sofija

Sindikat RTS-a „Nezavisnost“ žalio se na tekst pod naslovom „Sindikat RTS-a zahteva kovid dodatak?! Tužbom traže novac iz džepova građana zbog straha od zaraze tokom pandemije korona virusa“ koji je 7. aprila objavljen na veb adresi medija Blic.

U tekstu Blica je, između ostalog navedeno da je „Sindikat RTS „Nezavisnost“ pozvao svoje članove da tužbom traže dodatna sredstva koja bi se isplatila iz džepova građana Srbije zbog, kako navode, neisplaćenog novca za rad pod rizikom u vreme pandemije koronavirusa. U prevodu, sindikat poziva članove da naplate „kovid dodatak“ iz džepova građana, a pritom ne žele zvanično da odgovore na pitanje na osnovu čega traže isplatu.“

Iz Sindikata RTS-a Nezavisnost kažu da nikada nisu pozvali svoje članove da traže dodatna sredstva koja bi se isplatila iz „džepova građana Srbije“, već da je Sindikat svoje članove pozvao da iskoriste svoja prava iz kolektivnog ugovora, kojim je predviđena isplata dodatka zaposlenima koji rade za vreme epidemije i zaraznih bolesti.

Oni smatraju da je ovim tekstom „povređena obaveza novinara da tačno i objektivno izvesti o događajima od interesa za javnost poštujući pravo javnosti da sazna istinu i držeći se osnovnih standarda novinarske profesije, kao i da se suzdrži od objavljivanja neosnovanih optužbi i kleveta.“ Takođe, navode da je uredniku onlajn redakcije Blica poslat zahtev za odgovor, odnosno, demanti koji nikada nije objavljen, te je povređena i obaveza novinara da poštuje pravo na odgovor.

Redakcija Blica Komisiji nije dostavila odgovor na žalbu.

U diskusiji na sednici predstavnica javnosti Vida Petrović Škero rekla je da je saglasna sa predlogom.

„Ovo je klasično pravljenje uznemirenja. Demanti koji nije štampan je vrlo korektno napisan sa pravim objašnjenjem, a ne u svađalačkom tonu koji bi izazvao neki otpor Blic-a, tako da je očigledno da postoje kršenja koja su predložena i ja se sa ti predlogom u potpunosti slažem“, navela je Vida Petrović Škero u svom izlaganju.

Jelena Petković iz UNS-a dodala je da je tekst tendenciozno napisan, da novinar koji je pisao tekst u Blic-u nije dobro razumeo kako funkcioniše kolektivni ugovor i da je bilo potrebno da se više o tome informiše.

Ostali članovi Komisije složili su se sa iznetim ocenama i jednogasno su doneli odluku da je Blic u ovom slučaju prekršio Kodeks.

Opasno širenje stereotipa u medijima

Članice neformalnog Udruženja građana Slovakinje nisu „zuske“, ni kućne pomoćnice, ni „totice“, ni „skotice“ tražile su uklanjanje tekstova „Vredne Zuske kućni budžet drže spremanjem prestoničkih stanova“ sa Dnevnikovog sajta i „Vojvođanske priče: Kovačica – u Totica zlatne ruke“, objavljenog na portalu Novosti.rs, što su Novosti naposeltku učinile.

U žalbi je navedeno da se u tekstovima “pripadnice slovačke nacionalne manjine  nazivaju pejorativno „zuske“ i „totice“. U oba članka, prezentovan je i opasan stereotip o Slovakinjama tj. spajane su teme  koje apsolutno nemaju veze jedna sa drugom (nacionalna pripadnost i posao kućne pomoćnice).”

Predstavnica NUNS-a Tamara Skrozza složila se da je u ovom slučaju prekršen Kodeks i navela da u društvu zaista postiji stereotip prema kome se Slovakinje identifikuju sa čistačicama.

„U Beogrdu postoji još dodatni stereotip da su one skuplje od drugih jer su pedantnije, tako da ima i nadogradnja tog stereotipa i ne bi me iznenedilo da se tako nešto pojavi u medijima“, objasnila je Skrozza.

Predstavnica javnosti u Komisiji za žalbe Saveta za štampu Snežana Andrejević složila se sa predlogom.

„Zaista se radi o stereotipu i ja ne mogu da shvatim da neko nekorektnim govorom imenuje grupe koje se bave bilo kojim pozivom“, navela je Andrejević.

Jelena Petković iz UNS-a rekla je da je ovo primer nasleđenog stereotipa i da novinari nisu bili svesni da žigošu nekoga.

„Bila je emisija u kojoj se ti novinari šale na tu temu. Apsolutno sam ubeđena da oni to ne rade iz zle namere. Oni nisu svesni da su nasledili jedan stereotip koji je grozan. Neko treba da im skrene pažnju i zato mislim da treba da pošaljemo poruku“, apelovala je Petković.

Komisija je u ovom slučaju, takođe, jednoglasno odlučila je postoji kršenje Kodeksa.

Zloupotreba emocija, neznanja i sposobnosti rasuđivanja

Članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Tamara Skrozza podnela je žalbu protiv magazina Stori koji je 20. aprila 2022. objavio tekst „Potresne fotografije i ispovest! Milica Pavlović: Alchajmer je kod moje voljene bake uzeo maha, VIŠE ME NE PREPOZNAJE“.

