sofija
About sofija
Posts by :
Debata o nezavisnosti i ulozi REM-a i Saveta za štampu
(Izvor: ebraničevo) U organizaciji Centra za razvoj lokalnih medija danas je održana prva debata od ukupno četiri na temu “Nezavisnost i uloga regulatora”, u okviru projekta „Budućnost je u slobodnim lokalnim medijima”.
Panelisti su bili Zoran Sekulić, direktor i urednik FoNet –a, Tamara Skroza, novinarka FoNet-a i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu i Olivera Milošević, potpredsednica UNS-a i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu, a debati su prisustvovali požarevački novinari. U skladu sa temom panelisti su govorili o ulozi i radu Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i Saveta za štampu.
“Kada je u pitanju medijska regulativa ja sam bez trunke iluzija. Učestvovao sam svojevremeno u izradi prve medijske strategije 2011. godine u ime cele medijske zajednice i tada smo imali nade da će promena zakonskog okvira nešto poboljšati u medijskoj sferi, a na kraju smo dobili u praksi potpunu političku zloupotrebu. Danas je taj sistem zloupotrebe i upotrebe medija po mom mišljenju doveden skoro do savršenstva. Krajnje konsekvence cele stvari je da građani Srbije nisu pravovremeno, celovito niti sveobuhvatno obavešteni o tome šta se zbiva jer su permanentno suočeni sa proizvodnjom privida”, smatra Sekulić i dodaje da su oni retki mediji koji pokušavaju da se otmu i da se drže elementarnih standarda profesije i kodeksa na margini.
Skroza je istakla da je Regulatorno telo za elektronske medije potpuno zavisno od vlasti.
,,Bilo koja vlast da je bila u pitanju, REM je bio pod njenim uticajem, bilo da je u pitanju dodela frekvencija ili sankcionisanje medija. Od 2003. godine do danas REM je ispostava vlasti i regulatorno zavisno telo. Oni imaju visoka ovlašćenja i nadležnosti koje ne koriste na pravi način”, istakla je Skroza.
Kako je dodala, ideja je da se zaštite mediji koji nezakonito i neetično izveštavaju, a kritikama su izloženi profesionalni mediji, odnosno oni koji se percipiraju kao opozicioni. Ocenjuje da je uloga REM-a potpuno obesmišljena.
Milošević smatra da je REM zarobljen, a samim tim i medijska scena, te da je teško danas uopšte zamisliti kako je moguće izaći iz tog zarobljeništva u situaciji kada u Srbiji imamo zarobljen celokupan sistem institucija koje se nužno ne vezuju za medije ali su deo društva.
“REM je zamišljen po ugledu na neke druge regulatore, međutim, mi kao društvo i kao medijska zajednica smo skloni da sve pretvorimo u suprotnost od onoga što je zamišljeno. Takvu situaciju imamo i sa REM-om koji ne samo da je politizovan, nego praktično postoji da bi štitio i nagrađivao medije sa dugom istorijom kršenja svih profesionalnih standarda, medije koji su dugi niz godina obmanjivali javnost, koji šire govor mržnje i dezinformacije. Suština je u tome koliku moć ima medijska zajednica da nešto promeni, ja mislim da nije dovoljna”, kazala je Milošević.
Po njenim rečima, što se tiče Saveta za štampu situacija je drugačija. Bilo je tendencija, kaže, da se ubace u savet predstavnici nereprezentativnih udruženja ali to se nije dogodilo, međutim i dalje ti pritisci postoje. Bilo je čak priča i o osnivanju paralelnih Saveta za štampu tako da će, ocenjuje Milošević, ta borba da traje i u budućnosti.
“Mnogi novinari na lokalu, a pogotovo javnost, nemaju dovoljno informacija o radu Saveta za štampu i mislim da bismo u narednom periodu trebali da poradimo na tome da predstavimo javnosti rad saveta, koje mogućnosti postoje i u čemu se ogledaju. Podatak od poslednjeg monitoringa je da od 41 žalbe dobar deo dolazi sa lokala, odnosno ljudi se žale na kršenje kodeksa u lokalnim medijima”, istakla je Milošević.
Skroza, koja je u Savetu za štampu od osnivanja, kaže da je pravljen godinama i podseća da je počeo sa radom u septembru 2011. godine i da od tada funkcioniše bez prestanka. Bavi se sprovođenjem i poštovajem Kodeksa novinara Srbije i odlučuje po žalbama ljudi i medija koji se osete povređeno.
,,Savet za štampu je samoregulatorno telo i za razliku od REM-a ne bira ga skupština i jedino telo koje su uspela da naprave međusobno zavađena novinarska udruženja i oko koga se okupila novinarska zajednica. Jedina je medijska organizacija koja ima pozitivne ocene u svim dosadašnjim izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija”, naglasila je Skroza.
Postoje, primećuje Skroza, dve struje – politička, koja se žali na medije iz opravdanih ili neopravdanih razloga i druga koja podrazumeva da se mediji međusobno tužakaju.
,,U ovom trenutku to se dešava zato što je najavljeno da će mediji koji su više puta sankcionisani pred Savetom za štampu imati manja budžetska davanja. Savet za štampu se zalagao da mediji priznaju i poštuju njegovu nadležnost, a ne da se broje crveni kartoni”, objasnila je Skroza.
Panelisti nisu naročito optimistični da će u budućnosti nešto da se promeni na bolje, ali su izrazili nadu da će mlađe generacije nastaviti da se bore kao što to oni sada čine.
Autor: A. Grujić
Najava sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 27.4.2023.
Sednica Komisije za žalbe Saveta za štampu biće održana u četvrtak, 27.aprila 2023. godine u 18 sati u prostorijama Saveta za štampu.
Komisija će razmatrati sledeće žalbe:
2.UG „Lekari i roditelji za nauku i etiku” – Kurir
3.Valentina Arsić Arsenijević – Kurir.rs
Sednica je otvorena.
Interaktivna izložba o lažnim vestima za srednjoškolce nastavlja turneju
U poplavi virtuelnog sadržaja Savet za štampu napravio je putujuću izložbu za srednjoškolce u Srbiji. Od početka ove godine izložbu su videli đaci u Kragujevcu i Gornjem Milanovcu, a planirano je i gostovanje u Kikindi.
Po mišljenju Lazara Milovanovića, učenika drugog razreda Gimnazije „Takovski ustanak“ u Gornjem Milanovcu, tema izložbe je jako važna. “U našim životima svakodnevno su pristuni telefoni i na taj način do nas stižu razne informacije. Sad koliko su tačne ili nisu, na nama je da procenimo. A, u moru svega toga mi moramo da naučimo da prepoznamo istinu tj. moramo da biramo izvor sa kojeg uzimamo informaciju”, rekao je.
Izložba se sastoji od četiri „totema“ koji stoje u prostoru i učenicima nude odgovore na pitanja: zašto su lažne vesti loše iako su zabavne, šta su dezinformacije, ko najčešće širi lažne vesti, kakva je uloga u svemu tome influensera i poznatih ličnosti.
Izložbu je do sada videlo više od 6,200 učenika u Nišu, Loznici, Beogradu, Smederevu, Kragujevcu I Gornjem Milanovcu. Izložba ima i svoj Instagram profil https://www.instagram.com/laznevestiizlozba/
Izložba „Lažne vesti“ je realizuje se u okviru projekta “Izgradnja poverenja u medije u jugoistočnoj Evropi i Turskoj – faza dva.”, koji su podržali Evropska komisija i Unesko, a nastavak turneje podržava Delegacija Evropske unije u Beogradu.
Koliko štampani mediji u Srbiji poštuju novinarski kodeks?
(Izvor: Forum Info) Pretpostavka nevinosti, objavljivanje pornografskih i uznemirujućih sadržaja i pravo na privatnost neke su od ključnih tačaka i principa novinarskog kodeksa koje štampani mediji u Srbiji najviše krše. Analiza Saveta za štampu je pokazala da je devet dnevnih novina za četiri meseca Kodeks novinara Srbije prekršilo više od 3.300 puta, dok je Komisija za žalbe u prethodnoj godini odlučivala o 84 žalbe na izveštavanje medija.
Najviše prekršaja novinarskog kodeksa u izveštavanju medija Savet za štampu beleži u poglavlju koje se tiče odgovornosti novinara i istinitosti izveštavanja.
