Odluke sa 122. sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu održane 31.03.2021
- Roma World, A11 protiv dnevnog lista Danas- Komisija nije uspela da usaglasi odluku
- OMV Srbija DOO protiv portala Informer- Žalba rešena prekršaj Kodeksa
sofija
About sofija
Posts by :
Zapisnik sa sto dvadeset druge sednice održane 31.03.2022
SAVET ZA ŠTAMPU
Komisija za žalbe
Br.123
31.3.2022.
Beograd
ZAPISNIK
Sa 122. sednice Komisije za žalbe, održane 31.3.2022. godine u 18 sati u prostorijama Saveta za štampu.
Prisutni članovi Komisije: Olivera Milošević, Zorica Višnjić,Vlado Mareš, Dragan Đorđević, Vida Petrović Škero, Jelka Jovanović, Tamara Skrozza, Bojan Cvejić, Zlatko Čobović i Jelena Petković
Odsutni članovi Komisije: Snežana Andrejević
Ostali prisutni: Milan Stokanović, student novinarstva i Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu
Dnevni red:
1.Razmatranje žalbe OMV Srbija d.o.o. na tekst objavljen na portalu „Informer.rs“
2.Razmatranje žalbi Udruženja građana Roma – Roma World i Inicijative za ekonomska i socijalna prava A-11 na tekst objavljen u dnevnom listu „Danas“
1.U žalbi OMV navedeno je da je objavljena neistinita i neproverena infomacija da OMV laže da je maxx motion dizel otporan na -38, kao i da „Informer.rs“ nije objavio odgovor, koji su redakciji slali čak tri puta, te da su time prekršene tačke 1 i 4 poglavlja I i tačka 6 poglavlja IV. U toku kraće rasprave, Tamara Skrozza je rekla da veruje da je prekršena tačka 5 poglavlja I, jer su iznete optužbe koje nisu potkrepljene nikakavim dokazima, a da je saglasna sa predlogom odluke u vezi sa tim da Komisija ne može da utvrđuje da li je tvrdnja o kvalitetu goriva tačna ili ne. Dodala je da je u istom mediju već objavljen sličan tekt o „Knez petrolu“, da bi narednog dana objavili afirmativan tekst o vlasniku te firme, što sve izaziva sumnju u nameru redakcije. Sličnog mišljenja bio je i Bojan Cvejić, koji je istakao da mu je bilo čudno da se medij uopšte bavi takvom temom na ovakav način. Komisija je, potom, jednoglasno odlučila da su prekršene tačka 5 poglavlja I i tačka 6 poglavlja IV, zbog neobjavljivanja odgovora i kršenja kulture i etike javne reči.
2.Odvojene žalbe na isti tekst podnele su organizacije – Udruženje građana Roma – produkcija Roma World i Incijativa za ekonomska i socijalna prava A-11. U obe žalbe je navedeno da su kolumnom Marka Vidojkovića prekršene odredbe Kodeksa koje se odnose na zabranu diskriminacije i obavezu poštovanja privatnosti, dok je A-11 smatrala da su prekršene i odredbe iz poglavlja Istinitost izveštavanja. Iz rasprave i odlučivanja o ovoj žalbi bili su izuzeti Jelka Jovanović i Bojan Cvejić, zaposleni u listu „Danas“. Vida Petrović Škero je, u toku debate, ocenila da tekstom nije prekršen Kodeks. Objasnila je da nije reč o klasičnom novinarskom napisu, već o kolumni, čije navode niko nije osporio, a čiji je cilj bio da se ukaže na zloupotrebu ugrožene kategorije, kako bi se javnost pobunila protiv toga. A ne da zabranimo tekst i da ćutimo o pojavi. Rekla je da se ne može, zbog zaštite nečijeg prava, ugroziti sloboda mišljenja i osporavati način tog mišljenja, te da se redakcija izvinila onima koji su se osetili povređenima. Zorica Višnjić je, takođe, smatrala da Kodeks nije prekšen, jer se autor, pisac, poslužio ironijom, sarkaznom i cinizmom da bi ukazao na to kako vlast loše brine o jednoj veoma ranjivoj grupi, koja se često zloupotrebljava. Jer, svaka vlast računa na njihov glas, a da ništa ne čini da se njihov položaj popravi. Rekla je da je dva puta pročitala tekst, u razmaku od desetak dana, i da u njemu vidi empatiju, a nikako diskriminaciju, te da se autor teksta ruga stereotipima, a da je način na koji neke organizaicje pokušavaju da odbrane Rome tamo gde nema mesta odbrani uvredljiv i za medije i za Rome. Zlatko Čobović je rekao da je tekst analizirao iz drugog ugla – da li je ono što je napisano istinito, jer ako jeste, trebalo bi da je i u skladu sa Kodeksom, ali način na koji je izneta ne mora da bude. Naglasio je da su tekstu problematična tri navoda zbog načina na koji su napisani: da se na svaku protivpožarnu intervenciju odgovara sa tri nova požara, da će vatrogasci povremeno biti kamenovani, i da Romi šmrču kokain, u skladu sa tradicijom. Kolumna je satirična i ironična, u njoj ne vidi diskriminaciju, niti širenje stereotipa, govor mržnje ili pozivanje na nasilje, jer je opisana realnost koju svako može da vidi. Rekao je da ne zna da li je reč o istorijskom dogovoru vlasti i Roma, kako navodi autor, ali je činjenica da su Romi izuzeti iz primene određenih propisa. Bilo bi, zato licemerno, ako bi glasao da je prekršen Kodeks tekstom u kojem je gotovo sve tačno. Dodao je da se dvoumi da li da glasa da nije prekršen Kodeks ili da bude uzdržan, a da ne voli da bude uzdržan, niti je dosada bio uzdržan. Ukazao je i na to da je redakcija postupila etički, jer je povukla tekst i objavila sve reagovanja na tekst, i pozitivna i negativna. Tamara Skrozza se saglasila delimično sa svime što je rečeno, ali je naglasila i da to što je nešto istinito, ne znači da, po Kodeksu, može da se objavi i podsetila na slučajeve u kojima je Komisija donosila odluke da je Kodeks prekršen jer je bilo navedeno da su počinioci krivičnih dela Romi, iako je to bilo tačno. Nije, međutim, u skladu sa Kodeksom navoditi nacionalnost počinilaca krivičnih dela, ako to nema veze sa tim delom i to jeste diskriminacija. Istakla je da u Kodeksu novinara Srbije postoje dve odredbe koje se odnose na diskriminaciju i teško je uočiti u čemu se razlikuju, ali bi ovaj slučaj mogao biti dobar primer za to, jer misli da nije prekršena tačka 1 poglavlja IV, po kojoj se novinar mora suprotstaviti svima koji krše