Snimak sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu održane 26.12.2024.
sofija
About sofija
Posts by :
Novi kodeks novinara: Poštovanje dostojanstva, rodno osetljivog jezika i bez izveštavanja sa sahrana
(Izvor: Euronews) Novinarska udruženja usvojila su Kodeks novinara i novinarki Srbije u koji je uvršteno novo poglavlje – Poštovanje dostojanstva – kojim su obuhvaćene smernice o izveštavanju o maloletnicima, kao i grupa poput osoba sa invaliditetom, nacionalnih manjina i LGBT populacije.
Uneta je i odredba da “novinar ne izveštava sa sahrana, osim u slučaju visoko profilisanih javnih ličnosti”, a novi kodeks se od prethodnog razlikuje i po tome što su uvedeni pravo na zaborav, odredba o korišćenju veštačke inteligencije i društvenih mreža.
Novinari i novinarke, psihološkinja, dramaturškinja… Rečju, rodno osetljiv jezik koji novinari, prema novom kodeksu, treba da koriste prilikom izveštavanja. Oni koji su učestvovali u izradi kodeksa objašnjavaju, međutim, da su u pitanju samo smernice zbog čijeg nepoštovanja niko neće biti kažnjen.
“Kodeks novinara nije krivični zakonik. Nije to spisak onoga što je zabranjeno i kolike kazne su predviđene za to. Kodeks je dokument koji treba da predstavi i zaštiti određene vrednosti i principe. Mi mislimo da to novinari treba da rade, da bi bilo normalno da vi sada, kada razgovarate sa mnom, ako ja kažem da želim da budem potpisana kao “generalna sekretarka”, a ne sekretar, da vi to uvažite. Vi, naravno, ne morate to da uradite. Neće vas niko kazniti sa 100 evra zato što ste to izbegli, ali to je neki princip kog bi novinar trebalo da se drže”, rekla je za Euronews Srbija generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković.
Euronews Srbija
Rasprava o upotrebi rodno osetljivog jezika aktuelizovana je još ranije – usvajanjem Zakona o rodnoj ravnopravnosti čiju je primenu potom obustavio Ustavni sud. Kao i tada, tako je deo medijske zajednice i sada ostao protiv primene tog politički korektnog jezika.
“Ja lično sam vrlo skeptičan prema primeni rodno senzitivnog jezika. On je rogobatan, kao što se vidi i iz samog naslova. Najmerodavnija institucija u Republici Srbiji za pitanje jezika je Institut za srpski jezik SANU koji je tu politiku ocenio kao neprikladno i kao uništavanje srpskog jezika. Meni se sve ovo čini kao pritisak na uređivačku politiku medija koja nije se pojavila sada sa ovim etičkim kodeksom”, rekao je za Euronews Srbija novinar Filip Rodić.
Za razliku od prethodnog kodeksa, u novoj verziji se posebno naglašava da novinari ne smeju da odgovornost prema javnosti podrede interesima izdavača. Potreba za tom tačkom potvrđuje da se mediji, pored političkih pritisaka, možda još više suočavaju sa pritiskom vlasnika čije su želje često u suprotnosti sa profesionalnim standardima.
“Nama se čini da postoji sve veći pritisak vlasnika, odnosno izdavača medija, da se medijski sadržaj prilagođava njegovim interesima. Mislili smo da to malo treba ojačati te odredbe”, rekla je Novaković.
Pravo na zaborav
Novi kodeks obogaćen je i takozvanim pravom na zaborav, koji podrazumeva da medij ima pravo da ukloni određene podatke o nekoj osobi koja to zahteva jer su joj povređena prava. U kodeksu se navodi da urednici, pri odlučivanju, treba da uzmu u obzir značaj i društveni položaj osobe o kojoj se izveštava.
“Tu je veliki prostor za zloupotrebu, to je po onoj matrici: S jedne strane, suočavanje sa prošlošću, a sa druge strane, gledanje u budućnost. Selektivno ćemo da biramo sa kojom prošlošću ćemo da se suočavamo, a koju ćemo da zaboravljamo. To podseća na objavljivanje Panamskih papira koje je na svetskom nivou objavila jedna organizacija, blisko povezana sa američkim obaveštajnim strukturama OCCRP, a kod nas KRIK. Za razliku od Vikiliksa, ovde su selektivno objavljivana dokumenta u odnosu na to šta prija, a šta ne prija. Mislim da se slična stvar može očekivati i od ovoga”, dodao je Rodić.
Euronews Srbija
Novinar ne izveštava sa sahrana, osim u slučaju visoko profilisanih javnih ličnosti. To je još jedna nova odredba u kodeksu koja, kako kažu iz Saveta za štampu, ima za cilj da spreči praksu, pogotovo kada je reč o deci, koja je zavladala domaćim medijima. Iako kodeks nije obavezujući dokument, Savet za štampu će se voditi njime pri donošenju odluku.
“To je odredba koja je postojala u našim smernicama, i baš se zvala pravo na zaborav, sada to tako ne piše, od 2016. godine. Za osam godinu mi nismo dobili nijednu primedbu u vezi sa tim ni od koga. To je zamišljeno da bi se žrtve zaštitile. Mi smo imali povlačenje po medijima dece čiji će unuci znati šta im se desilo. Ja zaista mislim da se njima treba omogućiti da se prosto deo toga izbriše”, zaključila je Novaković.
Dragana Bjelica: Ne potiču probelmi od novinara, već od onih koji trebaju da daju informacije
(Izvor: TV Nova) Naslove i ostale teme iz štampe u jutarnjem programu “Probudi se” komentarisala je menadžerka Obrazovnog centra UNS-a Dragana Bjelica. U današnjoj štampi nalazi se i tekst o slučaju Ribnikar ponovo sa fotografijama. Iz dana u dan ima mnogo strašnijih primera i to je dovoljan povod da se priča o novom Kodeksu novinara i novinarki Srbije koji je stupio na snagu pre nekoliko dana. Bjelica pojašnjava šta sve piše u njemu.
U kodeksu koji je i UNS usvojio, pre svega piše da novinari moraju da izveštavaju istinito, da provere sve i ne smeju odlagati objavljivanje bitnih informacija.
Bjelica analizira koliko se zapravo poštuje ova načelna odredba i da li se istina prećutkuje. Ako za primer uzmemo period od pada nadstrešnice u Novom Sadu, i proteste koji su usledili, menadžerka Obrazovnog centra UNS-a pojasnila je kako ocenjuje dosadašnje izveštavanje medija u ova dva meseca, oslanjajući se na kodeks.
Izmišljanje neimenovanih izvora smatra se za težak prekršaj Kodeksa. Bjelica sada ističe otkud ta odredba i da li je zabeleženo mnogo primera takvih zloupotreba. Jedna od novosti u odnosu na dosadašnji kodeks je novo poglavlje – Poštovanje dostojanstva. Gošća „Probudi se“ otkriva na šta se to poglavlje odnosi?
„Kodeks se promenio u duhu vremena, više se sada bavimo pitanjem dostojanstva“, kaže Bjelica i objašnjava da li postoji način da se tabloidi nateraju da poštuju novu odredbu da „novinar ne izveštava sa sahrana, osim u slučaju visoko profilisanih javnih ličnosti“, pošto je do sada je to izveštavanje bilo bez ikakvih ograda, uz fotografije, često i na naslovnim stranama.
U Kodeksu još piše da novinar treba da bude nezavisan od korporativnih interesa, od vlasnika medija, od političkih pritisaka. Odredba o rodno osetljivom jeziku koji bi novinari trebalo da koriste često se tumači zlonamerno. Bjelica razjašnjava da li je to nešto što se mora, čak i kad je rogobatno kao taksistkinja ili hirurškinja i kako da se postupa kada predsednica skupštine, guvernerka i ministarka za brigu o porodici, dosledno na svojim sajtovima i u dokumentima koriste svoju funkciju u muškom rodu.
Bjelica otkiva šta Udruženje novinara Srbije može da učini ako mediji ne poštuju kodeks.
U Kodeksu piše:
1. Novinari/novinarke koji se pridržavaju ovog Kodeksa uživaju podršku i zaštitu svog profesionalnog udruženja.
2. Novinari/novinarke koji se pridržavaju ovog Kodeksa imaju pravo na pravnu i materijalnu pomoć u zaštiti od nasilja, pretnji, uvreda i drugih negativnih posledica zbog obavljanja novinarske profesije.
3. Svako ko smatra da su novinari/novinarke povredili/povredile neku od odredbi ovog Kodeksa, može se obratiti sudovima časti novinarskih udruženja i Savetu za štampu.)
Savet za štampu reaguje kada je reč o štampanim medijima, a kad je reč o elektronskim medijima, trebalo bi da se oglasi REM. Kao što znamo, izbor za članove novog saveta REM-a tek je pokrenut. Ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić očekuje da Skupština Srbije izabere novi sastav REM-a u drugoj polovini januara ili početkom februara. Dakle, nema mnogo žurbe, te Bjelica daje smernica šta do tada.