Ona je u žalbi konstatovala da je pevačica Milica Pavlović u intervjuu iznela niz podataka koji se tiču zdravstvenog stanja njene bake, iako ova nije u stanju da odobri ili na bilo koji način utiče na taj postupak. Kako je navela, uprkos tome što bi tekst mogao da se protumači kao pokušaj senzibilzacije javnosti, ona smatra da je prekršeno parvo na privatnost, dostojanstvo i integritet ljudi o kojima piše i da novinar nikada ne sme da zloupotrebi emocije drugih ljudi, njihovo neznanje ili nedovoljnu sposobnost rasuđivanja.

Bojan Cvejić iz Asocijacije medija rekao je da je u ovom slučaju prekršen Kodeks, i kao u prethodnoj žalbi i ovde se radi o neznanju novinara bez zle namere.

„Ali svakako je reč o zloupotrebi jedne osobe koja nije bila svesna te svoje medijske izloženosti i posebno me brine to što je ona zloupotrebljena za promociju javne ličnosti kojoj je bila potrebna medijska promocija. Možda su oni hteli da to bude neka topla ljudska priča, ali iz neznanja novinara je neko zloupotrebljen “, obrazložio je svoju odluku Bojan Cvejić.

Predstavnica javnosti Vida Petrović Škero smatra da novinari moraju znati da fotografije ne smeju da se objavljuju bez saglasnosti lica koje je na fotografijama, a da lice koje boluje od određenih bolsti nije u stanju da da saglasnost.

Zlatko Čobović iz Asocijacije medija, takođe se složio sa predlogom.

„Želim da ukažem na dve stvari u ovom slučaju. Prva je da nije bitno da li su urednik ili novinar imali nameru, bitno je ono što mi vidimo, što je izašlo javno. I druga stvar koja nije bitna je da li je žena koja je na fotografiji rođaka ove druge. Ko god da se pojavi u takvom kontekstu na takvoj naslovnoj strani ne može se pravdati time“, rekao je Čobović.

U ovo slučaju prekršeni su i Zakon o informisanju i medijima jer se ne radi o javnoj ličnoti kao i Zakon o zdravstvenoj zaštiti, smatraju članovi Komisije za žalbe.

Jednoglasna odluka Komisije je da je magazin Stori prekršio Kodeks.

Objavljivanje sudskih dokumenata koja se tiču maloletnih lica

S.N. podnela je novu žalbu protiv portala Rešetka zbog teksta „Tužilaštvo u Leskovcu podiglo optužnicu protiv majke koja je krvnički tukla svoju decu”, u kom se ona sumnjiči za nasilje nad decom. Ona tvrdi da se protiv nje vodi kampanja u dogovoru sa ocem dece.

U žalbi je navedeno da je u spornom tekstu otkriven njen identitet i identitet deteta, da su iznete stvari koje nisu tačne, kao na primer da je staratreljstvo dato ocu i da je  protiv nje podignuta optužnica.

U odgovoru na žalbu glavni i odgovorni urednik Rešetke Dragan Marinković naveo je da nije tačno da oni vode kampanju protiv nje i da je njen identitet zaštićen. Najavio je da će i dalje pratiti ovaj slučaj.

“Novinari Rešetke su „sporni“ tekst objavili na osnovu činjeničnih dokaza i nakon ustupljenih papira iz Osnovnog suda u Leskovcu (a koje vam dostavljamo u prilogu). Inače, da su deca poverena na starateljstvo ocu potvrđeno nam je u leskovačkom Centru za socijalni rad, što možete i sami proveriti”, navedeno je, između ostalog, u odgovoru na žalbu.

Predstavnica Lokal presa Zorica Višnjić smatra da je identitet majke i deteta ipak posredno otkriven.

“U tekstu ima sasvim dovoljno elemenata da se u tako maloj sredini zna o kome je reč, pogotovo što su oni u tom tekstu podsetili na sam događaj, tako da tu nema nikakvog skrivanja identiteta”, rekla je Zorica Višnjić.

Članovi Komisije su se složili da poseban problem u ovom slučaju predstavlja objavljivanje sudskih dokumenata u postupku koji je zatvoren za javnost.

Predstavnica javnosti Snežana Andrejević naglasila je da je u porodično-pravnim sporovima isključena javnost.

„Sud nije ovlašćen, ni pod kojim uslovima, osim strankama i njihovim punomoćnicima, da dostavlja nepravosnažnu odluku, pa ni tužilaštvo, ni organ starateljstva. Pravosnažnu odluku jedino sud može da dostavi organima starateljstva da upiše u evidenciju koja nije javna. Ni pod kojim uslovima sudske odluke se ne mogu objavljivati“, objasnila je Snežana Andrejević. Ona je dodala da onaj ko je omogućio da dokumentaciju dobije neko ko nije stranaka u postupku treba krivično da odgovara.

Odluka o kršenju Kodeksa novinara Srbije doneta je jednoglasno uz napomenu da je ovo drugi put da Komisjija donosi istu odluku jer Rešetka nije promenila način izveštavanja

Snimak sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu