sofija
About sofija
Posts by :
Zapisnik sa sto dvadeset sedme sednice održane 29.09.2022
SAVET ZA ŠTAMPU
Komisija za žalbe
Br.128
29.9.2022.
Beograd
ZAPISNIK
Sa 127. sednice Komisije za žalbe, održane 29.9.2022. godine u 18 sati u prostorijama Saveta za štampu
Prisutni svi članovi Komisije: Jelka Jovanović, Olivera Milošević, Nadežda Budimović,Vlado Mareš, Dragan Đorđević, Vida Petrović Škero,Tamara Skrozza, Zlatko Čobović, Jelena Petković, Snežana Andrejević i Bojan Cvejić
Ostali prisutni: polaznice novinarske škole lista „Danas“, Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu
Dnevni red:
1.Razmatranje žalbe Slobodana Simića na tekst objavljen na portalu „Žig info“
2.Razmatranje žalbe UG „Lekari i roditelji za nauku i etiku“ na tekst objavljen na portalu „Blic.rs“
1.Slobodan Simić je u žalbi na portal u kojem je nekada radio naveo da je prekršeno svih pet tačaka iz poglavlja Istinitost izveštavanja, jer su objavljene netačne i uvredljive tvrdnje o njemu. U toku rasprave, Snežana Andrejević je ukazala na to da je tekst objavljen još prošle godine i da je, bez obzira što žalilac ima formalno pravo da se žali sve dok je tekst dostupan, za nju upitan stepen uvredljivosti teksta na koji se neko žali sa tolikim zakašnjenjem. Kad je reč o sadržaju teksta, sve činjenice koje su iznete mogu da asociraju na zaključke koje je podnosilac žalbe izveo, ali i ne moraju. Objasnila je da je čudno da neko misli da mu članstvo u partiji prestaje tako što pocepa člansku kartu, kao i da ne vidi ništa uvredljivo u tome što je objavljeno da je član stranke i da povremeno sedi u kafani, te da tekst ne doživljava kao uvredljiv da bi zasluživao formalnu odluku o kršenju Kodeksa. Dodala je da ovo liči na neki lični obračun. Jelka Jovanović je istakla da je upravo to što je reč o ličnom obračunu prekršaj Kodeksa, a istog mišljenje bila je i Nadežda Budimović, koja je rekla da u tekstu nema novinarstva, već je reč o ličnoj svađi koja se vodi preko medija, te da je odgovornost „Žig infa“ veća nego odgovornost žalitelja. Zlatko Čobović se saglasio sa Snežanom Andrejević da nema prekršaja Kodeksa, dodajući da je detaljno analizirao svaku tačku Kodeksa koju je žalilac naveo i da ni jedna ni druga strana ne nude nikakve dokaze za svoje tvrdnje. Bojan Cvejić je, međutim, mislio da su tekstom prekršene tačka 2 i 5 poglavlja I. Vlado Mareš je rekao da mu se čini da se Savet u ovom slučaju koristi kao medijum kroz koji će podnosilac žalbe da rašćišćava svoje račune sa urednikom portala i da to Komisija treba da to odbije, jer to nije nikakva briga za Kodeks, tačnije da treba da donese odluku da Kodeks nije prekšen, uz preporuku da se ovakvi sporovi rešavaju demantijem. Naglasio je je da verbalni sukobi treba da se vode, da postoji debata, a najbolje je da se ta polemika odvija u jednom mediju i da je zato važno da se koristi pravo na demanti. Vida Petrović Škero se saglasila sa Snežanom Andrejević – da nema uvrede u tome da se napiše da li je neko član partije, niti tvrdnja da neko sedi u kafani mora da asocira na to da je alkoholičar. Rekla je da Komisija treba da ceni sve okolnosti, pa i to da u ovom slučaju postoji sumnja da se zlopuotrebljava pravo na žalbu za privatan sukob i dodala da su tekst i žalba na istom nivou. Olivera Milošević je, međutim, rekla da Komisija ne zna i ne može da nagađa koji su razlozi za podnošenje žalbe devet meseci posle objavljivanja teksta, te da joj je u kontekstu prekršaja Kodeksa najproblematičnije to što se medij zloupotrebljava za privatni obračun. Tamara Skrozza je navela da će u ovom slučaju biti uzdržana, kao i svaki put kada liči da se Savet zloupotrebljava u nekom lokalnom sukobu. Nakon rasprave, Komisija je sa osam glasova za, dva protiv i jednim uzrdžanim donela odluku da nije prekršena tačka 6 poglavlja IV. Za odluku da je prekršena tačka 2 poglavlja I glasalo je šest članova Komisije, protiv su bila četiri člana, a jedan uzdržan, tako da odluka nije doneta. Odluke nije bilo ni o tome da li je prekršena tačka 5 poglavlja I, jer je za bilo četvoro članova Komisije, šestoro protiv, a jedna članica uzdržana, pa ni za jednu odluku nije bilo potrebnih sedam glasova.