Održana je sednica skupštinskog Odbora za kulturu I informisanje, usvojena je lista kandidata. Bilo je dosta reči o tome da su neki predlagači takozvane „gongo“ organizacije, koje nisu stvarne, ali je vladajuća većina sve te primedbe odbacila. Bjelica pojašnjava da li je UNS stava da svako ima pravo da se kandiduje, i da li im je u redu da sa jedne strane UNS I NUNS zajedno predlažu kandidata, a sa druge strane stoje Ujedinjeni tv ekperti, organizacije koja je upisana u APR, ali ne vredi ni da ih guglate jer njih nema.
„Mi imamo medije onakve kakve diktira sadašnja politička elita. U normalnom društvu svako ko radi u institucijama mora da snosi odgovornost“, kaže Bjelica.
Kad smo kod različitih organizacija, istraživanje UNS-a nedavno je pokazalo još nešto – da su u konkursnim komisijama koje odlučuju o medijskim projektima, najzastupljeniji kandidati koje predlažu KomNet, PROUNS i Nova mreža Srbije. Gošća TV Nova pojašnjava jesu li ta udruženja relevantna, bez obzira što nisu poznata.
Redakcija jutarnjeg programa „Probudi se“ je pogledala, na primer Profesionalno udruženje novinara Srbije PROUNS, ima poslednju objavu iz februara ove godine, a prethodno jednu vest 2023. godine, a pre toga iz 2022. godine. Interesantno je da ova tri udruženja često nastupaju zajedno, na sajmovima na primer. Ministar Dejan Ristić kaže da u Srbiji ima čak 76 novinarskih udruženja, te Bjelica otkriva koliko ih u UNS-u znaju i da li sa njima sarađuju.
„Ne potiču problemi od novinara već od onih koji treba da daju informacije“, smatra Bjelica.
Stupio na snagu novi Kodeks novinara i novinarki Srbije
Udruženje novinara Srbije (UNS) usvojilo je, na svojoj Godšinjoj skupštini, novi Kodeks novinara i novinarki Srbije, koji je prethodno usvojila i Skupština Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).
Ključne izmene u novom Kodeksu su:
Poštovanje dostojanstva: Uvedeno je novo poglavlje koje se fokusira na izveštavanje o žrtvama nesreća, javnim ličnostima, maloletnicima, osobama sa invaliditetom, LGBT populaciji i manjinskim grupama. Takođe, novinari neće izveštavati sa sahrana, osim u slučaju smrti javnih ličnosti.
Veštačka inteligencija i društvene mreže: Kodeks precizira da sadržaj kreiran putem veštačke inteligencije mora biti urednički kontrolisan, a javnost obaveštena o njenoj upotrebi. Takođe, novinari moraju biti oprezni u korišćenju sadržaja sa društvenih mreža i moraju da traže saglasnost za objavljivanje privatnih podataka.
Nezavisnost novinara: Naglašena je nezavisnost novinara od korporativnih interesa, političkih pritisaka, ali i od komercijalnih uticaja.
Privatnost i lični podaci: Detaljno je definisano ko su javne ličnosti i naglašeno pravo na zaštitu ličnih podataka. Novinari ne smeju da trguju ličnim podacima.
Rodno osetljiv jezik: Novinari treba da koriste rodno osetljiv jezik, te da prilikom izveštavanja u raspravu ravnomerno uključuju različite društvene grupe.
Digitalni izazovi: Uvedene su smernice za moderaciju komentara i obavezna obaveštenja o načinu moderacije.
Ove izmene reflektuju prilagođavanje novim etičkim dilemama u digitalnom okruženju, dok Kodeks i dalje ističe temeljne novinarske vrednosti – istinitost, odgovornost, zaštitu privatnosti i poštovanje dostojanstva. Prethodni Kodeks usvojen je još 2006. Godine.
Novi Kodeks novinara i novinarki Srbije možete pogledati na sledećem LINKU
Komisija za žalbe Saveta za štampu postupaće po novom Kodeksu od januara 2025. godine.
Najava sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 26.12.2024.
Sednica Komisije za žalbe Saveta za štampu biće održana u četvrtak, 26. decembra u 18 sati u Medija centru, Terazije 3
Komisija će razmatrati sledeće žalbe:
1.Jasmina Paunović – Politika.rs
2.Bojana Savović – Politika.rs
3.Aladin Paučinac – Informer.rs
4.Aladin Paučinac – Novosti.rs
5.Aladin Paučinac – IndeksOnline
6.Dragana Ćendić – Ozonpress
7.Ana Martinoli – Novosti.rs
Sednica je otvorena za javnost.
Kodeks novinara i novinarki Srbije
Kodeks novinara i novinarki Srbije
KODEKS MOŽETE PREUZETIOVDE
KODEKS NOVINARA I NOVINARKI SRBIJE
SADRŽAJ
PREAMBULA
I ISTINITOST IZVEŠTAVANJA
II NEZAVISNOST OD UTICAJA
III ODGOVORNOST NOVINARA/NOVINARKI
IV SUKOB INTERESA
V POŠTOVANJE DOSTOJANSTVA
VI POŠTOVANJE I ZAŠTITA PRIVATNOSTI
VII KORIŠĆENJE ČASNIH SREDSTVA
VIII ODNOS PREMA IZVORIMA
IX POŠTOVANJE AUTORSTVA
X ZAŠTITA NOVINARA/NOVINARKI
PREAMBULA
UNS i NUNS ovaj Kodeks donose kao etički standard profesionalnog postupanja novinara/novinarki.
Dužnost je novinara/novinarki da slede profesionalne i etičke principe sadržane u Kodeksu i da se suprotstave pritiscima da te principe prekrše.
Kodeks preporučuje solidarnost sa kolegama/koleginicama u odbrani slobode govora, medijske autonomije i kada su ugroženi profesionalni standardi koje propisuje ovaj Kodeks.
Profesionalni i etički standardi definisani u ovom Kodeksu teže podizanju kvaliteta i ugleda novinarske profesije, propagiraju zalaganje za slobodu mišljenja, govora i izražavanja, kao i za nezavisnost medija.
Novinari/novinarke koji/koje krše načela ovog Kodeksa ne mogu da računaju na podršku novinarskih udruženja i kolega.
Mediji su dužni da interes javnosti za potpunim, blagovremenim i istinitim informisanjem stave iznad svih drugih interesa. U kontekstu ovog Kodeksa, javni interes podrazumeva objavljivanje svih važnih informacija koje su građanima/građankama od pomoći pri formiranju suda/mišljenja o pojavama i događajima.
Novinari/novinarke i urednici/urednice odgovorni/odgovorne su javnosti i rukovode se opštim, a ne parcijalnim ekonomskim, političkim i drugim interesima.
Za primenu ovog Kodeksa odgovorni su i urednici/urednice, vlasnici/vlasnice i izdavači.
I ISTINITOST IZVEŠTAVANJA
- Obaveza je novinara/novinarki da tačno, nepristrasno, potpuno i blagovremeno izveste o događajima od javnog interesa, držeći se novinarskih standarda koje propisuje Kodeksa novinara/ novinarki Srbije.
Smernice:
a) Novinari/novinarke moraju sa dužnom pažnjom da provere sve činjenice, da konsultuju relevantne izvore i da nepristrasno izveštavaju o svim važnim događajima, a posebno o političkim, društvenim, kulturnim i drugim temama o kojima postoje suprotstavljeni stavovi u javnosti.
b) Novinari/novinarke su dužni/dužne da iznose tačne i proverene informacije i da ih saopštavaju u odgovarajućem kontekstu.
c) Novinari/novinarke ne smeju odlagati objavljivanje bitnih informacija, osim zbog neophodne provere tačnosti.
2. Pravo je medija da imaju različite uređivačke koncepcije, ali je obaveza novinara/novinarki i urednika/urednica da prave jasnu razliku između činjenica koje prenose i komentara, pretpostavki i nagađanja.
Smernice:
a) Mediji koji prenose agencijske vesti snose odgovornost za ono što objavljuju. Ukoliko je agencija navedena kao izvor informacije, skraćivanje ili dopuna te informacije ne sme da promeni elementarno značenje i kontekst.
b) Prilikom objavljivanja rezultata ispitivanja javnog mnjenja, mora se navesti: naziv agencije koja je sprovela ispitivanje, naručilac ispitivanja, uzorak i period u kojem je ispitivanje obavljeno.
c) Novinari/novinarke nisu obavezni/obavezne da intervjuisanoj osobi omoguće autorizaciju teksta ili izjave. Ukoliko se odobri autorizacija, intervjuisana osoba nema pravo da menja novinarska pitanja i smisao svojih odgovora.
d) Redakcijska obrada saopštenja ne sme da izmeni činjenice, kontekst u kojem su upotrebljene, niti njihov smisao. Isti standard se odnosi i na sadržaje preuzete iz drugih medija ili sa internet strana, kao i na sadržaje koji su generisali korisnici.
- Sa novinarstvom je nespojivo objavljivanje neosnovanih optužbi, kleveta i glasina, kao i sadržaja čiji autor/autorka nije poznat/poznata ili njegov/njen identitet nije proverljiv.
