Menu
LATINICA | ЋИРИЛИЦА | ENGLISH

sofija

About sofija

Posts by :

Snimak sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 24.04.2025.

Najava sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 24.04.2025.

Sednica Komisije za žalbe Saveta za štampu biće održana u četvrtak, 24. aprila u 18 sati u Pres centru UNS-a.

 

Komisija će razmatrati sledeće žalbe:

1.Marko Marjanović – Kurir.rs

2.Marko Marjanović – Politika.rs

3.Svetlana Milunović – Glas zapadne Srbije

4.Bojana Savović – Alo.rs – žalba 1, žalba 2

5.Bojana Savović – Informer.rs

6.Nemanja Marinović – Informer.rs

7.Nemanja Šarović – Danas.rs

8.Zlatko Čobović – Blic.rs/Novosti.rs/NIN.rs/Alo.rs/Politika.rs/Informer.rs

9.Ivana Stevanović – Alo.rs/Novosti.rs/Informer.rs/Politika.rs

10.Snežana Repac – Srpski telegaf/Republika.rs

 

Sednica je otvorena za javnost.

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Dejan Ristić kontinuirano dezinformiše javnost

Ministar informisanja i telekomunikacija u ostavci Dejan Ristić po ko zna koji put je dezinformisao javnost iznoseći netačne i neutemeljene tvrdnje o radu i nadležnostima Saveta za štampu.

U emisiji Uranak K1 televizije, Ristić je sebi dao za pravo da rad naše Komisije za žalbe oceni kao „toliko selektivan da je izgubio svaki smisao“, ne nudeći za tu tvrdnju nikakav dokaz, sem vlastite ocene da su pojedini članovi Komisije (imenovao je troje od 11 članova) „jasno opoziciono orijentisani“. 

Ne znamo da li ministar u ostavci na ovaj način obezbeđuje alibi za eventualnu dodelu budžetskog novca medijima za koje Komisija utvrdi da su kršili novinarski kodeks, ali ovo nije prvi put da Ristić pokušava da predstavi Savet za štampu kao organizaciju koja loše radi svoj posao, dosledno pogrešno interpretirajući mesto i ulogu Saveta za štampu na našoj medijskoj sceni. Od kada je postao ministar on stalno tvrdi da je Savet za štampu regulatorno telo i da ima neka zakonska ovlašćenja, poput REM-a, što je apsolutno netačno. Sada je, međutim, otišao i korak dalje tvrdeći da je „država poverila Savetu za štampu da radi monitoring štampanih i onlajn medija“!

Ministar u ostavci je ovime još jednom pokazao da uopšte ne zna, ili ne razume, ni šta je nadležnost Saveta za štampu, ni šta je medijska samoregulacija. To što veruje da država može nekome da poveri poslove za koje ni sama nije nadležna dodatno govori o njegovoj kompetenciji.

Ali, to što on nešto ne zna i ne razume, ne daje mu pravo da neprekidno iznosi netačne tvrdnje i da neodgovornim izjavama i zlonamernim ocenama narušava reputaciju članova Komisije za žalbe i kredibilitet Saveta za štampu.

Upravni odbor i Komisija za žalbe Saveta za štampu

Beograd, 10. 4. 2025.

Izveštaj o radu Saveta za štampu u 2024. godini

 Rad Komisije za žalbe

Savet za štampu je od početka januara do kraja decembra 2024. godine primio 88 žalbi, što je manje nego prethodne godine, kada je stiglo 125 žalbi. Najviše žalbi (47) podneli su građani, pojedinci, 23 žalbe su podnele organizaicije i instituacije, 12 članovi Komisije za žalbe, pet verske zajednice i jednu nacionalni savet nacionalne manjine.

Medijacijom je rešeno šest žalbi, 15 žalbi je odbačeno jer nisu ispunjavale formalne uslove (najčešće zato što podnosilac žalbe nije bio lično oštećen), a Komisija je u samo četiri slučaja odlučila da Kodeks novinara nije prekršen, dok je u gotovo svim slučajevima kada je utvrđeno da je povrede Kodeksa bilo porekršeno više tačaka Kodeksa.

Komisija je najčešće odlučivala da su prekršene odredbe poglavlja Istinitost izveštavanja (139) puta (najčešće tačke koje se odnose na ne razlikovanje činjenica od komentara, pretpostavki i nagađanja i objavljivanje neosnovanih optužbi, kleveta  i glasina), zatim poglavlje Novinarska pažnja (91 put), pa Odgovornost novinara (86 puta).

Najviše odluka Komisija je donela po žalbama koje su se odnosile na portale “Politika.rs” i “Novosti.rs” (po osam), zatim “Alo.rs” (7), “Informer.rs” (6 odluka).

„Politika“ nije objavila ni jednu odluku, niti je odgovorila ni bilo koju žalbu. Mediji koji takođe ne odgovara na žalbe i ne objavljuje odluke je i „Blic“, koji je imao nešto manje odluka (tri).

Žalbe podnete od januara do decembra 2024:

1.Goran Vesić – Nova.rs – izrečena javna opomena

  1. Violeta Živkov – Espreso – podnositeljka odustala od žalbe

3.Dragan Antić – RTV Vranje – javna opomena

4.Dragan Antić – Vranjska TV Plus – javna opomena

5.Slobodan Petrović – RTV Vranje (I) – javna opomena

6.Slobodan Petrović – RTV Vranje (II) – javna opomena

7.Slobodan Petrović – RTV Vranje (III) – javna opomena

8.Slobodan Petrović – RTV Vranje (IV) – javna opomena

9.Slobodan Petrović – Vranjska TV plus (I) – javna opomena

  1. Slobodan Petrović – Vranjska TV plus (II) – javna opomena
  2. Slobodan Petrović – Vranjska TV plus (III) – javna opomena
  3. Slobodan Petrović – Informer.rs – javna opomena

13.Nemanja Aleksić – Nova.rs – nije prekršen Kodeks

14.Jelena Mijailović – Ozonpress – žalba rešena medijacijom, uklonjeni komentari

15.Milan Četnik – Alo/Alo.rs – prekršen Kodeks, odluka je objavljena

16.Komora javnih izvršitelja – portal N1 – nije prekršen Kodeks

17.OŠ Branko Radičević – Kurir.rs – odbačena žalba, podnosilac nije prepoznatljiv u tekstu

  1. OŠ Branko Radičević – Blic.rs – odbačena žalba, podnosilac nije prepoznatljiv u tekstu

19.Marko Jumake Mitrović – Kurir.rs – odbačena žalba, podnosilac nije prepoznatljiv u tekstu

  1. Marko Jumake Mitrović – Blic.rs – odbačena žalba, podnosilac nije prepoznatljiv u tekstu
  2. Marko Jumake Mitrović – Pink.rs – odbačena žalba, podnosilac nije prepoznatljiv u tekstu
  3. Marko Jumake Mitrović – Espreso- odbačena žalba, podnosilac nije prepoznatljiv u tekstu
  4. Marko Jumake Mitrović – Srbija danas- odbačena žalba, podnosilac nije prepoznatljiv u tekstu

24.Udruženje da se zna – Alo.rs – prekršen Kodeks, odluka je objavljena

  1. Milena Vasić – Kurir/Kurir.rs – prekršen Kodeks, odluka je objavljena

26.Milica Karun – Blic.rs – odbačena žalba, podnosilac nije lično oštećen

27.Prijatelji dece Srbije – Informer/Informer.rs – javna opomena

  1. Prijatelji dece Srbije – Kurir/Kurir.rs – prekršen Kodeks, odluka je objavljena
  2. Prijatelji dece Srbije – Alo/Alo.rs – prekršen Kodeks, odluka je objavljena
  3. Prijatelji dece Srbije – Blic/Blic.rs – prekršen Kodeks, odluka nije objavljena
  4. Prijatelji dece Srbije – Novosti.rs – žalba rešena medijacijom, uklonjeni tekstovi
  5. Prijatelji dece Srbije – Republika.rs – javna opomena
  6. Prijatelji dece Srbije – Telegraf.rs – prekršen Kodeks, odluka je objavljena
  7. Prijatelji dece Srbije – Srbija danas – uklonjeni tekstovi, objavljeno izvinjenje
  8. Prijatelji dece Srbije – Mondo – uklonjen tekst, objavljeno izvinjenje
  9. Prijatelji dece Srbije – portal K1 – javna opomena
  10. Prijatelji dece Srbije – Srpski telegraf – javna opomena

