sofija
About sofija
Posts by :
Snimak sa sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 27.01.2022
Snimak sa današnje sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu održane online preko aplikacije Zoom možete pogledati na našem Youtube kanalu, putem sledećeg linka:
Poziv na onlajn tribinu Saveta za štampu “Da li su mediji spremni za interne etičke kodekse“
Savet za štampu poziva Vas na onlajn tribinu
“Da li su mediji spremni za interne etičke kodekse“
Govoriće:
-Stevan Ristić , predsednik UO Saveta za štampu i autor istraživanja
– Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu
Vreme: Petak, 28. januar 2022, 12 sati
Mesto: https://us06web.zoom.us/j/86473050511?pwd=N2d1SUp3Vm45MWI5L2tzb2xvRERldz09
Savet za štampu predstaviće rezultate istraživanja o tome da li mediji u Srbiji imaju interne etičke novinarske kodekse, koliko su im oni važni i da li su spremni da ih usvoje i primenjuju. Istraživanje je sprovedeno uz finansijsku podršku Misije OEBS-a u Srbiji.
Anketa je pokazala da su za usvajanje takvog dokumenta zainteresovani uglavnom onlajn mediji, a da polovina njih veruje da imaju kapaciteta da sami izrade kodekse. Više od polovine učesnika ankete ima izjavu o uredničkoj misiji, set principa ili neki sličan dokument u vezi sa principima uređivačke politike,
Cilj ovog projekta bio je da istraži spremnost medijskih kuća za izradu i implementaciju internih kodeksa dobre novinarske prakse i na taj način podrži primenu akcionog plana za implementaciju medijske strategije za period 2020-2025.
Savet za štampu i OEBS žele da pomognu, pre svega lokalnim medijima, da izrade interne kodekse dobre novinarske prakse, u skladu sa postojećim Kodeksom novinara Srbije. Zato je jedno od pitanja u anketi bilo i kakva je pomoć medijima potrebna u ovom važnom poslu, a vas pozivamo da na tribini saopštite i svoje mišljenje.
Najava sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 27.01.2022
Sednica Komisije za žalbe Saveta za štampu biće održana u četvrtak, 27. januara u 18 sati.
Komisija će razmatrati dve žalbe:
1.Dragoljub Petrović – Informer.rs
2.Zlatko Čobović – Alo.rs
Sednica će, zbog epidemijske situacije, biti održana posredstvom platforme Zoom.
Sudije između dve vatre – medija i političara
(Izvor:Politika ) Potrebni su takvi politički i pravni uslovi da građani od sudija mogu da očekuju da osude svakog, pa i one koji su predstavnici drugih grana vlasti i bilo kog moćnika.
Ceo radni vek bila je sudija, a onda i predsednica Okružnog suda u Beogradu i Vrhovnog suda Srbije. Vida Petrović Škero sada je član etičke komisije Saveta za štampu i Centra za pravosudna istraživanja (Cepris). Za „Politiku” govori o stanju u pravosuđu i saradnji medija sa sudovima i tužilaštvima.
Kako vidite današnje pravosuđe? Koliko se toga promenilo od kada ste otišli u penziju?
Imajući u vidu da sam ceo svoj život radila u pravosuđu, mogu da vidim koliko se toga izmenilo. Odmah posle reforme 2001. godine, pravosuđe je bilo u haosu ali je i sa velikim entuzijazmom dočekalo promene sa osećajem da su one idu nabolje, ali nije bilo tako. Rez je napravljen na veoma loš način, a ono što je ostalo jeste prebacivanje na sudove i sudije da rešavaju probleme koje država treba da reši. Hiljade bankarskih sporova, gle čuda, opet su u sudovima i došli smo u fazu da imamo hiljadu predmeta po jednom sudiji. Za građane to znači da dobijaju poziv za ročišta dva puta godišnje.
Imali smo veoma duge periode da ni sudije ni predsednici sudova nisu birani na vreme. Sada imamo ubrzane izbore i ponovo smo u situaciji da druge grane vlasti potpuno kreiraju pravosuđe, bez obzira na to da li će doći do ustavnih promena ili neće.
Da li imamo dobre sudije i šta su najveće teškoće sa kojima se oni danas suočavaju?
U predmetu skupštinske diskusije našao se svaki sudija koji je imao bilo kakav stav kada je reč o ugledu pravosuđa i stanju u sudstvu. To je naročito loše za sudije, koje zbog toga počinju da gube svoj status i ne žele ništa da kažu. U situaciji smo da se presuđuje na konferencijama za novinare, gde se kaže ko je kriv a ko nije, pa građani imaju jednu potpunu percepciju zavisnog sudstva, gde ne odlučuju ni sudije ni tužioci. Posledica je da sudije sve češće završavaju predmet a ne spor. Pokušavaju da naprave brojku ne ulazeći u suštinu.
