sofija
About sofija
Posts by :
Izazovi medijske samoregulacije u digitalnom dobu: Iskustva Saveta za štampu
Ko najčešće širi lažne vesti?
(Izvor: RTV Kragujevac) Zašto su lažne vesti loše i šta su dezinformacije? Ko najčešće širi lažne vesti, kakva je uloga influensera i poznatih ličnosti u svemu tome – samo su neka od pitanja čije odgovore mogu saznati kragujevački srednjoškolci kroz izložbu o profesionalnom novinarstvu i lažnim vestima.
Ovu putujuću izložbu do sada je pogledalo više od 4.800 učenika širom Srbije, a u holu Prve kragujevačke gimnazije biće postavljena naredna četiri dana.
Interaktivna izložba o lažnim vestima sastoji se od četiri „totema“ ili panela, koji učenicima nude odgovore na pitanja: zašto su lažne vesti loše iako su zabavne, ko najčešće širi lažne vesti, koja je uloga novinara u društvu i kakva je uloga influensera i poznatih ličnosti u medijskom svetu.
Cilj izložbe je da mlade upozna sa kvalitetnim i tačnim izveštavanjem i nauči ih da prepoznaju medijske i društvene manipulacije.
Prva kragujevačka gimnazija u nastavnom programu ima izborni predmet koji je posvećen medijima. Ova izložba je prilika da se obogati sadržaj nastave izbornog programa Jezik medija i kultura.
Prethodnih godina više od 350 mladih prošlo je obuku za medijsku pismenost, a postavka je povod da se razgovori na ovu temu nastave.
U holu Prve kragujevačke gimazije izložba će biti postavljena do 24. marta.
Postavku „Lažne vesti“ realizuje Savet za štampu, u okviru projekta “Izgradnja poverenja u medije u jugoistočnoj Evropi i Turskoj – faza dva”.
Izveštava novinarka RTK Marina Golubović Milenković.
Izveštaj o radu Saveta za štampu u 2022. godini
Rad Komisije za žalbe
Savet za štampu je od januara do decembra 2022. godine primio 84 žalbe, što je manje nego prethodne godine, kada je stiglo 110 žalbi. Medijacijom je rešeno sedam žalbi, 12 žalbi je odbačeno jer nisu ispunjavale formalne uslove (najčešće zato što podnosilac žalbe nije bio lično oštećen), a Komisija je u samo tri slučaja odlučila da Kodeks novinara nije prekršen.
Članovi Komisije za žalbe Saveta za štampu prošle godine su najčešće odlučivali da su mediji kršili tačke iz četvrtog poglavlja Kodeks novinara koje se odnosi na odgovornost novinara, i iz odeljka Istinitost izveštavanja (po 33 puta), kao i iz odeljka Poštovanje privatnosti – 26 puta. U gotovo svim slučajevima jednim tekstom prekršeno je više tačaka Kodeksa.
Najveći broj žalbi su podneli su pojedinici – njih 53, nevladine organizacije su podnele 13 žalbi, članovi Komisije za žalbe 15, četiri organizacije i institucije i samo jednu predstavnici medija.
Žalbe podnete od januara do decembra 2022:
1.Dragoljub Petrović – Informer.rs – javna opomena
2.Katarina Sremčević – Mondo – odbačena žalba, podnosilac nije lično oštećen
3.Nebojša Krstić – Danas – odbačena žalba, podnosilac nije lično oštećen
4.Zlatko Čobović – Alo.rs – javna opomena
5.Nataša Stojković- Rešetka.rs – podnosilac odustao od žalbe
6.Nataša Stojković – Rešetka.rs (II) – javna opomena
7.Dr Dragan Antić – Blic – prekršen Kodeks, odluka nije objavljena
8.Miodrag Andrejević – Javni servis.net – odbačena žalba, podnosilac nije lično oštećen
9.Slavica Stojković, Ivana Nikolić i Marija Hrnjaz – Kurir.rs – prekršen Kodeks, odluka objavljena
10.Jelka Jovanović – Novosti.rs – prekršen Kodeks, objavljena odluka
11.Jelka Jovanović – Kurir.rs – prekršen Kodeks, objavljena odluka
12.Jelka Jovanović – Blic.rs – prekršen Kodeks, odluka nije objavljena
13.Dr Dragan Antić – Blic (II) – prekršen Kodeks, odluka nije objavljena
14.Udruženje građana Roma (Roma World) – Danas – komisija nije uspela da usaglasi odluku
15.OMV – Infomer.rs – javna opomena
16.Ivana Živkov – Zrenjaninski.com – odbačena žalba, podnosilac nije lično oštećen
17.A 11 Inicijativa za ekonomska i socijalna prava – Danas (žalba razmatrana zajedno sa žalbom Roma World) – komisija nije uspela da usaglasi odluku
18.Autonomni ženski centar – Tanjug – žalba rešena medijacijom, objavljen odgovor
19.Aleksandar Đerić – Nova.rs – odbačena žalba, podnosilac nije lično oštećen
20.Miroslav Paroškaj – Sajt Srpske pravoslavne crkve – odbačena žalba, portal nije u nadležnosti Saveta za štampu
21.Vladana Đurišić – Resurs.rs – odbačena žalba, ne odnosi se na medijski sadržaj
22.Sindikat RTS – Blic.rs – prekršen Kodeks, odluka nije objavljena
23.UG „Slovakinje nisu zuske, ni totice, ni skotice“ – Novosti.rs – žalba rešena medijacijom, uklonjen tekst