Smernice:
a) U slučaju da novinar/novinarka proceni da je objavljivanje nepotvrđene informacije ili nagađanja u javnom interesu dužan/dužna je da jasno i nedvosmisleno naglasi da informacija nije potvrđena.
- Prećutkivanje činjenica koje mogu bitno da utiču na stav javnosti o nekom događaju jednako je njihovom namernom iskrivljavanju ili iznošenju neistina.
Smernice:
a) Ukoliko su izvori informacija predstavnici/predstavnice političkih stranaka, pojedinaca i kompanija, taj podatak mora da se navede, jer je moguć njihov direktan ili indirektan uticaj na objektivnost izveštavanja.
b) Nije dozvoljeno objavljivanje izmišljene komunikacije, kao ni izmena i potonje objavljivanje komunikacije (elektronske pošte, SMS-a, objava sa društvenih mreža, platformi za komunikaciju ili drugih kanala komunikacije), koja menja njeno izvorno značenje, kontekst, smisao i prikaz.
c) Antidatiranje i naknadna izmena vremena objave sadržaja (backdate) nije dozvoljeno.
- Naslov teksta/priloga ne sme da bude u suprotnosti sa suštinom teksta/priloga.
Smernice:
a) Mediji treba da se uzdrže od korišćenja „mamac” naslova i naslova koji generalno odgovaraju sadržaju teksta, ali su preterano naglašeni ili senzacionalistički.
II NEZAVISNOST OD UTICAJA
1.Novinari/novinarke i urednici/urednice treba da se suprotstave svakom pritisku na slobodu novinarskog rada, kao i svakom vidu cenzure.
Smernice:
a) Novinari/novinarke/ urednici/urednice treba da izveste javnost o pritiscima koji ugrožavaju slobodu informisanja i nezavisnost medija.
b) Urednici/urednice su dužni/dužne da zaštite novinare/novinarke od svakog oblika cenzure i pritiska koji su im poznati, bez obzira da li oni potiču od izdavača, vlasnika/vlasnice, države, interesnih grupa ili zainteresovanih strana.
c) Autocenzura se smatra kršenjem profesionalnih i etičkih normi.
d) Uredničke intervencije ne smeju da izmene činjenice, kontekst i stavove novinara/novinarki koji/koje potpisuju tekst/prilog.
e) U slučaju da urednici/urednice izmene činjenice, kontekst i stavove iznesene u tekstu/prilogu, novinari/novinarke imaju pravo da tekst ne potpišu.
- Ekonomski i politički interesi izdavača ne smeju da utiču na uređivačku politiku na način koji bi za posledicu imao netačno, pristrasno, nepotpuno i neblagovremeno informisanje javnosti.
Smernice:
a) Ukoliko se izveštava o pojedincima i kompanijama koje imaju vlasnički udeo u mediju, novinari/novinarke, urednici/urednice obavezni su da navedu tu činjenicu.
b) Ukoliko izdavači medija imaju vlasnički udeo u organizaciji ili kompaniji o kojoj se izveštava, novinari/novinarke, urednici/urednice obavezni su da navedu tu činjenicu.
c) Moguće dejstvo objavljene informacije na medij ili vlasnika/vlasnicu medija ne sme da utiče na odluku o njenom objavljivanju.
d) Zalaganje za bilo koju političku stranku ili opciju nespojivo je s novinarskom profesijom.
e) Saopštenja političkih stranaka ili drugih interesnih grupa moraju da budu jasno označena.
- Novinari/novinarke/ urednici/urednice ne smeju da pristanu da u bilo kojoj novinarskoj formi plasiraju bilo kakav oblik komercijalnog oglašavanja ili političke propagande.
Smernice:
a) Političko i komercijalno oglašavanje, (uključujući i humanitarne akcije ako se njima reklamira neko pravno lice), mora da bude jasno označeno nazivom: politički marketing, oglas, promotivni sadržaj i slično.
b) Novinari/novinarke neće stavljati svoj potpis ispod komercijalnog oglašavanja ili političke propagande.
c) Novinari/novinarke su dužni da budu posebno pažljivi kada koriste saopštenja za javnost, tekstove i druge materijale PR i marketinških agencija, budući da oni primarno imaju svrhu da za klijente (direktno ili indirektno) obezbede besplatan i povoljan publicitet.
III ODGOVORNOST NOVINARA/NOVINARKI
- Novinari/novinarke su dužni da rade u javnom interesu i da, u skladu sa profesionalnim normama, objavljuje činjenice neophodne građanima da donose informisane odluke.
- NovinarI/novinarke neguju kulturu i etiku javne reči, ne koriste govor mržnje, agresivnu retoriku ili retoriku koja može podsticati na diskriminaciju ili agresivno ponašanje.
- Novinari/novinarke su, pre svega, odgovorni javnosti. Tu odgovornost ne smeju da podrede interesima drugih, a posebno ne interesima izdavača, korporacija, vlada i drugih državnih organa.
Smernice:
a) Novinari/novinarke ne smeju da prenose ono što nije u skladu sa Kodeksom novinara I novinarki Srbije.
4. Urednici/urednice su odgovorni/odgovorne za celokupni sadržaj medija.
a) Sadržaj medija obuhvata tekstove, fotografije, audio i video zapise, karikature, kao i oglase, dodatke i komentare čitalaca, uključujući i sve sadržaje i komentare na zvaničnim nalozima medija na društvenim mrežama.
b) Mediji su dužni da objave kako funkcioniše njihov sistem moderacije korisničkog sadržaja (komentara), bez obzira na vrstu moderacije (prethodna ili naknadna) i da uspostave jasna pravila o tome koji sadržaji nisu dozvoljeni na njihovim stranama.
5.Novinari/novinarke su dužni/dužne da poštuju pravo pretpostavke nevinosti i ne smeju nikoga proglasiti krivim do izricanja pravosnažne sudske presude.
Smernice:
a) Novinari/novinarke i urednici/urenice su dužni da poštuju pravo pretpostavke nevinosti i da štite privatnost i identitet osumnjičenih ili počinilaca, čak i u slučaju priznanja krivice, osim u slučajevima gde preovlađuje javni interes.
b) Ukoliko žrtva nekog krivičnog dela pristane na razgovor, novinari/novinarke ne smeju da, na osnovu tog razgovora, otkriju identitet žrtve ili eventualnog počinioca/počiniteljke.
c) Novinari/novinarke moraju da imaju u vidu i mogućnost lažnih optužbi, pa u izveštavanju treba jasno da naznače da se pozivaju na navode koji još nisu dokazani.
d) Novinari/novinarke ne smeju da retraumatizuju žrtve (sekundarna viktimizacija) iznošenjem detalja koji ih dodatno povređuju.
- Urednici/urednice poštuju pravo na odgovor i ispravku i dužni/dužne su da ih blagovremeno objave.
Smernice:
a) Mediji su dužni da, bez odlaganja, objave tačnu i potpunu informaciju, čak i ako su nehotice plasirali informaciju za koju se naknadno ispostavilo da je neosnovana optužba, glasina, uvreda ili kleveta.
b) Ako se u objavljenom tekstu izmene materijalne činjenice, to mora biti jasno naznačeno.
c) Ukoliko se sadržaj u potpunosti ukloni, medij je dužan da o tome obavesti čitaoce.
- Mediji moraju da na transparentan, odgovoran i srazmeran način koriste veštačku inteligenciju u stvaranju sadržaja i u celini su odgovorni za ovako objavljeni sadržaj. Mediji su dužni da obaveste javnost da je medijski sadržaj kreiran korišćenjem alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji.
a) Korišćenje veštačke inteligencije koje značajno utiče na obradu novinarskog sadržaja mora biti jasno označeno i ne sme da dovodi javnost u zabludu.
b) Sadržaj u čijem je kreiranju korišćena veštačka inteligencija, bez obzira u kojoj fazi prikupljanja, obrade ili distribucije, mora biti pod uredničkom kontrolom i u skladu sa Kodeksom novinara i novinarki Srbije.
c) U izveštavanju o aktuelnim događajima sadržaj mora biti označen tako da se jasno razlikuje sintetički (generisan ili značajno obrađen alatima veštačke inetligencije) od autentičnog sadržaja koji je nastao neposrednim novinarskim pokrivanjem događaja.
IV SUKOB INTERESA
- Novinari/novinarke ne smeju da primaju ili traže materijalnu ili neku drugu korist za prikupljanje, objavljivanje, odlaganje ili sprečavanje prikupljanja ili objavljivanja informacija.
Smernice:
a) Novinari/novinarke/ i urednici/urednice ne smeju da prodaju podatke, dokumenta, audio/video zapise i druge radne materijale koje su dobili/dobile u svrhu medijskog izveštavanja. Ovakvi materijali ne smeju da se ustupaju drugim medijima bez saglasnosti izvora.
b) Preporučuje se da materijali dobijeni od izvora ostanu u posedu redakcija ili dokumentacionih centara medija za koje novinar/novinarke/ i urednici/urednici izveštavaju.
