da je teško uspostaviti to poverenje i zato je, konsekventno, teško uspostaviti dijalog.
– Zahvaljujem svima koji nam pomažu u ovom poslu, pre svega OEBS koji je prošao kao bos po trnju kada su dali predlog da se izmeni krivični zakon i unapredi bezbednost novinara. Tada su sva novinarska udruženja to pozdravila, ali kako smo krenuli u javnu raspravu napali su taj zakon, rekavši da Aleksandar Vučić pokušava da uvede verbalni delikt, iako mi nismo imali nikakve veze s tim, jer smo dali OEBS da to uradi – predočila je premijerka.
Ona je navela da je grupa ambasadora iz skandinavskih zemalja koje su najbolje u medijskim slobodama, pohvalila te izmene i dopune koje je OEBS predložio, ali bez obzira na to, sve je iskorišćeno za političku borbu.
– Kao što verujemo u nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva, tako verujemo i u nezavisnost medija, ali to je nešto što je u ovom trenutku prilično teško postići u smislu nezavisnosti od uticaja gazdi ili vlasnika tih medija – rekla je Brnabić.
Prema njenim rečima, besmislene su optužbe o uticaju vlasti na medije sa nacionalnom frekvencijom kada se analizira ko na njima gostuje, a to se pre svega odnosi na Medijski javni servis.
– Na RTS su otvoreniji za opoziciju nego za vlast. U debatnim emisijama svi iz opozicije su prisutni na sve teme. Na dnevniku RTS imate pokrivanje protesta u bilo kom gradu ili opštini u Srbiji. Rekla bih da je na RTS naklonjenost prema opoziciji ogromna i to je ok – rekla je Brnabić.
Odluke sa 137. sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu održane 27.07.2023.
Tanja Janković – Direktno.rs – Žalba rešena prekršaj kodeksa
Tanja Janković – OK radio – Žalba rešena prekršaj kodeksa
Nemanja Šarović – Republika.rs – Žalba rešena prekršaj kodeksa
Nemanja Šarović – Informer.rs – Žalba rešena prekršaj kodeksa
Nemanja Šarović – Novosti.rs – Žalba rešena prekršaj kodeksa
Zapisnik sa sto trideset sedme sednice održane 27.07.2023.
SAVET ZA ŠTAMPU
Komisija za žalbe
Br.138
27.7.2023.
Beograd
ZAPISNIK
Sa 137. sednice Komisije za žalbe, održane 27.7.2023. godine u 18 sati u prostorijama Saveta za štampu.
Prisutni članovi Komisije: Jelka Jovanović, Olivera Milošević, Nadežda Budimović, Vlado Mareš, Dragan Đorđević, Vida Petrović Škero, Tamara Skrozza Jelena Petković, Filip Švarm i Vera Didanović (umesto člana Komisije Zlatka Čobovića)
Odsutni članovi Komisije: Snežana Anderjević
Ostali prisutni: Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu
Dnevni red:
1.Razmatranje Tanje Janković na tekst objavljen na portalu „Direktno“
2,Razmatranje žalbe Tanje Janković na tekst objavljen na portalu „OK radio“
3.Razmatranje žalbe Nemanje Šarovića na tekst objavljen na portalu „Republika.rs“
- Razmatranje žalbe Nemanje Šarovića na tekst objavljen na portalu „Pink.rs“
- Razmatranje žalbe Nemanje Šarovića na tekst objavljen na portalu „Informer.rs“
- Razmatranje žalbe Nemanje Šarovića na tekst objavljen na portalu „Novosti.rs“
Članovi Komisije su na početku sednice obavešteni da je Asocijacija medija odlučila da odsutnog Zlatka Čobovića na ovoj sednici zameni Vera Didanović.