38.Nebojša Dimitrijević – Srpski telegraf – javna opomena

39.Jelena Stupljanin – Hello magazin – prekršen Kodeks, odluka nije objavljena

40.Vesna Jerotijević – Glas zapadne Srbije – javna opomena

41.Marko Vidojković – Novosti.rs – prekršen Kodeks, odluka je objavljena

  1. Marko Vidojković – Politika.rs – prekršen Kodeks, odluka nije objavljena

43.Nenad Kulačin – Informer – javna opomena

44.Nenad Kulačin – Srpski telegraf – javna opomena

45.Nenad Kulačin – Alo – prekršen Kodeks, odluka je objavljena

46.Inicijativa mladih za ljudska prava – Novosti.rs – prekršen Kodeks, odluka je objavljena

  1. Inicijativa mladih za ljudska prava – Politiks.rs (I) – prekršen Kodeks, odluka nije objavljena
  2. Inicijativa mladih za ljudska prava – Politiks.rs (II) – prekršen Kodeks, odluka nije objavljena
  3. Inicijativa mladih za ljudska prava – Alo.rs (I) – prekršen Kodeks, odluka je objavljena
  4. Inicijativa mladih za ljudska prava – Alo.rs (II) – prekršen Kodeks, odluka je objavljena

51.Jehovini svedoci – Kurir/Kurir.rs – prekršen Kodeks, odluka je objavljena

52.Pavle Kostić – Sportal.rs – obačena žalba, podnosilac nije lično oštećen

53.Nacionalni savet bošnjačke nacionalne manjine – Novosti.rs – prekršen Kodeks, odluka je objavljena

54.Zlatko Čobović – Informer.rs – javna opomena

55.Zlatko Čobović – Alo.rs – prekršen Kodeks, odluka je objavljena

  1. Zlatko Čobović – Novosti.rs – prekršen Kodeks, odluka je objavljena
  2. Zlatko Čobović – Politika.rs – prekršen Kodeks, odluka nije objavljena

58.Sava Majstorov – 025.rs/24/7 – odbačena žalba, podnosilac nije lično oštećen

59.Lokal pres/Simplicity d.o.o/Glas građana Šumadije/Bujanovačke – Informer.rs – javna opomena

  1. Lokal pres/Simplicity d.o.o/Glas građana Šumadije/Bujanovačke – Politika/Politika.rs – prekršen Kodeks, odluka nije objavljena
  2. Lokal pres/Simplicity d.o.o/Glas građana Šumadije/Bujanovačke – Novosti.rs – prekršen Kodeks, odluka je objavljena

62.Bratislav Stamenković – Rešetka.rs -javna opomena

63.Vladimir Šeškin – Rešetka.rs – javna opomena

64.Aleksandar Kovač – Telegraf.rs – odbačena žalba, podnosilac nije lično oštećen

65.Gordana Grujić – Blic.rs – odbačena žalba, podnosilac nije lično oštećen

66.Jelena Petković – Blic.rs – prekršen Kodeks, odluka nije objavljena

67.Medin Halilović – SANA Press – javna opomena

68.Srđan Nonić – Južne vesti (I) – nije prekršen Kodeks

  1. Srđan Nonić – Južne vesti (II) – odbačena žalba, ne odnosi se na medijski sadržaj

70.Jehovini svedoci – Pink.rs – javna opomena

71.Jehovini svedoci – Srbija danas – žalba rešena medijacijom, uklonjeni delovi tekstova, objavljeno izvinjenje

72.Jehovini svedoci – Alo.rs – žalba rešena medijacijom, objavljeno izvinjenje

73.Jehovini svedoci – Informer.rs – javna opomena

  1. Milena Vasić – Alo/Alo.rs – prekršen Kodeks, odluka je objavljena
  2. Milena Vasić – Informer/Informer.rs – javna opomena
  3. Milena Vasić – Blic/Blic.rs – prekršen Kodeks, odluka nije objavljena
  4. Milena Vasić – Politika/Politika.rs – prekršen Kodeks, odluka nije objavljena
  5. Milena Vasić – Kurir/Kurir.rs – prekršen Kodeks, odluka je objavljena
  6. Milena Vasić – Večernje novosti/Novosti.rs – prekršen Kodeks, odluka je objavljena
  7. Milena Vasić – Srpski telegraf/Republika.rs – javna opomena

81.Jasmina Paunović -Politika.rs – prekršen Kodeks

82.Bojana Savović – Poltika.rs – prekršen Kodeks

83.Aladin Paučinac – Informer.rs – javna opomena

  1. Aladin Paučinac – Novosti.rs – prekršen Kodeks, odluka je objavljena

85.Aladin Paučinac – Indeks Online – javna opomena

86.Dragana Ćendić – Ozonpress – prekršen Kodeks

87.Ana Martinoli – Novosti.rs – prekršen Kodeks, odluka je objavljena

88.Aleksandra Paunović – Informer.rs – javna opomena

OSTALE AKTIVNOSTI

Monitoring dnevnih novina

Savet za štampu je i ove godine, uz podršku Delegacije EU u Srbiji, pratio poštovanje Kodeksa novinara Srbije u devet dnevnih novina sa nacionalnom pokrivenošću u periodu od 1. jula do 31. decembra 2024. U odnosu na 2023. godinu ne beleži se ni trend rasta ni trend smanjenja broja nepoštovanja Kodeksa. Rezultati monitoringa, koji su ovoga puta radili novinarka Vera Didanović i novinar Bjan Cvejić, predstavljeni su na tribini 22. januara 2025. godine. Rezultati monitoringa  pokazali su da su dnevne novine prekršile Kodeks ukupno 5978 puta u 4110 tekstova. Kao i prošle godine, prva tri mesta, prema broju prekršaja etičkih i profesionalnih standarda, zauzeli su „Alo“, „Informer“ i „Srpski telegraf“. Najčešći prekršaji Kodeksa novinara Srbije odnosili su se na prvo poglavlje – Istinitost izveštavanja. Mediji su često kršili ovaj princip prilikom izveštavanja o domaćim političkim temama, događajima iz „crne hronike“ i estradnim zbivanjima. Posebno zabrinjavajući bio je trend selektivnog izveštavanja o dva velika ciklusa protesta: letnjeg protesta protiv rudarenja litijuma i protesta u Novom Sadu zbog rušenja nadstrešnice železničke stanice. Ovi protesti često su prikazivani negativno, uz prećutkivanje važnih činjenica. Većina medija afirmativno je izveštavala o aktivnostima i kampanjama vlasti, dok su predstavnici opozicije često bili mete kritika. Takođe, pokrenute su brojne kampanje protiv javnih ličnosti, sa optužbama koje su često bile ekstremne, kao što su javne pretnje smrću predsedniku Aleksandru Vučiću. U pogledu poštovanja privatnosti, mediji su često kršili pravo na privatnost u rubrikama posvećenim estradnim ličnostima, dok je broj priloga o rijaliti programima manji. Nastavljen je trend masovnog kršenja Kodeksa u “crnim hronikama”, gde su identiteti osumnjičenih i žrtava često otkriveni, suprotno profesionalnim i etičkim standardima novinarstva. Posebno problematično bilo je objavljivanje više od 50 izveštaja sa sahrana osoba koje nisu bile javne ličnosti, nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu.

Novi Kodeks novinara i novinarki Srbije

Kodeks novinara Srbije predstavlja osnovni dokument za standarde profesionalnog novinarstva i medijsku samoregulaciju. Sadrži ključne etičke principe, koristi se u obuci novinara i čini osnovu za rad Saveta za štampu. Zbog promena u medijskom okruženju, posebno rasta digitalnih platformi i interneta, bilo je potrebno ažuriranje Kodeksa koji je usvojen još 2006. godine. Krajem 2023. formirana je radna grupa od osam vodećih stručnjaka za reviziju Kodeksa. U naredna tri meseca održano je devet sastanaka na kojima je pripremljen predlog izmena. U martu 2024. u saradnji sa Misijom OEBS-a, organizovana je poseta Briselu kako bi se iskoristila evropska iskustva u ažuriranju Kodeksa i unapredio rad Komisije za žalbe. Tamo su održani sastanci sa šest organizacija za medijsku etiku i slobodu izražavanja, na osnovu kojih su formulisane preporuke za izmene.
U aprilu je predlog novog Kodeksa predstavljen javnosti, a svi zainteresovani su pozvani da učestvuju u jednomesečnoj javnoj raspravi i daju svoje sugestije. Na društvenim mrežama organizovana je desetodnevna kampanja koja je informisala novinare o predloženim izmenama i podstakla diskusiju. Kampanja je ponovljena pred kraj javne rasprave i ostvarila 16.142 interakcije, što je pokazalo veliko interesovanje za promene. Tokom rasprave primljeno je deset predloga za dopunu Kodeksa. Radna grupa ih je razmotrila na dva sastanka i relevantne predloge uključila u konačnu verziju dokumenta. Novi Kodeks novinara i novinarki Srbije usvojili su NUNS i UNS na svojim godišnjim skupštinama u junu i decembru 2024. Komisija za žalbe primenjuje novi Kodeks od januara 2025. godine.

 

Studija slučaja: Kako su mediji izveštavali o masovnim ubistvima u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”, Malom Orašju i Duboni 

Istraživanje Saveta za štampu o izveštavanju štampanih medija o majskim tragedijama predstavljeno javnosti 30. aprila 2024. godine, pred godišnjicu ovih događanja. Rezultati ukazuju na ozbiljne etičke propuste u načinu na koji su mediji izveštavali. Izveštavanje o masovnim ubistvima – u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, Malom Orašju i Duboni – može se opisati kao dominacija neetičkog, neprofesionalnog i nekvalitetnog pristupa, uz odsustvo empatije. Umesto da se mediji fokusiraju na analizu mogućih uzroka tragedije i istraže rešenja koja bi pomogla porodicama žrtava, izveštavanje se u velikoj meri svelo na senzacionalizam i neprimeren sadržaj. Javni interes bi zahtevao da mediji pruže kontekst koji bi pomogao društvu da razume i prevenira slične tragedije u budućnosti, ali takav urednički pristup u Srbiji gotovo da ne postoji u štampanim medijima s najvećim tiražima. Kvalitetnog i odgovornog izveštavanja ima u malom broju slučajeva, ali ono ostaje nedovoljno vidljivo i nije dominantno. Razlike u načinu izveštavanja među medijima mogu se objasniti razlikama u njihovim uređivačkim politikama. Međutim, primećeno je da mediji koji imaju sektorski obrazovane novinare, poput „Politike“ i lista „Danas“, nisu pravili najgrublje prekršaje Kodeksa novinara Srbije. S druge strane, jedan od najozbiljnijih problema u izveštavanju bilo je „curenje informacija“ iz institucija. Često su objavljivane neproverene i nerelevantne informacije koje nisu od javnog interesa, ali su dodatno uznemiravale građane. Primetno je da su se mediji znatno više bavili tragedijom u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ nego ubistvima u Malom Orašju i Duboni. Pored toga, najveći broj tekstova bio je fokusiran na maloletnog ubicu, što su stručnjaci ocenili kao izuzetno štetno. Takav način izveštavanja može doprineti retraumatizaciji preživelih, porodica žrtava i celokupnog društva, umesto da pruži podršku i pomogne procesu oporavka.

 

Dodatne smernice za izveštavanje o vanrednim događajima

Kako bi se poboljšalo izveštavanje o osetljivim temama poput masovnih ubistava, porodičnog nasilja i vršnjačkog nasilja, pristupilo se reviziji postojećih smernica i njihovom prilagođavanju potrebama medija. Tokom godine, dva eksperta su prikupljala, procenjivala i dorađivala smernice koje su izradile druge stručne organizacije, nakon čega je proverena njihova usklađenost sa Kodeksom novinara. Nakon završetka ovog procesa, izrađena je onlajn platforma koja sadrži tekstove revidiranih smernica, linkove ka kompletnim dokumentima i omogućava novinarima da stupe u kontakt sa stručnjacima koji su učestvovali u njihovoj izradi. Dodatne smernice pokrivaju izveštavanje o deci, osobama sa invaliditetom, LGBT+ osobama, nasilju nad ženama, trgovini ljudima i rodnoj ravnopravnosti. Takođe, obrađuju teme mentalnog zdravlja, samoubistava, izveštavanja sa suđenja, o izborima, protestima, terorizua, masovnim pucnjavama i o ratovima. Na kraju projekta, organizovano je javno predstavljanje 18.novembra, kako bi novinari bili upoznati sa platformom i mogli jednostavno da pristupe specijalizovanim smernicama. Smernice su izrađene u saradnji sa Ministarstvom informisanja i telekomunikacija Republike Srbije.

 

Izložba “Lažne vesti“

Izložba namenjena mladima i borbi protiv lažnih vesti nastavila je svoju turneju. Tokom 2024. godine je 750 sredjoškolaca videlo izložbu u Bečeju i Beogradu. U Bečeju izložbu je otvorio predsednik NUNS-a. U Bečejskoj gimnaziji i u Beogradskoj školi za dizajn održani su javni časovi sa đacima na kojima se govorilo o medijima, izveštavanju i manipulacijama i opasnostima od lažnih vesti. Od 2021. izložbu je videlo 8,490 srednjoškolaca.

Izložba je osmišljena da podrži predmet „Jezik, mediji i kultura“, a nastavnici su je dočekali kao korisno nastavno sredstvo. Ove godine je školama poklonjeno 70 primeraka „Leksikona medijske pismenosti“ koji su podeljeni učenicima. Da bi se unapredili interakcija sa učenicima izložba ima svoj Instagram profil https://www.instagram.com/laznevestiizlozba/.

 

Ostalo

Tokom 2024. Savet za štampu je odgovorio na 104 upita lokalnih samouprava za ukupno 1021 medij, koji su učestvovali na konkursima za sufinansiranje medijskog sadržaja od javnog interesa. U više slučajeva novac je dodeljen medijima za koje je Komisija za žalbe više puta u toku jedne godine odlučila da su prekršili Kodeks novinara.

Da bi se obezbedila veća vidljivost rada Komisije za žalbe svaka sednica je snimljena i nemontiran snimak je postavljen na internet. Gledanost sednica Komisije varira u odnosu na vrstu i atraktivnost žalbi i prepoznatljivost medija. Tokom 2024. godine snimci sednica Komisije su pregledani ukupno 1881 put, ili u proseku, snimak svake sednica je odgledan 157 puta. Od jula 2020. godine, od kada se sve sednice snimaju, zabeleženo je ukupno 8670 pregleda.

Takođe, angažovana je novinarka koja je napisala šest izveštaja sa sednica Komisije i objavila ih i na sajtu NUNS-a, što je povećalo i broj izveštaja drugih medija o aktivnostima Komisije za žalbe.

Iz snimaka sednica Komisije izvojeni su kratki segmenti o određenim problemima pri izveštavanju. Na primer: Otkrivanje identiteta dece, Razlika između druge strane i demantija, Savet za štampu se ne bavi postovima na mrežama, Svaki medij snosi sopstvenu odgovornost, … Ovi klipovi su distribuirani na društvenim mrežama uz poziv da se pogleda snimak žalbe na kojoj je razmatran imenovani problem. Pošto je sadržaj povezan sa tematskim celinama Kodeksa, serijal je nazvan „Primeri iz prakse Komisije za žalbe“ i integrisan je u modul namenjenom onlajn obuci novinara.

Aktivnosti na povećanju vidljivosti rada Saveta su podržani od strane Uneska i Evropske komisije.

 

Učešće u javnim događajima:

Predstavnici Saveta za štampu učestvovali su i bili govornici na više međunarodnih i domaćih skupova, među kojima su:

– Godišnji sastanak Alijanse nezavisnih evropskih saveta za štampu (AIPCE), London

– Regionalni sastanak saveta za štampu i medije iz jugoistočne Evrope i Turske, Istanbul

– Međunarodna konferencija o upravljanju digitalnim platformama, Dubrovnik

– Konferencija „Medijski horizonti: Kako do transparentnosti, pouzdanosti i javnog interesa?” Podgorica

– Javna debata “Etika u novinarstvu: Izmene Kodeksa novinara Srbije” ,Šabac

Savet za štampu: Alo, Politika, Bačkotopolski, Informer, Republika, Dnevnik i Srpski telegraf prekršili Kodeks

(Izvor: NUNS) Komsija za žalbe Saveta za štampu, na jučerašnjoj sednici koja je održana u Press centru UNS-a, odlučila je da je devet medija prekršilo Kodeks. U tri slučaja, odluka je bila da nema prekršaja.

 

Kodeks novinara i novinarki Srbije prekršili su portali Alo, Politika, Bačkotopolski, Informer, Republika i novosadski Dnevnik, kao i štampani mediji Srpski telegraf i Alo. Komisija je odlučila da nije bilo prekršaja u preostala tri slučaja, žalbama protiv portala Politika, portala Radio-televizije Vojvodine i lista Večernjih novosti.

 

Politika nije prekršila Kodeks objavljivanjem intervjua

 

Komisija je razmatrala 12 žalbi.

 

Prva žalba o kojoj je Komisija za žalbe odlučivala bila je protiv portala Politika.rs koju su podneli tužioci Tužilaštva za ratne zločine.

 

Radovan Lazić, Bruno Vekarić, Svetlana Nenadić, Gordana Jekić Bradajić, Svetislav Rabrenović i Ognjen Đukić podneli su žalbu zbog teksta pod naslovom „Žrtva je uvek bila u fokusu rada tužilaštva“ koji je objavljen 15. aprila 2024. godine.

 

Sporni tekst zapravo je intervju sa tadašnjom glavnom tužiteljkom Tužilaštva za ratne zločine Snežanom Stanojković u kome ona, između ostalog, govori o sedam javnih tužilaca koji su izneli kritike na njen rad. Kako piše u žalbi, među tih sedam tužilaca su i podnositelji ove žalbe. Ipak, oni nisu imenovani u samom tekstu.

 

U žalbi je navedeno da tekst sadrži neistine o pondnosiocima žalbe koji vređaju njihovo lično i profesionalno dostojanstvo, da tvrdnje koje je iznela Stanojković autorka teksta nije proverila sa više izvora, odnosno, nije kontaktirala tzv. drugu stranu i da je izostala novinarska pažnja.

 

Politika nije odgovorila na žalbu.

 

Za reč se javila Jelka Jovanović iz Asocijacije medija, koja je rekla da se u ovom slučaju radi o osetljivoj materiji jer je u pitanju Tužilaštvo za ratne zločine.

 

„Tačno je da je intervju u pitanju i u tom smislu novine nisu povredile Kodeks, međutim, mi moramo voditi računa i u intervjuima na koji se način odgovori plasiraju i da li vređaju ljude… Ne možeš da puštiš čoveka da priča šta mu padne na pamet, to nema smisla“, rekla je Jelka Jovanović.

 

Nakon njenog komentara Komisija je jednoglasno odlučila da Politika ipak nije prekršila Kodeks novinara i novinarski Srbije.

 

Tužiteljke na meti kampanje

 

Jasmina Paunović i Bojana Savović podnele su žalbe protiv portala Politika, Novosti i Alo, koji su 11. decembra prošle godine u razmaku od 15 minuta objavili identičan tekst, koji u Alo-u i Novostima nosi naslov „Lažne Laure se uživele u obmanama građana Srbije“, dok se Politka odlučila za „Više javno tužilaštvo podnelo disciplonsku prijavu protiv tužiteljke Jasmine Paunović“.

 

U tekstu piše da je Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo disciplinski postupak protiv tužiteljke Jasmine Paunović, da su Savović i Paunović „poznate u javnosti kao lažne Laure“ i „lažne borkinje protiv korupcije“ i da „lažu i obmanjuju građane“.

 

U žalbama piše da je autor teksta izneo „potpuno proizvoljne i ničim potkrepljene tvrdnje i ozbiljne optužbe“ i da je, između ostalog prekršeno pravo na privatnost tužiteljki.

 

Na žalbu su odgovorili Alo i Novosti. Oni odbacuju navode iz žalbe; kažu da u spornom tekstu nije objavljena nijedna neistinita informacija i da žalioci nisu dostavili nijedan dokaz o neistinitosti objavljenih informacija.

 

Predstavnica Lokal presa Nadežda Budimović rekla je da u ovom slučaju postoji prekršaj Kodeksa, ali da to nije tačka o pravu na privatnost.

 

„Osobe iz javnog života treba da imaju neki vid tolerancije na to što će biti predmet medijskih napisa. Takođe je tačno da se radi o njihovom profesionalnom, a ne privatnom životu“, navela je Budimović.

 

Komisija je jednoglasno odlučila da su sva tri medija prekršili Kodeks u delu koji se odnosi na istinitost izveštavanja i to obavezu novinara da tačno i nepristrasno izveste o događajima od javnog interesa, da prave razliku između činjenica, komentara, pretpostavki i nagađanja, kao i zabranu objavljivanja neosnovanih optužbi i sadržaja čiji autor je nepoznat ili nije proverljiv.

 

Takođe, svi mediji su prekršili odredbe o nezavisnosti od ekonomskih i političkih uticaja i odnosu prema izvorima.

 

Etička dilema: Da li mediji treba da prenose sve što izjave funkcioneri?

 

Član Komisije za žalbe Zlatko Čobović podneo je žalbu protiv dnevnog lista Večernje novosti zbog teksta koji je objavljen 20. novembra prošle godine pod naslovom “Na korak smo od katastrofe”,  a koji je najavljen na prvoj strani ovog lista naslovom “Trebaju nam skloništa za million i po ljudi”.

 

U tekstu je citirano izlaganje predsednika Srbije Aleksandra Vučuća koji, između ostalog, kaže: „Na devetom smo od deset stepenika do totalne katastrofe… moramo ponovo da počnemo da obnavljamo infrastrukturu kako bismo imali skloništa u koja možemo da smestimo milion i po ljudi…”

 

Čobović je u žalbi naveo da su Večernje novosti “bez napomene, ograde ili rezerve, prenele delove izjave predsednika Republike Aleksandra Vučića, kojima on svesno i ciljano podstiče strah i širi psihozu straha, što nije u skladu sa Kodeksom”, kao i da je medij odgovoran za sadržaj koji prenosi, a u ovom slučaju stavovi političara su predstavljeni kao apsolutna istina.

 

Večernje novosti nisu odgovorile na žalbu, ali su javno objavile tekst „Umesto odgovora Savetu za štampu“.

 

Predsedavajuća Komisije za žalbe Milena Vasić rekla je da se u ovom slučaju radi o ozbiljnoj etičkoj dilemi.

 

Tamara Skrozza iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije složila se da je u pitanju ozbiljna tema i da ostaje pitanje da li prenositi takve priče funkcionera i upitala gde je granica.

 

„Ja se slažem da bi trebalo vršiti selekciju, ali u pravu su oni koji tvrde da ipak treba napraviti granicu između prava javnosti da zna i onoga što funkcioner izgovara. Mislim da je najbolje postaviti granicu na povredama ličnih prava… Plašim se da ne ulazimo u uređivačku politiku, bez obzira šta mi o toj politici mislili“, kazala je Skrozza.

 

Jelka Jovanović smatra da su Novosti prekršle Kodeks.

 

„Zaista mislim da je to bila, s jedne strane uvredljiva izjava za kompletnu publiku i naravno da je izazvala nemir i uznemirnje javnosti i zaista mislim da nema opravdanja za redakciju, žao mi je što nije više redakcija obuhvaćeno, već samo Novosti“, navela je Jovanović.

 

Filip Švarm iz Asocijacije medija ukazao je na to da su gotovo svi mediji i društvene mreže preneli izjave predsednika Republike i da u tom smilslu Komisija ne može da se ograniči u odlučivanju samo na Večernje novosti.

 

Nakon kraće diskusije, Komisija je većinom glasova odlučila da Večernje novosti nisu prekršile Kodeks.

 

Targetiranje na društvenim mrežama

 

Portal Backotopolski.net je 24. januara na svojoj fejsbuk stranici imao objavu u kojoj je Peter Červenak označen kao opozicioni odbornik koji je predvodio protest srednjoškolaca u ovoj opštini.

 

Červenak je u žalbi naveo da je tekst objave neistinit i da kalja njegov ugled.

 

„Đaci su pozvali na podršku i roditelje gimnazijalaca – ćerka mi je maturant u mađarskom odeljenju, i bivše đake Gimnazije. Nisam ništa predvodio, organizovao, sugerisao“, dodao je on.

 

Červenak je kontaktirao portal sa zahtevom da se objava na Fejsbuku ukloni, međutim, Bačkotopolski to nije učinio, a nije ni odgovorio na žalbu.

 

Olivera Milošević iz Udruženja novinara Srbije primetila je da je ovo druga žalba protiv pomenutog portala za kratko vreme.

 

„To je klasično targetiranje. Mala sredina je u pitanju što je još opasnije nego u većim sredinama i potpuno je u pravu žalitelj i da je prekršen Kodeks“, rekla je Milošević.

 

Komisija je jednoglasno odlučila da je u ovom slučaju prekršen Kodeks u delu koji se odnosi na istinitost izveštavanja, odnosno, obavezu novinara da tačno i nepristrasno izveštava o događajima od javnog interesa i obavezu medija da prave jasnu razliku između činjenica i nagađanja. Takođe, Kodeks je prekršen i u delu koji se odnosi na odgovornost novinara i zabranu podsticanja diskriminacije i korišćenja agresivne retorike.