- Novinari/novinarke su obavezni/obavezne da odbiju poklon ukoliko se može sa razlogom pretpostaviti da je poklon povezan sa obavljanjem njihove profesije i da može uticati na objektivnost u radu. Novinari/novinarke su obavezni/obavezne da prijave redakciji nuđenje ili dobijanje poklona u vezi sa obavljanjem novinarskog posla.
Smernice:
a) Prihvatanje poklona dozvoljeno je samo u slučajevima kada je reč o propagandnom materijalu (olovke, notesi, kačketi i slično) ili predmetima neznatne materijalne vrednosti.
3. Ukoliko su pojedinac ili organizacija platili putne troškove novinarima/novinarkama/urednicima/urednicama/redakciji, ta činjenica mora da se navede u tekstu/prilogu.
Smernice:
a) Ukoliko se izveštava o temama koje su deo studijskog putovanja, profesionalnog usavršavanja ili stipendije, a koje organizuju i plaćaju državni organi, međunarodne i domaće nevladine organizacije i fondacije, političke stranke, kompanije i slično, to mora da bude nedvosmisleno navedeno u tekstu/prilogu.
4. Novinari/novinarke ne izveštavaju o temama u kojima imaju privatni (lični ili grupni) interes.
Smernice:
a) Ukoliko novinari/novinarke imaju i lični interes, mogu da izveštavaju o temi koja je od javnog interesa, npr. novinar/novinarka koji/koja živi u jednom delu grada piše tekst o potrebi da se u tom delu grada izgradi nova škola.
5. Novinari/novinarke bi trebalo da učine sve da izbegnu situacije koje bi mogle da dovedu do sukoba interesa i koje bi mogle da ih navedu da kompromituju svoj ugled ili ugled profesije. Novinari/novinarke koji/koje ne mogu da izbegnu sukob interesa dužni/dužne su da bez odlaganja o tome obaveste urednika/urednicu.
Smernice:
a) Novinari/novinarke ne bi trebalo da izveštavaju ili da iznose stavove o ljudima s kojima su u bliskom krvnom srodstvu, braku, kao i bližim porodičnim ili prijateljskim odnosima.
b) Novinari/novinarke/ i urednici/urednice ne bi trebalo da izveštavaju o temama u kojima imaju lični, politički ili komercijalni interes, npr. kao članovi/članice upravnog, nadzornog ili poslovnog odbora kompanije/organizacije/kluba i slično.
c) Novinari/novinarke ne bi trebalo da se bave sektorom u kojem članovi (bliži i dalji) njihovih porodica ili bliski prijatelji/prijateljice imaju moć odlučivanja.
- Sa novinarskom profesijom nespojiv je rad u PR i marketinškim agencijama, agencijama za lobiranje, državnim organima i institucijama, kao i u političkim partijama.
Smernice:
a) Učešće u političkoj, izbornoj ili medijskoj kampanji i događajima koje organizuju političke stranke, kompanije i slično, ne sme da se obavlja istovremeno s novinarskim/uredničkim poslom.
b) Politička aktivnost članova/članica porodice novinara/novinarki/ i urednika/urednica takođe može da uzrokuje sukob interesa.
c) Sa novinarskom profesijom nespojiv je rad u kontraobaveštajnim, obaveštajnim i drugim bezbednosnim službama.
- Novinari/novinarke ne smeju biti ni u kakvoj vrsti poslovnih odnosa sa subjektima čije aktivnosti pokrivaju.
Smernice:
a) Novinari/novinarke ne smeju da pišu o privrednim društvima od čijeg poslovnog uspeha zavisi njihov ili interes njihove (bliže i dalje) porodice ili prijatelja. Ukoliko takav interes postoji, novinari/novinarke su dužni/dužne da, po dobijanju zadatka, o tome obaveste urednika/urednicu.
b) Novinari/novinarke ne smeju da izveštavaju o akcijama koje poseduju ili kojima nameravaju da trguju.
V POŠTOVANJE DOSTOJANSTVA
- Novinari/ novinarke ne smeju da diskriminišu, između ostalog, na osnovu rase, pola, roda, starosti, ličnih svojstava, seksualne orijentacije, jezika, vere, političkog i drugog mišljenja, nacionalnog ili društvenog porekla.
Smernice:
a) Pripadnost određenoj etničkoj, političkoj, ideološkoj ili nekoj drugoj grupi, kao i bračno stanje, versko opredeljenje, društveno poreklo, navodi se samo u slučajevima kada je taj podatak neophodan za puno razumevanje konteksta događaja o kojem se izveštava.
b) Novinari/novinarke moraju da izbegavaju fraze koje imaju šovinističke, seksističke ili na bilo koji drugi način diskriminatorne konotacije.
c) Novinari/novinarke treba da koriste rodno osetljiv jezik, da se trude da ravnomerno uključe sagovornike/sagovornice različitih grupa relevatnih za temu (rod, etničko poreklo, starosno doba, seksualna orijentacija) i da odgovorno pristupaju različitostima u društvu.
2.Novinari/novinarke su dužni/dužne da poštuju i štite prava i dostojanstvo dece, žrtava zločina, osoba sa invaliditetom i drugih osetljivih grupa.
a) Maloletnici/maloletnice se, po pravilu, mogu intervjuisati jedino u prisustvu ili uz saglasnost roditelja, odnosno staratelja.
b) U slučaju nestanka ili otmice deteta novinari/novinarke, u skladu sa zakonom, mogu objaviti identitet i sliku deteta. Po prestanku potrebe za jasnom identifikacijom, potrebno je da mediji odmah uklone objavljene podatke i fotografije.
3.Novinari/novinarke poštuju princip nenanošenja štete ugledu i dostojanstvu ličnosti i ne učestvuju u širenju neistina ili kontinuiranom zlonamernom narušavanju reputacije osoba o kojima izveštavaju.
4.Novinari/novinarke ne smeju da zloupotrebe emocije drugih ljudi, njihovo neznanje ili nedovoljnu sposobnost rasuđivanja.
Smernice:
a) Novinari/novinarke moraju da imaju u vidu da sagovornici nisu uvek svesni moći medija i posledica koje njihove izjave mogu da imaju po njih lično, kao i po ljude o kojima govore.
b) U izveštavanju o događajima koji uključuju lični bol i šok, novinari/novinarke uzimaju izjave samo kad za to postoji javni interes i u tim slučajevima svoja pitanja prilagođavaju tako da odražavaju duh saosećanja i diskrecije.
c) Fotoreporteri/fotoreporterke i snimatelji/snimateljke dužni/dužne su da se prilikom fotografisanja i snimanja žrtava nesreća i zločina ophode sa obzirom i saosećanjem.
5. Novinari/novinarke ne izveštavaju sa sahrana, osim u slučaju visoko pozicioniranih javnih ličnosti.
a) Novinari/novinarke ne treba da izveštavaju o samoubistvima osoba koje nisu javne ličnosti, kako bi se izbeglo kopiranje dela. Novinari/novinarke treba da budu uzdržani i kada izveštavaju o samoubistvima javnih ličnosti i da to čine samo kada za tim postoji javni interes.
6.Novinari/novinarke ne smeju da podstiču strahove ili neutemeljene nade javnosti.
VI POŠTOVANJE I ZAŠTITA PRIVATNOSTI
- Novinari/novinarke poštuju privatnost ljudi o kojima pišu.
a) Prilikom izveštavanja o nesrećama i krivičnim delima nije dozvoljeno objavljivanje imena i fotografija žrtava ili počinilaca koje ih jasno identifikuju. Nije dozvoljeno ni objavljivanje bilo kakvih podataka koji bi indirektno mogli da otkriju identitet bilo žrtava, bilo počinilaca, pre nego što nadležni organ to zvanično saopšti.
b) Čak i ukoliko nadležni državni organi objave podatke koji spadaju u domen privatnosti počinilaca ili žrtava, mediji tu informaciju ne smeju da prenose. Greška ili loša komunikacijska praksa državnih organa ne podrazumeva dozvolu za kršenje Kodeksa novinara i novinarki Srbije.
c) Privatni podaci i zapisi, uključujući i privatne fotografije, video i druge zapise objavljene na društvenoj mreži ili drugoj platformi, moguće je objavljivati samo uz prethodnu saglasnost te osobe ili njenih zastupnika, osim u slučajevima kada javni interes preteže nad pravom na privatnost ili kada ih je ta osoba namenila javnosti.
d) Ako se u okviru privatnih podataka i zapisa jedne osobe pominju ili nalaze privatni podaci ili zapisi drugih osoba (na primer, tagovi na društvenim mrežama) mediji su dužni da sakriju njihov identitet, osim u slučaju da i za to postoji javni interes, koji preteže nad pravom na privatnost.