24.UG „Slovakinje nisu zuske, ni totice, ni skotice“- Dnevnik.rs – javna opomena
25.Tamara Skrozza – Story – prekršen Kodeks, odluka nije objavljena
26.Nataša Stojković – Rešetka.rs – javna opomena
27.Beograd Prajd – Kurir.rs – žalba rešena medijacijom, uklonjen tekst
28.Beograd Prajd – RTV.rs – žalba rešena medijacijom, uklonjen tekst i objavljeno izvinjenje
29.Komora socijalne zaštite – Blic.rs – prekršen Kodeks, odluka nije objavljena
30.Komora socijalne zaštite – Nova.rs – javna opomena
31.Vlaška narodna stranka – Alo.rs – prekršen Kodeks, objavljena odluka
32.Komora socijalne zaštite – Telegraf.rs – prekršen Kodeks, objavljena odluka
33.Nadežda Mirković – Sremoskomitrovački portal – javna opomena
34.Vukašin Obradović – Objektiv – javna opomena
35.Pavle Antić – Alo.rs – prekršen Kodeks, objavljena odluka
36.Pavle Antić – Pink.rs – javna opomena
37.Pavle Antić – Blic.rs – prekršen Kodeks, odluka nije objavljena
38.Miroslav Injac – Ozonpress.net – prekršen Kodeks, objavljena odluka
39.Zlatko Čobović – Informer.rs – javna opomena
40.Zlatko Čobović- Kurir.rs – žalba rešena medijacijom, uklonjeni tekstovi
41.Zlatko Čobović – Reepublika.rs – javna opomena
42.Zlatko Čobović – Alo.rs – prekršen Kodeks, objavljena odluka
43.Zlatko Čobović – Objektiv.rs – javna opomena
44.Zlatko Čobović – Blic.rs – prekršen Kodeks, odluka nije objavljena
45.Mara Pavlović – Starčevačke novine – odbačena žalba, podnosilac nie lično oštećen
46.Goran Miletić (Civil Right Defenders) – Pečat – javna opomena
47.Zlatko Čobović – Espreso.rs – žalba rešena medijacijom, uklonjen tekst
48.Zlatko Čobović – Informer.rs – javna opomena
49.Zlatko Čobović – Objektiv.rs – javna opomena
50.Zlatko Čobović – Alo.rs – prekršen Kodeks, objavljena odluka
51.Jasmina Andrić – Žiginfo – javna opomena
52.Velimir Bulatović – Infovranjske – javna opomena
53.Julijana Bandurik – Novosti.rs – odbačena žalba, podnosilac nije lično oštećen
54.Slobodan Simić – Žiginfo – nije prekršen Kodeks
55.Kjokušinkai federacija Srbije – Žiginfo – odbačena žalba, Komisija je već odlučivala o žalbi na isti tekst
56.Lekari i roditelji za nauku i etiku – Blic.rs – prekršen Kodeks, odluka nije objavljena
57.Marija Vukas – Informer – žalba razmatrana sa žalbom Autonomnog ženskog centra – javna opomena
58.Nataša Stanojević – Informer – žalba razmatrana sa žalbom Autonomnog ženskog centra – javna opomena
59.Marija Nikolić – Informer – žalba razmatrana sa žalbom Autonomnog ženskog centra – javna opomena
60.Ivana Jelača – Informer – žalba razmatrana sa žalbom Autonomnog ženskog centra – javna opomena
61.Autonomni ženski centar – Informer.rs – javna opomena
62.Jelena Ristić – Informer – žalba razmatrana sa žalbom Autonomnog ženskog centra – javna opomena
63.Dušan Lajović – Informer – žalba razmatrana sa žalbom Autonomnog ženskog centra – javna opomena
64.Centar za socijalni rad Leskovac – Glas javnosti – javna opomena
65.Valentina Arsić Arsenijević – Blic.rs – prekršen Kodeks, odluka nije objavljena
66.Anja Anđus – Kurir.rs – odbačena žalba, podnosilac nije lično oštećen
67.Zahtev lista Danas da Komisija da mišljenje o tome da li su prekršili Kodeks – nije prekršen Kodeks
68.Aleksandar Marković – Informer.rs – javna opomena
69.Božo Prelević – Informer.rs – javna opomena
70.Nikola Mažić (OO DS Pećinci) – Pećinačke novine – javna opomena
71.Željko Matorčević – Srpski telegraf – odbačena žalba, podnosilac nije lično oštećen
72.Pavle Jelesijević – Glas zapadne Srbije – javna opomena
73.Darko Gedžić – Alo.rs – nije prekršen Kodeks
74.Radomir Lazović – Srpski telegraf/Republika.rs – javna opomena
75.Radomir Lazović – Srpski telegraf/Republika.rs (II) – javna opomena
76.Srđan Nonić – Južne vesti – nije prekršen Kodeks
77.Alžbeta Morčkova – Danas.rs – žalba rešena medijacijom, uklonjen tekst
78.Nenad Nešović – Glas zapadne Srbije – javna opomena
79.Nenad Nešović – Glas zapadne Srbije (II) – javna opomena
80.Nenad Nešović – Informer.rs – javna opomena
81.Nenad Nešović – Media portal – javna opomena
82.Nenad Nešović – PP Media – javna opomena
83.Nenad Nešović – Zlatar info – javna opomena
84.Mia Kulić – Rešetka.rs – javna opomena
Zbog epidemije kovida-19 sednice Komisije su u januaru i februaru održane onlajn. U aprilu nije podneta ni jedna žalba pa sednica Komisije nije održana. Komisija je u toku godine održala jednu javnu sednicu van sedišta Saveta – u julu u prostorijama NDNV u Novom Sadu.
Da bi se postigla veća javnost rada Komisije, integralni snimci svih sednica su objavljeni na internetu. Najinteresantniji slučajevi koje je Komisija razmatrala predstavljeni su na tribinama u januaru i julu.
OSTALE AKTIVNOSTI
Monitoring dnevnih novina
Savet za štampu je, uz podršku NUNS-a i Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, pratio poštovanje Kodeksa novinara Srbije u devet dnevnih novina sa nacionalnom pokrivenošću u periodu od početka oktobra do kraja januara 2023. godine. Rezultati su predstavljeni na tribini koja je održana u ferbuaru 2023. godine. Prema tim rezultatima, ukupno su zabeležena 2653 teksta u kojima je prekršena bar jedna tačka Kodeksa (iako je u većini slučajeva prekršeno više tačaka). Ukoliko uporedimo ovaj nalaz s nalazima iz istog perioda prethodnih godina – uzmimo oktobar kao jedini mesec u kome je, od 2018. do 2022. godine, redovno rađen monitoring – primetno je da se ne može govoriti o jasnom trendu rasta ili pada uočenog broja prekršaja Kodeksa. Ove godine jeste uočen pad broja prekršaja, ali se to dešavalo i ranije, pa je, po pravilu, sledeća godina bila obeležena većom učestalošću kršenja pravila profesionalnog novinarstva.
Kao i ranijih godina, Kodeks je najčešće kršen u izveštavanju o domaćim političkim temama, krivičnim delima i estradnim temama. Novitet je da je ove godine povećan broj prekršaja zabeleženih na spoljno-političkim stranama novina, prouzrokovan tendencioznim izveštavanjem o ratu u Ukrajini.
Konstanta ovih monitoringa jeste da se najčešće krše tačke poglavlja 4: pre svega, tačka 3 koja se odnosi na kršenje prava na pretpostavku nevinosti (zabranu objavljivanja podataka koji upućuju na identitet osobe osumnjičene za krivično delo), tačka 6 koja propisuje obavezu poštovanja kulture i etike javne reči, kao i tačka 7 koja se tiče prikrivenog (neobeleženog) reklamiranja. Kada je u pitanju tačka 3, kontinuirano se objavljuje ne nužno identitet, ali niz podataka koji upućuju na identitet osumnjičenog: fotografija njegove kuće, imena njegove rodbine ili najuže porodice, karakteristično zanimanje, pozicija u sredini iz koje potiče, itd
Kada je u pitanju Poglavlje 4, i dalje je primetan veliki broj tekstova kojima se potpiruju stereotipi i međunacionalna netrpeljivost.
Veliki problem i dalje je kršenje tački poglavlja 7 kojim se garantuje poštovanje privatnosti. Od ovog pravila mediji najčešće odstupaju u slučaju porodičnih tragedija – kada prenose informacije o privatnom životu žrtava i njihovih porodica, ili izveštavaju sa sahrana. Najčešće se nameće zaključak da se to radi iz komercijalnih razloga, tako što se publika privlači pronalaženjem ili izmišljanjem „sočnih“ detalja vezanih za žrtve nasilja.
Istraživanje „Sufinansiranje medija koji krše etičke standarde 2019-2021.“
Istraživanje, koje su finansirali Unesko i Evropska unija, pokazalo je da se na konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja u poslednje tri godine dodeljuje sve manje novca, a primetno je i smanjenje broja raspisanih konkursa i broja ukupno prijavljenih projekata.
Istraživači su zaključili da su ovakvi trendovi direktno suprotni ciljevima medijske strategije za period 2020-2025, u kojoj se navodi da je neraspisivanje konkursa jedan od glavnih vidova ekonomskih pritisaka lokalnih vlasti na medije koji nisu privrženi režimu.
Istraživanje je pokazalo i da mediji koji su kršili Kodeks novinara Srbije u godini koja je prethodila konkursu i dalje dobijaju sredstva, ali i da je broj sufinansiranih projekata takvih medija manji. Takođe, primetno je i da su 2020. i 2021. godine ovi mediji konkuriali sa manje projekata nego u 2019. godini.
Istraživači zaključuju da je na ovakav ishod verovatno uticao i rad Saveta za štampu, koji je građanima omogućio podnošenje žalbi zbog kršenja Kodeksa novinara i obaveštavao lokalne samouprave koje raspisuju konkurse o tome koji mediji nisu poštovali etičke standarde profesije.
Napišite svoj interni kodeks
Savet za štampu je uz podršku OEBS-a radio sa medijima na pisanju njihovih internih kodeksa dobre novinarske prakse i tako podržao sprovođenje Aktivnosti 1.5.3 Akcionog plana za sprovođenje Medijske strategije. Sedam medija (Novinska agencija Beta, Storyteller, Magločistač, Lozničke novosti, MIRC Niš, Sremske novine and TV Info Puls Vranje), uz pomoć dva trenera na pripremnom sastanku je definisalo svoje potrebe za internim kodeksom i tokom jeseni radilo na pisanju kodeksa. Da bi podelio rezultate sa zainteresovanim stranama Savet za štampu je organizovao tribinu u novembru gde su dva trenera i dva predstavnika medija razgovarali o prednostima razvoja i korišćenju internih kodeksa.
Na osnovu rada na internim kodeksima je napravljen modul za onlajn obuku sa ciljem da se novinama, informativnim portalima i elektronskim medijima olakša razvoj sopstvenih internih kodova.
Izložba “Lažne vesti“
Izložba namenjena mladima nastavlja svoju turneju. U maju i oktobru predstavljena je đacima Prve beogradske gimnazije i Smederevske gimnazije. U Beogradu je generalna sekretarka održala javni čas za preko 60 učenika, dok je u Smederevu članica Komisije za žalbe Olivera Milošević na otvaranju rekla „Obraćamo se mladima na ovaj način jer su oni najpodložniji dezinformacijama.“ Nastavnici su bili zadovoljni što imaju nesvakidašnje nastavno sredstvo dok su dec pokazala interesovanje za izložbu. Do sada je izložbu videlo 4,220 učenika a ovu aktivnost su finansijski podržali Unesko i Evropska unija.
Ostale aktivnosti
Tokom 2022. Savet za štampu je odgovorio na 77 upita lokalnih samouprava za ukupno 1,179 medija koji su učestvovali na konkursima za sufinansiranje medijskog sadržaja od javnog interesa. U više slučajeva novac je dodeljen medijima za koje je Komisija za žalbe više puta u toku jedne godine odlučila da su prekršili Kodeks novinara. Broj medija je veći nego prethodne godina, kada ih je bilo 1,122.
Da bi se obezbedila veća vidljivost rada Komisije za žalbu tokom godine je angažovana novinarka koja je napisala šest izveštaja sa sednica Komisije koje je objavila na sajtu NUNS-a, što je imalo za rezultat veći broj izvešaja drugih medija o aktivnostima Komisije za žalbe.
Video montažer je angažovan da od snimaka sednica Komisije izmontira kratke segmente koji su distribuirani na društvenim mrežama sa pozivom da se pogleda snimak žalbi koje se u pitanju. Ovih 14 emitovanih klipova je pregledano čak 2,323 puta. Pošto su kratki segmenti povezani sa tematskim celinama iz Kodeksa, serijal ja nazvan „Primeri iz prakse“ i od njega je napravljen modul u delu sajta koji služi za onlajn obuku.
Savet za štampu je učestvovao u onlajn kampanji protiv dezinformacija „Ethics4Truth“ sa drugim savetima iz regiona. Kampanja je trajala deset dana tokom juna.
Savet su posetili ambasadori Oebsa Jan Braathu i Norveške Jern Eugen Jelsta.
Učešće u javnim događajima:
- “Sloboda izražavanja pred sudom: drugi redovni izveštaj o zaštiti slobode izražavanja u pravosudnom sistemu Srbije” (CEPRIS)
- “Ka novom partnerstvu pravosuđa i medija” (Savet Evrope)
- Konferencija „Hate speech“ ( Media diversity institute)
- Konferencija ”Odgovornost u zaštiti prava deteta” (Pokrajinski zaštitnik građana)
- Promocija godišnjeg izveštaja Indikatori za nivo slobode medija 2021. (NUNS)
- Godišnji sastanak Asocijacije nezavisnih evropskih saveta za štampu (AIPCE)
- Godišnji sastanak medija iz regiona (EU)
- Dizajnirano društvo – veštačka inteligencija i sloboda izražavanja (OEBS)
- Okrugli sto o etičkom izveštavanju o izbeglicama i tražiocima azila pod nazivom “Promeni priču” (Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS)
- Panel Mentalno zdravlje (Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog)
- “Evropski Kodeks dobre prakse u borbi protiv dezinformacija – korak u dobrom pravcu” (EU)
- Ethical standards in journalism (AIPCE)
- Sastanak sa predstavnicom OEBS-a za slobodu medija, Teresom Ribeiro (OEBS)
- “Demokratija; minimalni konsenzus” (CRTA)
Izveštaj o monitoringu poštovanja Kodeksa novinara Srbije u dnevnim novinama u periodu od 1.oktobra 2022. godine do 31. januara 2023. godine
Rezultati rada Komisije za žalbe i monitoringa poštovanja Kodeksa novinara u dnevnim novinama od 1. oktobra 2022. do 31. januara 2023. godine
Rezultati rada Komisije za žalbe i monitoringa poštovanja Kodeksa novinara u dnevnim novinama od 1. oktobra 2022. do 31. januara 2023. godine
Izveštaj o monitoringu poštovanja Kodeksa novinara Srbije u dnevnim novinama u periodu od 1. oktobra 2022. do 31. januara 2023. predstavljen je 28. februara 2023. godine na tribini pod nazivom „Koliko mediji poštuju Kodeks novinara Srbije“ koja je održana u Pres centru Udruženja novinara Srbije.
Analizom devet dnevnih novina Savet za štampu zabeležio je da je za četiri meseca Kodeks novinara Srbije prekršen 3301 puta, odnosno bar jednom u 2653 teksta. Najviše prekršaja zabeleženo je u vezi Poglavlja 4, koje se odnosi na odgovornost novinara. Komisija za žalbe Saveta za štampu, u istom periodu, razmatrala je 41 žalbu od kojih se veći broj odnosio na lokalne medije.
Analizirani su dnevni listovi Alo, Blic, Danas, Večernje novosti, Informer, Kurir, Politika, Nova i Srpski telegraf. Najveći broj prekršaja u posmatran periodu napravio je Srpski telegraf, slede Alo i Informer, dok su se, tradicionalno, kao najprofesionalniji pokazali listovi Danas i Politika.
Predsedavajuća u Komisiji za žalbe Saveta za štampu novinarka Tamara Skrozza, koja je radila monitoring, rekla je na tribini da je primetila da postoji trend blagog smanjenja kršenja Kodeksa, ali da su uvek isti akteri u vrhu, s tim da Kurir beleži drastičan pad kršenja Kodeksa.
“Uporedili smo rezultate medija u oktobru mesecu, koji je jedini koji pratimo u kontinuitetu od 2018. godine. Mediji koji ne krše mnogo Kodeks imaju prekršaj više ili manje, ali u odnosu na najveće prekršioce Kodeksa ali to je zanemarljivo. Bitni su nam ovi mediji koji su češće kršili Kodeks. Kod njih je to manje-više kontituitet uz jedan vrlo zapažen napredak i treba pohvaliti Kurir koji je u oktobru 2018. imao 137, a sad ima 72 prekršaja. Dakle, za polovinu je praktično sišao sa te liste najvećih prekršilaca kodeksa“, istakla je Skrozza.
Ona je dodala da je u poslednjem monitoringu zabeležen relativan pad prosećnog broja prekršaja ali da treba uzeti u obzir da je u prethodni moitoring bio uključen i list Objektiv koji je bio u vrhu liste prekršilaca Kodeksa, ali je u međuvremenu prestao da izlazi.
Kada su u pitanju poglavlja koja se najviše krše, kao i do sada, najviše se krši Poglavlje 4 i to pravo na pretpostavku nevinosti, što je, prema njenim rečima, postalo uobičajena stvar.
„Tu imamo 1291 prekršaj. Dakle, skoro polovina. U prvom poglavlju, koje se tiče istinitosti izveštavanja, imamo 812, a sledeće na listi je sedmo poglavlje (737), koje se odnosi na kršenje prava na privatnost i otkrivanje identiteta. Mi smo sa ovog mesta mnogo puta upozoravali na to što se dešava. Većina medija ne objavi ime osumnjičene osobe, ali objavi sve ostalo. Dakle, potpuno otkrije identitet“, navela je Tamara Skrozza.
Sve učestalije nepoštovanje kulture i etike javne reči
Monitoring je pokazao da u dnevnim novinama ima sve više nepoštovanja kulture i etike javne reči, pa tako mediji sve češće do detalja prenose događaje iz rijaliti programa koji obiluju neprimerenim sadržajem.
Kako bi dočarala težinu prekršaja, Skrozza je, uz izvinjenje prisutnima zbog korišćenja neprimerenog rečnika, citirala neke od naslova u novinama.
„Čini mi se da nikada toga nije bilo više. Retko sam u ovom monitoringu videla one famozne zvezdice, koje ništa nisu krile, ali su održavale privid neke prostojnosti. Ti prostakluci se šire i na druge delove medija, pa ih imamo i u delovima koji se ne tiču samo estrade ili hronike, nego ih imamo i u političkim sadržajima“, navela je ona.
Ono što je takođe primetno je da mediji, pored pornografskog, više ne prezaju ni od uznemirujućih sadržaja, pa tako iznose i detalje zločina, što nikako nije u javnom interesu.
Za razliku od prethodno navedenih radikalizacija, neobeleženo oglašavanje je manje primetno.
Mediji svesno krše kodeks kada im se to isplati
Druga novinarka koja je učestvovala u monitoringu Vera Didanović, rekla je da, iako je smanjenje broja prekršaja primetno, ne postoji razlog za optimizam jer se stiče utisak se olako krši Kodeks novinara Srbije uz potpunu svest urednika i novinara iz prostog razloga što se to njima u određenom trenutku isplati.
„Kad pregledam novine, imam utisak da je najviše prekršaja u tri rubrike. To su politka, hronika i estrada. Postoji nešto što je karaktetistično za sve tri rubrike. Recimo, u političkoj rubrici je sve vreme uobičajeno kršenje normi iz Poglavlja 1, koje se odnose na istinitost izveštavanja, gde imamo plasiranje neistina. Kao činjenice se predstavljaju razne pretpostavke i nagađanja. Imamo i prećutkivanje činjenica, iz Poglavlja 5“, rekla je Didanović.
Ona je primetila da se godinama unazad beleže slučajevi da više različitih listova plasira potpuno istu informaciju koja potiče iz navodnih nezavisnih izvora.
„Dešava se da su isti tekstovi, isti delovi tekstova ili iste formulacije što mi govori da postoji neki spoljni centar iz kojeg se distribiura taj sadržaj i tu se postavlja pitanje izvora informacija“, navela je Vera Didanović.
Prostor koji je ranije bio rezervisan za popularnu kulturu u smislu muzike i filma, sada je posvećen prenošenju događanja iz rijaliti programa. Ali čak i kada se mediji bave onim što je do sada bilo predmet tih estradnih stranica, imamo veliki broj kršenja prava na privatnost ljudi o kojima se piše.
„Moj utisak je da je ove godine kod jednog broja tih urednika vulgarnost kriterijum za izbor sadržaja koji će biti objavljen, bez obzira na to da li je reč o jezičkoj ili sadržajnoj vulgarnosti i čini mi se da sa tih stranica kulja prostakluk koji će nas na kraju sve preplaviti“, zaključila je Didanović.
Tamara Skrozza se osvrnula i na situaciju u jednom rijaliti programu gde odrasta malo dete, što predstavlja još jednu radikalizaciju.
„To izmiče čak i Kodeksu. Mi imamo tačku u Kodeksu koja kaže da je zabranjeno otkrivanje identiteta maloletnog lica, ali do sada nije bilo potrebe da se ističe da ne sme dete da se pojavljuje u rijaliti programima. Na to bi trebalo da reaguju centri za socijalni rad, ali i REM. Što se nas tiče, to je drastično kršenje Kodeksa novinara Srbije i to je nešto što je nedopustivo i mediji bi trebalo da se bave problemom tog deteta, a ne da objavljuju njegov identitet i da sočne priče iz njegovog života“, naglasila je Skrozza.
Političke stranke se žale na povredu Kodeksa
Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković govorila je o rezultatima rada Komisije za žalbe u istom periodu. Ona je navela da je Komisija u prethodna četiri meseca primila 41 žalbu, da su se većinom odnosile na lokalne medije, pre svega portale i da su se najčešće novinari žalili jedni na druge.
„Mi smo ranije imali dosta žalbi koje su se bavile profesionalnim odnosima i to se uglavnom odnosilo na kršenje autorskih prava. Sada imamo situacije da se kolege žale jedni na druge zbog nekih drugačijih prekršaja Kodeksa, gde se iznose neosnovane optužbe, klevete, uvrede, direktne ili preko komentara koji se objavljuju ispod tih tekstova“, navela je generalna sekretarka.
Novina kada su u pitanju žalbe Komisiji je to što su političke stranke počele da se žale na rad medija. Novaković pretpostavlja da je to novi trend koji će se pratiti ubuduće i očekuje više takvih žalbi u narednom periodu.
„Nismo ranije imali žalbe političkih partija. Sada smo imali u poslednje vreme četiri žalbe. Dve ćemo tek razmatrati. Imali smo i žalbe narodnog poslanika Radomira Lazovića. Dakle, imali smo ranije žalbe političara ali nam se nisu do sada žalile političke stranke. To jeste novo“, istakla je ona.
Komisiji je Autonimni ženski centar podneo više žalbi, povodom pisanja medija o slučaju navodnog silovanja devojke u Nišu. Neke žalbe su rešene medijacijom, tako što je objavljen odgovor, a neke je Komisija razmatrala.
Tamara Skrozza se na kraju osvrnula na novi trend žalbi političkih partija i na međusobne žalbe medija. Ona smatra da mnogi žele svoje političke neistomišljenike ili svoju konkurenciju da ocrne pred Savetom za štampu jer je najavljeno da će novim zakonom o javnom informisanju i medijima budžetsko finansranje medija biti uslovljeno ocenom Saveta za štampu.
„Hoću da naglasim da ovaj monitoring nije nešto što će se uzimati u obzir, kakav god zakon bude bio. Ovo je naša samostalna aktivnost koja nema veze sa prekršajima Kodeksa novinara koje utvrdi Komisija za žalbe, na osnovu žalbi koje rauzmatra. Mnogi su u prethodnom periodu napadali Savet tvrdeći da mi ovim monitoringom zapravo želimo da uništimo neke tabloide jer oni imaju najviše prekršaja po monitoringu. Ovi rezultati nemaju nikakve veze sa budžetskim sufinansiranjem. Zato vas molim da se zaustavi hajka protiv Saveta. Jedino što se uzima u obzir jesu odluke Komisije za žalbe“, apelovala je Tamara Skrozza na kraju tribine.