- Dve predstavnice udruženja Lekari i roditelji za nauku i etiku podnele su žalbu zbog, kako su navele, neistinitog i uvredljivog predstavljanja njihove komunikacije u okviru zatvorene Vajber grupe, a u vezi sa upotrebom leka ivermektin u lečenju kovida. Tamara Skrozza je, u toku rasprave, rekla da jesu prekršene tačke 2 i 5 poglavlja I, ali pre svega tačka 1 poglavlja VII, koja se odnosi na zaštitu privatnosti, jer se tekst bavi prepiskom unutar Vajber grupe. Dodala je da misli sve najgore o onome što se na toj grupi zagovara, ali da unutar zavorene grupe ljudi imaju pravo da komuniciraju kako hoće, to spada u domen privatnosti i mediji nemaju pravo da tu prepisku objavljuju. Vlado Mareš je naglasio da, bez obzira što imaju pravo da se žale, malo neprijatan ukus ostavlja to što su se žaliteljke tek sad našle povređenim tekstom koji je objavljen pre godinu dana, u i potpuno drugačijim okolnostima, u vreme dok je epidemija bila u jeku, a rezoni o koroni sasvim drugačiji. Rekao je da je reč o analitičnom tekstu, sa malo cinizna i ironije, koje su sasvim na mestu, jer je u to vreme sukob vaksera i antivaksera bio žestok, te da, iako je reč o Vajber grupi, njeni članovi su se svojski trudili da budu što glasniji i novinar je imao pravo da na to reaguje. Ukolko bi Komisija sada rekla da je ovim tekstom prekršen Kodeks ponašala bi se kao sudija koji sudi retroaktvino, pošto je tekst već postao deo ahive. U međuvremenu su se bitno promenile okolnosti, ali, očigledno i interesi žalilaca, pa su sada našli za shodno da se žale. Komisija ne treba da reaguje na takve stvari, već da odluči da nije prekršen Kodeks. Da je kontekst vremena u kojem je tekst pisan važan mislila je i Jelena Petković, jer je ta tema tada bila veoma aktuelna i važna, tako da je postojao veliki javni interes da se piše o toj Vajber grupi, ali i izazov za novinara da ne povredi nečiju privatnost, a da navede šta se tamo piše. Vajber grupa jeste zatvorena, ali ako ima 11500 članova, te nesumnjivo ima uticaj, tako da je bilo važno i validno da se to objavi, mada, zbog načina na koji je tekst napisan postoji prekršaj Kodeksa. Dodala je i da su novinari u to vreme radili najbolje što su mogli u datim okolnostima, borili se i sa lažnim vestima, to su bile nove infomacije, koje je trebalo obraditi i predstavili ih javnosti. Snežana Andrejević je ukazala na to da ivermektin nije registrovan za humanu upotrebu u našoj zemlji, što se u žalbi implicira,. Novinar nije netačno izvestio čitaoce u vezi sa tim, jer on piše o Srbiji, u kojoj ovaj lek jeste lek za životinje, a u žalbi se navode informacije iz nekih drugh zemalja. Takođe, ne smatra se kršenjem privatnosti, niti tajnim podatkom, izveštavanje o nečemu što se tiče ugrožavanja zdravlja ljudi. U ovom slučaju, ako lek nije registovan za humanu upotrebu, ne mogu se na Vajber grupi davati saveti za lečenje njime. Debata o ovome, po njenom mišljenju, i treba da bude oštra, a ne da novinar, plašeći se povrde Kodeksa, ne sme ništa da kaže na tu temu. Navela je da i u ovom slučaju ima problem sa tim da se neko oseća uvređenim posle toliko vremena ili im je ova odluka potrebna za postupak pred Lekarskom komorom. Olivera Milošević je rekla da je reč o delikatnoj temi, posebno u trenutku u kojem je tekst pisan i da se sada, hladne glave, to može drugačije analizirati, ali tada je to bilo nešto što je predstavljalo opasnost po javno zdravlje. Istakla je da ne razume podnošenje žalbe posle toliko vremena. Tekst možda nije najbolje napisan, ali je važan, a što se tiče privatne grupe, ako ona ima više od 11 hiljada članova očigledno postoji želja da se utiče na javnost. Zbog svega toga, glasaće da Kodeks nije prekršen. Nadežda Budimović je ukazala da to da ovde nije reč samo o Vajber grupi, nego o udruženju, koje ima cilj da povećava broj članova, tako da ima osnova da se novinari pozabave tom komunikacijom. Ali, kad je reč o sadržaju teksta, napisan je u takvom maniru da vređa dostojanstvo ljudi o kojima piše, nema drugu stranu, citate i potvrđene stavove, tako da, bez obizira na protok vremena, Kodeks jeste prekršen. Dragan Đorđević je bio istog mišljenja, naglasivši da je propuštena prilika da se konsultuje još neki izvor, jer bi to proširilo priču i dodatno podstaklo diskusiju. Tamara Skrozza je ponovila da misli da je Kodeks prekršen bez obzira na kontekst u kojem je nastao, kao i na to da postoji sumnja da se Savet zloupotrebljava ovom žalbom. Bilo je dovoljno materijala da se napiše profesionalan tekst, ovako kako je napisan ne samo da nije edukativan, već možda izaziva i suprotan efekat, a krši ne samo etičke, nego i neke zanatske standarde. Po okončanju diskusije, za odluku da je prekršena tačka 2 poglavlja I glasalo je šest članova Komisije, dok ih je pet bilo protiv, tako da odluke nije bilo. Komisija je sa osam glasova za i tri protiv odlučila da je prekršena tačka 5 poglavlja I, a da nije prekršena tačka 1 poglavlja VII.
Na kraju sednice, članovi Komisije su obavešteni da je na zbog intervjua sa serijskim silovateljem, koji je objavio „Informer“ stiglo više žalbi, o kojima će se izjašnjavati na narednoj sednici, nakon što se, u skladu sa procedurom, zatraži i odgovor redakcije tog lista.
Sednica je završena u 18.55 sati.