Teškoća za rad sudova je i veliki broj zakona koji se donose i menjaju, što znači da čak ni sudija više ne može da se snađe u tome koji će zakon u kom trenutku da primeni. Često su u suprotnosti jedan sa drugim, a oba treba primeniti.
Uvek ste ukazivali na neravnomernu opterećenost sudija u sudovima istog ranga i na nejednaku dostupnost pravde građanima. Da li je postignut napredak u tome?
U jednom trenutku delovalo je da smo napravili nekakve promene koje su mogle da dovedu do ravnomerne opterećenosti sudija. Viši sud u Beogradu dobio je niz specifičnih nadležnosti koje su u vezi sa predmetima u celoj Srbiji. Beogradski sudovi su zatrpani, a sve to nije praćeno brojem sudija koji te predmete može da reši, pa građani koji žive u Beogradu ne mogu da očekuju brzu sudsku odluku, dok sudije u manjim gradovima mogu brže da reše predmet ali istovremeno ne žele da žure. Danas možete na šalterima beogradskih sudova da zateknete nekoga ko donosi nekoliko stotina pa i više hiljada podnesaka u jednom danu. Država mora da obezbedi jednaku opterećenost sudova.
Kako gledate na predložene promene Ustava iz oblasti pravosuđa? Da li bi novi sastav VSS i VST doprineo da sudije i tužioci budu nezavisni i samostalni?
Ne mislim da će biti neke velike promene i ako se usvoje predložene promene Ustava. Moraće da se donose i zakoni, a rok za njihovo donošenje na osnovu izmena Ustava je godinu dana. Ne može se praviti ovakav okvir za nekakav pravosudni sistem koji je isuviše idealizovano napravljen, a sva konkretnija rešenja ostaviti za zakone. Mi smo zemlja koja ima stalne turbulencije i onda kada imate ustavnu promenu u kojoj se ne kaže šta su nadležnosti Visokog saveta sudstva (VSS) i Visokog saveta tužilaštva (VST), opet čekamo da to preciznije bude uređeno zakonima. Pored toga, da bismo imali promene, ljudi moraju da znaju kakve su to izmene i da očekuju nešto od njih. Čak ni sudije i tužioci danas ne znaju šta tačno piše u tim promenama Ustava, Dobili smo letak u poštanskim sandučićima, a tekst budućeg Ustava nije dostavljen građanima, koji ne znaju šta tu piše. Sva ključna pitanja biće rešena zakonima, pa normativni okvir neće biti završen promenama Ustava. Pravne sigurnosti nema, a tek smo u problemu kada govorimo o političkoj sigurnosti. Podsetiću na reči jednog narodnog poslanika koji je kazao da sudiji moraju da se „tresu gaće” kad uđe u skupštinu. Grane vlasti su ravnopravne, a sudska je nezavisna. Nikom ne treba da se „tresu gaće” nego svi treba da poštuju institucije, bez obzira na to kojoj grani vlasti pripadaju. Neophodno je da se obezbede i politički i pravni uslovi koji kod građana treba da stvore takvu percepciju da su sudije nezavisne i da mogu da osude svakog, pa i one koji su predstavnici drugih grana vlasti i bilo kog moćnika – političkog, ekonomskog i kriminalnog.
Kao član Saveta za štampu, kako ocenjujete „tretman” pravosuđa u medijima i saradnju sa novinarima?
Da bi sudstvo normalno funkcionisalo, njegov rad mora da bude vidljiv, a tu vidljivost obezbeđuju mediji. Sudije sve manje žele da razgovaraju sa bilo kojim predstavnikom medija. Utvrdila sam da samo dva medija u Srbiji imaju specijalizovane novinare koji prate pravosuđe, a to su „Politika” i „Krik”. Dogodi se ponekad da i drugi imaju korektne izveštaje, ali većina novinara nema potrebna znanja da nešto iz suda prenese na adekvatan način, pa onda sudije nisu sigurne da li će tačno preneti informaciju. Novinari sve manje shvataju da sudija ne može da priča o „živom” predmetu u kome sudi. Umesto da te dve struke sve bliže i bolje sarađuju, da bi građanima približili rad pravosuđa, stanje postaje sve gore.
Do kakvih ste saznanja došli u radu sa novinarima?