Zaključci:
- Postoji trend blagog smanjenja broja prekršaja Kodeksa, ali da su u vrhu tabele isti mediji kao i do sada, sa izuzetkom Kurira, koji beleži drastičan pad prekršaja
Kao i do sada, najviše se krši Poglavlje 4 i to pravo na pretpostavku nevinosti
- Nepoštovanja kulture i etike javne reči je sve češće i sve drastičnije
- U poslednjoj analizi primetno je da mediji, pored pornografskog, više ne prezaju ni od uznemiravajućih sadržaja, pa tako iznose i detalje zločina, što nikako nije u javnom interesu
- Smanjeno je neobeleženo oglašavanje u posmatranim medijima
- Mediji svesno krše Kodeks kada im se to isplati
- Najviše prekršaja zabeleženo je u rubrikama Politka, Hronika i Estrada,
- Nova radikalizacija je da mediji prate odrastanje deteta u rijaliti programu
- Novina je da je ove godine povećan broj prekršaja zabeleženih na spoljno-političkim stranama novina, prouzrokovan tendencioznim izveštavanjem o ratu u Ukrajini
Pravi ugao: Tamara Skroza (VIDEO)
(Izvor: RTV)
Gošća: Tamara Skroza, zamenica glavnog urednika Fonet
Autorka i voditeljka: Ljubica Gojgić
Savet za štampu: „Šampioni“ u kršenju Kodeksa Srpski telegraf, Alo i Informer
(Izvor: N1) Dnevni listovi u Srbiji prekršili su Kodeks novinara Srbije u 2.715 tekstova od 1. oktobra 2022. godine do 31. januara 2023. godine, rečeno je na predstavljanju monitoringa dnevnih novina u Srbiji koji je sproveo Savet za štampu.
Predsedavajuća Komisiji za žalbe Saveta za štampu Tamara Skrozza rekla je da „šampioni u kršenju Kodeksa“ ostaju isti, pa je na prvom mestu Srpski telegraf sa 642 teksta, Alo sa 600 i Informer sa 540 tekstova.
Na četvrtom mestu su Večernje novosti sa 328 tekstova u kojima je prekršen Kodeks, na petom Kurir sa 320, šestom Blic sa 183 tekstova, Nova sa 50, Politika sa 30 i Danas sa 22 teksta.
Ona je rekla da je list Kurir „ostvario veliki napredak“ i da je u oktobru 2018. imao 137 tekstova u kojima se krši Kodeks, a u oktobru 2022. godine 72 teksta.
Mediji su najviše kršili poglavlje četiri Kodeksa – 1.394 puta, a to poglavlje obuhvata pretpostavku nevinosti, neoznačeno oglašavanje, objavljivanje neprimerenog i pornografskog sadržaja, poglavlje 1. koje se odnosi na istinitost izražavanja 1.003 puta i 7. poglavlje koje se odnosi na kršenje prava na privatnost i otkrivanje identiteta dece 722 puta.
Skrozza je ukazala da štampa detaljno prenosi dešavanja u rijaliti programima i ukazala da se u tekstovima na stranama posvećenim estradi koristi neprimeren rečnik koji nije obeležen zvezdicom, a da se taj rečnik prenosi i na ostale novinske celine.
„Prostakluci se šire i na druge delove medija, oni više nisu samo u estradi, već u svim delovima – ‘Sa Nove vas Pinokio zove’, ‘Budale Vjosa i Kurti neće u Otvoreni Balkan’ – to su naslovi. Primetno je da mediji ne prezaju od uznemiravajućih sadržaja – to je po mom mišljenju zbog suđenja Veljku Belivuku. To se bez pardona prenosi, a da se ne razmišlja o javnom interesu“, rekla je Skrozza.
Novinarka Vera Didanović rekla je da je njen utisak da postoji neverovatna lakoća u kršenju Kodeksa novinara Srbije, uz svest da se pravila krše jer se to određenom mediju u određenom trenutku isplati.
„Najviše je prekršaja u tri rubrike – politika, hronika i estrada. U političkoj rubrici se krše norme na istinitost izveštavanja, plasiraju se neistine, kao činjenice se predstavljaju nagađanja i pretpostavke“, rekla je Didanović.
Ona je dodala da su u hronici vidljivi pokušaji da se manje krši pretpostavka nevinosti, dok na stranicama estrade sve manje ima izvođača i proizvođača pop kulture, a sve više prenošenja rijaliti programa.
„Na estradnim stranicama je veliki broj kršenja prava na privatnost. Ove godine je bio primer bio slučaj glumice Anđelke Prpić. To se pretvorilo u torturu ne samo Prpić, već njenog partnera i njenog nerođenog deteta“, rekla je Didanović.
Govoreći o rijaliti programima, Skrozza je ukazala da dolazi do „radikalizacije situacije“.
Ona je navela da u rijalitiju, u odvojenoj prostoriji, živi jedno dete koje je tu rođeno i raste, da su bili poznati ime i prezime deteta, a njegov lik je do skoro bio skrivan u javnosti, ali da se sada ono videlo u televizijskom programu, a štampani mediji objavili njegovu fotografiju uz blago blurovano lice.