ljudska prava i zalažu se za disktiminaciju, što se, po njoj odnosi na namernu diskriminaciju, ali da jeste tačka 4 poglavlja V, po kojoj novinar mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji, pa bi možda trebalo razmisliti da se, kada se bude menjao Kodeks, ove tačke drugačije formulišu. Rekla je da je trebalo ukazati na problem političke zloupotrebe Roma, da je velika hrabrost i autora teksta i redakcije što su to uradili, ali da je to moglo da se i na drugi način, jer je, autor, teksta, kao javna ličnost morao biti svestan da bi ovakav tekst mogao nekoga da povredi. Naglasila je da on inače nije svestan toga da njegov stil, koji primenjuje i pišući novinske tekstove, može da ga dovede i pred Savet za štampu. Dodala je da veoma ceni što je i autor teksta odgovorio Savetu, kao i reakciju „Danasa“, kao i činjenicu da je ukazao na ozbiljan problem pred izbore, ali da je moralo sa više pažnje da se piše o ovoj temi. Zbog toga mora da glasa da je prekršena tačka 4 poglavlja V. Po mišljenju Olivere Milošević, prekršena je i tačka 1 poglavlja IV, tačnije smernica dva u okviru te odredbe da je novinarska profesija nespojiva sa širenjem bilo koje vrste stereotipa, a da kroz kolumnu provejava niz stereotipa. Istakla je da je, druga kolumna istog autora „Pakao u Vuka Vrčevića“ bila dovoljna da se dobro opiše pojava i ukaže na problem zloupotrebe Roma, što potvrđuje da je sve moglo da se kaže i na drugi, prihvatljiviji način, te da je prvi tekst zapravo nepotreban. Vlado Mareš je zahvalio podnosiocima žalbe na principijelnoj zaštiti prava Roma, ali je dodao da treba uzeti u obzir i okolnosti koje prate čitav slučaj, jer je važna i reakcija redakcije, koja je bila očigledno uznemirena optužbama na koje je naišla, što sve ukazuje na to da je problem rešiv. Reagovali su kao zrela redakcija – povukli su tekst, izvinili se, objavili drugi tekst i sva reagovanja u vezi sa tim. Istakao je da razume osetljivost jer je reč o stereotipima koji su najjači i najsnažniju upravo kad je reč o Romima i da je to uvek osetljivo, ali da je redakcija uspela da slučaj, ako i postoji, izgladi i da će glasati da Kodeks nije prekršen. Zorica Višnjić je dodala da ne može da se otme utisku da se autor namerno poslužio preterivanjem da bi ukazao na problem, a da nije imao nameru da podgreva stereotipe, te da misli da bi i Komisija morala da pokaže izvesnu dozu hrabrosti, koju je pokazao i on i redakcija „Danasa“ u pokušaju da se javnost uzdrma prenaglašavanjem nekih stvari da bi lakše dopreo do svesti čitalaca i podsetila da je reč o kolumni, a ne o analitičkom tekstu o položaju Roma. Vida Petrović Škero je ponovila da Komisija ne sme da zaboravi koja je njena uloga i da ne može da ugrozi jedno pravo, štiteći drugo. Cilj teksta je bio da se ukaže na zloupotrebu ranjive grupe, ironičnim i gorkim načinom pisanja i autor se na taj način bori protiv njihove zloupotrebe, ali su i on i redakcija odlučili da tekst uklone, kada su videli kakva je reakcija javnosti. Istakla je da živimo u pomalo licemernom društvu – da svi znamo kako Romi žive i da je jedina opasnost koju vidi – opasnost od ćutanja.Tamara Skrozza je, međutim, rekla da sve to može da se napiše i u tekstu koji bi napisali i potpisali novinari „Danasa“ i koji bi bio objavljen na naslovnoj strani. Redakcija za to ima i ljudskih i organizacionih kapaciteta, dakle postojao je drugi način da se o ovoj značajnoj temi piše, a oni su odabrali Markov način, što je legitimno, ali to nije jedini način. Sloboda govora je takođe ograničena nekim drugim pravima, a posebno oprezni mediji treba da butu kad je reč o Romima, koji su na razne načine diskriminisani. Izborom da se na ovakav način bave temom i sve što je potom usledilo, nažalost, sva pažnja je skrenuta na to kako je tekst napisan, umesto da se priča o onome o čemu se pisalo. Dragan Đorđević je istakao da zna da Marko Vidojković nije rasista, ali kada se pročita drugi tekst, jasno je da je mnogo učinkovitiji, ako se pogleda iz pozicije Roma. Pohvalno je to što je redakcija uradila nešto što mnogi mediji ne bi učinili, ali da mora da stvari posmatra iz pozicije Opra Roma, recimo, jer je njih tekst povredio, a njihov doživljaj je za njega dominantan pri odlučivanju i zato, nažalost, mora da glasa da je Kodeks prekršen. Jelena Petković je rekla da je jasno da ni autor teksta, ni list nisu imali nameru da nekoga povrede, što se jasno vidi i iz njihove reakcije i objašnjenja, ali da su nesvesno povredili one o kojima su pisali, te da će, nažalost, morati da glasa da Kodeks jeste prekršen jer je bitno kako se oni osećaju. A jasno je da ih je tekst povredio, da ne žele da ovako nešto pročitaju o sebi, te je način na koji je ukazano na problem očigledno bio pogrešan. Posebno je ukazala na to da je o ovom problemu progovorio književnik u svojoj kolumni, dok se tradicionalni mediji uopšte time ne bave i da o ovome, bez njegovog teksta, ništa ne bismo ni znali. Vlado Mareš je objasnio da diskriminacija može biti namerna i nenamerna, da namerne diskriminacije ima neverovatno mnogo, a takođe je veoma raširena i zloupotreba stereotipa o Romima, ali da ovde svi prepoznaju da nije reč o namernoj diskriminaciji, ukoliko ona uopšte postoji. Dodao je da bi voleo da može da, nakon ove rasprave, razgovara sa podnosiocima žalbe da vidi da li bi oni možda mislili nešto drugačije i da bi mu to pomoglo da lakše odluči, ali da i dalje misli da nije prekršen Kodeks. Nakon diskusije, za odluku da je prekršena tačka 1 odeljka IV glasala su dva člana Komisije, dok je šet bilo protiv, a za odluku da je prekršena tačka 4 odeljka V četiri člana Komsije, dok su četiri bila protiv, pa ni za jednu odluku nije bilo potrebne većine od sedam glasova.