2. Javne ličnosti uživaju niži nivo zaštite privatnosti.
Smernice:
a) Javne ličnosti su osobe koje obavljaju javnu funkciju i/ili koriste javne resurse. U širem smislu, javne ličnosti su osobe koje imaju neku ulogu u javnom životu, bez obzira da li je u pitanju politika, ekonomija, umetnost, sport, mediji, nauka, zabava ili neka druga oblast.
b) Podaci iz privatnog života javnih ličnosti objavljuju se samo ukoliko je to u javnom interesu, ukoliko imaju direktne posledice na više ljudi, u suprotnosti su s duhom funkcije koju ta ličnost obavlja ili idejama koje javno zastupa.
3. Novinari/novinarke su obavezni da osiguraju da dete ne bude ugroženo ili izloženo riziku zbog objavljivanja njegovog imena, fotografije ili snimka sa njegovim likom, mestom stanovanja, zajednicom u kojoj živi ili prepoznatljivom okolinom.
Smernice:
a) Informacije dobijene od policije, zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih ustanova ili zaposlenih u njima, a koje direktno ili indirektno upućuju na identitet maloletnika/maloletnica, ne smeju da budu objavljene.
4.Urednici/urednice medija mogu ukloniti ime i podatke o ličnosti sa onlajn medija na zahtev osobe čija su prava povređena, pod uslovom da objavljivanje tih podataka nije u javnom interesu ili ne preteže nad zaštitom privatnosti.
Smernice:
a) Pri odlučivanju, urednici/urednice uzimaju u obzir prirodu i aktuelnost teme, kao i značaj i društveni položaj osobe o kojoj se izveštava.
b) Ako podaci više nisu aktuelni i nisu od naučnog i/ili istorijskog značaja, urednici/urednice ih mogu ukloniti zadržavajući medijski sadržaj.
c) U slučaju da urednici/urednice odluče da u potpunosti uklone sadržaj zbog zahteva za brisanje podataka, dužni su da na jasan i nedvosmislen način obaveste javnost o tome.
VII KORIŠĆENJE ČASNIH SREDSTAVA
- U prikupljanju podataka, fotografija, dokumenata, zvučnih i video zapisa i njihovom objavljivanju novinari/novinarke moraju da koriste samo časna sredstva.
Smernice:
a) Novinari/novinarke i urednici/urednice ne smeju da objavljuju materijale pribavljene uz pomoć skrivenih kamera, prislušnih uređaja, odnosno neovlašćenim prisluškivanjem ili snimanjem, izuzev kada se time štiti javni interes, npr. objavljivanje informacija o ugroženosti života i zdravlja stanovništva, korupciji, zloupotrebi položaja i slično. Ovakav izuzetak primenjuje se u skladu sa pravilima koja propisuje ovaj Kodeks.
b) Novinari/novinarke ne treba da nastave sa postavljanjem pitanja, telefoniranjem, fotografisanjem ili snimanjem privatnog lica pošto su zamoljeni/ zamoljene da odustanu.
- Pravo je novinara/novinarki da u odnosu prema državnim i drugim institucijama kontinuirano postavljaju pitanja za koja smatraju da su od javnog interesa, čak i ako su zamoljeni da to prekinu.
- Novinari/novinarke se u prikupljanju informacija ne smeju služiti iznudom, pretnjom i proganjanjem izvora informacija, ali ni podmićivanjem ili obećavanjem protivusluga.
- Novinari/novinarke su dužni/dužne da se predstave sagovorniku i da navedu medij za koji rade, izuzev ako je drugačije postupanje u javnom interesu i kada se to čini u skladu sa pravilima koja propisuje ovaj Kodeks.
Smernice:
a) Prikrivanje identiteta novinara/novinarki može se primeniti samo kao krajnje sredstvo pribavljanja podataka ili informacija od izuzetnog javnog interesa, ukoliko su bezuspešno primenjeni drugi metodi i ukoliko se podaci ne mogu pribaviti na drugi način.
b) U slučaju prikrivanja identiteta novinara/novinarki, neophodno je da o tome budu obavešteni urednici/urednice.
VIII ODNOS PREMA IZVORIMA
- Novinari/novinarke su dužni/dužne da poštuju zahtev izvora za anonimnošću. Anonimnost treba omogućiti samo izvorima koji mogu da pruže važne podatke ili informacije iz prve ruke, odnosno dokumenta od javnog interesa.
- Izmišljanje neimenovanih izvora je težak prekršaj Kodeksa novinara i novinarki Srbije.
Smernice:
a) Neimenovani izvori koriste se isključivo ako nema drugog načina da se dođe do podataka ili informacija od izuzetnog javnog značaja.
b) Ukoliko izvor informacija zahteva da novinar/novinarka njegov identitet ne otkrije ni uredniku/urednici, ovakav zahtev novinar/novinarka može da odbije.
- Novinari/novinarke su dužni/dužne da konsultuju što više izvora
Smernice:
a) Novinari/novinarke su dužni/dužne da konsultuju najmanje dva nezavisna izvora koji će dobijene podatke ili informacije da potvrde ili ospore.
b) Dva međusobno nezavisna izvora posebno su poželjna u slučaju postojanja indicije da zvaničan izvor daje nepotpune i/ili netačane podatake ili Informacije.
- Novinari/novinarke ne smeju slepo da veruju izvoru. Novinari/novinarke moraju da vode računa o tome da izvori često slede svoje interese ili interese društvenih grupa kojima pripadaju i prilagođavaju iskaze tim interesima.
Smernice:
a) U kontaktu sa izvorima neophodna je posebna pažnja kako bi se izbegla pristrasnost, proistekla iz bliskih ličnih odnosa.
5. Društvene mreže i druge digitalne platforme treba tretirati kao bilo koji drugi izvor.
IX POŠTOVANJE AUTORSTVA
- Kada mediji prenose sadržaj ili delove sadržaja drugih medija, potrebno je da naznače izvor i autore/autorke.
a) Novinari/novinarke i urednici/urednice dužni/dužne su da poštuju uslove korišćenja koje su propisali mediji čiji sadržaj prenose.
b) Mediji bi trebalo da izrade sopstvena pravila u kojima će navesti način i obim preuzimanja njihovih medijskih sadržaja.
c) Prilikom prenošenja medijskog sadržaja ili njegovog dela iz onlajn medija, novinari/novinarke/ i urednici/irednice treba da, uz navođenje medija i autora/autorki, objave i link ka originalnom tekstu.
- Falsifikovanje i plagiranje nedopustivi su i smatraju se teškim prekršajem Kodeksa novinara i novinarki Srbije.
Smernice:
a) Korišćenje tuđih informacija, rezultata istraživanja, fotografija i grafičkih prikaza bez adekvatnog navođenja izvora, smatra se plagiranjem.
b) Plagiranjem se ne smatra korišćenje činjenica, ideja i tema iz drugih medija.
c) Bilo kakve intervencije (urednika/urednica, grafičkih urednika/urednica, dizajnera/dizajnerki i drugih) u pogledu sadržaja teksta ili fotografije, nedopustive su bez saglasnosti autora/autorki.
d) Mora se jasno naglasiti razlika između dokumentarne fotografije i fotomontaže. Javnost ne sme da se dovodi u zabludu.
3. Novinari/novinarke neće kao svoje potpisivati tekstove, crteže, ilustracije, karikature, fotografije, video i audio zapise drugih autora/autorki.
4. Arhivski audio i video zapisi moraju da budu označeni na odgovarajući način.
X ZAŠTITA NOVINARA/NOVINARKI
- Novinari/novinarke koji se pridržavaju ovog Kodeksa uživaju podršku i zaštitu svog profesionalnog udruženja.
- Novinari/novinarke koji se pridržavaju ovog Kodeksa imaju pravo na pravnu i materijalnu pomoć u zaštiti od nasilja, pretnji, uvreda i drugih negativnih posledica zbog obavljanja novinarske profesije.
- Svako ko smatra da su novinari/novinarke povredili/povredile neku od odredbi ovog Kodeksa, može se obratiti sudovima časti novinarskih udruženja i Savetu za štampu.
Klik bejt naslovi sa zatvorenog suđenja
(Izvor: NUNS) Na juče održanoj sednici Komisije za žalbe Saveta za štampu odlučeno je da su Blic, Informer, Politika, Alo, Kurir, Večernje novosti i Srpski telegraf, koji su izveštavali sa suđenja roditeljima maloletnog K.K. prekršili Kodeks, kao i sajt Pinka i Informer koji su jednu versku zajednicu povezali sa ubistvom. Prema oceni Komisije, Južne vesti nisu prekršile Kodeks.
U proteklom periodu na adresu Saveta za štampu stiglo je 12 žalbi, od kojih su dve rešene dogovorom, tako da je Komisija za žalbe sinoć odlučivala o 10 žalbi.
Javne ličnosti moraju da trpe kritiku javnosti
Prva žalba o kojoj se odlučivalo bila je žalba Srđana Nonića protiv redakcije Južnih vesti koja, kako tvrdi, nije moderirala komentare na vest o formiranju Komisije za analizu trošenja budžeta u prethodne četiri godine, a čiji je član Nonić, i time prekršila sopstvena pravila.
On smatra i da je autorka teksta pod naslovom „Nove plaćene funkcije u Opštini Medijana i prva neslaganja u vladajućoj koaliciji“ namerno izostavila obrazloženje odluke o formiranju komisije, što je dovelo do niza uvredljivih komentara na sajtu Južnih vesti.
„Neodgovorno postavljanje komentara, dovodi do toga da kad neko čita komentare dolazi do razmišljanja da li treba da se oformi komisija za Srđana Nonića, koji ima afere, zapošljava nepostojeću ženu u Parking servis i ko zna šta sve muti, a ujedno se uhlebio“, naveo je Nonić između ostalog.
On je u prilogu žalbe dostavio skrinšotove komentara.
Iz Južnih vesti smatraju da je žalba neosnovana.
Oni su u odgovoru na žalbu naveli da su o istoj temi i na isti način pisali 2017. godine kada je takođe formirana ista komisija i da je žalilac u tekstu pomenut jedino u delu gde su navedeni članovi komisije. Takođe, navode da građani Niša treba da znaju zbog čega je formirana ad hoc komisija kada je analizu trošenja budžeta mogla da obavi Državna revizorska institucija, gradska ili eksterna revizija.
Što se tiče objavljenih komentara, iz Južnih vesti navode da ne žele čitaocima da uskraćuju pravo da komentarhišu, da smatraju da komentari nisu uvredljivi već kritički i da je bilo mnogo komentara koji nisu odobreni.
Predlog odluke Saveta za štampu je bio da nema prekršaja Kodeksa, kako u samom tekstu, tako i u komentarima čitalaca. Prema mišljenju Saveta za štapmu, informacije koje su objavljene u tekstu su od javnog interesa, a komentari ne predstavljaju pretnje, uvrede, nepristojan rečnik, govor mržnje, uvrede po rasnom ili nacionalnom osnovu, niti nezakonit sadržaj.
Predstavnica Asocijacije medija u Komisiji za žalbe Jelka Jovanović otvorila je diskusiju u vezi sa ovom žalbom. Ona je rekla da je saglasna sa predlogom odluke.
Predstavnica Udruženja novinara Srbije Olivera Milošević rekla je da je žalilac u tekstu spomenut samo jednom i da nije videla lošiji tretman podnosioca žalbe u odnosu na druge članove komisije.
„Zaista, javni interes je izveštavati o ovakvoj temi i važno je da građani Niša to znaju, a takođe je važno da se dozvoli kritika i mišljenje građanima koji finansiraju tu komisiju. Ne vidim da je bilo nekog govora mržnje, pretnji, nešto što bi ugrozilo njegovu sigurnost“, rekla je Olivera Milošević i dodala da javne ličnosti moraju biti spremne na stavove građana koji im se ne dopadaju.
Nadežda Budimović iz Lokal presa se složila da nije bilo prekršaja Kodeksa i pohvalila je moderaciju komentara Južnih vesti.
Nakon kratke diskusije Komisija za žalbe je jednoglasno odlučila da nije bilo prekršaja Kodeksa od strane Južnih vesti.
Širenje verske netrpeljivosti zbog klikova i senzacionalnizma
Hrišćanska zajednica Jehovini svedoci podnela je četiri žalbe protiv portala Alo, Pink.rs, Srbija danas i Informer jer su u izveštavanju o ubistvu koje se dogodilo u Nišu 8. septembra, kada je navodno ćerka usmrtila majku, ovu versku zajednicu povezali sa događajem. Naime, u više tekstova ovi mediji su naveli da su obe bile članice Jehovinih svedoka, nazivajući ih „sektom“, što su oni demantovali u žalbama.
Dve žalbe, protiv portala Srbija danas i Alo, rešene su dogovorom.
U žalbama protiv Pinka i Informera navedeno je da su “mediji načinom na koji su izveštavali javnost o ovom događaju višestruko povredili Kodeks novinara, vređajući dostojanstvo žrtve, ali i šireći netrpeljivost prema Jehovinim svedocima“.
„Time što je u fokus javnosti dovedena verska pripadnost učesnika događaja (koja je pri tom netačna) koja nije ni u kakvoj vezi sa samim događajem o kojem se piše, upravo predstavlja senzacionalizam koji vodi u diskriminaciju“, stoji u žalbama.
Naslovi tekstova na koje su se žalbe odnosile su: “Poznato gde je Marina koje je osumnjičena da je ubila majku” i „Verovatno su je na silu terali da menja neke navike: Sektolog otkriva moguće motive ubistva u Nišu“ u Informeru i „NIŠLIJKA KOJA JE PREKLALA MAJKU BEŽALA OD KUĆE 15 PUTA: Komšije opisale scenu koju su videle KOBNOG DANA!“ i „POSTOJI OPASNOST DA PONOVI KRIVIČNO DELO Marini koja se sumnjiči da je zaklala majku određen pritvor bez saslušanja“ na sajtu Pinka.
Nijedna redakcija nije odgovorila na žalbu.
Predlog odluke Saveta za štampu u oba slučaja je da je bilo prekršaja Kodeksa i to u delu koji se odnosi na istinitost izveštavanja, prema kojem novinari treba da izevštavaju tačno, objektivno, potpuno i blagovremeno, kao i da konsultuju više izvora. Zatim, poglavlje Kodeksa o odgovornosti novinara, prema kojem novinar mora da se suprotstavi svima koji krše ljudska prava ili se zalažu za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mržnje i podsticanje nasilja, kao i smernice o novinarskoj pažnji prema kojima novinar mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji.
Informer nije ispoštovao ni pravo na odgovor budići da su Jehovini svedoci poslali demnati, a Pink je bio nedostupan, tako da njima demanti nije ni uručen.
Na sednici se prva za reč u ovom slučaju javila Milena Vasić, predstavnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Ona je rekla da su obe žalbe osnovane.
“Kod nas postoji jedna kontinuirana kampanja protiv svih manjinskih verskih zajednica, pogotovo kada se izveštava kroz crnu hroniku. Širi se izvesna vrsta straha i panike i netrpeljivosti prema svim drugim verskim zajednicama koje nisu ove tri dominantne upravo na taj način što se pripadnost jednoj verskoj zajednici dovodi u vezu sa izvršenim krivičnim delom. Mislim da je potpuno irelevantno da li je ili nije, neko od učesnika ovog događaja član verske organizacije, a utoliko gore što nije, što se zapravo prenošenjem lažne informacije dodatno prenosi stigma na čitavu zajednicu“, kazala je Milena Vasić.
Olivera Milošević je rekla da je ovaj slučaj podesća na izveštavanje medija o slučaju ubistva devojčice Danke Ilić, kada se u medijima ubistvo dovodilo u vezu sa nacionalnom pripadnošću osumnjičenih.
Nadežda Budimović je predložila da se glasa o prekršaju Kodeksa u delu koji se odnosi na obavezu novinara i urednika da prave jasnu razliku između činjenica koje prenose, komentara, pretpostavki i nagađanja.
„Deo teksta na koji se žalilac žali se odnosi na pretpostavke i nagađanja i insinuacije koje se predstavljaju kao činjenice“, rekla je Budimović.
Komisija je prihvatila predlog Nadežde Budimović i jednoglasno je odlučila da su oba medija prekršila Kodeks novinara Srbije po svim tačkama koje su predložene.
Preko neimenovanog izvora do detalja sa suđenja koje je zatvoreno za javnost
Članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Milena Vasić podnela je sedam žalbi protiv štampanih i onlajn izdanja Blica, Informera, Politike, Alo-a, Kurira, Večernih novosti i Srpskog telegrafa zbog izveštavanja sa suđenja roditeljima maloletnog K.K. koji je počinio masovno ubistvo u OŠ „Vladislav Ribnikar“ 3. maja prošle godine.
Ona smatra da je Kodeks novinara Srbije prekršen i da mediji nisu smeli da obajve svedočenje K.K. jer je javnost isključena iz postupka u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije.
„Onog trenutka kada je u postupku doneto rešenje suda da se javnost isključi iz postupka, sud je odlučio i da li javnost ima prvo da zna detalje postupka odlučujući da se zatvaranjem suđenja za javnost štiti preči interes maloletnika“, stoji u žalbi.
Vasić takođe smatra da je u spornim tekstovima prekršeno više tačaka Kodeksa koje se odnose na odgovornost novinara. Naime, kako navodi, Kodeks zabranjuje korišćenje uznemiravajućih sadržaja i onih koji mogu imati štetan uticaj na decu, a novinar je dužan da poštuje dostojanstvo dece i žrtava zločina, kao i da neguje kulturu i etiku javne reči.
Prema njenoj oceni svi navedeni mediji prekršili su ova pravila, a Blic, Alo, Kurir, Večernje novinsti i Srpski telegraf su prekršili i pretpostavku nevinosti stvaljajući na naslovne strane naslove i podnaslove „Krivi su mama i tata“, odnosno „Majka je kriva, stalno je vikala na mene da budem bolji“ i ,,Da tata nije imao pištolj, ja ne bih ubio“.
Vasić dalje navodi da su svi mediji prekršili tačke Kodeksa koje obavezuju novinare na poštovanje privatnosti, izbegavanje spekulacija.