Zapisnik vodila Predsedavajuća
Gordana Novaković Jelka Jovanović
Snimak sa sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 29.09.2022
Snimak sa današnje sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu održane u prostorijama Saveta za štampu možete pogledati na našem Youtube kanalu, putem sledećeg linka:
Zašto je Aleksandar Vučić glavni promoter kršenja Kodeksa novinara?
(Izvor: Cenzolovka) Oglasila se novinarska udruženja i Savet za štampu. Osudile nevladine organizacije. Protestovali građani. Zgrozile se javne ličnosti. Reagovale dve ministarke Vlade Srbije – Zorana Mihajlović i Tatjana Matić.
A gde su do danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijerka Ana Brnabić i nadležno Ministarstvo kulture i informisanja koje predvodi Maja Gojković?
Ne samo da reaguju na frapantan primer senzacionalističkog novinarstva i grubog kršenja Kodeksa novinara Srbije objavljivanjem intervjua sa silovateljem u Informeru, već na sve naslovne strane i priče u domaćim tabloidima koje svakodnevno gledamo.
Većina dnevnih listova u Srbiji, uključujući i njihove portale, svakodnevno napravi po više desetina prekršaja etičkih i profesionalnih standarda, najviše izveštavajući u okviru čuvenih rubrika „crne hronike“. Svakog dana se uništavaju ljudima životi, ne poštuje pravilo privatnosti, dostojanstvo žrtava, pretpostavka nevinosti… Maloletnici, koji bi trebalo da budu posebno zaštićeni, često se identifikuju i stavljaju u kontekst koji negativno utiče na njihovo odrastanje.
Na naslovnim stranama se unosi strah, malo malo širi panika, targetiraju se i vode kampanje protiv ljudi bez ikakvih osnova, širi se politička i svaka druga propaganda. Javni interes za većinu tema ne postoji.
Poslednji primer objavljivanja intervjua sa višestrukim silovateljem u Informeru, omiljenom tabloidu i propagandom glasilu aktuelne vlasti, samo je posledica svega što se u medijima dopušta godinama unazad. Ovim intervjuom pogaženo je više odredbi Kodeksa novinara Srbije – dostojanstvo žrtava, zloupotrebljeno psihičko stanje sagovornika, iznošenje uznemirujućih detalja o krivičnim delima, a povrh svega dat prostor u jednom čitanom „mediju“ osobi da ispriča svoju životnu priču i usput da i „uputstvo“ za sve potencijalne silovatelje.
A kada reaguju najviši i resorni predstavnici vlasti koji se o ovom slučaju još nisu oglasili?
Premijerka Brnabić svakih nekoliko dana na privatnom profilu na Tviteru komentariše Danas i druge medijie koji se makar trude da budu profesionalni samo zato što joj se ne sviđa neka tema ili činjenica. Da li se na tom istom Tviteru oglasila o poslednjem slučaju? Nije. Da li je ikada komentarisala mrcvarenje ljudi i gaženje svih moralnih principa u štampi koje gledamo svakodnevno? Nije.
Ministarstvo kulture u nekoliko navrata je reagovalo na Danas, povodom navodnog „ugrožavanja bezbednosti predsednika“ ali i zbog Koraksovih karikatura. Da li smo videli saopštenje povodom intervjua sa silovateljem? Ili drugim sličnim povodima? Nismo još.
Slično i sa predsednikom države. Na svim javnim nastupima voli da priča o medijima, ko je i koliko profesionalan i zašto pišemo kako pišemo. Nismo ga nikada čuli da se usprotivio urušavanju srpske medijske scene zbog nepoštovanja etičkih i profesionalnih standarda, pa tako ni o poslednjem konkretnom slučaju.
Naprotiv, od predsednika smo mogli da čujemo kako je glavni urednik tabloida „častan i pristojan čovek“ i „dobar novinar“. Čak je istom odlazio, zajedno sa drugim članovima vlade, na privatne porodične proslave.
Na osnovu takvih poteza, naš predsednik, slobodno možemo reći, nosi titulu najvećeg promotera kršenja Kodeksa novinara Srbije.
Svako dalje pojavljivanje predstavnika vlasti, ali i oglašavanje kompanija u ovakvim medijima, samo će dodatno davati legitimitet kršenju novinarskog kodeksa.
Zašto je Aleksandar Vučić glavni promoter kršenja Kodeksa novinara?
Budžetski novac za „Informer“: „Privržen profesionalnim i etičkim standardima“
(Izvor:Vreme) Oni koji medijima dodeljuju novac iz budžeta ne postavljaju pitanje poštovanja profesionalne etike i standarda medija, već isključivo u kojoj meri i na koji način zastupaju politiku državnog vrha i to je razlog zbog koga neko dobija ili ne dobija novac.
Prema javno dostupnim podacima, “Informeru“ je od početka 2020. godine do danas dodeljeno najmanje 18,3 miliona dinara na medijskim konkursima opština i gradova širom Srbije, iako mu je u tom periodu Komisija za žalbe pri Savetu za štampu izrekla čak 23 javne opomene, objavio je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).
Većinu tog novca “Informeru“ je uplatio Grad Beograd – skoro 17 miliona, dok su mu Novi Sad i Pančevo uplatili po pola miliona, Kikinda 200.000, a Odžaci i Sombor po 100.000 dinara. Novac je uplaćivan na firmu Dragan J. Vučićevićevića Insajder tim, koja izdaje dnevni list “Informer“, ali i njenoj ćerki firmi Info IT media, navodi CINS.
Kodeks novinara Srbije “Informer“ je prekršio i u sredu, kada je objavio intervju sa višestrukim silovateljem, što je izazvalo buru u javnosti i protest koji je održan u centru Beograda.