Sve je manje onih koji mogu da prate sudske postupke, a informacije često pre stignu do nekog novinara koji nije prisustvovao suđenju i onda se stvara raskol u odnosima jer je očigledno da određeni mediji imaju takav prolaz da dobijaju informacije na neki drugi način. Sudije zaboravljaju na one alate kojima mogu da pomognu novinarima, a to su brifinzi i konferencije za medije. Saopštenja portparola obično su data takvim stručnim jezikom da novinar mora da ga prevede i prepriča kako bi građanima preneo vest. Portparol treba da bude spona između medija i suda i da saopštava informacije jezikom koji je svim građanima razumljiv. Naravno, među portparolima ima izuzetaka, koji daju jasnu, tačnu i blagovremenu informaciju. Mora se raditi na tome da sudovi postanu otvoreniji i da mediji imaju novinare koji će to pratiti. Sudstvo je grana vlasti i ne može novinar danas da prati politički događaj, sutra ekologiju a prekosutra da izveštava sa suđenja i da citira sudiju čije će reči biti pogrešno prenete i protumačene. Problem je prisutan sa obe strane jer novinar pravi naslov a ne sadržinu, dok sudija pravi brojku a ne rešava spor.
Da li sudije treba da budu više prisutne u medijima? Postoji li neka vrsta straha od zloupotrebe njihovih izjava u javnosti?
Sudije moraju da budu više prisutne u medijima, jer otvorenost u funkcionisanju sudstva kao grane vlasti mora da postoji. Međutim, ta nespecijalizacija novinara za oblast pravosuđa značajno utiče na odluku sudija da li će prihvati poziv za intervju ili gostovanje jer nema poverenja i ne zna kako će to na kraju izgledati. Sudija treba da dobije saglasnost predsednika suda kada govori za medije. Došli smo u situaciju da veoma retko viđamo portparola suda koji će izaći pred novinare i dati izjavu ili organizovati konferenciju za medije. Zato građani nemaju pravu sliku. Još ako imate novinara koji namerno ili iz neznanja prenese netačnu informaciju i urednika koji izvuče sudijine reči iz konteksta da bi imao bombastičan naslov, onda je slika potpuno iskrivljena. Ako sudija ima kritičko mišljenje, onda se etiketira kao „Đilasov” ili „žuti sudija” iz nekog starog sistema, a nijedan sudija ne želi da „nosi” tu etiketu. Mnogo vremena treba da prođe da bi sudije bile lišene straha ili bar neugodne pomisli da će predstavnici neke druge grane vlasti zloupotrebiti njihove izgovorene reči i proglasiti ih kao „političku delatnost”. Potrebno je i mnogo vremena da se prevaziđe neprofesionalan odnos medija koji nekorektno prenose izjave nosilaca sudske vlasti.
https://www.politika.rs/sr/clanak/496558/Sudije-izmedu-dve-vatre-medija-i-politicara
Odluke sa 119. sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu održane 27.12.2021
Zapisnik sa sto devetnaeste sednice održane 27.12.2021
SAVET ZA ŠTAMPU
Komisija za žalbe
Br.120
27.12.2021.
Beograd
ZAPISNIK
Sa 119. sednice Komisije za žalbe, održane 27.12.2021. godine u 18 sati u prostorijama Saveta za štampu
Prisutni svi članovi Komisije: Zorica Višnjić,Vlado Mareš, Dragan Đorđević, Vida Petrović Škero, Jelka Jovanović, Olivera Milošević, Tamara Skrozza, Bojan Cvejić, Zlatko Čobović, Jelena Petković i Snežana Andrejević
Ostali prisutni: Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu
Dnevni red:
1.Razmatranje žalbe Zorana Jevtića na tekst objavljen u dnevnom listu „Danas“
2.Razmatranje žalbe Gvozdena Nikolića na tekst i komentare objavljene na portalu „Ozonpress“
Na početku sednice je dogovoreno da će predsedavajuća u narednih šest meseci biti Olivera Milošević, a zamenica Jelka Jovanović.