Na kraju, Vasić konstatuje da se svi mediji kriju iza „nezvaničnog izvora“, a s obzirom na to da se radi o suđenju koje je zatvoreno za javnost, smatra da su koristili nečasna sredstva u radu što je zabranjeno Kodeksom.
Na žalbu Milene Vasić odgovorili su Mondo (izdavač Kurira) i Novosti.
Mondo je u odgvoru naveo da su navodi iz žalbe neosnovani, te da su postupili u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i Kodeksom novinara Srbije.
Naveli su da je tema o kojoj su pisali „od najvišeg mogućeg interesa za javnost“, da nisu u obavezi da otkriju identitet izvora i da je netačno da su izveštavali senzacionalistički. Takođe, navode da su informacije iznete u tekstu istinite i opšte poznate i da u tekstu nema nijednog dela u kom navode čitaoce na zaključak da su za masovno ubistvo krivi roditelji dečaka.
Izdavač Kurira negira da je javnost isključena iz postupka „da bi porodice oštećenih bile pošteđene medijske senzacije…, jer su porodice oštećenih prisutne na samom suđenju“ i na medijskoj sceni.
Takođe, navode da je „prećutkivanje bitnih informacija samo po sebi prekršaj Kodeksa“ i da prećutkivanje informacija ne doprinosi javnoj diskusiji.
Urednica sajta Novosti Andrijana Nešić i urednik rubrike „hronika“ Milan Vesković odgovorili su u ime Novosti na žalbu Milene Vasić.
Oni su naveli da većina porodica ranjenih i stradalih nije prhvatila odluku suda da isključi javnost iz postupka i pozvali su Milenu Vasić da se „podrobnije informiše o temi koju obrađuje“.
U istom maniru poručili su Savetu za štampu da se sudi roditeljima K.K, da su poštovali dostojanstvo dece i žrtava i da je novinar praćenjem ovog procesa daju odgovor na pitanje „ko je kriv“.
Navode da su dužni da blagovremeno javnosti izveste o tome šta je dovelo do zločina kako se „slično više nikada ne bi ponovilo“.
Predlog odluke Saveta za štampu u ovom slučaju je da su prekršene tačke Kodeksa koje se odnose na objavljivanje poverljivih informacija, više tačaka poglavlja koje se odnosi na odgovornost novinara, kao što su poštovanje pretpostavke nevinosti, zabrana korišćenja uznemiravajućeg i štetnog sadržaja, zaštita dostojanstva i negovanje etike i kulture javne reči. Takođe, prema oceni Saveta za štampu prekršene su smernice o poštovanju privatnosti, kao i korišćenju časnih sredstava u prikupljanju informacija.
Predstavnica javnosti Ana Martinoli se složila sa predlogom odluke i osvrnula se na odgovre Novosti i Kurira.
„Dakle, nije interes javnosti da se na ovaj način izveštava o jednom od najtraumatičnijih događaja kojima je ova zajednica bila izložena u nekoj skorijoj istoriji. Takođe, momenat u kome se poziva na to da se koriste podaci koji su se već ranije navodili, a koji su već tada bili kršenje Kodeksa je etički problematično. Dakle, ne možeš da kažeš ’već je jednom prekršeno, pa sad nema veze, nastavićemo da kršimo’. U tome takođe vidim problem“, navela je Martinoli.
Nadežda Budimović je rekla da je jasno da su sve navedene tačke Kodeksa prekršene.
„I jasno je da je ’nezvanični izvor’ imao pune ruke posla toga dana da obiđe sve te redakcije i jasno je da su naslovi strašni i klikbejt i da je cela ova priča u svim medijima plasirana tako da izazove što više klikova i što više pregleda“, rekla je Budimović i dodala da je tačno da je ova tema od velikog interesa, ali je pogrešan način na koji ovi mediji obrađuju tu temu.
Jelka Jovanović je napomenula da su odgovori na žalbe neprofesionalni i da uopšte nije važno da li je neko saglasan sa odlukom suda ili ne.
„Te se odluka mora poštovati, posebno kada je reč o maloletnicima koji su u ovom slučaju i žrtve i krivac. Tu nema spora, to bi morao da zna i advokatski tim Kurira i urednici Novosti“, naglasila je Jovanović.
I po ovoj žalbi Komisija je jednoglasno odlučila da su svi mediji prekršili Kodeks po svim predloženim tačkama.
Autorka: Ivana Kragulj
Javna debata „Etika u novinarstvu: Izmene Kodeksa novinara Srbije“: Smernice za profesionalno izveštavanje
(Izvor: Glas Podrinja) Misija OEBS-a u Srbiji i Savet za štampu održali su javnu debatu u Šapcu na temu “Etika u novinarstvu: Izmene Kodeksa novinara Srbije”.
Događaj je otvorila Tamara Skroza, članica Komisije za žalbe Saveta za štampu i radne grupe koja je radila na izmenama Kodeksa, a o najavljenim izmenama govorile su članice radne grupe Nada Budimović i Olja Milošević.
Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu predstavila je nove smernice za profesionalno izveštavanje o protestima, nasilju nad ženama, deci i osobama sa hendikepom.
Autor: S.G.
Odluke sa 153. sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu održane 28.11.2024.
1.Srđan Nonić – Južne vesti – žalba rešena, nema prekršaja Kodeksa
2. Jehovini svedoci Hrišćanska verska zajednica – Pink.rs – žalba rešena, prekršaj Kodeksa
3. Jehovini svedoci Hrišćanska verska zajednica – Informer.rs – žalba rešena, prekršaj Kodeksa
4.Milena Vasić – Alo/Alo.rs – žalba rešena, prekršaj Kodeksa
5. Milena Vasić – Informer/Informer.rs – žalba rešena, prekršaj Kodeksa
6.Milena Vasić – Blic/Blic.rs – žalba rešena, prekršaj Kodeksa
7.Milena Vasić – Politika/Politika.rs – žalba rešena, prekršaj Kodeksa
8.Milena Vasić – Kurir/Kurir.rs – žalba rešena, prekršaj Kodeksa
9.Milena Vasić – Večernje novosti/Novosti.rs – žalba rešena, prekršaj Kodeksa
10.Milena Vasić – Srpski telegraf/Republika.rs – žalba rešena, prekršaj Kodeksa
Zapisnik sa sto pedeset treće sednice održane 28.11.2024.
SAVET ZA ŠTAMPU
Komisija za žalbe
Br.154
28.11.2024.
Beograd
ZAPISNIK
Sa 153. sednice Komisije za žalbe, održane 28.11.2024. godine u 18 sati u Pres centru UNS.
Prisutni članovi Komisije: Nadežda Budimović, Jelena Petković, Filip Švarm, Ana Martinoli, Sanja Pavlović, Jelka Jovanović, Olivera Milošević, Zlatko Čobović, Tamara Skrozza i Milena Vasić
Odsutni članovi Komisije: Rodoljub Šabić
Ostali prisutni: Sandra Boljanović, Nikola Nikolić, Nikola Petrović, Aleksandar Pešić, Leonid Ristevski i Bojan Cvejić sa Fakulteta za sport, Ivana Kragulj (NUNS), Davor Pašalić (Fonet), Danica Đokić (Slavko Ćuruvija fondacija), Velimir Petrović (YUCOM) i Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu
Dnevni red:
1.Razmatranje žalbe Srđana Nonića na tekst i komentare objavljene na portalu “Južne vesti”
2.Razmatranje žalbe Jehovinih svedoka na tekstove objavljenje na portalu “Pink.rs”
3.Razmatranje žalbe Jehovinih svedoka na tekstove objavljene na portalu “Informer.rs”
4.Razmatranje žalbe Milene Vasić na tekstove objavljene u dnevnom listu “Alo” i na portalu “Alo.rs”
- Razmatranje žalbe Milene Vasić na tekstove objavljene u dnevnom listu “Informer” i na portalu “Informer.rs”
- Razmatranje žalbe Milene Vasić na tekstove objavljene u dnevnom listu “Blic” i na portalu “Blic.rs”
- Razmatranje žalbe Milene Vasić na tekstove objavljene u dnevnom listu “Politika” i na portalu “Politika.rs”
- Razmatranje žalbe Milene Vasić na tekstove objavljene u dnevnom listu “Kurir” i na portalu “Kurir.rs”
- Razmatranje žalbe Milene Vasić na tekstove objavljene u dnevnom listu “Večernje novosti” i na portalu “Novosti.rs”
- Razmatranje žalbe Milene Vasić na tekstove objavljene u dnevnom listu “Srpski telegraf” i na portalu “Republika.rs”
- Srđan Nonić podneo je žalbu zbog objavljenog teksta i komentara čitalaca, navodeći da je redakcija odstupila do vlastitih pravila komentarisanja da bi ga diskreditovala jer je izabran u komisiju za utvrđivanje finansijskog stanja u niškoj opštini Medijana, te da su tekstom i uvredljivim komentarima prekršene tačke 1 i 3 poglavlja Novinarska pažnja. U toku rasprave, Jelka Jovanović je rekla da Kodeks nije prekršen i da političari često misle da za njih važe neka drugačija pravila, što im ne služi na čast. Olivera Milošević je istakla da podnosilac žalbe nije tretiran lošije nego ostali članovi Komisije, u tekstu je pomenut samo jednom, kao i da je u javnom interesu da se o ovoj temi piše, da je važno da građani Niša to znaju. Takođe, građanima se mora dozvoliti da iznesu svoje mišljenje i kritike. Ništa od onoga što je objavljeno nije nikakava pretnja, ne ugrožava njegovu bezbednost, niti je sporno, a Nonić, kao javna ličnost u Nišu mora biti spreman i na to da mu se neki stavovi građana neće dopasti.Nadežda Budimović se saglasila da nema prekršaja Kodeksa i dodala da je moderacija komentara u ovom slučaju za svaku pohvalu, jer je sigurno bilo mnogo onih koji nisu objavljeni (što je i urednik naveo u odgovoru na žalbu). Objavljeni komentari su zaista kritički, a javna ličnost na to mora da bude spremna. Tema je, kako je naglasila, od javnog interesa. Komisija je, potom, jednoglasno odlučila da Kodeks novinara nije prekršen.