Tačka koja se najviše krši sve vreme od kad radimo monitoring je pretpostavka nevinosti. Zatim objavljivanje pornografskih i uznemirujućih sadržaja, i toga smo u tom posmatranom periodu imali drastično mnogo. Potom tačka 6. koja se odnosi na etiku i kulturu javne reči, a koja se po pravilu u tabloidima krši najčešće kada se prenose sdržaji iz rijaliti programa i takođe tačka koja se često krši odnosi se na zabranu diskriminacije i širenje govora mržnje kada je reč o manjinskim grupama. Ono što smo primetili je porast u broju prekršaja koji se odnose na narušavanje privatnosti i to pre svega u rubrikama crne hronike ili se bave porodičnim tragedijama i nesrećama i u tom smislu imamo porast uznemirujućih sadržaja – objašnjava generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković.
Komisija za žalbe u 2022. odlučivala je o upola manje žalbi nego prethodnih godina, delom zahvaljujući tome da je 20 žalbi rešeno medijacijom. Podjednak broj žalbi se odnosio na kršenje istinitosti izveštavanja i prava na privatnost.
Ono što je obeležilo prethodnu godinu kada je reč o žalbama je intervju sa serijskim silovateljem koji je objavio Informer i koji je izazvao jako burne reakcije javnosti. Mi smo dobili veliki broj žalbi običnih građana koji nisu bili uključeni u to i koje po pravilu rada Saveta nismo mogli da razmatramo. Mi smo odlučivali po žalbi Autonomnog ženskog centra na taj tekst. Druga karateristična stvar je da smo imali povećan broj žalbi koje su se odnosile na decu, odnosno na zloupotrebe dece i dobijali smo ih od Centara za socijalni rad. Po prvi put smo imali više slučajeva da se deca koriste za dobijanje brakorazvodnih parnica i dobijanje starteljstva i to od strane roditelja koji nisu javne ličnosti – dodaje Gordana Novaković.
Mediji koji krše principe novinarskog kodeksa i medijske prakse po pravilu ne bi mogli da dobijaju sredstva na medijskim konkursima. Savet za štampu lokalnim samoupravama dostavlja izveštaj o medijima koji su kršili kodeks, ali je pitanje koliko se te odluke uvažavaju.
Ti mediji i dalje dobijaju novac i ono što je vidljivo iz nedavnog istraživanja BIRN-a je da zapravo najveći deo novca ide lokalnim televizijama koje nisu u našoj nadležnosti, ali i dobrom delu tabloida koji su nama prvi na listama serijskih kršitelja Kodeksa. Da li je neko eliminisan iz konkursa zbog toga ne znamo, jer opštine nemaju obavezu da nas informišu šta su uradili sa našim obaveštenjem – zaključuje Novaković.
U Savetu se nadaju da bi ovakvu situaciju mogao da unapredi novi Zakon o informisanju kojim je predloženo da eliminatorni kriterijum bude da li mediji prihvataju nadležnost Saveta i ponašaju se u skladu sa Kodeksom, a onda i koliko često taj Kodeks i krše.
Autorka teksta: Ljubinka Ljujić Tomašević
Zapisnik sa sto trideset treće sednice održane 30.03.2023.
SAVET ZA ŠTAMPU
Komisija za žalbe
Br.134
30.3.2023.
Beograd
ZAPISNIK
Sa 133. sednice Komisije za žalbe, održane 30.3.2023. godine u 18 sati u prostorijama Saveta za štampu
Prisutni članovi Komisije: Tamara Skrozza, Jelka Jovanović, Olivera Milošević, Nadežda Budimović, Vlado Mareš, Dragan Đorđević, Vida Petrović Škero, Zlatko Čobović, Snežana Andrejević, Jelena Petković i Filip Švarm
Ostali prisutni: Anja Anđus, predstavnica podnosilaca četvrte žalbe i Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu
Dnevni red:
1.Razmatranje žalbe Gorana Jovića na tekstove objavljene na portalu „Jugmedia“
2.Razmatranje žalbe Gorana Jovića na tekstove objavljene na portalu „Rešetka“
3.Razmatranje žalbe Nemanje Šarovića na tekst objavljen u dnevnom listu „Blic“ i na portalu „Blic.rs“
4.Razmatranje žalbe Mreže za izveštavanje o različitosti i udruženja „Da se zna“ zbog teksta objavljenog u dnevnom listu „Alo“ i na portalu „Alo.rs“
Članovi Komisije su prethodno obavešteni da je Upravni odbor Asocijacije medija za novog člana Komisije za žalbe izabrao Filipa Švarma, umesto Bojana Cvejića.