1.Predsednik opštine Mali Zvornik Zoran Jevtić podneo je žalbu zbog teksta, kojim su, po njegovom mišljenju, prekršene odredbe Kodeksa iz poglavlja: Istinitost izveštavanja, Odgovornost novinara, Novinarska pažnja i Odnos prema izvorima informisanja. U tekstu se, između ostalog, navodi, kako piše u žalbi, da sredstva iz lokalnog budžeta i pojedinih donacija završavaju u privatnim džepovima, a da niko iz lista nije ni pokušao da pozove ni njega, niti bilo koga drugog iz opštine. Iz rasprave i odlučivanja o ovoj žalbi bili su izuzeti Jelka Jovanović i Bojan Cvejić, zaposleni u listu „Danas“. U toku rasprave, Vlado Mareš je rekao da nema prekršaja Kodeksa, da u žalbi nema nikakve korekcije bilo čega iz teksta, sem puke tvrdnje da list laže. Podnosilac žalbe nije našao za shodno da bilo šta demantuje, ni da objasni o čemu je reč, šta jeste ili nije tačno od onoga što je žena, o kojoj je tekst, pisala na društvenim mrežama. Ona, dodao je, ima pravo da piše i da kritikuje vlast, a oni ovim hoće da joj „zapuše usta“, da uguše svaku debatu i svaki pokušaj kritike vlasti. Kad je reč o „čuvenoj drugoj strani“, rekao je, u našim medijima je nema – u režimskim medijima jer ne žele da je imaju, a u ovim drugim jer ne mogu da dođu do te druge strane“. A da su želeli da dostave svoj odgovor, „Danas“ bi ga sigurno objavio i zato nema nikavog razloga za žalbu. Tamara Skozza je rekla da se dvoumi kako da glasa, jer nije u pitanju samo tekst. Nije joj jasno zašto žalilac nije reagovao i poslao odgovor kad je imao priliku da to uradi, već je Komisiji ponudio neubedljivo objašnjenje zašto to ne želi. Komisija, međutim, mora da odlučuje o samom tekstu. Rekla je da je saglasna sa onim što je Maraš rekao i da pretpostavlja da su novinari „Danasa“ i pokušali da dođu do informacija u opštini, da ih ne bi dobili. Ali, morali su da pokušaju i zato je ovo formalno-pravno prekršaj Kodeksa. Ostaje, ipak, činjenica da Jevtić nije iskorisitio svoje pravo na demanti, pa se stiče utisak kao da je od početka bila ideja da se žali Savetu. Snežana Andrejević je naglasila da misli slično kao Skrozza, ali da Komisija u ovom slučaju nema izbora, jer Kodeks jeste prekršen. Podnosilac žalbe nema nikakvu obavezu da se obrati redakciji, pre nego što pošalje žalbu Savetu i Komisija nema ovlašćenja, ni dovoljnu podlogu, da donosi odluku na osnovu toga što on nije nešto uradio, a mogao je. Zato će glasati da je Kodeks prekršen. Sličnog mišljenja bila je i Olivera Milošević, koja je istakla da Komisija mora da se drži Kodeksa, bez obzira na sve iznete dileme. Jelena Petković je ocenila da, ako se gleda formalno, Kodeks jeste prekršen i zato je odlučila da će tako i glasati. Rekla je da je verovatno da novinarka ne bi dobila informacije od predsednika opštine, odnosno da ne bi dobila sagovornika „druge strane“ , čak i da je pokušala, ali je problem u tome što nije ni pokušala i Komisija mora da se drži principa. Zlatko Čobović je rekao je saglasan sa najvećim delom onoga što je Maraš rekao, ali da misli da postoji prekršaj Kodeksa kad je reč o tački 2 poglavlja Novinarska pažnja, koja se odnosi na slepo verovanje izvoru. Tačka 4 poglavlja Istinitost izveštavanja, po njegovom mišljenju, nije prekršena, jer nije reč o analitičkoj rubrici koja bi zahtevala više strana. Tekst se bavi jednom stranom, a drugom stranom bi mogao da se bavi neki naredni tekst, nije nužno da to bude u istom tekstu. Problem je, ipak, to što se redakcija Jevtiću za odgovor obratila nakon podnošenja žalbe, a ne odmah po objavljivaju teksta ili pre toga, tako da misli da je tu bilo izvesnog kašnjenja, ali da nije reč o prekršaju Kodeksa u toj tački. On je istakao i da se podnosilac žalbe uopšte ne osvrće na ono što je sagovornica u tekstu pomenula, već u naknadnom dopisu Komisiji piše o nekom sasvim drugom slučaju. Dodao je da je pravo na odgovor pravo, a ne obaveza, ali da su stvari takve kako tvrdi, bilo bi logično da je naveo šta nije tačno i obrazložio šta je isitina. Vida Petrović Škero je rekla, da uz svo razumevanje za navedene probleme, mora da konstatuje da Kodeks jeste prekršen. Postoje pravila po kojima mora da se radi – kad ti neko nešto kaže, moraš da proveriš ili makar da napišeš da nisu hteli da odgovore. Zorica Višnjić je ukazala na to da bi podnosiocu žalbe trebalo skrenuti pažnju da je bilo važno da pošalje odgovor i razjasni sve za šta ga optužuju. Taj odgovor je, kako je rekla, u javnom interesu, a on je, kao javni funkcioner , obavezan da objasni građanima to što čitaju na društvenim mrežama. Snežana Andrejević se saglasala sa ovim i dodala da bi to trebalo navesti u obrazloženju odluke. Jer, bez obzira što niko nije dužan da pošalje demanti, ovlašćenja Komisije joj ne uskračuju mogućnost da iskaže stav – da smatra da je poželjno da žalioci, pre nego što podnesu žalbu Savetu za štampu, iskoriste svoja zakonska prava da nešto demantuju, a naročito kada građane treba da obaveste da nije istina nešto što je rečeno, a što je u javnom interesu. Nakon diskusije, Komisija je sa osam glasova za i jednim protiv odlučila da je prekršena tačka 2 poglavlja V, a sa sedam glasova za i dva protiv da je prekršena i tačka 4 poglavlja I.
