Snimak sa večerašnje sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu održane u prostorijama Saveta za štampu možete pogledati na našem Youtube kanalu, putem sledećeg linka:
Sednica Komisije za žalbe Saveta za štampu biće održana u četvrtak, 26.januara 2023. godine u 18 sati u prostorijama Saveta za štampu.
Komisija će razmatrati sledeće žalbe:
2.Nenad Nešović – Glas zapadne Srbije (dve žalbe), I, II
4.Nenad Nešović – Media portal
8.Autonomni ženski centar – Alo.rs/Novosti.rs/Telegraf.rs/Nova.rs/Informer.rs/Pink.rs
9.Zlatko Čobović – Srpski telegraf
Sednica je otvorena.
(Izvor: AL JAZEERA) Novinarska udruženja već dugo upozoravaju da trend tabloidizacije medijske scene Srbije poprima drastične razmjere.
Novinarska udruženja već dugo upozoravaju da trend tabloidizacije medijske scene Srbije poprima drastične razmjere.
Istovremeno, ukazuju da su žrtve tabloidnog izvještavanja sve češće obični građani, posebno u rubrikama hronike.
U njima se, gotovo po pravilu, krši ne samo Kodeks novinara, već Ustavom i zakonima garantirana prava građana – pravo na dostojanstvo i privatnost.
https://balkans.aljazeera.net/videos/2023/1/15/tabloidizacija-medijske-scene-srbije-u-trci-za-citanoscu-ne-biraju-sredstva?fbclid=IwAR0o20QvSmP28X9_agZW7ixcc2kRIturUfywIWQoVpomcYkItkiFcawDhqw
(Izvor: Rešetka.rs) Autonomni ženski centar je uputio žalbu Savetu za štampu protiv deset medijskih portala zbog izveštavanja o slučaju prijavljenog slučaja silovanja u Nišu.
U pitanju su Mondo, Alo, Dnevno, Novosti, Luftika, Niške vesti, Telegraf, Nova, Informer i Pink, prenosi 021.
Od Saveta za štampu zatraženo je da se razmotri da li su pomenuti portali prekršili Kodeks novinara Srbije objavljivanjem gotovo identičnog teksta dana 6.1.2023. godine u kojem se navode informacije da je žena iz Leskovca, koja je nadležnim institucijama prijavila slučaj (grupnog) silovanja u Nišu, to učinila „iz osvete bivšem momku“, da je „sklona alkoholu“, a da je muškarac koga je optužila za seksualno nasilje „bio veoma saradljiv i ubedljiv“, te da „nije postojala ni mrvica sumnje da joj je on na bilo koji način naudio“.
AŽC podneo žalbu protiv deset portala zbog izveštavanja o prijavljenom silovanju u Nišu
Darko Gedžić protiv portala Alo.rs- Žalba rešena nema prekršaja Kodeksa
Radomir Lazović protiv portala Srpski telegraf – Žalba rešena prekršaj Kodeksa
Radomir Lazović protiv portala Republika.rs – Žalba rešena prekršaj Kodeksa
SAVET ZA ŠTAMPU
Komisija za žalbe
Br.131
29.12.2022.