 

Hajka i jasan politički uticaj

 

Jasmina Paunović podnela je još jednu žalbu, ovoga puta zbog teksta koji je objavljen na portalu Informera 10. januara ove godine, pod naslovom „Tužiteljka Jasmina Paunović u prvim protestnim redovima! „Žali za žrtvama i umire od smeha sa propalim Obradovićem (Foto)“.

 

U tekstu piše da se tužiteljka pojavila na protestu koji je organizovala opozicija u Beogradu i da je bila „ u društvu poraženog Đilasovog kandidata za gradonačelnika Vladimira Obradovića”.

 

Kako stoji u žalbi, naslov teksta ne odgovara sadržaju i nije potkrepljen nijednom činjenicom.

 

„Iznositi tvrdnje da, Jasmina Paunović pod znacima navoda ’žali’ za žrtvama i istovremeno umire od smeha, suštinski ima za cilj da targetira Jasminu Paunović i kompromituje njen dosadašnji rad, ali i da ozbiljno ugrozi njenu sigurnost i bezbednost“, dodaje se u žalbi.

 

Informer nije odgovorio na žalbu.

 

Tamara Skrozza je skrenula pažnju da je u pitanju još jedan tekst u kampanji protiv tužiteljke Jasmine Paunović i da se radi o jasnom političkom uticaju.

 

Predstavnik javnosti Rodoljub Šabić je rekao da je dovoljno pročitati naslov i da je jasno da nije u pitanju novinarski tekst, već hajka usmerena na potpunu diskreditaciju nekog ko je markiran kao žrtva. On i Filip Švarm su takođe rekli da je u ovom slučaju jasan politički uticaj na novinare i medije.

 

Prema jednoglasnoj oceni Komisije, Informer je ovog puta prekršio Kodeks u delu koji se odnosi na istinitost izveštavanja i to obavezu pravljenje razlike između činjenica, prepostavki i nagađanja i obavezu da naslov teksta ne sme da bude u suprotnosti sa suštinom teksta.

 

Prekršene su i odredbe o nezavisnosti od političkog uticaja,  odgovornosti prema javnosti i princip nenanošenja štete ugledu i dostojanstvu ličnosti.

 

Nastavak diskreditacije tužilaca

 

Bojana Savović takođe je podnela još jednu žalbu i to protiv portala Republika.rs zbog teksta pod naslovm „PA JE L’ SE ZA TO PRIMA PLATA?! Tužiteljke Savović i Božović ponovo UHVAĆENE van radnog mesta, sve im je preče od posla! (FOTO)”, koji je objavljen 31. januara.

 

U tekstu piše da je tužiteljka Bojana Savović „ipak odlučila da stoji i protestuje ispred Palate pravde u Beogradu“, iako je tužilaštvo „zatrpano predmetima“. Savović je, pored još dvoje tužilaca, u tekstu označena kao „tužiteljka naklonjena opoziciji i opozicionim medijima“.

 

U žalbi je navedeno da je autor u naslovu izneo proizvoljne i ničim nepotkrepljene tvrdnje i da je namera bila da se diskredituju tužioci koji se pominju u tekstu. Napominje se i da tužiteljka nije kontaktirana povodom teksta i da se radi o nastavku orkestrirane kampanje protiv nje.

 

Portal Republika nije odgovorio na žalbu.

 

Svi članovi Komisije za žalbe složili su se da je portal Republika prekršio više tačaka Kodeksa, onih koje se odnose na istinitost izveštavanja, nezavisnost od političkog uticaja, odgovornosti novinara prema javnosti i negovanje kulture i etike javne reči, kao i poštovanje dostojanstva ličnosti o kojima se izveštava.

 

RTV poštuje pravo na odgovor, ali ne i Dnevnik

 

Željko Savić podneo je žalbu protiv portala Radio-televizije Vojvodine (RTV.rs) i Dnevnik.rs koji su 4. marta objavili vesti, odnosno, saopštenje Društva novinara Vojvodine (DNV) u kojem se pominje Savić.

 

Dnevnik je u tekstu pod naslovom „U DRUŠTVU NOVINARA VOJVODINE TVRDE: Pod opsadom smo, bivši član pokušava da likvidira udruženje“, preneo samo saopštenje DNV-a u kom je Savić označen kao lice koje je „nasilno upalo i nelegalno uzurpira poslovni prostor Društva“ i da „onemogućava rad Društva uz podršku pojedinca povezanih sa stranim fondacijama“. Dnevnik nije zatražio komentar od Savića povodom ovog saopštenja.

 

Savić u žalbi navodi da je objavljivanjem ovakvog teksta diskrimisan i da treba da se stvori utisak u javnosti da je on nije legitimi zastupnik Udruženja već Petar Kočić, što, kako kaže, demantuje sudska presuda na osnovu koje je postupao.

 

„Davanjem poluistina i izvrtanje činjenica, zatim vizuelna podrška logom strane koji koristi Kočić, a biti svestan da koriste različite mejlvove, logo, memorandum, je uskraćeno pravo naroda a i novinara na istinitu informaciju, pritom grubo diskriminišu stigmatizuju grupu koja treba da se izjasni o gašenju DNV“, stoji u žalbi.

 

Za razliku od Dnevnika, RTV se držao novinarskog pravila i u tekstu pod naslovom „Društvo novinara Vojvodine: Bivši član nelegalno uzurpira prostorije udruženja; Savić: Na pomolu gašenje Društva“, uključio Savićevo obraćanje sa konferencije ovim povodom.

 

Nijedan medij nije dostavio odgovor na žalbu.

 

Prema oceni članova Komsije za žalbe, tekst koji je objavljen na sajtu RTV-a ispunjava profesionalne standarde jer sadrži argumente obe strane koje su u sukobu, tako da je Komisja odlučila da RTV nije prekršio Kodeks.

 

Što se tiče teksta koji je objavljen na sajtu Dnevnika, Milena Vasić je rekla da je preneta samo jedna strana.

 

Na sednici se otvorila rasprava o tome da li je medij dužan da pozove drugu stranu ako prenosi nečije saopštenje koje se odnosi na druge subjekte.

 

Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković podsetila je članove Komsije da su ranije odlučivali u sličnim situacijama i da je stav Komisije bio da medij može da prekrši Kodeks iako prenosi saopštenje koje sadrži uvrede.

 

Jelena Petković iz Udruženja novinara Srbije rekla je da nije našla na sajtu Dnevnika posebnu vest u kojoj se mogu pročitati argumenti Savića.

 

„Dakle, nije sporno prenositi saopštenje, ali ako već uredničku odluku doneseš da staviš ime, prezime i imejl, onda bi trebalo da ispoštuješ i tu osobu čije se ime spominje u tekstu, da joj daš priliku da odgovori“, smatra Petković.

 

Komisija je nakon rasprave ipak odlučila da je Dnevnik prekršio Kodeks u delu koji se odnosi na istinitost izveštavanja, odnosno, obavezu medija da izveštava nepristrasno i potpuno, bez prećutkivanja činjenica, da pravi razliku između činjenica i nagađanja, kao i obavezu konsultovanja više izvora.

 

Serija tekstova u Srpskom telegrafu i Republici

 

Vladimir Arsenović podneo je žalbu protiv lista Srpski telegraf i portala Repubika.rs zbog serije tekstova o njemu koji su objavljeni u periodu od 30. januara do 5. februara.

 

U tekstovima piše da je Arsenović direktor Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova koji diskriminiše porodilje koje se vrate na posao tako što odbija da im poveća plate, iako je ostalim uposlenicima odobrio povećanja, označen je kao osoba koja ne dolazi na posao na vreme, kao i da vrši pritisak na Srpski telegraf kako ne bi pisao o njemu.

 

U žalbi Arsenović piše da su zaključci autora teksta neistiniti i maliciozni i da čitaoce takođe navode na pogrešne zaključke.

 

“Istovetno diskvalifikatorno izveštavanje se jasno uočava i u navodima da je moje ponašanje sramno. Ovakva kvalfikacija se ničim ne dokazuje, već se samo izriče kvalifikacija bez osnova, sračunata tako da me uvredi i ponizi”, piše u žalbi.

 

Piše i da je posalo demanti, ali da ovi mediji to nisu objavili.

 

Redakcije Srpskog telegrafa i Republike nisu odgovorile na žalbu.

 

Milena Vasić je dodala da su ipak postavljena određena pitanja drugoj strani, ali da konkretna pitanja ne zadovoljavaju kriterijum pravila da se čuje druga strana.

 

Prema oceni Komisije za žalbe, Srpski telegraf i Republika prekršili su odredbe Kodeksa koje se odnose na odgovornost novinara, prema kojoj je dužnost medija da objavljuje činjenice, da neguje etiku javne reči i da poštuju pravo na odgovor. Takođe, prekršena je obaveza konsultovanja više izvora.

 

Podizanje tenzija pred veliki protest

 

Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), u svojstvu organizacije koja se bavi ljudskim pravima, podneo je žalbu protiv dnevnog lista Alo jer je na naslovnoj strani od 12. Marta objavio naslov “TERORISTI TEŠKO POVREDILI POLICAJCA. Lazar Bačić zadobio je jezive povrede dok je radio svoj posao, mučki s leđa napali su ga demonstranti koji su blokirali RTS i bokserom udarili u lice”.

 

Kako piše u žalbi, na drugoj i trećoj strani novina Alo objavljen je tekst sa naslovom “Unakaženo lice poštenog policajca uvod u 15. mart’’ sa tekstom ispod naslova:’’Boljševički plenumaši prilikom blokade RTS-a mučki sa bokserom udarili policajca Lazara Bačića koji je časno radio svoj posao”.

 

YUCOM u žalbi ukazuje da su informacije koje je objavio Alo neistinite, s obzirom na to da se neposredno nakon incidenta pojavio snimak na kom se vidi da je pripadnik Žandarmerije udario kolegu u civilu.

 

“Dnevni list Alo taj snimak nije objavio, te se sumnja i u nepristrasnost njegovog izveštavanja”, piše u žalbi, “Iznoseći neproverene informacije i ne konsultujući više izvora, ovakvo izveštavanje svodi se na ostrašćeno iznošenje pretpostavki i komentara, što nikako nije u javnom interesu građana”, dodaje YUCOM.

 

Tamara Skrozza je rekla da se u ovom slučaju radi o izazivanju straha.

 

„Posebno imajući u vidu šta je usledilo posle toga, dizanje tenzija pred 15. mart i tu dileme nema. Mislim da je to važno zato što je čitav slučaj konstruisan upravo radi podizanja tenzija u društvu i upiranja prstom u studente“, naglasila je Skrozza.

 

Jelka Jovanović je dodala da je potpuno neodgovorno na ovaj način predstavljati događaje koji mogu da se prate uživo.

 

„Ovo je čisto iskrivljivanje sa namerom da se izazove strah kod određenog broja građana koji nisu blagonakloni prema vlasti“, kazala je Jovanović.

 

Komisija za žalbe je i u poslednjem slučaju sa jučerašnje sednice jednoglasno odlučila da je Alo prekršio Kodeks, i to poglavlje o istinitosti izveštavanja, prema kojem mediji treba tačno i nepristrasno da izveštavaju, da prave jasnu razliku između činjenica i nagađanja i ne smeju da objavljuju neosnovane optužbe. Takođe, Kodeks je prekršen u delu koji se odnosi na odgovornost novinara, prema kojem je novinar dužan da radi u javnom interesu i da neguje kulturu i etiku javne reči.

Autorka: Ivana Kragulj

Odluke sa 157. sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu održane 27.03.2025.

1.Radovan Lazić, Bruno Vekarić, Svetlana Nenadić, Gordana Jekić Bradajić, Svetislav Rabrenović i Ognjen Đukić – Politika.rs – Žalba rešena, nema prekršaja Kodeksa

2.Jasmina Paunović i Bojana Savović – Politika.rs – Žalba rešena, prekršaj Kodeksa

3. Jasmina Paunović i Bojana Savović – Novosti.rs – Žalba rešena, prekršaj Kodeksa

4. Jasmina Paunović i Bojana Savović – Alo.rs – Žalba rešena, prekršaj Kodeksa

5.Zlatko Čobović – Večernje novosti – Žalba rešena, nema prekršaja Kodeksa

6.Peter Červenak – BačkoTopolski. net – – Žalba rešena, prekršaj Kodeksa

7.Jasmina Paunović – Informer.rs– – Žalba rešena, prekršaj Kodeksa

8.Bojana Savović – Republika.rs  – Žalba rešena, prekršaj Kodeksa

9.Željko Savić – RTV.rs – – Žalba rešena, nema prekršaja Kodeksa

10.Željko Savić – Dnevnik.rs – – Žalba rešena, prekršaj Kodeksa

11.Vladimir Arsenović – Srpski telegraf/Republika.rs – Žalba rešena, prekršaj Kodeksa

12.YUCOM – Alo – Žalba rešena, prekršaj Kodeksa

Zapisnik sa sto pedeset sedme sednice 27.03.2025.

SAVET ZA ŠTAMPU

Komisija za žalbe

Br.158
27.3.2025.
Beograd

ZAPISNIK

Sa 157. sednice Komisije za žalbe, održane 27.3.2025. godine u 18 sati u Pres centru UNS-a.

Prisutni svi članovi Komisije: Milena Vasić, Nadežda Budimović, Jelena Petković, Filip Švarm, Ana Martinoli, Jelka Jovanović, Olivera Milošević, Zlatko Čobović, Tamara Skrozza, Rodoljub Šabić i Sanja Pavlović.

Ostali prisutni: Danica Đokić (Slavko Ćuruvija fondacija), Velimir Petrović (YUCOM), Snežana Repac i Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu

 

  Dnevni red:

.

1.Razmatranje žalbe Radovana Lazića, Bruna Vekarića, Svetlane Nenadić, Gordane Jekić Bradajić, Svetislava Rabrenovića i Ognjena Đukića na tekst objavljen na portalu „Politika.rs“

2.Razmatranje žalabe Jasmine Paunović i Bojane Savović na tekst objavljen na portalu „Politika.rs“

  1. Razmatranje žalbe Jasmine Paunović i Bojane Savović na tekst objavljen na portalu „Novosti.rs“
  2. Razmatranje žalbe Jasmina Paunović i Bojana Savović na tekst objavljen na portalu „Alo.rs“

5.Razmatranje žalbe Zlatka Čobovića na tekst objavljen u dnevnom listu „Večernje novosti“

6.Razmatranje žalbe Petera Červenaka na tekst objavljen na Fejsbuk strani portala „BačkoTopolski.net“

7.Razmatranje žalbe Jasmine Paunović na tekst objavljen na portalu „Informer.rs“

8.Razmatranje žalbe Bojane Savović na tekst objavljen na portalu „Republika.rs“

9.Razmatranje žalbe Željka Savića na tekst objavljen na portalu RTV.rs

10.Razmatranje žalbe Željka Savića na tekst objavljen na portalu „Dnevnik.rs“

11.Razmatranje žalbe Vladimira Arsenovića na tekstove objavljene u dnevnom listu „Srpski telegraf“ i na portalu „Republika.rs“

12.Razmatranje žalbe Komiteta pravnika za ljudska prava na tekst objavljen u dnevnom listu „Alo“

 

Članovi Komisije su na početku sedice obavešteni da će Komisiji narednih šest meseci predsedavati Milena Vasić, dok će zamenica predsedavajuće biti Sanja Pavlović.

1.Šestoro tužilaca za ratne zločine podnelo je žalbu zbog intervuja (tadašnje) kandidatkinje za glavnog javnog tužioca za ratne zločine u postupku čekanja na reizbor, u kojem ona govori o sedmoro javnih tužilaca koji su izneli kritike na njen rad pred izbor novog glavnog tužioca u maju prošle godine. Sedam tužilaca je iznelo negativno mišljenje o njenom radu, a ona o njima neistinite i negativne kvalifikacije, čime je, po mišljenju žalilaca, portal prekršio tačke 1, 2 i 3 iz poglavlja Novinarska pažnja. Iz rasprave i odlučivanja bila je izuzeta Olivera Milošević, zaposlena u „Politici“. Ovom delu sednice nije prisustvovao ni Rodoljub Šabić. U kraćoj diskusiji Jelka Jovanović je ukazala na to da je tačno da je reč o intervjuu i da zato ne može da se govori o prekršaju Kodeksa zbog toga što nema druge strane, ali da je reč o veoma ozbiljnoj temi, da su iznete neke uvredljive kvalifikacije i da bi zato novinari morali mnogo više da vode računa u ovakvim situacijama, a ne da se dozvole sagovornicima da pričaju šta hoće. Komisija je potom jednoglasno odlučila da Kodeks nije prekršen.