2.Gvozden Nikolić podneo je žalbu na tekst smatrajući da su prekršene odredbe Kodeksa koje se odnose na novinarsku pažnju i istinitost izveštavanja u tački koja propisuje obavezu konsultovanja više izvora, kao i zbog uvredljivih komentara čitalaca ispod teksta, koje je, kako je naveo u žalbi, administrator sajta mogao da spreči. Jelka Jovanović je, u toku diskusije, rekla da će glasati da tekstom nije prekršen Kodeks, pošto je reč o izveštaju sa lica mesta, izjave i podaci su proverljivi, tako da ne vidi nikakav problem u tekstu. Kad je reč o komentarima, moderacija jeste problem, komentari moraju da se uklanjaju čak i ako su samo neprostojni, a tek ako su uredljivi, posebno, kada portal ima veliku posećenost, kao „Ozonpress“. Nešto kasnije je rekla da će biti uzdržana prilikom glasnja o tome da li je Kodeks prekršen komentarima, jer nema dovoljno informacija da b i mogla da se izjasni, tačnije nije poznato kada su tačno uklonjeni sporni delovi komentara i da li je redakcija reagovala dovoljno brzo. Isti razlog za uzdržanost navela je i Olivera Milošević. Tamara Skrozza je ponovila da će, kao i do sada, biti uzrdržana kad je reč o međusobnim žalbama koje podnose mediji u Čačku, jer veruje da i jedna i druga strana zloupotrebljavaju Komisiju. Rekla je da joj je, kao novinarki, bilo veoma neprijatno da čita komentare koje pišu i jedni i drugi, da su užasni i da ne može ni da pretpostavi kako građani tamo gledaju na ovaj sukob, jer je, sudeći po tim komentarima, polarizacija mnogo gora nego bilo gde drugo. Bojan Cvejić je rekao da je saglasan da nije bilo prekršaja Kodeksa u tekstu, ali da mu se čini neobičnim da redakcija, zbog velikog broja komentara, pređe na post moderaciju. Logičnije bi bilo da ukinu komentare. Zbog toga bi trebalo, istakao je, apelovati na medije, da kad god je moguće premoderiraju komentare, jer je zaista neprihvatljivo da se ovakvi komentari objavljuju, mada je u ovom slučaju olakšavajuća okolnost za medij što su uklonjeni. Jelena Petković je posebno ukazala na odnos prema novinarima u objavljenim komentarima. Reč je, kako je rekla o targetiranju i jasno je da je slika o novinarima takva da su to ljudi kojima mogu da se upućuju takve reči, te da joj to posebno smeta, nezavisno od toga ko je žalilac i na koga se žali. Po mišljenju Zlatka Čobovića, tekstom Kodeks nije prekršen, dok su, kad je reč o komentarima, činjenice sledeće: podnosilac žalbe je na društvenim mrežama isprovocirao komentare koji su objavljeni na „Ozonpressu“, „Ozonpress“ radi post moderaciju (što se vidi iz toga da među komentarima ima i pretnji upućenih vlasniku „Ozonpressa“), a nakon što su dobili žalbu uklonili su sporne reči iz komentara. Za njega je pitanje da li postoji kršenje Kodeksa ako su u procesu post moderacije uklonjeni komentari, a ne znamo kada se to desilo. Pitao je i šta je primeren rok da se komentari uklone. Bojan Cvejić je rekao da misli da Komisija ima dovoljno infomacija da se izjasni – Smernice za primenu Kodeksa u onlajn okruženju kažu da je medij koji nema premoderaciju dužan da komentare ukloni kada mu se na to ukaže, u ovom slučaju su komentari uklonjeni nakon podnošenja žalbe i zato nema prekršaja. Kada se to dogodilo nije važno, jer se u Smernicama ne navodi rok. Komisija je potom sa deset glasova za i jednim uzdržanim donela odluku da Kodeks nije prekršen tekstom, a sa osam glasova za i tri uzdržana da Kodeks nije prekršen ni komentarima.
Sednica je završena u 19 sati.
Zapisnik vodila Predsedavajuća
Gordana Novaković Zorica Višnjić
Rezultati rada Komisije za žalbe i nove Smernice za primenu Kodeksa novinara Srbije u onlajn okruženju 2.0.