Beograd
ZAPISNIK
Sa 130. sednice Komisije za žalbe, održane 29.12.2022. godine u 18 sati u prostorijama Saveta za štampu
Prisutni svi članovi Komisije: Jelka Jovanović, Olivera Milošević, Nadežda Budimović,Vlado Mareš, Dragan Đorđević, Vida Petrović Škero, Tamara Skrozza, Zlatko Čobović, Jelena Petković, Snežana Andrejević i Bojan Cvejić
Ostali prisutni: Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu
Dnevni red:
1.Razmatranje žalbe Nikole Mažića zbog neobjavljivanja odgovora na tekst objavljen u mesečniku „Pećinačke novine“
2.Razmatranje žalbe Pavla Jelesijevića na tekst objavljen na portalu „Glas zapadne Srbije“
3.Razmatranje žalbe Darka Gedžića zbog snimka objavljenog na Jutjub kanalu portala „Alo.rs“
4.Razmatranje žalbe Radomira Lazovića na tekst objavljen u dnevnom listu „Srpski telegraf“ i na portalu tog lista „Republika.rs“
Komisija je na početku sednice odlučila da će sednicama u narednih šest meseci predsedavati Tamara Skrozza
1.Predsednik Opštinskog odbora Demokratske stranke u Pećincima Nikola Mažić podneo je žalbu jer novine nisu objavile odgovor koji je poslao na prethodno objavljeno saopštenje Srpske napredne stranke u kojem se pominje Demokratska stranka. U toku rasprave, Tamara Skrozza je rekla da je urednica iskomplikovala stvari koje su suštini jednostavne. Žalba je važna, jer se u našim medijima često dešava da se objavi saopštenje jedne političke partije, ali ne i saopštenje, odnosno odgovor, druge stranke, pa se čak dešava i da se komentariše saopštenje koje nije objavljeno. Ovo je upravo takav slučaj i urednica je, kad je objavila saopštenje jedne stranke, imala obavezu da objavi i stav druge i nema razloga da ulazi u to da li je ono što je napisano činjenično tačno ili ne. Bojan Cvejić je takođe oceno da je demanti bio sasvim korektan, nikoga ne vređa, i nije bilo razloga da ne bude objavljen, te je samim tim prekršen Kodeks novinara. Olivera Milošević se saglasila da postoji prekršaj Kodeksa i dodala da je koleginica, koja je rekla da ne oseća profesionalnu obavezu da objavi odgovor jer, kao dugogodišnja novinarka, zna da određene informacije nisu tačne, mogla da iskoristi ovu priliku da, nakon objavljivanja demantija, objavi tekst i dokaže da to što je navedeno u demantiju nije tačno, a ne da ga ne objavi. Nadežda Budimović je naglasila da neobjavljivanjem ovog demantija jeste prekršen Kodeks, a da je posebno simptomatično to što je povod događaj koji je bio veoma praćen i na nacionalnom nivou, a da medij nije našao za shodno da se time pozabavi, što možda govori i o nekom političkom uticaju. Besmisleno je tražiti za objavljivanje demantija dokaz da upad u vrtić nije bio politički motovisan, naročito zbog toga što su stvari iznete u saopštenju Srpske narodne stranke, koje je povod za demanti, neproverljive. Komisija je, potom, jednoglasno odlučila da je prekršena tačka 6 poglavlja IV Kodeksa novinara Srbije.
2.Pavle Jelesijević je u žalbi Savetu za štampu naveo da je objavljivanjem spornog teksta prekršeno više tačaka iz poglavlja Istinitost izveštavanja i Novinarska pažnja jer su objavljene neistinite informacije i verzija samo jedne strane, dok je neobjavljivanjem odgovora i objavljivanjem uvredljivih komentara prekršena tačka 6 poglavlja Odgovornost novinara. Tamara Skrozza je u diskusiju najpre rekla da joj ni iz žalbe, ni iz odgovora, nije sasvim jasno u čemu je problem i da joj se čini neodgovornim da se izjašnjava o nečemu što ne razume. Dodala je da joj se ne dopada upozorenje urednika da Komisija treba da pazi kako odlučuje, što kako je rekla, nije u skadu sa vrednostima koje Savet zastupa, i zato mora da se distancira. Bojan Cvejić je rekao da nedvosmisleno postoji prekršaj Kodeksa time što su objavljeni uvredljivi komentari, koji bi, da je bilo volje, do sada bili uklonjeni. Sa ovim se saglasila i Olivera Milošević, koja je rekla da je istovremeno i smešno i tužno objašnjenje urednika da nije navedeno ime žalioca, pa se ne zna na koga se komentari odnose. Dragan Đorđević je dodao da se i u odgovoru redakcije na žalbu ponavljaju uvrede iz komentara.Vida Petrović Škero je rekla da je moguće da je sve malo nejasno, jer se žalba razlikuje od uobičajenih, ali je jasno da redakcija nije želela da uradi ništa u vezi sa sadržajem koji je objavljen, te da je posebno nerviraju pretnje koje su izrečene Komisiji. Istakla je da, ukoliko Komisija ne može da se izjasni o tekstu jer je nejasno šta se desilo, potpuno je jasno da je Kodeks prekršen komentarima, te da Komisija u ostalo ne mora ni da ulazi. Tamara Skrozza se saglasila sa ovim i rekla da je promenila mišljenje i da će glasati da Kodeks jeste prekršen. Snežana Andrejević je napomenula i da je izvinjavajući razlog da se ne objavi demanti – konstatacija da nešto nije u redu sa mejlom – potpuno neprihvatljiv, jer onda nikada nijedan demanti ne bismo morali da objavimo sa takvim obrazloženjem. Mejlovi na koje mediji primaju dokumenta moraju da funkcionišu i mediji su dužni da to proveravaju. Komisija je, po završetku rasprave, jednoglasno odlučila da je objavljenim komentarima čitalaca prekršena tačka 6 poglavlja IV i preporučila redakciji da ih ukloni.