Predsedavajuća Tamara Skrozza je na početku sednice rekla da, zbog raznih spekulacija nakon prethodne sednice Komisije, što bi moglo da se nastavi i nakon ove, smatra svojom obavezom da naglasi da Komisija za žalbe uvek odlučuje isključivo u skladu sa Kodeksom novinara Srbije, bez obzira na bilo kakvo politčko ili ideološko opredeljenje žalilaca.
1.Advokat Gorana Jovića, poverenika SNS iz Lebana i predsednika Regionalne privredne komore, podneo je žalbu zbog tri teksta u vezi sa sukobom oko parkiranja, kojima je, po njegovom mišljenju, prekršeno više tačaka poglavlja I, IV, V, VI i VII. Vlado Mareš je, u toku rasprave, rekao da misli da Kodeks nije prekršen, da javni interes preteže, jer se događaj o kojem se izveštava nesumnjivo desio i bilo je potrebe da se o tome piše. To što su u tekstovima iznete nešto različite verzije događaja normalno je, jer su tako pristizale informacije i stvar je dužne novinarske pažnje da se sadržaj menja. Istakao je da, kada se dešavaju ovakve stvari, čaršija regauje, u takvim reagovanjima ima izvesne doze malicioznoasti, što se verovatno odražava i na rad novinara, ali, s druge strane, ovde postoji i pritisak lokalnog moćnika na medij. On, međutim, mora da prihvati da je više nego javna ličnost, za koju postoji više nego opravdano zanimanje javnosti i ne može da spreči ni čaršiju ni medije da se ovim slučajem bave. U celom slučaju ima dosta spornih detalja, sam žalilac, na primer, kaže – zašto čovek sa kojim se sukobio mora da parkira u pešačkoj zoni, kad je 50 metara dalje javni parking. A on mora da parkira tamo i da ima ključ, što u čaršiji sigurno nije simpatično i izaziva odijum. Snežana Andrejević je navela da je urednica portala dostavila presudu u vezi sa ranijom Jovićevom tužbom koja njoj ne ide u prilog, jer tužba nije odbijena zato što su informacije koje je objavila istinite, nego zato što nije bilo štete. Takođe, čini se iz tekstova da je čovek koji je parkirao u pešačkoj zoni rođak Jovićevog zeta, što nekako dođe kao rođačko – medijiski spor na lokalu. A kad je reč o parkingu, parkira se onaj ko ima dozvolu za to. Dodala je da je saglasna sa ocenom da je o ovom događaju trebalo pisati, jer se tiče javnog interesa. Što se tiče infomacija koje su plasirane, one su neproverene i nedosledne i iz njih nije jasno ni zbog čega se vodi postupak. Debata jeste u javnom interesu, on jeste javni funkcioner i mora da pokaže veću toleranciju na kritiku, ali ovde je reč o tekstovima koji po činjeničnom sadržaju nisu korektni. Jelka Jovanović je rekla da je saglasna sa većim delom argumentacije koju je izneo Vlado Mareš. Objasnila je da tekstovi nisu precizni zato što oni koji je trebalo da daju informacije nisu to uradili i dodala da lokalni mediji, koji imaju etiketu opozicionih, imaju problema da dođu do infomacija i da Komisija, kad odlučuje, mora da uzme u obzir i to da im je posao otežan i da im na kraju, ostaju samo očevici, posebno kad je reč o ovakvim slučajevima, koji su vrlo atraktivni za lokalnu sredinu. Filip Švarm je rekao da njemu iz objavljenih tekstova stvarno nije jasno šta se desilo. Potvrdio je da je teško da se dođe do informacija, ne samo u lokalnim sredinama, nego i u Beogradu, ali je pitanje da li je trebalo objaviti ovakve tekstove, dodajući da ne vidi na koji način ovako konfuzni tekstovi doprinose javnom interesu i da zato veruje da je Kodeks prekršen. Zlatko Čobović se saglasio sa argumentima koje su izneli Vlado Mareš i Jelka Jovanović i rekao da smatra da nije prekršen Kodeks. Vida Petrović Škero je podsetila da posao Komisije nije da utvrdi šta se stvarno desilo, već da li postoji kršenje neke norme i dodala da, po njenom mišljenju, postoji. Sve je ovo moglo da se objavi na drugi način, sa nekim ogradama, dodatnim proverama i sa saznanjem da policija ne može odmah da da infomacije. Rekla je i da razume da u unutrašnjosti postoje jako sukobljeni odnosi, ali da je posao Komisije da odlučuje jednako o medijima iz Beograda i iz unutrašnjosti, jer bi, u suprotnom, pokazivala kontinuirano razumevanje za neadekvatan način pisanja. Iznošenje pretpostavki i neproverenih infomacija ne spada u profesionalno ponašanje novinara. Ona je ukazala i na to da, kada se govori o javnom interesu, treba imati u vidu i da je u ovom slučaju reč o sukobu zbog parkinga, a ne o nečemu što je iz oblasti profesionalnog rada funkcionera. Jelena Petković je navela da je tekst o istoj temi koji je objavljen u „Jugpressu“, takođe lokalnom mediju, ubedio da je ovim tekstovima prekršen Kodeks. Komisija je, nakon rasprave, odlučila sa osam glasova za i tri protiv da su prekršene tačke 2 i 5 poglavlja I.
2. Žalba se odnosi na dva teksta u vezi sa istim događajem kojim se bave i tekstovi u „Jugmediji“. Članovi Komisije su uglavnom bili istog mišljenja kao i u vezi sa prethodnom žalbom, a Zlatko Čobović je ukazao na to da je portal zvao Jovića za izjavu i da je on odbio da razgovara sa njima, dok je narednog dana, demanti poslao ne on, nego osoba iz opštinske uprave koja je u rođačkim vezama sa njim, što pokazuje kako funcioniše taj mehanizam. Dodao je da je portal uradio sve što je mogao i da, kao i u prethodnom slučaju, misli da Kodeks nije prekšen. Komisija je, potom, sa sedam glasova za i četiri protiv odlučila da su prekršene tačke 2 i 5 poglavlja I.
3. Advokat Nemanje Šarovića, predsednika pokreta „Ljubav, vera, nada“ podneo je žalbu zbog teksta u kojem je Šarović označen kao ekstremista i satelit politike Kremlja, koji dobija novac od Rusije da izaziva nemire u Srbiji, kao i zbog toga što nije objavljen odgovor koji je dostavio. U toku kraće rasprave, Olivera Milošević je rekla da je reč o kvalifikacijama, a ne o infomacijama i da Komisija mora da se drži isključivo toga da li mediji rade u skladu sa Kodeksom bez obzira o kakvoj ideologij je reč. Filip Švarm je naveo da je ovo školski primer „etiketiranja“ i da, bez velike diskusije, treba odlučiti da je Kodeks prekršen, sa čime se saglasio i Dragan Đorđević, dok je Vlado Mareš rekao da je neshvatljivo da se mediji danas uopšte bave temama rusofilije i rusofobije, kao pre 50 godina. Komisija je jednoglasno odlučila da su prekršene tačke 1,2 i 5 poglavlja I i tačka 6 poglavlja IV.