Sednica je završena u 19.00 sati.
Zapisnik vodila Predsedavajuća
Gordana Novaković Olivera Milošević
Snimak sa sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 31.03.2022
Snimak sa današnje sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu održane u prostorijama Saveta za štampu možete pogledati na našem Youtube kanalu, putem sledećeg linka:
Savet za štampu nije doneo odluku da li je prekršen Kodeks u kolumni Marka Vidojkovića
(Izvor: Danas) Članovi Komisije za žalbe Saveta za štampu nisu doneli odluku o tome da li je u kolumni Marka Vidojkovića u dnevnom listu Danas prekršen Kodeks novinara Srbije.
Žalbe Savetu za štampu zbog diskriminacije Roma podneli su Udruženje građana Roma i Inicijativa A11, ali na večerašnjoj sednici Komisije za žalbe nije bilo dovoljno glasova da bi se donela odluka. Četiri člana Komisije glasala su da je prekršen Kodeks, a četiri da nije.
Svi su bili složni da je jasno da nije postojala namera autora teksta ni redakcije Danasa da diskriminiše romsku manjinu i da je redakcija postupila ispravno što je uklonila tekst i izvinila, ali su neki smatrali da je tekst bio pogrešno formulisan.
Vida Petrović Škero rekla je da nema kršenja Kodeksa i dodala da se ne radi o klasičnom novinarskom tekstu već o kolumni.
„Tekst je očigledno imao cilj da pokaže zloupotrebu ugrožene kategorije, kao način da se bori protiv diskriminacije. Mi smo licemerno društvo, jer svi znamo kako žive, a ne smemo to da kažemo. Vidim opasnost od ćutanja“, istakla je Petrović Škero.
Sa njom se složila i druga članica Komisije Zorica Višnjić koja je istakla da je Marko Vidojković pisac i da je ukazao ironijom i cinizmom kakav odnos vlast ima prema ranjivoj grupi koja se često zloupotrebljava, jer svaka vlast računa na njihove glasove a ne čini ništa da reši njihove egzistencijalne probleme.
„U tekstu sam osetila empatiju, ne vidim ništa diskriminatorsko“, naglasila je Višnjić.
Zlatko Čobović je ocenio da je kolumna satirična i ironična.
„Ne vidim diskriminaciju, govor mrženje, širenje stereotipa, već da je opisana realnost koju svako može da vidi“, rekao je on, dok je Vlado Mareš dodao da je u celoj priči važna reakcija redakcije Danasa koja je postupila ispravno nakon objavljenog teksta.
Tamara Skrozza delimično se složila sa svima, ali je istakla da ipak mora da glasa da je prekršen Kodeks novinara Srbije.
„Ako je nešto istina, to ne znači da je uvek u skladu sa Kodeksom i Romi su se osetili povređenima sa razlogom. Mora da se ukaže na ozbiljan problem jer postoje zloupotrebe etničkih manjina. Velika je hrabrost Marka Vidojkovića i Danasa što su na to ukazali, ali je to moglo na drugačiji način. Mislim da nisu bili svesni opasnosti i posledica ovakvih formulacija. Tekst je značajan, ali moram da glasam da je Kodeks prekršen“, ocenila je Skrozza, a sa njom se složili i Jelena Petković, Dragan Đorđević i Olja Milošević.
Iz rasprave i odlučivanja su bili izuzeti Jelka Jovanović i Bojan Cvejić koji su zaposleni u listu Danas na koji su se žalbe odnosile.
https://www.danas.rs/vesti/drustvo/savet-za-stampu-nije-doneo-odluku-da-li-je-prekrsen-kodeks-u-kolumni-marka-vidojkovica/
Najava sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 31.03.2022
Sednica Komisije za žalbe Saveta za štampu biće održana u četvrtak, 31.marta u 18 sati u prostorijama Saveta za štampu.
Komisija će razmatrati sledeće žalbe:
- OMV Srbija.d.o.o. – Informer.rs
- Roma World/ A 11- Inicijativa za ekonomska i socijalna prava – Danas
Sednica je otvorena.
Odluke sa 121. sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu održane 24.02.2021
Zapisnik sa sto dvadeset prve sednice održane 24.02.2022
SAVET ZA ŠTAMPU
Komisija za žalbe
Br.122
24.2.2022.
Beograd
ZAPISNIK
Sa 121. sednice Komisije za žalbe, održane 24.2.2022. godine u 18 sati onlajn
Prisutni svi članovi Komisije: Olivera Milošević, Zorica Višnjić,Vlado Mareš, Dragan Đorđević, Vida Petrović Škero, Jelka Jovanović, Tamara Skrozza, Bojan Cvejić, Zlatko Čobović, Jelena Petković i Snežana Andrejević
Ostali prisutni: Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu
Dnevni red:
1.Razmatranje žalbe Nataše Stojković na tekst objavljen na portalu „Rešetka.rs“
2.Razmatranje žalbe prof. dr Dragana Antića na tekstove objavljene u dnevnom listu „Blic“ i na portalu „Blic.rs“
- Razmatranje druge žalbe prof. dr Dragana Antića na tekst obajvljen u dnevnom listu „Blic“i na portalu „Blic.rs“
4.Razmatranje žalbe Slavice Stojanović, Ivane Nikolić i Marije Hrnjaz na tekst objavljen na portalu „Kurir.rs“
5.Razmatranje žalbe Jelke Jovanović na tekstove objavljene na portalima „Novosti.rs“, „Kurir.rs“ i „Blic.rs“
1.Žalbu je podnela Nataša Stojković, koju muž optužuje da je pokušala da otme decu. U okviru teksta je emitovan i video – razgovor sa mužem koji štrajkuje ispred policijske stanice, u kojem on otkriva lične podatke o njoj i deci.U toku rasprave, Tamara Skrozza je istakla su joj u vrhu najomraženijih, kad je etika u pitanju, upravo ovakvi slučajevi u kojima se ljudi svađaju preko medija, a gde se mediji u okviru kampanje, koja traje danima, svrstavaju na jednu ili drugu strani. Ovo je školski primer takve situacije, a odgovor redakcije je najblaže rečeno smešan –oni ili nisu svesni moći medija i svoje odgovornosti ili se šale. Otkrili su sve detalje i identitet ne samo žene, nego i dece. Dodala je da ovakvih slučajeva, nažalost, ima sve više, do sada uglavom kada je bila reč brakorazvodnim parnicama javnih ličnosti, a sada su to sve češće ljudi koji nisu javne ličnosti. U svakom slučaju, reč je o pojavi koja zabrinjava i koja ima užasne posledice. Vida Petrović Škero se saglasila sa tim da je Kodeks prekršen, i dodala da ne odobrava to što medij uopšte dolazi na poziv oca da uzima izjavu o tome kako se supružnici sukobljavaju, umesto da vodi računa o interesu dece. Najproblematičniji je svakako, snimak očeve izjave, koji medij nije ni morao da objavi, a posebno je porazan njihov odgovor – da će snimak ukloniti ako majka to traži i ako to urade i drugi mediji, jer bi i sami morali to da urade, da niko ne traži. Vlado Mareš je, nasuprot ovome, rekao da će glasati da Kodeks nije prekršen. Saglasio sa sa ocenom da ovakve stvari ne bi trebalo da izlaze u javnost, jer je reč o privatnim stvarima u koje ne treba „gurati nos“. S druge strane, reč je o čoveku koji je u neprilici, on traži pomoć od medija, a pomoć koju su mu pružili jeste u interesu dece. Oni su tu zbog informacije da je majka tukla decu, deca su dodeljena ocu na staranje, cela priča je jako teška, ali je suština da su mediji hteli da pomognu i da ne treba tražiti „dlaku u jajetu“, jer otkrivanje imena ne znači mnogo. Zorica Višnjić je rekla da u ovom slučaju postoji interes javnosti, pošto su već objavljeni snimci majke kako tuče decu, ali je taj interes mogao biti zadovoljen samo objavljivanjem vesti o protesu pred policijom, te da ništa preko toga, poput intervuja sa ocem, nije opravdano. Ovako se otišlo u neprihvatljivom smeru, jer mediji nastavljaju da održavaju tenzije zbog čitanosti. Zlatko Čobović je takođe mislio da je Kodeks prekršen. Rekao je da ne može i neće da ulazi u to ko je u ovom porodičnom sporu u pravu, ali da je medij, ako već nije mogao u živom prenosu da utiče na to šta će otac reći, morao da ukloni podatke koji otkrivaju identitete majke i deteta. Veruje, međutim, da je Kodeks prekršen sa predumišljaljem, jer je i u prijavi policiji ostavljeno ime deteta, iako su drugi podaci sakriveni. Nepriihvatljivo je, kako je dodao, i objašnjenje redakcije da će snimak ukloniti kada to urade i drugi mediji, jer to što su i drugi nešto uradili, a šta će možda biti predmet nekog drugog postupka, nije opravdanje za kršenje Kodeksa. Snežana Andrejević je rekla da je njen utisak da ne postoji drugi razlog za ponašanje oca sem želje da obezbedi ishod spora u svoju korist. Ne može da okarakteriše to kao poziv u pomoć, i neprihvatljivo joj je objašnjenje da on na taj način štiti svoju decu. Ovo, kako je istakla, uopšte nije trebalo objavljivati, jer u ovakvim slučajevima nema mesta senzacionalizmu. Navela je da je u Srbiji prošle godine pred sudovima bilo više od 30.000 novih slučajeva porodičnog nasilja, što je zaprepašćujuće veliki broj i ozbiljan društveni problem i mediji bi trebalo da se bave tim problemom i da pišu o tome, ali ne pojedinačnim slučajevima i na ovakav senzacionalistički način. Zato nema dilemu da je Kodeks prekršen. Jelena Petković je navela da građani mogu da traže pomoć od medija, ako misle da institucije ne rade dovoljno brzo, pa i u ovakvim slučajevima. Mediji bi, međutim, morali da imaju u vidu da su ovakve situacije posebno osetljive i duboko privatne, te da moraju da prilikom izveštavanja o tome postupaju sa povećanom pažnjom i sa puno obzirnosti, što ovoga puta nije bio slučaj i zbog toga je Kodeks prekršen. Olivera Milošević je naglasila da građani koji se obraćaju medijima ne moraju da poznaju Kodeks, ali novinari i urednici moraju, pa tako moraju da budu svesni i opasnosti od živih prenosa, dok je Bojan Cvejić dodao da je portal, ako već nije mogao da interveniše u toku živog prenosa, morao odmah potom da interveniše i ukloni sporne delove. Nakon rasprave, Komisija je sa deset glasova za i jednim protiv odlučila da je prekršena tačka 1 poglavlja VII, tačnije smernice 1 i 2 u okviru te tačke.
- i 3. Rektor Univerzieta u Nišu Dragan Antić podneo je dve žalbe koje se odnose na seriju tekstova objavljenih od kraja novembra 2021. do kraja januara 2022. godine, a kojima je, kako je naveo, prekršeno više tačaka iz poglavlja I, V i VIII. Komisija je o žalbama vodila objedinjenu raspravu. Dragan Đorđević je naglasio da je tema o kojoj list piše legitimna, u javnom interesu je i trebalo je baviti se time, ali je ne na ovakav ničin. U objavljenim tekstovima nema praktično ni jednog dokaza za iznete tvrdnje, nema sagovornika, čini se da je reč o kampanji i zato će glasati da je Kodeks prekršen. Snežana Andrejević je ukazala da je izveštavanje o trgovini uticajem ili o korupciji od opšteg značaja i zato bi onaj na koga se to odnosi morao da istrpi i teži rečnik od običnog građanina. U ovom slučaju, postoji izveštaj DRI koji ukazuje na neke nepravilnosti, ali on nije čitaocima predstavljen i obrazložen. Sve što je napisano može biti istina, ali način na koji je to prezentovano krši odredbe Kodeksa. One je istakla da na svim fakultetima ima nepravilnosti, kako pokazuju izveštaji Državne revizorske institucije, jer fakulteti imaju dve vrste prihoda – iz budžeta i od samofinansirajućih studenata i često se prihodi i troškovi mešaju, ne troše ne onako kako je planirano ili se koriste nenamenski, Sve to jeste veoma značajna tema, ali tekst, zbog ovakvog načina pisanja, gubi legitimitet koji bi mogao da ima. Zlatko Čobović je rekao da je apsolutno neprihvatljivo da se ne pozove ni rektor, ni bilo ko drugi sa univerziteta, te da to sigurno nije nesmotrenost, već namera ili neznanje. Takođe i naslovi su senzacionalistički i tendenciozni, jer u naslovu piše, recimo, da se „ispituju malverzacije“, a zapravo tek treba da se ispita da li postoje. Tamara Skrozza je istakla da je šteta da je upropašćena dobra tema i što je sada i neki drugi mediji koji bi hteo da se time bavi u startu onemogućen da to uradi zbog ovakve obrade teme. Posle svih ovih tekstova, čitalac može da veruje ili da ne veruje u ono što piše, a to ne bi smelo, jer bi morali da budu ponuđeni dokazi, ovako to stvarno deluje kao kampanja. Ima dosta infomacija za koje ne znamo ko je izvor, niti da li taj izvor ima svoj interes. Zorica Višnjić je rekla da je deo tektova napisan na osnovu izveštaja DRI, na koji se „Blic“ poziva, a deo infomacija je insajderske prirode, tako da nije sve paušalno i bez osnova. Ono što tekstovima sasvim sigurno nedostaje jeste druga strana, jer je nedopustiivo da se napiše i jedan, a ne sedam tekstova, a da se niko sa univerziteta ništa ne pita. Komisija je, potom, jednoglasno odlučila da su prekršene tačke 2, 4 i 5 poglavlja I, i tačke 2 i 3 poglavlja V. Ista odluka doneta je i za drugu žalbu.
- Žalbu su podnele supruga i ćerke nastradalog čoveka, tvdeći da je objavljena netačna informacija da ga je „samlela“ mašina, te da je ovo izazvalo veliko uznemirenje porodice. Jelka Jovanović je, u toku debate, istakla da je Kodeks nesumnjivo prekršen, ali da je poseban problem odgovor advokata „Kurira“ da u trenutku objavljivanja vesti nisu znali tačan uzrok smrti. Zašto su onda spekulisali, upitala je. Vida Petrović Škero je, takođe, ukazala na to da je odgovor redakcije manipulativan, jer se tvrdi da je verno prenet teskt iz drugog medija, a zapravo je dodato to da je mašina „samlela“ čoveka. Svesno su, kako je rekla, to dodali da bi stavili senzacionalistički naslov koji će privući čitaoce. Jelena Petković je navela da joj je uvek žao kada porodice, pored svega što prožive kad dođe do nesreće, moraju da istrpe i ovakve medijske napise. Rekla je da je Kodeks prekršen i da sve navodi na zaključak da su svesno izmenili originalni tekst, izostavljajući detalje koje bi žrtvu učinili prepoznatljivom, da bi mogli da stave ovakav naslov. Olivera Milošević je rekla da je reč o „jezivoj zloupotrebi tragedije“, te da je list „dodatno samleo porodicu“ nastradalog čoveka. Tamara Skrozza je posebno naglasila da je plaši činjenica da nekim medijima smrt nije dovoljno strašna, nego mora da se „obogati nekim horor detaljima“. Komisija je jednoglasno odlučila da su tekstom prekršene tačka 1 poglavlja I, tačka 1 poglavlja V i tačka 2 poglavlja VII.
- Članica Komisije za žalbe Jelka Jovanović podnela je žalbu na tri medija i četiri teksta u vezi sa izveštavanjem o saobraćajnoj nesreći u kojoj je poginulo dete. Jelka Jovanović nije učestvovala u raspravi i odlučivanju o ovoj žalbi. Bojan Cvejić je rekao da mu veoma smeta što ovakve nesreće postaju mete tabloida u pokušaju da dođu do što većeg broja klikova. Sličnu situaciju smo, rekao je, imali nedavno kada se dete utopilo u Dunavu i apsolutno je nedopustivo da mediji iskorišćavaju porodične tragedije za klikove, a onda Komisiji pišu da su hteli da skrenu pažnju javnosti na problem. Vida Petrović Škero je, takođe, ukazala na, gotovo uvredljive, navode redakcija koje ovakvo izveštavanje pravdaju time da su hteli da odaju poštu mrtvom detetu. Snežana Andrejević je rekla da je obično uzdržana kada žalbe podnose članovi Komisije, ali da će ovoga puta napraviti izuzetak je važna suština, da se zaštiti javni interes. Po njenom mišljenju, strašno je prikazivati ovakve video snimke, ali da to u ovom slučaju manje vređa od odgovora redakcija, koji su na ivici cinizma, a kojima se opravdava „jezivi senzacionalizam“. Komisija je jednoglasno odlučila da su sva tri medija prekršila tačke 4 i 5 poglavlja IV i tačke 1 i 3 poglavlja VII.
Sednica je završena u 19.15 sati.
Zapisnik vodila Predsedavajuća
Gordana Novaković Olivera Milošević
Snimak sa sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 24.02.2022
Snimak sa današnje sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu održane online preko aplikacije Zoom možete pogledati na našem Youtube kanalu, putem sledećeg linka:
Izveštaj o radu Saveta za štampu u 2021. godini
IZVEŠTAJ O RADU SAVETA ZA ŠTAMPU U 2021. GODINI
Rad Komisije za žalbe
Savet za štampu je od januara do decembra 2021. godine primio 110 žalbi, što je manje nego prethodne godine, kada su stigle 163 žalbe, ali je nešto iznad prosečnog godišnjeg broja žalbi. Medijacijom je rešeno samo pet žalbi, 13 žalbi je odbačeno jer nisu ispunjavale formalne uslove (najčešće zato što podnosilac žalbe nije bio lično oštećen), a Komisija je u samo 12 slučajeva odlučila da Kodeks novinara nije prekršen.
Članovi Komisije za žalbe Saveta za štampu prošle godine su najčešće odlučivali da su mediji kršili tačke iz prvog poglavlja Kodeks novinara koje se odnosi na istinitost izveštavanja – 40 takvih slučajeva, zatim Odgovornost novinara – 35 i iz odeljka Poštovanje privatnosti – 32 puta. U gotovo svim slučajevima jednim tekstom prekršeno je više tačaka Kodeksa.
Polovinu od ukupnog broja žalbi podneli su pojedinici, 21 žalbu su uputile navladine organizacije, 25 predstavnici medijja, pet članovi Komisije za žalbe i četiri državni organi.
Žalbe podnete od januara do decembra 2021:
1.Mešihat islamske zajednice u Srbiji – Snews – nije prekršen Kodeks
2.Pavle Jelisijević – Glas zapadne Srbije – javna opomena
3.Opština Žitorađa – Kurir.rs – odbačena žalba – nije dostavljen medijski sadržaj na koji se žalba odnosi
4.Nilola Milosavić Aleksić – Blic – prekršen Kodeks, list odluku nije objavio
5.Nikola Milosavić Aleksić – Informer – javna opomena
6.Nataša Mijušković – Informer – nije prekršen Kodeks
7.Nikola Radisavljević – Infrovranjske – odbačena žalba – podnosilac nije lično oštećen
8.Medin Halilović – SANA – nije prekršen Kodeks
9.Medin Halilović – SANA (II) – javna opomena
10.Eparhija bačka – Autonimija.info – odbačena žalba – podnosilac nije lično oštećen
11.Medin Halilović – SANA (III) – nije prekršen Kodeks
- Roma World – Alo – prekršen Kodeks, list odluku nije objavio
13.Roma World – Srbija danas – žalba rešena medijacijom
14.Bojan Cvejić – Blic – prekršen Kodeks, list nije objavio odluku
15.Bojan Cvejić – Kurir – prekršen Kodeks – objavljena odluka
16.Bojan Cvejić – Alo – prekršen Kodeks, list odluku nije objavio
17.Bojan Cvejić – Informer – javna opomena
18.Milica Ivanović . JUGPress – Komisija nije usaglasila odluku
19.Nikola Radosavljević – Kurir – odbačena žalba – podnosilac nije lično oštećen
20.Bojan Cvejić – Kurir – prekršen Kodeks, objavljena odluka
21.Bojan Cvejić – Pink.rs -javna opomena
22.Bojan Cvejić – Republika.rs – javna opomena
23.Bojan Cvejić – Blic – prekršen Kodeks, list odluku nije objavio
24.Bojan Cvejić – Informer- javna opomena
25.Prijatelji dece Srbije – Kurir – prekršen Kodeks, objavljena odluka
26.Prijatelji dece Srbije – Informer – javna opomena
27.Prijatelji dece Srbije – Večernje novosti – prekršen Kodeks, objavljena odluka
28.Prijatelji dece Srbije – Alo – prekršen Kodeks, list odluku nije objavio
29.Prijatelji dece Srbije – Srpski telegraf/Republika.rs – javna opomena
30.Prijatelji dece Srbije – Telegraf.rs – prekršen Kodeks, objavljena odluka
31.Gvozden Nikolić – Ozonpress – prekršen Kodeks, objavljena odluka
32.Gej lezbejski info centar – Srpski telegraf – javna opomena
33.Igor Velimirović – Informer – javna opomena
34.Društvo za zaštitu životinja „Stič“ – TPKNews – javna opomena
35.Saša Živković – Novi put – javna opomena
36.Milica Stanković – Telegraf.rs – nije prekršen Kodeks
37.Milica Stanković – Republika.rs – javna opomena
38.Milica Stanković – Informer.rs . javna opomena
39.Dubravka Đorđević – Vreme – odbačena žalba – odnosi se na tekst objavljen pre nego što je Savet za štampu počeo da radi
40.Milica Stanković – Srpki telegraf – javna opomena
41.Milica Stanković – Pink.rs – javna opomena
42.Milica Stanković – Kurir.rs – prekršen Kodeks, objavljena odluka
43.Milica Stanković – Espreso.rs – prekršen Kodeks, objavljena odluka
44.Milica Stanković – Novosti.rs – nije prekršen Kodeks
45.Milica Stanković – Alo.rs – nije prekršen Kodeks
46.Jovan Ćirić – Pančevac – prekršen Kodeks, list odluku nije objavio
47.Milica Stanković – Infomer – nije prekršen Kodeks
48.Jovan Ćirić – Pančevac (II) – prekršen Kodeks, list odluku nije objavio
49.Nenad Prokić – Kurir – prekršen Kodeks, objavljena odluka
50.Milica Stankmović – Kurir – prekršen Kodeks, objavljena odluka
51.Milica Stanković – Objektiv.rs – javna opomena
52.Nebojša Bakarec – N1 info – nije prekršen Kodeks
53.Nebojša Bakarec – Nova.rs – javna opomena
54.Nebojša Bakarec – Direktno.rs – prekršen Kodeks, objavljena odluka
55.Nebojša Vučinić – Kurir.rs – odbačena žalba- podnosilac nije lično oštećen
56.Ivan Radovanović – Danas – Komisija nije usaglasila odluku
- List Zrenjanin – Blic – prekršen Kodeks, list odluku nije objavio
58.Jovan Ćirić – Pančevac (III)- prekršen Kodeks, list odluku nije objavio
59.Slavica Knežević – Pančevac – prekršen Kodeks, list odluku nije objavio
60.Vladimir Knežević – Pančevac – prekršen Kodeks, list odluku nije objavio
61.Jovan Ćirić – Pančevac (IV) – prekršen Kodeks, list odluku nije objavio
62.Srojan Videski – Pančevac – prekršen Kodeks, list odluku nije objavio
63.Marijana Knežević – Pančevac – prekršen Kodeks, list odluku nije objavio
64.Jelena Perović – Pančevac – prekršen Kodeks, list odluku nije objavio
65.Jovan Ćirić – Pančevac (V) – prekršen Kodeks, list odluku nije objavio
66.Aron Vujić – Ivana Soltić – odbačena žalba – ne odnosi se na medijski sadržaj
67.Medin Halilović – Sanapress – javna opomena
68.Sanja Đorđević – Novosti.rs – odbačena žalba – podnosilac nije lično oštećen
69.Komora socijalne zaštite – Blic – prekršen Kodeks, list odluku nije objavio
70.Jovan Ćirić – Pančevac (VI) – prekršen Kodeks, list odluku nije objavio
71.Danas – Informer – javna opomena
72.Medijska mreža Info 24 – Cenzolovka – odbačena žalba – nije dopunnjena na zahtev gen.ekretara
73.Jovan Ćirić – Pančevac (VII) – prekršen Kodeks, list odluku nije objavio
74.Centar za socijlani rad Beograd – Blic – prekršen Kodeks, list odluku nije objavio
75.Anonimna žalba – Novosti.rs – odbačena žalba – nije naveden podnosilac
76.Marko Lens – Glas javnosti – podnosilac odustao od žalbe
77.Igor Velimirović – Objekiv.rs – javna opomena
78.Igor Velimirović – Republika.rs – javna opomena
79.Igor Velimirović – Srpski telegraf – javna opomena
80.Igor Velimirović – Srpski telegraf (II) – javna opomena
81.Igor Velimirović – Republika.rs (II) – javna opomena
82.Igor Velimirović – Informer.rs – javna opomena
83.Igor Velimirović – Objektiv- javna opomena
84.Igor Velimirović – Objetiv (II) – javna opomena
85.Infovranjske.rs – Tanjug – podnosilac odustao od žalbe
86.Infovranjske.rs – Nova ekonomija – podnosilac odustao od žalbe
87.Infovranjske.rs – SEEBIZ – odbačena žalba – medij nije u nadležnosti Saveta
88.Prijatelji dece Srbije – Kurir – prekršen Kodeks, objavljena odluka
89.Prijatelji dece Srbije – Informer – javna opomena
90.Prijatelji dece Srbije – Alo – prekršen Kodeks, list odluku nije objavio
91.Prijatelji dece Srbije – Srpski telegraf – nije prekršen Kodeks
92.Prijatelji dece Srbije – Republika.rs – javna opomena
93.Prijatelji dece Srbije – Telegraf.rs – prekršen Kodeks, list odluku nije objavio
94.Prijatelji dece Srbije – Novosti.rs – nije prekršen Kodeks
95.Prijatelji dece Srbije – Srbija danas – žalba rešena medijacijom
96.Slavica, Vladimir i Marijana Knežević i Jelena Perović – Pančevac – prekršen Kodeks, list odluku nije objavio
97.Centar za socijalni rad Malo Crniće – TPKNews – javna opomena
98.Pero Nedinić – TPKNews – javna opomena
99.Zlatko Čobović – Alo.rs – prekršen Kodeks, portal odluku nije objavio
100.Vojin Rakić – Informer.rs – javna opomena
101.Dragoljub Patrović – Informer – javna opomena
102.Aleksandar Arsenijević – Media portal – javna opomena
103.Krovna organozacija mladih Srbije – Blic – prekršen Kodeks, list odluku nije objavio
104.Branko Žujović – Subotica.com – odbačena žalba – podnosilac nije lično oštećen
105.Džejhun Bulić – Indeksonline – Komisija nije usaglasila odluku
106.Slađana Filipović – TPKNews – javna opomena
107.Ljubica Zdravković Džonov – Infovranjske.rs – prekršen Kodeks, odluka nije objavljena odlukom Komisije za žalbe
108.Zoran Jevtić – Danas – prekršen Kodeks, objavljena odluka
- Gvozden Nikolić – Ozonpress – nije prekršen Kodeks
110.Saša Živković – TV Happy – odbačena žalba – medij nije u nadležnosti Saveta
Zbog epidemije kovida- 19 sednice Komisije održavane su uglavnom onlajn. Komisija je u toku godine održala jednu javnu sednicu van sedišta Saveta – u julu u Kulturnom centru u Zrenjaninu.
Da bi se postigla veća javnost rada Komisije integralni snimci sviih sednica su objavljeni na internetu. Najinteresantniji slučajevi koje je Komisija razlamtrala predstavljeni su na onlajn tribinama u februaru i decembru.
OSTALE AKTIVNOSTI
Monitoring dnevnih novina
Savet za štampu je, uz podršku Delegacije Evropske unije, pratio poštovanje Kodeksa novinara Srbije u deset dnevnih novina sa nacionalnom pokrivenošću u periodu od početka jula do kraja decembra. Rezultati su predstavljeni na onlajn tribini početkom ferbuara 2021. godine. Prema tim rezultatima, Kodeks je prekršen ukupno 5715 tekstova u 2021. godini, što je znatno više nego prethodne godine (3724 teksta), čak i ako se ne uzmu u obzir rezultati koji se odnose na dve nove dnevne novine – Objektiv i Novu, koje su prvi put praćene 2021. godine.
Kao i prethodnih godina, najčešće su kršene tačke poglavlja IV (2727 puta): pre svega, tačka 3 koja se odnosi na kršenje prava na pretpostavku nevinosti tačka 6 koja propisuje obavezu poštovanja kulture i etike javne reči, kao i tačka 7 koja se tiče prikrivenog (neobeleženog) reklamiranja, zatim tačke poglavlja VII, kojim se garantuje poštovanje privatnosti (2129 puta). U odnosu na prethodni monitoring, zabeležen je značajan rast broja prekršaja u poglavlju I (čak 2101 prekršaj), najčešće prilikom izveštavanja o političkim temama, gde se veoma često iznose neistinite informacije, nagađanja i pretpostavke se predstavljaju kao činjenice i ne konsultuje se više izvora informacija. Kodeks je, kao i prethodnih godina, najčešče kršio list Alo, zatim Srpski telegraf i Informer. Najmanje prekršaja, kao i do sada, zabeležno je u listovima Danas i Politika.