3.Darko Gedžić podneo je žalbu zbog video snimka objavljenog na Jutjub kanalu portala „Alo.rs“. U žalbi je naveo da je izjava koju je dao u Kataru, u vezi sa fudbalskom utakmicom reprezentacije Srbije, bez njegovog znanja i odobrenja stavljena na Jutjub, a da nije bio prethodno upozoren da će izjava biti dostupna široj javnosti. Zlatko Čobović je rekao da je u dilemi, jer mu dosta toga nije jasno. Dodao je i da veruje da je za redakcije bolje da same odgovaraju nego da to umesto njih rade advokati. Nije, naveo je, video na snimku da mu se novinar predstavio, ali se iz snimka može zaključiti da je sam prišao da da izjavu. Advokati se pozivaju na član Zakona o informisanju i medijima koji kaže da se informacija može objaviti ako postoji pretežan javni interes, ali u ovom slučaju nema infomacije, reč je o mišljenju jednog čoveka ispred stadiona i misli da nema ni javnog interesa da se to mišljenje objavi. „Alo“ nije imao obavezu da reaguje na zahtev podnosioca žalbe, ali je redakcija mogla da pokaže dobru volju, izađe mu u susret i ukloni taj deo snimka. Vida Petrović Škero je rekla da je sigruna da nema kršenja Kodeksa, jer ako neko vidi kameru i sam priđe, onda je „dobrovoljac“ i novinar ničim ne krši Kodeks ako ga snimi. Komisija nema, naglasila je, razlog da odluči da je bilo povrede Kodeksa samo zato što je on naknadno postao svestan da bi mogao imati problema zbog toga, ako je recimo na bolovanju, a šef vidi da je bio u Kataru. Ne može Komisija novinara da ograničava u nekom postupanju koje je u redu. Redakcija je mogla da ukloni snimak da je htela, ali to je na nivou dobre volje, a ne prekršaja i Komisija to ne može da ceni. Tamara Skrozza je naglasila da ga niko nije snimao krišom mobilnim telefonom, već je jasno video kameru, dok je Vida Petrović Škero dodala da nije reč ni o maloletnom detetu, ni osobi koja na bilo koji način spada u kategoriju onih koji ne mogu da rasuđuju. Sa ovim se saglasila i Snežana Andrejević, koja je zaključila da je jasno da je reč o osobi koja je na javnom mesti sve vreme slušala pitanja koje novinar postavlja ostalim učesnicima u razgovoru, i, ne da je prišao, nego je uskočio u program, bez dopuštenja novinara. U pravo-tehničkom smislu to je pristanak na štetu i nema prava da se poziva na to da je prerpeo neku štetu. Rekla je da nije za to da se zaštiti neko ko se nepristojno umešao u dosta ozbiljan i korektan razgovor koji se, istina, odvija na ulici, ali postoje sagovornici i neko ko vodi taj razgovor. Pri tom, ocenila je, nije rekao ništa zbog čega bi mogao da snosi posledice, osim ako iza toga ne stoje neki drugi razlozi. Jelena Petković je ukazala da to da tvrdnja da nije znao da je reč o novinaru ne stoji, jer je moglo lako da se desi da neko snimak postavi na svoj profil, a ima puno pratilaca i to vidi više ljudi nego na Jutjubu. Na snimku se ne čuje da li je novinar rekao iz koje je redakcije, ali je rekao svoje ime i ako je postojala neka sumnja i želja da se to ne objavi, žalilac je mogao da reaguje, ali na snimku izgleda kao da je želeo da da izjavu i sam je rekao svoje ime. Komisija je jednoglasno odlučila da nije bilo prekršaja Kodeksa.
4.i 5. Komisija je vodila objedinjenu raspravu o obe žalbe Radomira Lazovića, od kojih se prva odnosi na tekst u kojem je, kako je naveo, predstavljen kao deo kriminalnog klana Veljka Belivuka, na koji nije objavljen demanti, dok je u drugom tekstu objavljena neproverena infomacija iz anonimnog izvora o tome da je njegov pokojni otac učestovao u silovanju. Tamara Skrozza je istakla da je prvim tekstom, sem odredbi na koje je ukazao podnosilac žalbe, prekršena i tačka 2 poglavlja II, jer je sve u vezi sa ovim tekstom politička propaganda. U drugoj žalbi je prekršena i tačka 1 poglavlja I, jer je reč o sadržaju koji je sve suprotno odredbama tog člana – da se mora izvestiti tačno, objektivno, pravovremeno i u skladu sa javnim interesom. Istakla je da u ovom slučaju nije najvažnije da li je prekršeno pravo na pretpostavku nevinosti ili pravo na privatnost, jer se tekstom zapravo otvara pitanje da li neko čiji je otac, navodno ili stvarno, bio osuđen za nešto, uopšte ima pravo da se bavi javnim poslom. To je vrlo opasan teren i mediji takvim stvarima ne treba da se bave. Nadežda Budimović je naglasila da su ovi tekstovi primer kako se ne sme raditi i kako se posedovanje medija i mogućnost da se javnom rečju utiče na stavove građana zloupotrebljava na najdrastičniji način. Komisija je jednoglasno odlučila da su prvim tekstom prekršene tačke 2 i 5 poglavlja I, tačka 2 Odeljka II, i tačke 1 i 6 poglavlja IV. Drugim tekstom prekršene su tačke 1 i 4 poglavlja I, tačka 3 poglavlja IV, tačka 2 poglavlja V i tačka 1 poglavlja VII. I ovu odluku Komisija je doneta jednoglasno.
Sednica je završena u 19 sati.
Zapisnik vodila Predsedavajuća
Gordana Novaković Jelka Jovanović
(Izvor: Cenzolovka) Кomisija za žalbe Saveta za štampu jednoglasno je utvrdila da je Srpski telegraf prekršio kodeks novinara u tekstovima u kojima se pominju poslanik Skupštine Srbije Radomir Lazović i njegov otac, objavilo je Udruženje novinara Srbije.
Lazović se žalio na tekst objavljen na naslovnoj stranici dnevnog lista Srpski telegraf i na sadržaj koji je dan kasnije u njegovom onlajn izdanju Republika, u kojem je on predstavljen kao deo kriminalne organizacije Veljka Belivuka, kome se sudi za niz ubistava. Poslanik je poslao demanti, ali ga redakcija Srpskog telegrafa nije objavila, sa obrazloženjem da je u spornom tekstu reč o mišljenju, a ne o činjenicama, i da se ne može objaviti demanti na nešto o čemu je bilo reči u skupštinskoj raspravi.
Lazović je žalbu Savetu za štampu uputio i na tekst u kome se navodi da je „njegov otac silovao Amerikanku“. Taj tekst je, kako je preneto, usmeren na to da ga uvredi objavljivanjem neproverene informacije iz anonimnog izvora, pogrešno je navedeno ime njegovog oca i ukazano je da ne postoji javni interes za objavljivanje ove informacije.
Predstavnica Lokal presa u Кomisiji za žalbe Nadežda Budimović rekla je da je taj tekst primer kako se ne sme raditi u novinarstvu i kako se zloupotrebljava posedovanje medija i mogućnost da se javnom rečju utiče na gradjane.
Pored toga, UNS je naveo da je Komisija za žalbe jednoglasno odlučila da su Pećinačke novine prekršile poglavlje Odgovornost novinara Кodeksa novinara Srbije zbog odbijanja da objave demanti Demokratske stranke na saopštenje Srpske napredne stranke u kojem se pominju Demokratska stranka i poljoprivrednici te opštine. Predsednik Opštinskog odbora Demokratske stranke u Pećincima Nikola Mašić je u žalbi naveo da je u tom tekstu nekoliko neistina, a list nije hteo da objavi demanti.
Ta žalba je, po rečima predstavnice Nezavisnog udruženja novinara Srbije u Кomisiji za žalbe Tamare Skrozze važna jer, kako je rekla, često ima objavljivanja saopštenja jedne strane, a izostavljanja stava druge.
Komisija za žalbe odlučila je jednoglasno i da je Glas Zapadne Srbije u tekstu „Da nije smešno, bilo bi žalosno – Čačanke doživele da ih predvodi Pavle Jelesiljević“ prekršio tačku Кodeksa o etici i kulturi javne reči koja pripada poglavlju Odgovornost novinara. Žalio se upravo aktivista Pavle Jelesiljević koji je naveo da su u tekstu na tom portalu objavljene mnoge neistine i da mu nije pružena prilika da to demantuje.
Кomisija je odlučila i da redakcija portala Alo nije prekršila Кodeks jer je objavila snimak čoveka koji je komentarisao Svetsko prvenstvo u fudbalu.
Darko Gedžić žalio se zbog toga što ga je novinar portala Alo snimio, ne rekavši mu da će ovaj razgovor biti objavljen na Jutjub kanalu te medijske kuće i da je zamolio redakciju da ukloni video-snimak zbog problema koje bi mogao imati na poslu, ali da to nije učinjeno.
Redakcija Alo je u odgovoru navela da se iz snimka vidi da je sagovornik sam prišao i da mu je bilo jasno da će biti snimljen, a to što govori objavljeno.
Savet za štampu: Srpski telegraf prekršio kodeks tekstovima o Radomiru Lazoviću
Snimak sa večerašnje sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu održane u prostorijama Saveta za štampu možete pogledati na našem Youtube kanalu, putem sledećeg linka:
Sednica Komisije za žalbe Saveta za štampu biće održana u četvrtak, 29. decembra u 18 sati u prostorijama Saveta za štampu.
Komisija će razmatrati sledeće žalbe:
1.Nikola Mažić (OO DS Pećinci) – Pećinačke novine
2.Pavle Jelesijević – Glas zapadne Srbije
4. Radomir Lazović – Srpski telegraf/Republika.rs (dve žalbe)
Sednica je otvorena.
Organizovana je tribina “Gde su granice privatnosti u medijskom izveštavanju” 21.02.2023 u Media centar u Beogradu.
Događaj je koncipiran da ima dve celine, prvu SLOBODA IZRAŽAVANJA, ULOGA MEDIJA I ODGOVORNO NOVINARSTVO u kojoj su govorile članice Komisija za žalbe Saveta za štampu novinarka Tamara Skrozza i pravnica Vida Petrović Škero. Druga celina je imala naslov MOĆ MEDIJA, ZLOUPOTREBA EMOCIJA, POVREDA DOSTOJANSTVA I PRAVO NA ZABORAVi u njoj su govorile novinarka Anne Marie Alves Ćurčić, ispred inicijativa „Za tebe# važno je“ i advokatica Nevena Martinović, iz SHARE fondacije.