Rezultati rada Komisije za žalbe i nove Smernice za primenu Kodeksa novinara Srbije u onlajn okruženju 2.0.
(predstavljeni 24.decembra 2021.godine posredstvom ZOOM aplikacije)
Savetu za štampu je od početka marta do polovine decembra marta stiglo ukupno 77 žalbi na medije, u 27 slučajeva Komisija za žalbe utvrdila je da je bilo prekršaja Kodeksa novinara Srbije, u 26 su izrečene javne opomene medijima koji ne prihvataju nadležnost Saveta, četiri slučaja su rešena medijacijom i samo u sedam je odlučeno da Kodeks nije prekršen.
Prema rečima generalne sekretarke Saveta za štampu Gordane Novaković to je u skladu sa trendom poslednjih godina – po pravilu su oni koji se žale u pravu i u gotovo 90 odsto slučajeva Komisija utvrdi da Kodeks jeste prekršen. “Šampion u prekršajima u ovom periodu je list Pančevac na koji je bilo 13 žalbi i u svih 13 slučajeva Komisija je utvrdila da je Kodeks prekršen, a list nijednu odluku nije objavio”, rekla je Novaković.
Predsedavajuća Komisiji za žalbe Zorica Višnjić istakla je da se najčešće krše odredbe poglavlja Istinitost izveštavanja, Nezavisnost od pritisaka, Odgovornost novinara i Novinarska pažnja, kao i Poštovanje privatnosti, što su upravo poglavlja na kojima etika profesije počiva. Osim toga, kako je istakla, i zloupotrebe emocija drugih ljudi i unošenje neopravdanog straha među ljude su sve češći prekršaji, oni koji tek uzimaju zamah i o kojima će se veruje, nažalost, sve češće govoriti.
Govoreći o slučajevima koje je Komisija razmarala u proteklom periodu, navela je da je organizacija Prijatelji dece Srbije podnela žalbu zbog tekstova i fotografija objavljenih od 18. jula do 16. avgusta u osam medija koji su izveštavali o zločinima Belivukovog klana, zbog prikazivanja eksplicitnog nasilja i mučenja do smrti, a sve je bilo praćeno i .jezivim naslovima, čime se otišlo u najprizemniji senzacionalizam. Komisija je u ovom slučaju, kako je rekla, konstatovala da je podnosilac bio u pravu jer, iako je samo izveštavanje o ovom slučaju, istakla je ona, bilo u javnom interesu, način na koji se izveštavalo nije.
“U odgovoru medija je rečeno da takvi sadržaji nisu dostupni deci, ali roditelji ne mogu da kontrolišu sav medijski sadržaj, tabloidi na kioscima imaju najbolja, najuočljivija mesta, tako da i dete to može da vidi. Ovaj primer pokazuje i da nijedna žrtva nije zaštićena, čak ni posthumno”, napomenula je Višnjić i podsetila i na slučaj nedavno preminule jutjuberke Kike, gde pojedini mediji ne prestaju da pišu na koji način je trpela nasilje na mrežama, šta stoji iza njene smrti i pored apela porodice da se o tome ne govori.
Lokalni “ratovi” i zloupotreba Saveta
Zorica Višnjić je izdvojila još jedan, za nju, ko je rekla, alarmantan primer gde bi moralo da se obrati više pažnje. “Pojedini mediji, u ovom slučaju dva lokalna, vode hajku protiv ljudi koje nisu javne ličnosti, niti su na javnim funkcijama. Ovde je reč o ljudima koji su se na neki način privatno zamerili vlasniku medija. U jednom slučaju je to blagajnica, u drugom advokat koji nije želeo da ukloni tablu sa poslovne zgrade. Iz broja u broj najprizemnije optužbe se prenose, ulazi se u pojedinosti privatnog života, izmišljaju sudske presude”, naglasila je Višnjić.
Višnjić je rekla da raste broj žalbi medija protiv medija i uglavnom se to koristi za politizaciju, dodatnu diskreditaciju, neki pokušavaju da zloupotrebe Savet, tim pre što su neki od tih medija rekorderi u kršenju Kodeksa, a pritom ne priznaju nadležnost Saveta za štampu. “Primetili smo da broj žalbi raste u vreme pred raspisivanje konkursa za finansiranje medijskih sadržaja, verovatno se to onda koristi kao način za eliminisanje konkurencije”, naglasila je ona.