4. Podnosioci žalbe smatrali su da se tekstom diskriminiše LGBTQ+ zajednica, jer se predstavlja kao pretnja porodičnim vrednostima, a porodice sa istopolnim roditeljima kao nešto negativno. Snežana Andrejević je rekla da je ovo drugi talas tekstova na ovu temu, prošle godine je bilo velike polemike o trendu koji postoji na zapadu da se ukinu termini mama i tata i da bi zakon koji je, koliko čuje, kod nas u pripremi trebalo da razreši te nedoumice, bez obzira da li se to nekome dopada ili ne, kao i da u ovom tekstu nema povrede Kodeksa. Da je tekst ostao u okviru Kodeksa, iako je povremeno bio „na ivici da sklizne“, mislio je i Filip Švarm. Dodao je da se ne mogu voditi mediji ako tvrdnje kvalifikovanih sagovornika počinju nekoga da vređaju, jer onda neće biti polemike ni o čemu. Tamara Skrozza je ukazala na to da su ovi tekstovi neuporedivo bolji od onih koji su objavljivani na istu temu. Vlado Mareš je rekao da je dobro što je žalba podneta jer, bez obzira što je tekst „upeglan“, ipak „odiše“ homofobijom i antizapadnim raspoloženjem i izaziva takav efekat. Dragan Đorđević se saglasio da Kodeks nije prekršen, u tekstu postoje neke sporne rečenice, ali tema jeste u javnom interesu i rasprava o tome treba da postoji. Jelena Petković je naglasila da je reč o izuzetno osetljivoj grupi i da je pokušala da iz ugla podnosioca žalbe posmatra tekst, ali da misli da, ako se bavimo samim tekstom, prekršaja Kodeksa nema. Ostalo je stvar učitavanja i osećaja koji proizilazi iz teksta. Nadežda Budimović je rekla da u ovom slučaju provejava uređivačka politika, ali da je medij slobodan da zastupa stavove koje podržava ta uređivačka politika sve dok ne prekrši Kodeks. U ovom slučaju Kodeks nije prekršen, a stavovi jesu homofobni i probelematični sa aspekta demokratskih vrednosti društva. Komisija je, po okončanju rasprave, jednoglasno odlučila da Kodeks nije prekršen.
Sednica je završena u 19.05 sati.
Zapisnik vodila Predsedavajuća
Gordana Novaković Tamara Skrozza
Odluke sa 133. sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu održane 30.03.2023.
Snimak sa sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 30.03.2023
Snimak sa večerašnje sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu održane u prostorijama Saveta za štampu možete pogledati na našem Youtube kanalu, putem sledećeg linka:
Izložba o profesionalnom novinarstvu u Gimnaziji “Takovski ustanak”
(Izvor: gmpress.co.rs) U poplavi virtuelnog sadržaja Savet za štampu je izabrao da napravi putujuću izložbu o profesionalnom novinarstvu koja se predstavlja srednjoškolcima u Srbiji.
Jedan od gradova u kojima će publika publika imati priliku da vidi ovu izložbu je i Gornji Milanovac. Izložba će biti postavljena u holu Gimazije “Takovski ustanak” u periodu od 29. marta do 5. aprila 2023. godine. Svečano otvaranje biće upriličeno u sredu, 29. marta u 13:45. Izložba se sastoji od četiri „totema“ koji stoje u prostoru i učenicima nude odgovore na pitanja: zašto su lažne vesti loše iako su zabavne, šta su dezinformacije, ko najčešće širi lažne vesti, kakva je uloga u svemu tome influensera i poznatih ličnosti.
„Prethodnih godina smo obučili preko 350 mladih u Kragujevcu, Boru, Nišu, Loznici, Prolom Banji, Novom Sadu i Beogradu za medijsku pismenost, a ova izložba je povod da razgovaramo sa još većim brojem mladih o medijima, da uključimo profesionalne novinare koji rade za lokalne medije da bi pomogli da se razume kako se suprotstaviti govoru mržnje, diskriminaciji i lažnim vestima,“ rekla je Gordana Novaković generalna sekretarka Saveta za štampu na početku turneje izložbe po Srbiji. Izložbu je videlo preko 5,000 učenika u Nišu, Loznici, Beogradu, Smederevu i Kragujevcu i ima svoj Instagram profil da bi učenici mogli da podele sa drugima svoja iskustva sa lažnim vestima i problemima sa kojima se sreću na internetu.
https://www.instagram.com/laznevestiizlozba/ Izložba „Medijska pismenost protiv lažnih vesti“ je realizovana u okviru projekta “Izgradnja poverenja u medije u jugoistočnoj Evropi i Turskoj – faza dva.”, koji su podržali Evropska komisija i Unesko, a nastavak turneje podržava Delegacija Evropske unije u Beogradu.
Najava sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 30.03.2023
Sednica Komisije za žalbe Saveta za štampu biće održana u četvrtak, 30.marta u 18 sati u prostorijama Saveta za štampu.
Komisija će razmatrati sledeće žalbe:
3.Nemanja Šarović – Blic/Blic.rs
4.Mreža za izveštavanje o različitosti/Da se zna – Alo/Alo.rs
Sednica je otvorena.