Dopuna Smernica za primenu Kodeksa novinara Srbije u onlajn okruženju
Upotreba embedovanih sadržaja i veštačke inteligencije, prikupljanje i obrada podataka korisnika, “klikbejtovi”, deo su uputstava koja nude dopunjenje Smernice. Smernicama je precizirano i šta se podrazumeva pod skrivenim oglašavanjem (ekonomskim ili političkim) i šta mediji treba da rade kada se od njih traži „brisanje arhive“ zbog prava na zaborav. Gotovo svakodnevno promene u onlajn sferi uslovile su potrebu da pet godina nakon usvajanja prvih Smernica izradimo dodatna objašnjenja za neke nove etičke dileme sa kojima bi se redakcije mogle suočiti. Predložene izmene bile su na javnoj raspravi mesec dana i konačno su predstavljene krajem decembra. Ažuriranje Smernica predviđeno je i Akcionim planom za primenu Medijske strategije, pa je ovaj projekat realizovan uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije. Snimak tribune na kojoj su predstvaljene nove smernice postavljen je na sajt Saveta i na društveme mreže.
Istraživanje „Da li su mediji spremni za interne etičke kodekse“
Istraživanja o tome da li mediji u Srbiji imaju interne etičke novinarske kodekse, koliko su im oni važni i da li su spremni da ih usvoje i primenjuju, sprovedeno je uz finansijsku podršku Misije Oebsa u Srbiji. Reč je o još jednoj od aktivnosti predviđenih Akcionim planom za sprovođenje medijske strategije.
Za potrebe anketnog istraživanja kreiran je upitnik, a ispitivanje sprovedeno je na dostupnom uzorku od 85 vlasnika, direktora i glavnih urednika medija iz televizija, dnevnih novina, periodične štampe, radija i online medija. Odgovorilo je ukupno 28 medija od svih kojima je poslat upitnik i to u najvećem broju portali (75%). Ohrabruje nalaz da 95.8% ispitanih medija kaže da se u svom poslu vodi Kodeksom novinara Srbije, kao i podatak da svi ispitanici smatraju da je poštovanje Kodeksa važno. Takođe, značajno je da više od pola ispitanih smatra da medij u kome rade ima kapaciteta da sam izradi interni etički kodeks, ali bi veliki deo medija (87.5%) prihvatilo podršku i pomoć (obuke, eksperte…) za izradu tog akta. Zabrinjava podatak da preko 83% ispitanih medija nema program obuke za etično postupanje novinara i urednika, ali bi 80% njih prihvatilo pomoć u izradi takvog programa. Rezultati i zaključci istraživanja predstavljeni su na onlajn tribini krajem januara 2022. a biće korišćeni i za naredne projekte, jer su identifiikovani mediji koji žele da sa Savetom za štampu rade na donošenju internih pravila.
Izložba “Lažne vesti“
Izložba namenjena mladima pripremljena je 2020. godine, a u toku 2021. bila je postavljena u četiri škole u Nišu i Loznici gde ju je videlo 2,950 učenika. Nastavnici su bili zadovoljni što imaju nesvakidašnje nastavno sredstvo koje su odmah iskoristili u radu sa decom, novinari su razgovarali sa mladima, a deca su pokazala interesovanje za izložbu.
Izložba je organizovana u OŠ „Branko Miljković“, gimnazijama „Stevan Sremac“ i „Bora Stanković“ u Nišu i u gimnaziji „Vuk Karadžić“ u Loznici. U cilju unapređenja interakcije sa građanima, nastavnicima i učenicima napravljen je i Instagram profil pod nazivom Izložba Lažne vesti. O izložbi su izvestile Južne vesti, Danas i Lozničke novosti. Aktivnost je finansijki podržao Unesko.
Edukativni spotovi
Savet za štampu nastavlja da koristi video sadržaje za edukaciju i podizanje svesti o medijskoj etici i značaju odgovornih medija. U toku 2021. godine, snimljeno je pet edukativnih video zapisa na sledeće teme: Samoregulacija i Savet za štampu, Novac iz budžeta i Savet za štampu, Zakonski okvir i Savet za štampu, Etika u onlajn okruženju i Kodeks novinara Srbije. Trajanje spotova je između pet i deset minuta, a učestvovalo je devetoro članova Upravnog odbora i bivših i sadašnjih članova Komisije za žalbe.
Projekat je takođe finansirao Unesko, a realizovan je u produkciji agencije Fonet.
Ostale aktivnosti
Tokom septembra organizovan je In-house trening za urednike i novinare Sremskih novina.
Generalna sekretarka je održala obuku o medijskoj etici za mlade novinare Fonetove škole novinarstva i UNS-ove škola novinarstva.
Generalna sekretrka je učestvovala na konferenciji „Еtika i vrednosti u digitalnom dobu“, u organizaciji Ministarstva kulture i informisanja, kao i na regionalnom sastanku saveta za štampu jugoistočne Evrope u organozaciji Uneska u Sarajevu na kojem je usvojena Regionalna deklaracija saveta za štampu u jugoistočnoj Evropi u vezi sa etikom u digitalnim ekosistemima.
Predstavnik Saveta je učestvovao na Regionalnoj konferencija o medijskoj i informacionoj pismenosti u organizaciji Uneska, a predstavnici Saveta učestvovali na skupu Alijanse nezavisnih saveta za štampu Evrope (AIPCE) održanom u Beču. Ove godine je konferencija održana onlajn.
Savet je posetio i novi ambasador Oebsa Jan Braathu.
Savet za štampu je organizovao onlajn vebinar „Medijska etika, samoregulacija i državne subvencije“ za predstavnike šest saveta za štampu u regionu.
Tokom 2021. Savet za štampu je odgovorio na 81 upit lokalnih samouprava za ukupno 1,122 medija koji su učestvovali na konkursima za sufinansiranje medijskog sadržaja od javnog interesa. U više slučajeva novac je dodeljen medijima za koje je Komisija za žalbe više puta u toku jedne godine odlučila da su prekršili Kodeks novinara. Broj upita je veći nego prethodne godina, kada ih je bilo 75.