Govoreći o žalbama koje su stigle na adresu Komisije od marta ove godine Zorica Višnjić je izdvojila i primer kada članovi nisu mogli da se usaglase. “Žalio nam se čovek koji je smatrao da mu je povređeno pravo na privatnost, jer je medijski tekst o koroni ilustrovan njegovom slikom u kolicima u trijažnom centru. Redakcija je uklonila fotografiju, izvinila se, iako je smatrala da nema prekršaja jer se ne vidi jasno lice tog čoveka, podnosilac žalbe to nije prihvatio to, ostao je dosledan svojoj žalbi, smatrajući da bi to imalo poučno dejstvo na sve medije. Deo članova Komisije je smatrao da je prekršaj učinjen zato što lice čoveka nije blurovano, dok su drugi ocenili da je to u javnom interesu da se piše o pandemiji i da to nije stigmatizacija jer je reč o virusu od koga su milioni ljudi u svetu oboleli”, rekla je predsedavajuća Komisiji Zorica Višnjić.
Na tribini su predstavljene su i nove Smernice za primenu Kodeksa novinara Srbije u onlajn okruženju 2.0, a jedan od autora, docent Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, Đorđe Krivokapić rekao je da su one od izuzetnog značaja jer pokazuju odnos medija prema promenama na tržištu. “Značajno je da medijska zajednica može da drži korak sa promenama i da razvije principe za rešavanje konflikata. U regulatornom smislu time zajednica pokazuje kapacitete da se suoči sa dilemama koje nastaju, a uvek je bolje kada profesionalci mogu sami da regulišu određena pitanja, jer je puno rizika ako ne dođe do samoregulacije i onda država preuzme to na sebe”, istakao je Krivokapić.
Smernice za tradicionalne medije, portale i influensere
Smernice su, inače, izrađene pre pet godina i sada se ukazala potreba da se osavremene. U Srbiji postoji više od hiljadu onlajn medija i za njih su smernice od izuzetnog značaja, ali su takođe važne i za one delove redakcija koji su zaduženi za društvene mreže, kao i sve one građane koji preko društvenih mreža prikupljaju određenu publiku i objavljuju sadržaj, a one koje nazivamo influenserima. Smernici nisu samo za novinare, naglasio je Krivokapić, već i za tehnička lica i urednike, a bitno je da ih svi proučavaju kontinuirano kako bi svoj rad na taj način usaglašavali sa smernicama, što bi dovelo do smanjenja rizičnih situacija.
Advokat Miloš Stojković, takođe autor Smernica, objasnio je da su one zapravo preporuke kako primenjivati pojedine odredbe Kodeksa. “Prva stavka koja je dopunjena je u okviru Nezavisnosti od pritisaka i bavi se problemom tzv. klikbejtova, jer je, iako se u Evropi takva praksa napušta, kod nas je ima mnogo i smatrali smo da postoji potreba da se korisnici zaštite od toga, da je to važno etičko pitanje i da klikbejt treba da bude sankcionisan kao povreda Kodeksa”, rekao je Stojković.
Dosta izmena bilo je u i poglavlju Odgovornosti novinara. Stojković je rekao da je postojala potreba da se neke stvari pojedinačno naglase, da se konkretizuju, poput pitanja embedovanih sadržaja, konkretno vezano za povlačenje. “U originalnoj verziji smo naveli da povlačenje sadržaja uvek mora bude transparentno, da korisnici treba da se obaveste da je postojao sadržaj i da je on iz nekog razloga uklonjen. Želeli smo i da ovo pravilo prenesemo i na embedovani sadržaj, čak smo mislili da treba da ovo bude na nivou obaveze, ali smo posle javne rasprave shvatili da je ovo za medije često tehnički neizvodljivo”, istakao je Stojković.
Njihova želja, kako je rekao, nije bila da preuzmu ulogu zakonodavca i da na smernice treba da se gleda kao na primere dobre prakse, koji se oslanja na neke evropske dokumente, tako da kažnjavanje nije funkcija ovog dokumenta, već pomoć medijima. “Kada se radi o prikrivenom oglašavanju tu smo imali određene dopune, kada su pravljenje originalne smernice targetirani su promotivni tekstovi Ali određeni nivo transparentnosti mora da postoji i u drugim vidovima promo sadržaja. Insititiram da se promotivni sadržaj jasno označi”, naglasio je Stojković. Prikriveno političko oglašavanje, takođe, treba da predstavlja vid povrede etičkih pravila, napomenuo je on, jer i u Kodeksu postoje brojna pravila koja se odnose na način prenošenja oglasa političkih subjekata.