Tamara Skroza je rekla da su na osnovu monitoringa štampanih medija u Srbiji mediji prekršili pravo na privatnost u proseku u 354 slučaja mesečno u 2021. godini. Ona je rekla da je reč o podacima iz poslednjeg preseka, kao i da je broj kršenja prava na privatnost dosta veći nego što je bio, na primer, 2015. godine, kada su bila u proseku 44 slučaja mesečno.
“Kada je u pitanju pravo na privatnost, imamo jedan konstantan problem, mi protiv toga ne znam ni kako više da se borimo, izuzev na ovaj način, da objašnjavamo i pričamo, zato što ljudi reaguju tek kada ih nešto lično pogodi”, rekla je Skroza. Ona je dodala da mediji koriste svaku priliku da zađu u nečiju privatnost, i da se posebno krše prava privatnosti kada su u pitanju deca.
Vida Petrović Škero iz Komisija za žalbe Saveta za štampu rekla je da naši zakoni, kada je u pitanju zaštita prava nisu loši i da dobrom primenom mogu da omoguće zaštitu prava.
“Do 2003. godine, imali smo sudsku praksu, koja je u zaštiti političkih funkcionera, smatrala da mediji nemaju slobodu govora i ne smeju ništa kritički da kažu “, istakla je Škero. Ona je dodala da građani imaju pravo da saznaju informacije važne za javni interes, ali da se postavlja pitanje šta je javni interes.
Ana Marija Alves Ćurčić je ispred inicijative “Za tebe važno je” rekla da su sproveli onlajn kampanju “Stavi se u moje cipele”, i postavila pitanje da li bi novinari tako izveštavali da se radi o njihovim najbližima.
“Frustrira me naša naučena besmoćnost, ako ti urednik kaže kucaj na vrata, imaš pravo da kažeš ne, reci uredniku ne mogu. Kao novinari moramo biti svesni o posledicama mentalnog zdravlja o onima o kojima se izveštava”, rekla je Alvez Ćurčić. Ona je dodala da nije javni interes šta o nekom događaju iz crne hronike misli komšija.
Nevena Martinović iz SHARE fondacije je rekla da privatnost, nažalost, ne možemo zaštititi: “Onaj ko nije bio pogođen, ne zna kako je to. Mi koji se bavimo tim poslom, mi znamo. U onlajn medijima možemo da napišemo mnogo više nego u štampi, samim tim građani se uključuju, komentarišu, rekla je ona.
“Frustrira me naša naučena besmoćnost, ako ti urednik kaže kucaj na vrata, imaš pravo da kažeš ne, reci uredniku ne mogu. Kao novinari moramo biti svesni o posledicama mentalnog zdravlja o onima o kojima se izveštava”, rekla je Alvez Ćurčić. Ona je dodala da nije javni interes šta o nekom događaju iz crne hronike misli komšija.
Predstavnica Prijatelja dece Srbije Iva Eraković je iznela loša iskustva svoje organiacije prilikom pokušaja zaštite prava na privatnost deteta koje učestvuje u rialiti programu. Naglasila je fenomene straha i desenzibilacije kada je reč zaštiti prava dece prilikom medijskog izveštavanja.
Predstavnica Komore socijalne zaštite Sandra Perićje govorila o mogućim mehanizmima zaštite prava deteta u medijskom izveštavanju (obaveštavanje policije i tužilaštva) kao i o primerima i posledicama takvih slučajeva.
Predstavnica Beogradskog centra za ljudska prava Sanja Radivojević je iznela ideju o strateškom zastupanju kada je reč o krivičnoj odgovornosti novinara i medija za dela diskriminacije.
Predstavnica Autonomnog ženskog centra Sanja Pavlović je rekla da je analiza medijskog izveštavanja nasilja prema ženama pokazuje izvesno poboljšanje kada je u pitanju otkrivanje identitet žrtve.
Ovaj događaj su pratili predstavnici sledećih organizacija: Novinska agencije Fonet, medij Titanik, Adrija media group, Poverenik za informacije do javnog značaja, Komora socijalne zaštite, Institut za medije i različtost Zapadnog Balkana, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Ozon radio Čačak, Autonomni ženski centar, Beogradski centar za ljudska prava, Prijatelji dece Srbije, Savet Evrope, Novinska agencija Beta, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju i dva narodna poslanika.