„Ja sam fascinirana činjenicom da nadležne institucije ne reaguju“, rekla je Skrozza.
Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković rekla je kako je primetno da se novinari žale Komisiji saveta za štampu međusobno jedni na druge, kao i da su počele da im se obraćaju političke stranke i poslanici.
Skrozza je rekla da su „mnogi nagrnuli da konkurenciju ili političke neistomišljenike ocrne pred Savetom“, jer je rečeno da će se reč Saveta slušati više kada je reč o medijskom sufinansiranju.
Kodeks novinara prekršen 2.715 puta za četiri meseca, najmanje prekršaja u Danasu
(Izvor: Danas)
Dnevni listovi u Srbiji prekršili su Kodeks novinara Srbije u 2.715 tekstova od 1. oktobra 2022. godine do 31. januara 2023. godine, rečeno je danas na predstavljanju monitoringa dnevnih novina u Srbiji koji je sproveo Savet za štampu.
Predsedavajuća Komisiji za žalbe Saveta za štampu Tamara Skrozza rekla je da „šampioni u kršenju Kodeksa“ ostaju isti, pa je na prvom mestu Srpski telegraf sa 642 teksta, Alo sa 600 i Informer sa 540 tekstova.
Na četvrtom mestu su Večernje novosti sa 328 tekstova u kojima je prekršen Kodeks, na petom Kurir sa 320, šestom Blic sa 183 tekstova, Nova sa 50, Politika sa 30 i Danas sa 22 teksta.
Ona je rekla da je list Kurir „ostvario veliki napredak“ i da je u oktobru 2018. imao 137 tekstova u kojima se krši Kodeks, a u oktobru 2022. godine 72 teksta.
Medji su najviše kršili poglavlje četiri Kodeksa – 1.394 puta, a to poglavlje obuhvata pretpostavku nevinosti, neoznačeno oglašavanje, objavljivanje neprimerenog i pornografskog sadržaja, poglavlje 1. koje se odnosi na istinitost izražavanja 1.003 puta i 7. poglavlje koje se odnosi na kršenje prava na privatnost i otkrivanje identiteta dece 722 puta.
Skrozza je ukazala da štampa detaljno prenosi dešavanja u rijaliti programima i ukazala da se u tekstovima na stranama posvećenim estradi koristi neprimeren rečnik koji nije obeležen zvezdicom, a da se taj rečnik prenosi i na ostale novinske celine.
„Prostakluci se šire i na druge delove medija, oni više nisu samo u estradi, već u svim delovima – ‘Sa Nove vas Pinokio zove’, ‘Budale Vjosa i Kurti neće u Otvoreni Balkan’ – to su naslovi. Primetno je da mediji ne prezaju od uznemiravajućih sadržaja – to je po mom mišljenju zbog suđenja Veljku Belivuku. To se bez pardona prenosi, a da se ne razmišlja o javnom interesu“, rekla je Skrozza.
Novinarka Vera Didanović rekla je da je njen utisak da postoji neverovatna lakoća u kršenju Kodeksa novinara Srbije, uz svest da se pravila krše jer se to određenom mediju u određenom trenutku isplati.
„Najviše je prekršaja u tri rubrike – politika, hronika i estrada. U političkoj rubrici se krše norme na istinitost izveštavanja, plasiraju se neistine, kao činjenice se predstavljaju nagađanja i pretpostavke“, rekla je Didanović.
Ona je dodala da su u hronici vidljivi pokušaji da se manje krši pretpostavka nevinosti, dok na stranicama estrade sve manje ima izvođača i proizvođača pop kulture, a sve više prenošenja rijaliti programa.
„Na estradnim stranicama je veliki broj kršenja prava na privatnost. Ove godine je bio primer bio slučaj glumice Anđelke Prpić. To se pretvorilo u torturu ne samo Prpić, već njenog partnera i njenog nerođenog deteta“, rekla je Didanović.
Govoreći o rijaliti programima, Skrozza je ukazala da dolazi do „radikalizacije situacije“.
Ona je navela da u rijalitiju, u odvojenoj prostoriji, živi jedno dete koje je tu rođeno i raste, da su bili poznati ime i prezime deteta, a njegov lik je do skoro bio skrivan u javnosti, ali da se sada ono videlo u televizijskom programu, a štampani mediji objavili njegovu fotografiju uz blago blurovano lice.
„Ja sam fascinirana činjenicom da nadležne institucije ne reaguju“, rekla je Skrozza.
Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković rekla je kako je primetno da se novinari žale Komisiji saveta za štampu međusobno jedni na druge, kao i da su počele da im se obraćaju političke stranke i poslanici.
Skrozza je rekla da su „mnogi nagrnuli da konkurenciju ili političke neistomišljenike ocrne pred Savetom“, jer je rečeno da će se reč Saveta slušati više kada je reč o medijskom sufinansiranju.
Snimak sa Tribine “Koliko mediji poštuju Kodeks novinara Srbije”
Snimak sa današnje Tribine “Koliko mediji poštuju Kodeks novinara Srbije” održane u Press centru možete pogledati na našem Youtube kanalu putem sledećeg linka :