2.-4. O tri žalbe Jasmine Paunović i Bojane Savović Komisija je vodila objedinjenu raspravu, s obzirom na to da je u sva tri medija objavljen isti tekst. Iz dela rasprave i odlučivanja o žalbama koje se odnose na portale „Politika.rs“ i „Novosti.rs“ bila je isključena Olivera Milošević. Nadežda Budimović je u raspravi ukazala na to da ovo nije ni prvi put da se pojavljuju ovakvi tekstovi, niti prvi put da o tome Komisija raspravlja, tako da je savim jasno da je Kodeks prekršen. Ali, kako je objasnila, to nije slučaj kada je reč o tački koja se odnosi na pravo na privatnost, jer osobe iz javnog života treba da imaju neki vid tolerancije na to što će biti predmet medijskih napisa. Takođe je tačno da se tekstovi odnose na njihov profesionalni, a ne privatni život. Jelena Petković je podsetila i na to da je samo “Alo” potpisao autora teksta, iako bi komentar morao da ima potpis autora. Dodala je i da je tekst objavljen pre nego što je počela primena novog kodeksa, te se ne može odlučivati o tački koja se odnosi na zabranu vođenja kampanja, ali da bi to svakako trebalo uzeti u obzir ukoliko tužiteljke Paunović i Savović podnesu još neku žalbu. Komisija je, u tri odvojena glasanja, jednoglasno odlučila da su sva tri medija prekršila tačke 1, 2 i 3 poglavlja I, tačku 2 poglavlja II i tačku 3 poglavlja VIII.

  1. Član Komisije za žalbe Zlatko Čobović podneo je žalbu zbog teksta u kojem je citirano izlaganje predsednika Srbije Aleksandra Vučuća koji, između ostalog, kaže: „Na devetom smo od deset stepenika do totalne katastrofe… moramo ponovo da počnemo da obnavljamo infrastrukturu kako bismo imali skloništa u koja možemo da smestimo milion i po ljudi…”, što je list preneo “bez napomene, ograde ili rezerve” i time prekršio tačku 3 poglavlja III, tačku 6 poglavlja V i tačku 4 poglavlja VIII. Iz rasprave i odlučivanja bili su izuzeti podnosilac žalbe Zlatko Čobović i Olivera Milošević. Predsedavajuća Milena Vasić rekla je da se u ovom slučaju radi o ozbiljnoj etičkoj dilemi između poštovanja Kodeksa i doslednog prenošenja i dokumentovanja izjava funkcionera, odnosno o tome u kojoj meri i medij učestvuje u širenju onoga što funkcioner govori, s jedne strane i obaveze da to prenese, s druge strane. Tamara Skrozza se saglasila da je tema veoma ozbiljna i da je veliko pitanje gde je granica. Rekla je bi trebalo praviti selekciju i da su u pravu oni koji tvrde da ipak treba napraviti granicu između prava javnosti da zna i onoga što funkcioner izgovara. Nema čarobnog recepta i trebalo bi dobro vagati svaki put, ali, bi, tu granicu, po njenom mišljenju, trebalo povući na povredama ličnih prava, u slučaju da izjava krši pravo na privatnost ili pretpostavku nevinosti ili neko drugo pravo ljudi o kojima govori. U svakom drugom slučaju postoji opasnost da Komisija počne da se bavi uređivačkom politikom medija, na šta nema pravo, bez obzira šta ko misli o toj uređivačkoj politici. Zato misli da Kodeks u ovom slučaju nije prekršen. Jelka Jovanović je, nasuprot tome, rekla da je žalilac u pravu, da Kodeks jeste prekršen, da je reč o za javnost uvredljivoj izjavi, koja je izazvala paniku i uznemiranje i da nema opravdanja za redakciju koja je to prenela na ovakav način. Dodala je da joj je žao što žalbom nisu obuhvaćeni i drugi mediji koji su takođe preneli ovu izjavu. Filip Švarm je rekao da je potpuno saglasan sa svim Čobovićevim ocenama, ali da misli da je Komisija u ovom slučaju “nemoćna”, jer nema prekršaja Kodeksa. Ukazao je na to da su gotovo svi mediji i društvene mreže preneli izjave predsednika Republike sa konferencije za medije i da nije u redu da se odlučuje samo o jednom mediju, ali ni da “publika nije malo dete” da bi novinari morali da je štite od ovakvih izjava. Nadežda Budimović je ocenila da Kodeks nije prekršen, ali i da tekst nije baš primer profesionalnog novinarstva, koje „Novosti“ brane u tekstu koji su objavile kao odgovor Savetu za štampu, već samo „preslikana“ izjava jednog funkcionera. Da je bilo novinara i novinarstva postavili bi neka od brojnih pitanja koja su i građani postavljali u komentarima i bavili bi se ozbiljno ovom temom. Nakon diskusije, Komisija je, sa osam glasova za i jednim protiv, odlučila da “Večernje novosti” nisu prekršile Kodeks.
  2. Peter Červenak se žalio na tekst objavljen na Fejsbuk strani portala u kojem je označen kao opozicioni odbornik koji je predvodio protest srednjoškolaca u ovoj opštini, navodeći da je tekst neistinit i da kalja njegov ugled. Olivera Milošević primetila je da je ovo druga slična žalba protiv pomenutog portala za kratko vreme, te da bi ovakvi tekstovi bili smešni da nisu žalosti, jer je jasno šta ovaj portal radi – targetira ljude što je u maloj sredini još opasnije. Istakla je da je žalilac u pravu i da je, uz predložene, prekršena i tačka 2 poglavlja I. Komisija je jednoglasno odlučila da su prekršene tačke 1 i 2 poglavlja I i tačke 1 i 2 poglavlja III.
  3. Jasmina Paunović podnela je žalbu, ovoga puta zbog teksta u kojem se navodi da se tužiteljka pojavila na protestu koji je organizovala opozicija u Beogradu i da je bila „u društvu poraženog Đilasovog kandidata za gradonačelnika Vladimira Obradovića”. Istakla je, između ostalog, da naslov teksta ne odgovara sadržaju i nije potkrepljen nijednom činjenicom. Tamara Skrozza je ukazala da je reč o još jednom tekstu u okviru kampanje koja se vodi protiv tužiteljke, te da je jasno da se to dešava pod politilkim uticajem. Zato smatra da je prekršena tačka 2 poglavlja II, jer bez toga, kako je rekla, nema ni objašnjenja kampanje. Rodoljub Šabić je rekao da je dovoljno pročitati naslov, pa da postane jasno da nije u pitanju novinarski tekst, već hajka usmerena na potpunu diskreditaciju nekog ko je markiran kao žrtva. On i Filip Švarm su takođe rekli da je u ovom slučaju jasan politički uticaj na novinare i medije i da bi tačka 2 poglavlja II mogla da se primeni na svaki ovakav tekst. Jelena Petković je dodala da je tekst, uz sve što je rečeno, i veoma opasan, posebno zbog toga što kampanja već dugo traje. Komisija je, po završetku rasprave, jednoglasno odlučila da su prekršene tačke 2 i 5 poglavlja I, tačka 2 poglavlja II, tačka 3 poglavlja III i tačka 3 poglavlja V.

8.Bojana Savović je žalbu podnela zbog teksta u kojem piše da je „ipak odlučila da stoji i protestuje ispred Palate pravde u Beogradu“, iako je Tužilaštvo „zatrpano predmetima“. Savović je u tekstu označena i kao „tužiteljka naklonjena opoziciji i opozicionim medijima“. Članovi Komisije za žalbe su, nakon kraće rasprave, odlučili da su prekršene tačke 1, 2 i 3 poglavlja I, tačka 2  poglavlja II, tačke 2 i 3 poglavlja III i tačka 3 poglavlja V.