Savet za štampu, koji prati da li mediji poštuju standarde profesije, saopštio je da je tim intervjuom “Informer“ u više navrata prekršio Kodeks novinara Srbije. Na taj način je “ponizio žrtve, uznemirio javnost i zastrašio svoje čitaoce“, navodi se u saopštenju Saveta.
Iako je većinski vlasnik i urednik “Informera“ Dragan J. Vučićević pokušavao da intervju opravda novinarstvom, taj događaj je još jednom vratio u prvi plan pitanje davanja novca iz budžeta onima koji konstantno krše Kodeks novinara Srbije.
Analiza CINS-a je pokazala da se komisije koje dodeljuju budžetski novac već godinama ne obaziru na to što “Informer“ krši Kodeks. Tako se na jednom od poslednjih konkursa na kome je ovom tabloidu dodeljen novac u rešenju navodi da je projekat “Informera“ u skladu sa kriterijumima i da pruža “veće garancije privrženosti profesionalnim i etičkim medijskim standardima“.
Članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Tamara Skozza objašnjava da oni koji dodeljuju novac ne postavljaju pitanje poštovanja profesionalne etike i standarda, već se postavlja pitanje isključivo u kojoj meri i na koji način ti mediji zastupaju politiku državnog vrha i to je razlog zbog koga neko dobija ili ne dobija novac.
“Imali smo situaciju da jedan tabloid dobije novac uz obrazloženje komisije da su oni svesni da on stalno krši Kodeks, ali su mu dali novac da bi se popravio“, kazala je Skrozza.
M.N./FoNet
https://www.vreme.com/vesti/budzetski-novac-za-informer-privrzen-profesionalnim-i-etickim-standardima/
Organizacije osudile intervju sa silovateljem: Pljuvanje u lice i šamar žrtvama
(Izvor: N1) Savet za štampu je upozorio da je objavljivanjem ispovesti osuđenog silovatelja koji je odslužio zatvorsku kaznu, list Informer prekršio više tačaka Kodeksa novinara Srbije i – suprotno načelu odgovornosti medija – ponizio žrtve, uznemirio javnost i zastrašio svoje čitaoce. I predsednik NUNS Željko Bodrožić je kazao da je tabloid Informer objavljivanjem tog intervjua “ozbiljno” prekršio Kodeks novinara Srbije i da u tom tekstu nema nijedne informacije koja je u interesu javnosti. UNS je poručio da se tim sadržajem ponovo uznemiravaju žrtve višestrukog silovatelja, kao i sve žene koje su pretrpele neki oblik nasilja.
„Pozivamo redakciju Informera da u svom radu počne da poštuje profesionalne standarde, ljudska prava ljudi o kojuma izveštavaju i da se, pre svega, vodi javnim interesom“, navodi se u saopštenju Saveta za štampu.
Sve to je, kako kaže, izostalo u ovom slučaju i „dodatno je degradiralo medijsku scenu i ugled medija u Srbiji“.
Bodrožić: Zagađivanje javnog prostora
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić izjavio je da je tabloid Informer objavljivanjem intervjua sa osuđenim silovateljem „ozbiljno“ prekršio Kodeks novinara Srbije i da u tom tekstu nema nijedne informacije koja je u interesu javnosti.
„Ovo je ozbiljno kršenje kodeksa novinara, čovek je odslužio kaznu pa po tom principu ima pravo da daje izjave u medijima, ali tu se postavlja pitanje odgovornosti novinara kao i posebne pažnje novinara dok radi tekstove“, izjavio je Bodrožić agenciji Beta.
Dodao je da žrtve prolaze kroz novu traumu, te da to novinar mora da ima na umu kad ovakve stvari objavljuje.
„To zagađivanje javnog prostora je dugo prisutno i ovo je možda kulminacija. Ljudi ne vode računa o javnom interesu nego o klikovima i tiražima“, rekao je on. Dodao je da bi tužilac mogao da proveri da li je prekršen neki zakon.
UNS: Ponovno traumatizovanje žrtava
Udruženje novinara Srbije (UNS) izrazilo je protest zbog objavljivanja intervjua u Informeru sa višestrukim silovateljem koji je u zatvoru zbog ovih krivičnih dela proveo skoro tri decenije zato što se ovim sadržajem ponovo uznemiravaju njegove žrtve kao i sve žene koje su pretrpele neki oblik nasilja.
Udruženje je istaklo da tvrdnja Informera da se „intervjui poput ovog rade svuda u svetu – da bi narod video kako razmišljaju zločinci“ nije opravdanje za objavljivanje medijskog sadržaja u kome silovatelj evocira detalje krivičnog dela, jer se time žrtva ponovo traumatizuje.
U saopštenju se podseća da razgovor sa bivšim osuđenicima ili sa onima koji su na izdržavanju kazne nije zabranjen, ali da novinare i medije Kodeks novinara obavezuje na duh saosećanja sa žrtvama i upozorava da se tako nastalim medijskim sadržajem ne smeju ni na koji način uznemiravati žrtve krivičnih dela.
Osuda i Autonomnog ženskog centra
Autonomni ženski centar osudio je objavljivanje intervjua sa višestrukim osuđivanim silovateljem Igorom Miloševićem u dnevnom listu Informer i na njihovom YouTube kanalu.
„Objavljivanje ovog intervjua predstavlja šamar pre svega svim ženama koje su preživele seksualno nasilje od dotičnog, ali i svima onima koje već danima ulažu energiju u osmišljavanje taktika za bezbedno hodanje ulicama Beograda, jer sistemska zaštita ne postoji i osećaju da su prepuštene same sebi“, naveo AŽC u saopštenju.