Iz diskusije se mogu izvući sledeći zaključci:
Kada govorimo o trendovima, kršenje prava na privatnost po monitoringu Saveta za štampu, u porastu je. Uprkos tome što ima fluktuacija iz godine u godinu, 2015.su beležena prosečno mesečno 84 ovakva prekršaja, a 2021. čak 354. U ostalim godinama zaključno sa 2022. bilo je između 105 i 252 prekršaja. Važnije od brojeva je ocena da mediji iskoriste svaku situaciju da objave nepotrebne detalje iz nečije privatnosti. Ovo je posebno veliki problem kad je reč o deci, čiji će ceo život obeležiti neki ovakav slučaj i neprihvatljivo je objašnjenje medija da pravo da privatnost krše iz dobre namere, recimo kad nestane dete, jer je najčešće reč o ozbiljnoj zloupotrebi.
Naši zakoni, kada je u pitanju zaštita prava na privatnost, nisu loši i dobrom primenom mogu da omoguće zaštitu prava. Sudska praksa je, takođe, ocenjena kao dosta dobra.
Pravo na slobodu izražavanja i kritiku rada državnog funkcionera ne može biti opravdanje za narušavanje njihove privatnosti. Ovo pravo jeste suženo kad je reč o javnim ličnostima, ali nikako ne znači da ga uopšte nemaju.
Privatnost “običnih ljudi”, naročito u onlajn sferi dodato je narušena i time što se u komentarima ispod tekstova, koje mogu svi da pišu, iznose tačni ili izmišljeni detalji iz njihovih života, veoma često se na neprimeren i uvredljiv način komentariše nešto što su uradili ili doživeli.
Građani mogu da prijave zloupotrebu dece u medijima, ali mediji, kao ni regulatorno telo, po pravilu ne reaguju na to. Posebno drastični slučajevi nasilja nad maloletnicima zabeleženi su u rijaliti programima, dok u jednom takvom programu već nekoliko godina živi dete, a nijedna nadležna služba nije ništa preduzela
Potrebno je koristiti i druge mehanizme, pre svega kad je reč o zaštiti prava i privatnosti dece, prijave centrima za sociljalni rad, policiji i tužilaštvu podnošenje tužbi za zaštitu prava deteta. Mediji promovišu nasilje, jer i počinilac i žrtva postaju javne ličnosti, ali nikako nisu jedini odgovorni za zloupotrebu dece
Građane treba edukovati da medijske sadržaje kojima se krši nečije pravo na privatnost ne treba da šeruju i komentarišu, i čitaoci, kao i novinari moraju imati svest o tome da i oni sami ili neko njima blizak može doći u takvu situaciju. Zbot toga su jako važne građanske inicijative poput „Stavi se u moje cipele“
Novinari imaju pravo i dužnost da odbiju naloge urednika koji se kose sa moralnim principima profesije i da ne prihvataju zadatke koji podrazumevaju narušavanje privatnosti, povredu dostojanstva i zloupotrebu emocija ljudi o kojima pišu
Neophodna je i stalna edukacija novinara i podsećanje u javnosti na to šta se neprimereno i neetično u izveštavanju, pre svega kada je reč o nesrećama i tragedijama Prema podacima Autonomnog ženskog centra ovo je dovelo do malog pozitivnog pomaka kad je reč o skrivanju identiteta žrtava u medijima
Iskustvo Beogradskog centra za ljudska pava pokazalo je da se kao najdelotvornije pokazalo kažnjavanje, ukoliko bi nevladine organzacije pokrenule inicijativu koja bi zastupala oštećene građane pred sudovima, to bi moglo da utiće na smanjenje broja slučajevima u kojima se krše njihova prava
Državni organi bi morali da prestanu da izu budžeta finansiraju medije koji se ne pridržavaju profesionalnih standarda i ne izveštavaju u skladu sa javnim interesom