2.-3. Komisija je o dve žalbe Jehovinih svedoka vodila objedinjenu raspravu, budući da se tekstovi odnose na isti događaj – ubistvo žene u Nišu za koje je osumnjičena njena ćerka. U tekstovima se, kako su naveli, netačno ističe da su obe žene pripadnice Jehovinih svedoka, koji se nazivaju sektom, čime su, prekršene odredbe koje se odnose na istinitost izveštavanja i zabranu diskriminacije. Informer nije objavio ni odgovor koji je dostavljen redakciji. Milena Vasić je ocenila da su žalbe osnovane i da joj je drago da su se žalili, jer kod nas postoji kontinuirana kampanja protiv svih manjinskih verskih zajednica, pogotovo u izveštavanjima u crnim hronikama. Kako je rekla, takvim tekstovima se širi izvesna vrsta straha, panike i netrpeljivosti prema svim verskim zajednicama koje nisu tri dominantne i to upravo tako što se pripadnost verskoj zajednici dovodi u vezu sa izvršenim krivičnim delom. Dodala je da je potpuno irelevantno da li je neko od učesnika ovog događaja pripadnik verske organizacije ili nije, a utoliko gore što nije, što se zapravo prenošenjem lažne informacije dodatno prenosi stigma na čitavu zajednicu, Olivera Milošević je rekla da je ovaj slučaj podseća na izveštavanje medija o slučaju ubistva devojčice Danke Ilić, kada se u medijima ubistvo dovodilo u vezu sa nacionalnom pripadnošću osumnjičenih. Ovoga puta se ubistvo dovodi u vezu sa pripadnošču verskoj zajednici, pa se tako insinuira da je zbog toga osumnjičena morala da menja navike, citira se sektolog i sl. Nadežda Budimović je smatrala da je tekstovima prekršena i tačka 2 poglavlja Istinitost izveštavanja, jer su nagađanja i pretpostavke predstavljene kao činjenice, dok je Sanja Pavlović predložila da se glasa i o prekršaju tačke 1 poglavlja V, koja se odnosi na profesionalnu pažnju. Tamara Skrozza je mislila da nije reč o prekršaju te tačke, jer bi to značilo da je do povrede Kodeksa došlo nepažnjom, što ovoga puta nije slučaj. Ona je istakla i da je problem (iako ne postoji odredba u Kodeksu koja to reguliše) što se u ovakvim situacijama prenose izjave komšija i rođaka, njihova nagađanja, koja se po pravilu tretitraju kao činjenice i dodala da su žalioci u pravu da Kodeks zabranjuje objavljivanje verske pripadnosti počinioca krivičnog dela ili žrtve, ukoliko to nije u direktnoj vezi sa krivičnim delom. Jelena Petković je navela da je suština žalbe da se tekstovima insinuira da je verska pripadnost u vezi sa motivima zločina, kao i da “Informer” ide i korak dalje prenošenjem izjava sektologa koji kaže da se Jehovini svedoci ne smeju nazivati sektom, ali da on sme to da kaže, a prenošenje toga bez ikakve ograde govori i o stavu redakcije prema toj verskoj zajednici. Komisija je, nakon, rasprave, jednoglasno odlučila da je portal “Pink.rs” prekršio tačke 1, 2 i 4 poglavlja I, tačku 1 poglavlja IV i tačku 4 poglavlja V, dok je portal “Informer.rs”, uz ove tačke, prekršio i tačku 6 poglavlja IV, jer nije objavio odgovor podnosilaca žalbe. Za predlog Sanje Pavlović da je prekršena tačka 1 poglavlja V glasalo je pet članova Komisije, dok je ostalih pet bilo protiv, pa nije bilo potrebnih sedam glasova za odluku.
4.-10. Komisija je vodila objedinjenu raspravu o žalbama članice Komisije Mlene Vasić, koje su se odnosile na izveštavanje o svedočenju maloletnika iz OŠ “Vladislav Ribnikar” na zatvorenom suđenju njegovim roditeljima. Milena Vasić nije učestvovala u raspravi i odlučivanju o ovim žalbama, a iz rasprave i odlučivanja o žalbama koje se odnose na “Politiku” i “Novosti” bila je iskklučena i Olivera Milošević, zaposlena u “Politici”. Ana Martinoli se u raspravi osvrnula na odgovore redakcija koja su istakle da je reč o najvišem interesu javnosti, navodeći da je zatečena da neko tako olako koristi izraz koji se ni na koji način ne ogleda u onome što je objavljeno, jer nije interes javnosti da se na ovaj način izveštava o jednom od najtraumatičnijih događaja kojima je ova zajednica bila izložena u skorijoj istoriji. Takođe, pozivanje na to da se koriste podaci koji su ranije objavljivani, a koji su već tada bili kršenje Kodeksa je etički problematično. Nadežda Budimović je rekla da su sve tačke Kodeksa navedene u žalbi prekršene. Istakla je da je jasno da je “nezvanični izvor” imao pune ruke posla toga dana da obiđe sve te redakcije i da su naslovi strašni i klikbejt i da je cela priča u svim medijima plasirana tako da izazove što više klikova i što više pregleda. Dodala je da je tačno da je ova tema od velikog interesa, ali je pogrešan način na koji mediji obrađuju tu temu i da nije sigurna da li je reč o nerazumevanju ili namernoj zloupotrebi javnog interesa, jer smo u velikom broju ovih tekstova mogli da pročitamo koji su roditelji prvi došli na suđenje, dečak se u nekim tekstovima naziva monstrumom, naslovi sadrže jezive delove njegovog svedočenja,u jednom od tekstova se detaljno opisuje kako je dečak završio osnovnu školu i koja škola pruža usluge takvog školovanja…Jasno je da tu javnog interesa nema i da su se novinari pretvorili u rulju željnu krvi i skandala, a da u to pretvaraju i svoje čitaoce koji se time hrane. Jelka Jovanović je napomenula da su odgovori na žalbe neprofesionalni i da uopšte nije važno da li je neko saglasan sa odlukom suda ili ne, već se ona mora poštovati posebno kada je reč o maloletnicima koji su u ovom slučaju i žrtve i krivac. Jelena Petković je rekla da je sveukupan utisak nedostatak empatije u izveštavanju i sakrivanje želje za senzacionalizmom iza javnog interesa, u vezi sa događajem o kojem društvo treba da razgovara sa dužnom pažnjom i posebnom empatijom jer je reč o strašnoj tragediji. Ukazala je da se po vremenu objavljivanja detalja sa suđenja na portalima zaključuje da im je to javljao neko iz suda, a ne roditelji žrtava koji nisu imali mobilne telefone. Naglasila je da, kada je reč o saradnji medija sa predstavnicima pravosuđa, ovo je primer slučaja kada je bi bilo važno da postoji portparol suda koji bi bar davao smernice kako treba izveštavati, kao i da bi bilo korisno da sudovi u ovakvim situacijama organizuju neke brifinge sa medijama, da im objasne koje su informacije važne i zašto. Tamara Skrozza je ukazala na to da je svaki kodeks, pa i ovaj u nekim slučajevima nedostatan, Tako ne postoji tačka u Kodeksu koja ukazuje na to da je prekršaj što se na ovaj način dečaku koji očigledno ima neki problem, pruža platforma da sebe abolira od odgovornosti, što je moralno ogrešenje. Osim toga, mnogim dečacima i devojčicama koji razmišljaju na sličan način je pružena inspiracija. Komisija je, po okončanju rasprave, u sedam odvojenih glasanja, odlučila da su svi medija prekršili tačku 3 smernica 2 poglavlja I, tačke 4, 5 i 6 poglavlja IV tačke 3,4,5 i 6, tačke 1, 2 i 4 poglavlja VII i tačku 1 poglavlja VIII. Svi mediji, sem „Politike“ prekršili su i tačku 3 poglavlja IV.
Sednica je završena u 19.15 sati.
Zapisnik vodila Predsedavajući
Gordana Novaković Zlatko Čobović