Kako se navodi, tačan je argument redakcije Informera da mnogi mediji širom sveta intervjuišu silovatelje i ubice kako bi javnost mogla da razume kako oni razmišljaju, ali da konkretni intervju u Informeru ne služi toj svrsi, jer mu nedostaje kontekst i senzibilitet, kao i profesionalnost i da isključivo doprinosi ne samo relativizaciji, već i direktnoj promociji zločina silovanja i osuđenog silovatelja.
Autonomni ženski centar će se zbog ovog slučaja u toku dana obratiti i Savetu za štampu i Ministarstvu kulture i informisanja, a pozvao je i poverenicu za zaštitu ravnopravnosti, zaštitnika građana, predsednicu Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i novinarsku struku i udruženja da reaguju u svojoj nadležnosti kako bi se umanjila učinjena šteta i kako se ovo ne bi ponovilo.
„Promocija nasilnika za osudu“
Istovremeno, i Mreža za demokratski dijalog ocenila je da se posle jučerašnjih naslova u novinama Informer još jednom „pljunulo u lice svim žrtvama nasilja, a prvenstveno ženama koje su bile žrtve silovatelja koji je dobio svoj medijski prostor“.
Mreža za demokratski dijalog ističe da ovakva promocija nasilnika „zaslužuje najoštriju osudu ne samo šire javnosti već države koja beskompromisno treba da reaguje i zabrani svako dalje pisanje i postojanje novina Informer“.
„Bez obzira na činjenicu da ovo nije prvi put da žrtve nasilja prolaze dodatne krugove pakla zbog nesavesnih novinara i novinskih kuća u čije ime ih iznova zlostavljaju, jedan mora biti presudan. Nisu novine Informer jedine koje bez imalo srama i etike brinu jedino o klikovima, a na račun žrtava, ali su sigurno prve koje treba da odgovaraju za štetu koju proizvode“, ističe se u saopštenju.
Koalicija za slobodu medija: „Informer“ prekršio Kodeks novinara Srbije
Koalicija za slobodu medija osudila je objavljivanje intervjua u listu „Informer“ sa osuđenim serijskim silovateljem Igorom Miloševićem, koji je upravo izašao iz zatvora, navodeći da „problem predstavlja način na koji je urađen intervju u kojem Milošević opisuje kako je vršio različita krivična dela, i kako se tada osećao“.
„Koalicija smatra da je u ovom tekstu prekršen Kodeks novinara Srbije jer je davanje medijskog prostora silovatelju na ovaj način nedopustivo i ne postoji nikakav javni interes koji se ovakvim pristupom može opravdati“, navodi se u saopštenju koje je prosledila Slavko Ćuruvija Fondacija.
U saopštenju se ističe da „novinar nikada ne sme da zloupotrebi emocije drugih ljudi, njihovo neznanje ili nedovoljnu sposobnost rasuđivanja, što je ovde slučaj“, kao i da je „s novinarskom profesijom nespojiva svesna zloupotreba sagovornika, ali i nepažnja čija bi moguća posledica bila zloupotreba sagovornika.
„Koalicija takođe smatra da su ovim tekstom retraumatizovane žene, pre svega one koje su preživele njegovo nasilje, ali ne samo one, već i sve žene koje su doživele neki oblik seksualnog nasilja“, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da je širi problem to što se Milošević našao na slobodi bez adekvatnog programa resocijalizacije što je dovelo do straha građana koji objavljuju slike njegovog kretanja, a pojedini mediji prenose, „što se kosi sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti“.
Koalicija je pozvala i Ministarstvo kulture i informisanja, u čijoj nadležnosti je sprovođenje Zakona o javnom informisanju i medijima, da iskoristi svoje nadležnosti jer je spornim tekstom i prekršen pomenuti Zakon.
Koaliciju za slobodu medija čine Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“ i Slavko Ćuruvija Fondacija.
Organizacije osudile intervju sa silovateljem: Pljuvanje u lice i šamar žrtvama
SAOPŠTENJE ZA JAVNOST
Informer ponizio žrtve i uznemirio javnost
Savet za štampu upozorava da je objavljivanjem ispovesti osuđenog silovatelja koji je odslužio zatvorsku kaznu, list Informer prekršio više tačaka Kodeksa novinara Srbije i – suprotno načelu odgovornosti medija – ponizio žrtve, uznemirio javnost i zastrašio svoje čitaoce.
Pozivamo redakciju Informera da u svom radu počne da poštuje profesionalne standarde, ljudska prava ljudi o kojuma izveštavaju i da se, pre svega, vodi javnim interesom.
Sve to izostalo je u ovom slučaju, dodatno degradiralo medijsku scenu i ugled medija u Srbiji.
Upravni odbor Saveta za štampu
U Upravnom odboru Saveta za štampu su predstavnici: Asocijacije medija, Lokal presa, Nezavisnog udruženja novinara Srbije i Udruženja novinara Srbije.
Najava sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 29.09.2022
Sednica Komisije za žalbe Saveta za štampu biće održana u četvrtak, 29. septembra u 18 sati u prostorijama Saveta za štampu.
Komisija će razmatrati sledeće žalbe:
2.UG „Lekari roditelji za nauku i etiku“ – Blic.rs
Sednica je otvorena.