1-2. Komisija je vodila objedinjenu raspravu o dve žalbe Tanje Janković koje se odnose na tekstove u kojima se tvrdi da „uhvaćena“ na aerodromu sa 30 tableta Ksanaksa i metkom. U žalbama je navela da su objavljene netačne informacije, kao i uvrede i insinuacije na njen račun, kao i da je niko nije pozvao da proveri činjenice. U toku rasprave, Tamara Skrozza je rekla da je žaliteljka potpuno u pravu, a da su odgovori koje su obe redakcije dostavile na žalbe potpuno poražavajući, posebno odgovor „OK radija“.Objašnjenja koja su dali u vezi sa informacijama koje su dobili i o tome zašto nisu mogli da dođu do osobe o kojoj pišu u najmanju ruku su zabrinjavajući sa pozicije stanja novinarstva u Srbiji. Olivera Milošević je naglasila da je Komisija mnogo puta imala ovakve žalbe u vezi sa tekstovima koje su objavili tabloidi, koji su vodili hajke protiv kolega koje su bile kritične prema vlasti, a da je ovo obrnut slučaj, ali napisano po istoj matrici, jer je reč o progonu jedne osobe. Iz tekstova nije jasno šta je informacija, ništa nije provereno, žaliteljki se pripisuju čak i krivična dela, iako ne znamo ni da se vodi bilo kakav postupak protiv nje. Rekla je i da ne veruje da je ono što je objavljeno tačno, jer da jeste pojavilo bi se u još nekom mediju, nije moguće da bi „Direktno“ bio jedini medij koji ima „ekskluzivnu informaciju“. „OK radio“ se takođe ogrešio o koleginicu, posebno kada se uzme u obzir u kojim okonostima oni sada rade, dok odgovor portala „Direktno“ vređa inteligenciju, rekla je. Nadežda Budimović je ukazala i na to da ovo nije prvi put da Komisija odlučuje o žalbi na tekst koji je objavio portal „Direktno“ i da ponovo šalju isti odgovor – da su samo preneli infomaciju koju su dobili od izvora i da se od novinara ne može očekivati da dokazuju istinu kao da su sudski organi, iako je Komisija prethodni put već zaključila da je takvo objašnjenje neprihvatljivo.Vida Petrović Škero je istakla da se u tekstovima čak tvrdi da je Tanja Janković izvršila krivična dela, što je apsolutno neprihvatljvo i prelazi sve granice pristojnosti i dozvoljenog izveštavanja medija. Komisija je, nakon toga, jednoglasno odlučila da su oba medija prekršila tačke 1, 2, 3 i 4 poglavlja I, tačku 3 poglavlja IV, tačke 1 i 2 poglavlja V i tačku 1 poglavlja VII.
3.-6-. Komisija je objedinjenu raspravu vodila i o četiri žalbe Nemanje Šarovića. Iz raspave i odlučivanja o žalbi koja se odnosi na „Novosti“, bila je izuzeta Olivera Milošević, zaposlena u „Politici“, jer mediji imaju istog vlasnika. Šarović je naveo u žalbama da su objavljene neistinite informacije o tome da je on, pre nekoliko godina, dao 200 evra socijalnoj radnici kako bi napisala nalaz u sporu koji je vodio sa suprugom oko starateljstva, kao i da je mogao da ugrozi život svog sina, jer je odbio da se saglasi sa njegovom operacijom zbog pravne borbe koju je vodio sa majkom. Jelka Jovanović je u toku diskusije rekla da je reč o sličnim prekršajima Kodeksa kao i u prethodnim žalbama i da to što je neko, iz bilo kog razloga, nekome sporan ne znači da mogu da se prenose klevete protiv njega, čak i kad one dolaze sa visokog mesta, kao što je Sandra Božić. Vlado Mareš je, međutim, bio suprotnog mišljenja – da Kodeks ni u jednom slučaju nije prekršen. Rekao je da je sve ovo normalno i da ne vidi šta je trebalo da mediji još urade. Naveo je da se svakodnevno susrećemo sa ovakvim tvrdnjama koje je iznela poslanica Božić, da se mediji prema tome odnose različito – nešto objavljuju, nešto ne. Ovoga puta su izabrali da objave nešto što je već javno objavljeno, Šarović je na to odgovorio i to su korektno takođe objavili. A na to što je naš politički ambijent prepun ovakvih „bisera“, više ne možemo da utičemo. Ne znamo da li je to što je objavljeno tačno, niti je posao Komisije da to uvrđuje, novinari su slobodni da objave nečije stavove, jednu političku istinu, ali su takođe dužni i da objave odgovor na to, drugu političku istinu, što su i uradili. Šarović je politički igrač i ima obavezu da istrpi kritiku, on je bio ljut, odgovorio je na to i, kako je rekao Mareš, ne vidi zašto se žali Savetu, sem što traži način da se dalje nadgornjava i u javnosti promoviše svoju politiku. Dodao je i da ovo nije ništa gore od ostalih sličnih stvari koje imamo svaki dan u medijima i na koje su se građani već navikli. Tamara Skrozza je odgovorila da, bez obzira na to što su se građani možda navikli, Komisija ne sme da kaže „pa šta“, jer onda gubi smisao svog postojanja. Mediji mogu da prenose šta hoće, ali ne i laži. Rekla je da se već dešavalo da se i o nekim članovima Komisije objavljuju laži i da ne može da prihvati da se sa tim sada pomire. Oni moraju da se bore za bazične vrednosti profesije, a prva tačka prvog poglavlja Kodeksa kaže da je to, pre svega, istinito informisanje. „Ako neko objavi laž o meni, imam pravo da se žalim, ma o kom mediju da je reč, ma koliko da su građani naviknuti na to, ma kakav da je politički ambijent, ma o čemu da je reč“. Mareš je odgovorio da nije rekao da Šarović nema pravo da se žali, već da je postavio pitanje zašto to radi. Ponovio je da je on političar i da je, pošto je ušao u tu arenu, dužan da trpi ono što mora da trpi. Postavio je i pitanje kako novinari da rade svoj posao, a da izbegnu da prenose verno ono što govore politički akteri. Novinari moraju da izveste o tome i mimo svoje savesti, a ne da se zgražavaju nad izjavama političara. Nadežda Budimović je mislila da Kodeks jeste prekršen i da treba uzeti u obzir da postoji razlika između „druge strane“ i demantija, kao i činjenicu da je to koliko je sužena privatnost političara određeno time koliko to utiče na njihov politički angažman i ono što oni u javnosti rade. U ovom slučaju, potpuno je neprimereno ulaziti u toliko lične stvari jednog čoveka koji je političar i to je neka vrsta političke nekulture. Dodala je da je saglasna sa tim da su građani navikli na ovakve stvari, ali da su novinari ti koji ih na to navikavaju, te da je ovo moglo biti preneto na drugačiji način, a da li će Šarović to iskoristiti za političku promociju – verovatno da hoće jer mu je data prilika za to. Filip Švarm je rekao da nema problem da prepozna kršenje Kodeksa, jer ovo nije nikakvo novinarstvo, već targetiranje jednog čoveka, tipična hajka, što je nedopustivo bez obzira o kome je reč. Naveo je da su „Novosti“ postupile donekle drugačije, jer su samo prenele izjavu Sandre Božić, dok su ostali to predstavili kao svoju priču, ali da nije siguran da li to treba uvažiti i odlučiti drugačije u odnosu na ostale tri žalbe. Postavio je i pitanje da li treba prenositi i legitimizovati uvrede koje predstavnici vlasti svakodnevno iznose protiv određenih ljudi. Vida Petrović Škero je istakla da se ne slaže sa tim da novinar ne mora da misli da li će ili neće nešto objaviti, naročito ako je to vezano za privatnost, porodicu, decu. Ovde se koristi nešto što se navodno desilo pre nekoliiko godina, što apsolutno nije u skladu sa Kodeksom, jer je reč o zloupotrebi privatnosti osobe koja mora da bude spremna da otrpi kad je reč o poslu kojim se bavi. Takođe, pitanje je da li je to što je objavljen odgovor rešilo problem, jer je na neke stvari nemoguće odgovoriti, šta može da kaže – nisam hteo da mi dete umre, na primer. Komisija je potom sa devet glasova za i jednim protiv odlučila da su „Republika.rs“, „Pink.rs“ i „Informer.rs“ prekršili tačke 1, 2, 4 i 5 poglavlja I, tačke 1, 3 i 6 poglavlja IV i tačka 1 poglavlja VII. Ista odluka doneta je i za portal „Novosti.rs“, sa osam glasova za i jednim protiv, nakon što je Tamara Skrozza ukazala na to da slučaj nije rešen medijacijom, jer žalilac nije pristao na predlog da uklone tekst. Rekla je da razume da je bio nezadovoljan time i da ništa ne znači ukloniti tekst nakon toliko vremena, te da misli da njihova ponuda u ovom slučaju nema značaja i da Kodeks, bez obzira na to, jeste prekršen. Sa time se saglasila i većina ostalih članova Komisije.
Sednica je završena u 18.40 sati.
Zapisnik vodila Predsedavajuća
Gordana Novaković Vida Petrović Škero
Snimak sa sednice Komisije za žalbe Savet za štampu 27.07.2023
🎥Snimak sa javne sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu, održane 27.07.2023, možete pogledati na našem Jutjub kanalu putem sledećeg linka:
Najava sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 27.07.2023.
Sednica Komisije za žalbe Saveta za štampu biće održana u četvrtak, 27. jula u 18 sati u prostorijama Saveta za štampu.
Komisija će razmatrati sledeće žalbe:
1.Tanja Janković – Direktno.rs
2.Tanja Janković – OK radio.rs
3.Nemanja Šarović – Pink.rs
4.Nemanja Šarović – Republika.rs
5.Nemanja Šarović – Informer.rs
6.Nemanja Šarović – Novosti.rs
Sednica je otvorena za javnost.