Stojković je istakao kako su u ovim Smernicama malo dopunjena pravila koja se tiču korisnički generisanih sadržaja, kako bi se adresirao problem koji postoji na nalozima medija na društvenim mrežama. “Osnovna ideja smernice je da su i oni pod uredničkom odgovornošću medija. U smislu propisa urednička odgovornost i ex post moderacija su u koliziji. Pravilo dužne novinarske pažnje uvek je više usmereno na to da se sadržaj proveri pre objavljivanja, dok je ex post liberalniji sistem koji polazi od toga da vi ne morate kao društvena mreža da radite monitoring već radite po prijavi”, istakao je Stojković. Kada znamo za tu koliziju, objasnio je, sama pravila su morala da budu jasna. “Ne izjašanjavamo se da smo za ex post moderaciju iako je to adekvatnije sredstvo, ali smatramo da je bilo zgodno preporučiti onlajn medijima da povremeno rade skrining, naročito komentara, jer su oni najčešće generator problematičnih izjava. Za to postoji potreba da se radi skrining društvenih mreža, uz pravilo da medij nije odgovoran dok neko nije notifikovao sadržaj kao problematičan”, naglasio je Miloš Stojković, odgovrajući na jedno od pitanja iz publike o tome ko je odgovoran za sadržaj medija na društevnim mrežama i kakva pravila tamo važe.
Deo preporuka u Smernicama odnosi se i na prikupljanje podataka o ličnosti gde je dat niz njih, a značajna unapređenja su učinjena i sa pravom na zaborav. Advokat Miloš Stojković naglasio je da je u praksi sve više zahteva koji se pozivaju na pravo na zaborav, da mediji sve češće dobijaju takve dopise. “Suština je da se napravi razlika između povlačenja teksta i povlačenja podataka o ličnosti. Da mediji probaju da optimizuju podatke, i da ako postoji javni interes da je tekst dostupan da on ostane dostupan, ali ako je moguće da se uklone podaci o ličnosti”, naglasio je Miloš Stojković.
Odgovarajući na pitanja, Đorđe Krivokapić rekao je da novinari prilikom objavljivanja na društvenim mrežama, bilo da to čine kao novinari ili u svoje ime, imaju veće dužnosti jer ih javnost posmatra drugačije. “I kada nastupaju u svom privatnom kapacitetu sve dužnosti profesije se i dalje na njih primenjuju. Bez obzira da li nastupaju u ime medija ili u svoje. Sva pravila vezana za novinarsku etiku se odnose na novinare i u privatnom životu, oni nemaju luksuz da kao anonimni građani pišu šta žele, već da se ponašaju u skladu sa svojom profesijom, jer javnost te dve stvari ne može da razlikuje”, istakao je Krivokapić. Rekao je, takođe i zna da veliki broj onlajn medija ima ograničene resurse, ali da uticaj koji mediji imaju povlači za sobom i veliku odgovornost, te da su zbog toga svi mediji u obavezu da poštuju Kodeks novinara Srbije, pa samim tim i Smernice za primenu Kodeksa u onlajn okruženju.
Zaključci:
- Većina građana koji se žale Savetu za štampu je u pravu, Komisije za žalbe u oko 90 odsto slučajeva uzvrdi da je Kodeks novinara prekršen
- Najčešće se krše odredbe Kodeksa iz poglavlja, Istinitost izveštavanja i Novinarska pažnjaodgovornost novinara, kao i Poštovanje privatnosti, a sve češći prekršaji su i zloupotreba emocija drugih ljudi i unošenje neopravdanog straha među ljude.
- Izmenjene Smernice za primenu Kodeksa novinara u onlajn okruženju mogu da se primenjuju na tradicionalne medije i njihove portale, ali i na oko hiljadu onlajn medija u Srbiji i sve građane koji objavljuju neki sadržaj, kao npr. “influenseri”.
- U novim smernicama ističe se neophodnost zaštite korisnika od tzv. klikbejtova, objašnjava korišćenje embedovanih sadržaja, podvlači važnost jasnog obeležavanja promo sadržaja.
- Jedna od važnih dopuna Smernica tiče se i prava na zaborav, jer je neophodno je da se napravi razlika između povlačenja teksta i povlačenja podataka o ličnosti. Ako postoji javni interes tekst ostaje, a povlače se podaci o ličnosti.
- Novinari su uvek dužni da poštuju etičke standarde profesije kada nastupaju na društvenim mrežama, bez obzira na to da li govore u ime medija ili svoje ime.
Video: Tribina
Snimak sa sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 27.12.2021
Snimak sa večerašnje sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu održane u prostorijama Saveta za štampu možete pogledati na našem Youtube kanalu, putem sledećeg linka:
Najava sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 27.12.2021
Sednica Komisije za žalbe Saveta za štampu biće održana u ponedeljak, 27.decembra u 18 sati u prostorijama Saveta za štampu.
Komisija će razmatrati sledeće žalbe:
1.Zoran Jevtić – Danas
2.Gvozden Nikolić – Ozonpress