Odluke sa 126. sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu održane 25.08.2022
- Jasmina Andrić protiv portala Žig info- žalba rešena prekršaj Kodeksa
- Velimir Bulatović protiv portala Infovranjske- žalba rešena prekršaj Kodeksa
- Civil Right Defenders protiv magazina Pečat – žalba rešena prekršaj Kodeksa
- Zlatko Čobović protiv dnevnog lista Alo – žalba rešena prekršaj Kodeksa
- Zlatko Čobović protiv portala Informer.rs- žalba rešena prekršaj Kodeksa
- Zlatko Čobović protiv portala Objektiv.rs- žalba rešena prekršaj Kodeksa
Zapisnik sa sto dvadeset šeste sednice održane 25.08.2022
SAVET ZA ŠTAMPU
Komisija za žalbe
Br.127
25.8.2022.
Beograd
ZAPISNIK
Sa 126. sednice Komisije za žalbe, održane 25.8.2022. godine u 18 sati u prostorijama Saveta za štampu
Prisutni članovi Komisije: Jelka Jovanović, Olivera Milošević, Snežana Andrejević, Nadežda Budimović, Vlado Mareš, Dragan Đorđević, Marija Babić (umesto Tamara Skrozze), Zlatko Čobović, Jelena Petković i Bojan Cvejić
Odsutni članovi Komisije: Vida Petrović Škero
Ostali prisutni: Una Grekulović, novinarka „Cenzolovke“ i Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu
Dnevni red:
1.Razmatranje žalbe Civil Right Defenders na tekst objavljen u magazinu „Pečat“
2.Razmatranje žalbe Zlatka Čobovića na tekstove objavljene u listu „Alo“ i na portalima „Objektiv.rs“ i „Informer.rs“
3.Razmatranje žalbe Jasmine Andrić na tekst objavljen na portalu „Žig info“
4.Razmatranje žalbe Velimira Bulatovića na tekstove objavljene na portalu „Infovranjske“
Odlukom NUNS-a, na ovoj sednici je, umesto odsutne Tamare Skrozze, tu organizaciju predstavljala Marija Babić.
Predsedavajuća Jelka Jovanović je na početku sednice rekla da su pred Komisijom ne baš lake odluke, naročito o druge dve žalbe, budući da je reč o medijima koji su progonjeni na političkoj osnovi, ali koji su se, ovoga puta verovatno ogrešili o Kodeks novinara.
1.Zastupnik CRD Goran Miletić podneo je žalbu zbog teksta kojim se, kako je naveo, širi diskriminacija i krše osnovna ljudska prava pripadnika LGBT zajednice, jer se u tekstu implicira da će oni širiti zarazu, tačnije majmunske boginje. Dragan Đorđević se izuzeo iz rasprave i odlučivanja, zbog, kako je rekao, potencijalnog sukoba interesa, jer organizacija u kojoj radi ima ugovorni odnos sa Civil Right Defenders. U toku rasprave, Jelka Jovanović je rekla da je tekst usmeren protiv LGBT osoba i da je pristrasan i jednostran, a autor se nije potrudio da pozove organizatore, odnosno da čuje drugu stranu. Zlatko Čobović je ukazao da se već samim naslovni blokom sugeriše zaključak da će skup biti zdravstveno poguban i već time, kako je intoniran, predstavlja prekršaj Kodeksa. Rekao je da je to što se žalilac nije prethodno obratio redakciji, kako ističe autor teksta, nije obaveza nego pravo, koje može da iskoristi, a i ne mora, kao i da ne smatra da se razvijanju debate doprinosi tako što prvo nekoga uvredite, a onda čekate da on odgovori, umesto da stupite sa njim u kontakt pre objavljivanja teksta. Vlado Mareš je ocenio da je reč o anti- LGBT sadržaju, koji odražava egizbicionizam, inače jako rasprostranjen među novinarima – da imaju potrebu da se izjasne o nečemu. Autor teksta trpa u isti koš „babe i žabe“ i paradu ponosa dovodi u vezu i sa eventualnom zarazom i sa američkom agresijom, iznosi niz besmislica i krši Kodeks. Nakon rasprave, Komisija je jednoglasno odlučila da su prekršene tačka 1 poglavlja I, tačka 1 poglavlja IV i tačka 4 poglavlja V, kao i tačka 8 poglavlja VI.