  1. Željko Savić podneo je žalbu protiv portala Radio-televizije Vojvodine, koji je objavio saopštenje Društva novinara Vojvodine (DNV), a u kojem je označen kao neko ko je „nasilno upalo i nelegalno uzurpirao poslovni prostor Društva“ i ko „onemogućava rad Društva uz podršku pojedinca povezanih sa stranim fondacijama“. Filip Švarm je rekao da nije jasno o čemu je u ovom slučaju reč i da ne zna kako Komisija uopšte može da se izjasni o bilo čemu. Očigledno je da postoji neki problem i da Savet treba da posluži kao argument za neku raspravu na sudu i tu nema nikakvog javnog interesa, ocenio je, dok je Rodoljib Šabić rekao da u tekstu postoje obe strane i da je to dovoljno da se kaže da Kodeks nije prekršen, Olivera Milošević se saglasila sa tim, objasnivši da u tekstu, sem saopštenja dela Društva novinara Vojvodine, sa kojim je Simić u sporu, postoji i izveštaj sa njegove konferencije za novinare, tako da su izneti argumetni obe strane. Prema oceni članova Komsije za žalbe, tekst koji je objavljen na sajtu RTV-a ispunjava profesionalne standarde jer sadrži argumente obe strane koje su u sukobu, tako da je Komisija odlučila da RTV nije prekršio Kodeks. Jelka Jovanović je dodala i da bi trebalo znati i kontekst sukoba između dva dela ovog udurženja koje učesetvuje u brojnim komisijama za dodelu sredstava na medijskim konkursima, pa je u pozadini svega novac.

10.Što se tiče teksta koji je objavljen na sajtu “Dnevnika”, Milena Vasić je rekla da je preneta samo jedna strana i da je zanimljivo da imamo dva teksta na istu temu, od kojih jedan krši Kodeks, a drugi ne. Olivera Milošević je postavila pitanje kada je održana konferencija za novinare i da li je možda “Dnevnik” u drugom tekstu objavio i to. Nadežda Budimović je rekla da bi u ovakvim slučajevima gde neko direktno nekoga optužuje ili vređa, trebalo da se pozove i ta druga osoba da i ona nešto kaže. Milena Vasić je istakla  da je indikativno to što je istog dana kada je objavljeno saopštenje, održana i konferencija za novinare, a medij je odlučio da prenese samo jednu stranu. Jelena Petković je rekla da nije našla na sajtu “Dnevnika” posebnu vest u kojoj se mogu pročitati Savićevi argumenti. Dakle, nije sporno prenositi saopštenje, ali ako već uredničku odluku doneseš da objaviš nečije ime, prezime i imejl, onda bi trebalo da ispoštuješ i tu osobu čije se ime spominje u tekstu, da joj daš priliku da odgovori, smatra Petković. Komisija je, nakon rasprave, odlučila da su prekršene tačke 1, 2 i 4 Poglavlja I i tačka 3 poglavlja VIII.

11.Vršilac dužnosti direktora Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova Vladimir Arsenović podneo je žalbu zbog serije tekstova o njemu koji su objavljeni u periodu od 30. januara do 5. februara, kao i zbog toga što nije objavljen njegov odgovor. Naveo je, između ostalog, da su zaključci autora teksta neistiniti i maliciozni i da čitaoce navode na pogrešne zaključke. Milena Vasić je rekla da Komisija ne može da utvrđuje, niti je to njena nadležnost, šta je u ovom komplikovanim slučaju tačno, te zato ne može da se izjašnjava o tome da li su prekršene odredbe koje se odnose na istinitost izveštavanja. Tačno je i da su žaliocu ipak postavljena određena pitanja, ali da, bez obzira na to, nije zadovoljen kriterijum da se čuje i druga strana. Rodoljub Šabić je ocenio da nije nephodno utvrđivati činjenice iz teksta, jer je Kodeks očigledno prekršen već načinom izveštavanja i tonom tekstova. Komisija je potom jednoglasno odlučila da su prekršene tačke 1, 2 i 6 poglavlja III i tačke 3 i 4 poglavlja VIII.

  1. Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), u svojstvu organizacije koja se bavi ljudskim pravima, podneo je žalbu protiv dnevnog lista “Alo” jer je na naslovnoj strani objavio tekst u kojem su, kako tvrde, objavljene neistinite informacije o tome da su studenti ispred RTS pretukli policajca. Neposredno nakon incidenta objavljen snimak na kom se vidi da je pripadnik Žandarmerije udario kolegu u civilu. Sednici je u ovom delu predsedavala Sanja Pavlović, pošto je Milena Vasić (koja radi u Jukomu) bila izuzeta iz rasprave i odlučivanja. Tamara Skrozza je u raspravi rekla da se u ovom slučaju radi i o izazivanju straha, posebno imajući u vidu šta je usledilo posle toga, da je reč o dizanju tenzija pred 15. mart. Dodala je da misli da je čitav slučaj iskonstruisan upravo radi podizanja tenzija u društvu i upiranja prstom u studente. Jelka Jovanović je dodala da je potpuno neodgovorno na ovaj način predstavljati događaje koji mogu da se prate uživo, odnosno da je reč o čistom iskrivljivanju sa namerom da se izazove strah kod određenog broja građana koji nisu blagonakloni prema vlasti. Zlatko Čobović je, međutim, ukazao na izvesnu nedoslednost u radu Komisije, koja je u vezi sa njegovom žalbom protiv “Večernjih novosti” ukazala na to da su i drugi mediji preneli istu izjavu predsednika, dok u ovom slučaju (o kojem su takođe pisali i drugi medija) ne vidi kao problem to što se žalba odnosi samo na “Alo”. Rodoljub Šabić je rekao da bi svakako trebalo pomenuti u odluci da su i drugi mediji o ovome pisali, ali i da postoje situacije u kojima je moguće žaliti se samo na jedan medij, npr. kada prvi nešto objavi. Olivera Milošević je rekla da je u načelu saglasna sa Čobovićem, ali da smatra da članovi Komisije, kada koriste pravo da podnesu žalbu, moraju postupati neselektivno i ne mogu se izjednačavati sa ostalim žaliocima, koji imaju slobodu da se žale ili ne žale na koji medij žele. Žalbe članova Komisije imaju specifičnu težinu u odnosu na druge žalbe i zato bi oni, kada koriste to pravo, trebalo da obuhvate sve sporne testove, a ne samo u nekim medijima. Komisija je na kraju jednoglasno odlučila da su prekršene tačke 1, 2 i 3 poglavlja I, tačka 2 poglavlja II, tačke 1, 2 i 3 poglavlja III i tačka 6 poglavlja V.

Sednica je završena u  19.35 sati.  

 

Zapisnik vodila                                                                                               Predsedavajuća

Gordana Novaković                                                                                        Milena Vasić

Snimak sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 27.03.2025.

Najava sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 27.02.2025.

Sednica Komisije za žalbe Saveta za štampu biče održana u četvrtak, 27. marta u 18 sati u Pres centru UNS-a.

Komisija će razmatrati sledeće žalbe:

1.Radovan Lazić, Bruno Vekarić, Svetlana Nenadić, Gordana Jekić Bradajić, Svetislav Rabrenović i Ognjen Đukić – Politika.rs

2.Jasmina Paunović i Bojana Savović – Politika.rs

3. Jasmina Paunović i Bojana Savović – Novosti.rs

4. Jasmina Paunović i Bojana Savović – Alo.rs

5.Zlatko Čobović – Večernje novosti

6.Peter Červenak – BačkoTopolski. net

7.Jasmina Paunović – Informer.rs

8.Bojana Savović – Republika.rs

9.Željko Savić – RTV.rs

10.Željko Savić – Dnevnik.rs

11.Vladimir Arsenović – Srpski telegraf/Republika.rs

12.YUCOM – Alo

Sednica je otvorena za javnost.

Preminula novinarka Nadežda Gaće

Posle duge i teške bolesti noćas je preminula poznata jugoslovenska i srpska novinarka Nadežda Gaće, osnivačica i glavna urednica nedeljnika Novi magazina, jedna od osnivačica Saveta za štampu i predsednica Upravnog odbora Saveta od 2013. do 2014. godine.

Nadežda Gaće rođena je 1950. godine u Inđiji. Klasičnu gimnaziju završila je u Splitu, a studije jugoslovenske književnosti i srpskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu. Novinarstvom se bavila od 1974. godine, a radni vek je započela u Radio televiziji Beograd gde je napredovala do urednice i komentatorke. 

Nakon čuvene Osme sednice CK SKS-a 1987. godine, Nadežda Gaće je suspendovana sa mesta urednika-komentatora u RTB, posle koje je dala otkaz i novinarsku karijeru nastavila u Jutelu i ljubljanskom Delu. Nakon gašenja Jutela i raspada SFRJ radila je u Borbi, Našoj Borbi i Danasu, a 2011. osnovala je izdavačko preduzeće Agenda2020 i nedeljnik Novi magazin i istoimeni portal.

U dva mandata od 2006-2010 bila je predsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).

Osim što je ostavila neizbrisiv trag na medijskog sceni, Nadežda Gaće je autorka više zapaženih knjiga, kao neumorna borkinja za ljudska prava među osnivačima je više uglednih nevladinih organizacija. 

«‹ 2 3 4 5›»