- Član Komisije za žalbe Zlatko Čobović podneo je žalbu zbog tekstova u kojima se, zbog toga što nisu dozvolili Aleksandru Vučiću da poseti Jasenovac, hrvatski državni zvaničnici vređaju i nazivaju ustašama. Zlatko Čobović je bio isključen iz rasprave i odlučivanja. Snežana Andrejević je rekla da će i ovoga puta ostati uzdržana i da neće učestvovati u raspravi, kao i u ranijim slučajevima kada su podnosioci žalbe bili članovi Komisije. Vlado Mareš je ocenio da je dobro što je podneta žalba na ove tekstove, kao i da se saglasan da je njima prekršen Kodeks. Po njegovom mišljenju, ovo su gluposti, forsiranje preko medija nečega što navijači viču jedni drugima. To dovikivanje „ustaše“ i „četnici“ vidljivo je i u političkim igrama između Beograda i Zagreba i zabavlja narod. Ali je sramota da mediji u tome učestvuju i da paušalno nazivaju nekoga četnicima ili ustašama. Nadežda Budimović je zaključila da uredniku lista „Alo“ očigledno nija jasno šta je posao Saveta za štampu i da je neprihvatljivo da se kršenje Kodeksa pravda time „zašto oni mogu, a mi ne možemo“. Olivera Milošević je, međutim, istakla da u ovom slučaju stiče utisak da nije reč o tome da neko ne razume šta je čiji posao i nadležnost, već da, u najmanju ruku, postoji zla namera, jer je valjda i onima koji se ne bave novinarstvom jasno da ne može Savet za štampu koji je u Srbiji da odlučuje o hrvatskim medijima. Rekla je i da je praksa da se javno, kroz objavu u novinama odgovara Savetu sa ciljem da se diskredituje pre odlučivanja, nedopustiva. Kad je reč o tekstovima u sva ti medija, podsećaju na ratno huškačko novinarstvo, bez obzira što dolazi i sa druge strane. Ukazala je i na to da urednik lista „Alo“ kaže da novine uređuju po meri svoje publike i postavila pitanje koliko su sami oni kreirali i stvorili takvu publiku upravo ovakvim tekstovima. Jelena Petković je navela da je ova rasprava u Savetu ogledalo naše medijske zajednice, a to kakva će biti reakcija u Zagrebu je ogledalo hrvatske medijske zajednice. Dodala je da razume emotivnu reakciju urednika, ali da su mediji morali da vode i računa o tome kakve posledice ovakvo pisanje i podizanje tenzija može imati po Srbe u Hrvatskoj. I upitala da li se i ti čitaoci računaju kada se govori o pisanju po meri čitalaca. Jelka Jovanović je istakla da je ovde reč o klasičnoj političkoj propagandi, koja nije zasnovana na činjenicama, već je to govor sračunat na podizanje tenzija, koji izaziva posledice po manjine u obe države. Posle diskusije, Komisija je, u tri odvojena glasanja, sa devet glasova „za“ i jednim „uzdržanim“ odlučila da su „Alo“, „Informer“ i „Objektiv“ prekršili tačku 1 poglavlja I i tačke 1 i 6 poglavlja IV.
- Jasmina Andrić, majka deteta koje trenira borilačke veštine, žalila se na to da autor teksta izjednačava decu iz određenih klubova sa „Hitlerjugendom“. Bojan Cvejić je rekao da misli da Kodeks jeste prekršen, reč je o nečemu što je „malo više od metafore“ i potpuno je neprimereno poređenje. Naglasio je da uz tekst objavljena i fotografija na kojoj se vidi kukasti krst što je posebno neprihvatlivo. Nadežda Budimović je tekst ocenila kao rezultat nedostatka dobrog ukusa, koji liči na politički pamflet. Rekla je da je bila zaprepašćena da se problem s vlasnicima kluba prebacuje na decu. Dodala je da je strašno to što su pretrpeli novinari ovog portala, za šta imaju podršku čitave medijske zajednice, ali nije dobro da ovako pišu, jer su potpuno promašili i ideju i metu i sve profesionalne standarde. Dragan Đorđević je takođe rekao da je promašaj stavljati decu u ovakav kontekst i da mu je žao što je medij koji radi veoma važan posao u toj lokalnoj zajednici, ovako promašio i prekršio Kodeks.Vlado Mareš se, međutim, nije saglasio sa ovim, rekao je da su termini poput „hitlerjugend“ „toliko izanđali da više ne izazivaju ni treptaj kod čitalaca“ i da je ovde samo reč o pokušaju (ne najsrećnijem) da se tekst učini živopisnijim. Po njegovom mišljenju, tekstom nije prekršen Kodeks, a ostalo je stvar ukusa. Dodao je i da je jasno da je reč o političkom obračunu i verovatno jednom u seriji tekstova, kojima autor ukazuje na pokušaj političke manipulacije u vezi sa učeščem na turniru. Olivera Milošević je istakla da se „duboko ne slaže“ sa ovim ocenama i da ne zna kako je autor uopšte došao na ideju da jedan politički sukob stavlja u kontekst Drugog svetskog rata i nacizma, samo da bi objasnio da je na takmičenju u borilačkim veštinama trebalo da učestvuju i neregistrovani sportski klubovi.Naglasila je da je reč o novinarima koji su pretrpeli napade i na život i na imovinu, da medijska zajendica to niti zaboravlja, niti minimizira, ali to ne sme da bude razlog da ovako krše Kodeks. Zlatko Čobović je rekao da je „jedan mali povod iskorišćen za bezvezni tekst“ i da je poređenje koje je napravljeno potpuno nepotrebno, te da je reč je o „profesionalnom silovanju teme“. U čemu je problem Komisija je više saznala iz odgovora autora na žalbu, nego iz teksta, u kojem ništa nije objašnjeno. Jelena Petković se saglasila sa ovim, dodajući da će čitaoci pamtiti tekst i fotografiju i neće se ni sećati šta je bio povod za tekst. Dodala je da je u svojoj novinarskoj karijeri obavila dosta razgovora sa porodicama žrtava Drugog svetskog rata i da joj je apsolutno neprihvatiljivo da se to ovako bagateliše. Naglasila je da je strašno sve što se dogodilo novinarima „Žig infa“, ali „i kad su ljut moraš da biraš rečnik, jer ćeš promašiti metu, a povredićeš neke ljude“. Bojan Cvejić je odgovorio na tvdnju Vlada Mareša da na tekst čitaoci neće ni trepnuti, objasnivši da je nekoga očigledno povredio čim je podneta žalba Savetu. Snežana Andrejević je istakla de je tekst, uz sve što je rečeno, neprofesionalan, jer bi se očekivalo da će se medij, koji je bio žrtva političkih obračuna, izdići iznad toga ko je vlasnik kluba i objasniti čitaocima zašto na takmičenju ne može da učestvuje neregistrovan klub. Ako je novinar profesionalac, trebalo je da zove organizatore da se raspita kako je moguće da se takvi klubovi takmiče sa profesionalnim klubovima, a ne da se sve svede na to da je vlasnik u srodstvu sa predsednikom opštine. Da je sve objašnjeno, ne bi bilo razloga za nezadovoljstvo u vezi sa tim ko može, a ko ne može, da se takmiči i time bi smirio tenzije i roditeljima objasnio u čemu je problem. Jelka Jovanović je rekla da joj višedecenijsko novinarsko iskustvo ne dozvoljava da se izjasni kao Mareš, uprkos svim pretnjama i napadima koje su doživeli novinari „Žig infa“, te da zaista ne razume kako je autor teksta našao vezu između borilačkih klubova, Pionira i Hitlerjugenda. Centralna tema je zloupotreba javnih sredstava, a toga u tekstu uopšte nema. Da je u tekstu spojeno nespojivo, kao i da je Kodeks prekršen mislila je i Marija Babić. Dodala je i da se u odgovoru na žalbu govori o nekim ličnim odnosima, koji, i ako postoje, ne smeju da dovedu do prekršaja Kodeksa. Nakon rasprave, Komisija je sa devet glasova „za“ i jednim „protiv“ odlučila da su prekršene tačka 1 poglavlja V i tačka 6 poglavlja IV.
4.Velimir Bulatović podneo je žalbu zbog pet tekstova, ukazujući na to da je prekršeno više tačaka Kodeksa, jer su objavljenje neistinite informacije, kao i uvrede na njegov račun. Vlado Mareš je, u toku diskusije, rekao da Kodeks nije prekršen. Načinjena je samo jedna greška, ali je ona mogla da se ispravi da je žalilac dostavio demanti redakciji, umesto što se obratio odmah Savetu. I ovom, kao i u prethodnom slučaju, postoji politička pozadina, među političarima postoji neskrivena želja da se novinarima zapuše usta da se ne bave njihovim „privatno-javnim partnerstvima“. Dodao je da Savet mora da poradi i na ispravljaju pogrešnog uverenja da demanti ne služe ničemu i da od toga nema nikakve koristi, što nije tačno. To je takođe politikantski manir da bi se mediji naružili, a nasuprot tome stranci uvek u dve, tri rečenice napišu demanti, te bi Savet trebalo da institut demantija i ispravke promoviše i da se ukazuje da je to dobro i za medije i za žalioce. Zlatko Čobović je naveo da je žalba konfuzna i da je saglasan sa Vladom da postoji jedna greška, ali da je zbog toga prekršen Kodeks. U ostalim tekstovima, nije pronašao nikakav prekršaj. Napisali su cenu po kojoj je navodno kupljen plac, na osnovu nečije izjave, nisu ništa proverili, nemaju dokument, a činjenica da u odgovoru na žalbu nisu to ni pomenuli, govori o tome da su svesni svoje greške. Moguće je da je tu grešku bilo lako ispraviti, ali to nisu uradili. Nadežda Budimović je istakla da nije poenta u tome da pozivamo sagovornike da ispravljaju novinare, nego da se tekstovi pišu odgovorno i onako kako to nalaže Kodeks, što se u ovom slučaju nije dogodilo. Tekst je napisan površno i paušalo i bez navođenja izvora, što je takođe neka vrsta prekršaja. Ukazala je na to da i mediji koji odgovorno i dobro rade i svakodneno se bore sa pritiscima vlasti, moraju da vode računa o profesionalnim standardima i da rade temeljito. Jelena Petković je navela da postoji i problem sa komentarima, koji su veoma neprimereni. Rekla je da problem i to što se vodi i postupak zbog falsifikata i da bi novinari možda i u idealnoj situaciji, objavili falsifikovan dokument, ali da je ovde definitivno napravljena greška, koja nije ispravljena. Olivera Milošević je rekla da je u Vranju armosfera veoma uzavrela zbog svega što se dešava i u vezi sa „OK radiom“ i sa „Infovranjskim“, koji su proganjani, ali da to ne sme da bude opravdanje za kršenje Kodeksa. Nema, naravno, opravdanja ni za vređanje novinara, ali se tekst ne može pisati tako površno, bez dokumenata, dokaza i validnih sagovornika, naročito ako hoćete da se bavite istraživačkim novinarstvom. Bojan Cvejić se osvrnuo na Marešovu tvrdnju da greška može lako da se ispravi. Rekao je da najveći broj ljudi tekst pročita u prvim satima po objavljivanju, tako da odgovor kasnije mnogi neće videti, pa, nažalost, nije baš ni lako ispraviti grešku. Takođe je ukazao da odgovor redakcije u vezi sa komentarima čitalaca da „to nije njihovo mišljenje, nego građani tako misle“ govori da onaj ko je pisao taj odgovor nije baš upoznat sa Kodeksom, kao ni sa smernicama za onlajn medije. Sa tim da je Kodeks prekršen saglasili su se i Marija Babić i Dragan Đorđević, koji su takođe ukazali i na specifičnu situaciju u kojoj taj medij radi u Vranju, kao i na činjenicu da pokreće neke ozbiljne teme od značaja za lokalnu sredinu. Snežana Andrejević je objasnila da je kupoprodajnu ugovor dokument koji je javno dostuipan i proverljiv i da bi i to trebalo naglasiti u obrazloženju odluke. Komisija je, po okončanju diskusije, sa devet glasova „za“ i jednim „protiv“ odlučala da su prekršene tačka 1 poglavlja I i tačka 6 poglavlja IV.
Sednica je završena u 19.30 sati.
Zapisnik vodila Predsedavajuća
Gordana Novaković Jelka Jovanović