Sednica Komisije za žalbe Saveta za štampu biće održana u četvrtak, 28. oktobra u 18 sati. Komisija će razmatrati sledeće žalbe:
1.Pero Nedinić – Tpknews
2.Zlatko Čobović – Alo.rs
3. Vojin Rakić – Informer.rs
Sednica će biti održana onlajn, posredstvom Zoom platforme.
(Izvor: NUNS) Savet za štampu poziva članove medijske zajednice, pre svih novinare i urednike onlajn medija, da u narednih mesec dana dostave primedbe i sugestije na predlog dopuna Smernica za primenu Kodeksa novinara Srbije u onlajn okruženju.
Tekst predloga možete pogledati na ovom LINKU, a primedbe šaljite na: [email protected], najkasnije do 15. novembra 2021.
Smernice za primenu Kodeksa novinara Srbije u onlajn okruženju, Savet za štampu je izradio 2016.godine da bi se razjasnile brojne nedoumice u vezi sa primenom novinarskih standarda, definisanih Kodeksom novinara Srbije, u onlajn sferi.
Dalji razvoj interneta i promene u onlajn medijima, kao i izmene pravila privatnosti u poslednjih pet godina uslovili su potrebu da se Smernice osavremene i da se dodatno razjasne dileme novinara i urednika u vezi sa: korišćenjem veštačke inteligencije i embedovanih sadržaja, uklanjanjem sadržaja, pravom na zaborav, prikrivenim oglašavanjem, prikupljanjem i obradom ličnih podataka čitalaca…
Pozivamo vas da nam pomognete da nove smernice budu što bolji i korisniji dokument za sve onlajn medije.
Izrada izmena i dopuna Smernica sufinasirana je iz budžeta Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.
Poziv na javnu raspravu – Smernice za onlajn medije 2.0
Savet za štampu poziva članove medijske zajednice, pre svih novinare i urednike onlajn medija, da u narednih mesec dana dostave primedbe i sugestije na predlog dopuna Smernica za primenu Kodeksa novinara Srbije u onlajn okruženju.
Tekst predloga možete pogledati na (PREDLOG DOPUNA SMERNICA ZA PRIMENU KODEKSA NOVINARA SRBIJE U ONLAJN OKRUŽENJU), a primedbe šaljite na:
[email protected], najkasnije do 15. novembra 2021.
Smernice za primenu Kodeksa novinara Srbije u onlajn okruženju, Savet za štampu je izradio 2016.godine da bi se razjasnile brojne nedoumice u vezi sa primenom novinarskih standarda, definisanih Kodeksom novinara Srbije, u onlajn sferi.
Dalji razvoj interneta i promene u onlajn medijima, kao i izmene pravila privatnosti u poslednjih pet godina uslovili su potrebu da se Smernice osavremene i da se dodatno razjasne dileme novinara i urednika u vezi sa: korišćenjem veštačke inteligencije i embedovanih sadržaja, uklanjanjem sadržaja, pravom na zaborav, prikrivenim oglašavanjem, prikupljanjem i obradom ličnih podataka čitalaca…
Pozivamo vas da nam pomognete da nove smernice budu što bolji i korisniji dokument za sve onlajn medije.
Izrada izmena i dopuna Smernica sufinasirana je iz budžeta Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.
Sloboda izražavanja, kao sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire informacije i ideje, predstavlja temeljnu vrednost koju treba štititi i razvijati. Pravo na slobodu izražavanja nije apsolutno pravo i može se ograničiti ako je to neophodno u demokratskom društvu a radi zaštite osnovnih vrednosti tog društva. Kako su osnivanje i rad medija – shodno Ustavu – slobodni, nameće se potreba da struka propiše sopstvena pravila čiji je cilj dostizanje najviših mogućih etičkih standarda u novinarskoj profesiji. Prvi korak u ostvarivanju tog cilja bilo je donošenje Kodeksa novinara Srbije 2006. godine.
Razvoj novih kanala komunikacije u velikoj meri je promenio tradicionalni jednosmerni sistem plasiranja informacija pomoću medija, kao i samu organizaciju medija, te postavio brojne izazove u pogledu tretiranja određenih situacija. Iako je Kodeks novinara Srbije podjednako primenljiv na sve medije, bez obzira na način njihovog plasiranja, neophodno je dati odgovarajuće tumačenje i smernice radi uspešne i pravilne primene profesionalnih standarda i u onlajn okruženju. Ovaj dokument je prevashodno namenjen novinarima i medijima koji su dostupni onlajn, ali je primenljiv i na druge forme izražavanja na internetu, gde se na različitim platformama plasiraju urednički oblikovani medijski sadržaji. Cilj je da se razjasne brojne nedoumice koje se odnose na primenu standarda dužne novinarske pažnje, odnosa prema izvorima informacija, načina na koji se prenose medijski sadržaji, poštovanja privatnosti, poštovanja autorstva i na druga važna pitanja uređena Kodeksom.
Dokument je podeljen na poglavlja koja prate strukturu Kodeksa novinara Srbije. Primenjivaće se na medije i kanale komunikacije u odnosu na koje Savet za štampu u skladu sa svojim Statutom ima nadležnost, ali i na druge subjekte koji se bave novinarstvom u najširem smislu, a koji su spremni da prihvate nadležnost Saveta za štampu.
I ISTINITOST IZVEŠTAVANjA
Osnovna uloga medija kao organizovanih entiteta koji plasiraju medijske sadržaje jeste da pomoću video zapisa, fotografije, zvuka i teksta prenose urednički oblikovane informacije, ideje i mišljenja, kao i druge sadržaje namenjene javnoj distribuciji i neodređenom broju korisnika. Takve informacije se plasiraju na način da se pravila novinarske profesije primenjuju uz puno poštovanje prava građana da budu istinito, potpuno i blagovremeno informisani o pitanjima od javnog značaja.
Sa obavezom poštovanja prava građana da budu istinito informisani o temama od značaja za javnost u onlajn okruženju, nespojivo je:
II NEZAVISNOST OD PRITISAKA
Polazeći od ustavne i zakonske zabrane cenzure u Republici Srbiji i garantovanog prava građana da istinito, potpuno i blagovremeno budu informisani o pitanjima od javnog značaja, novinar treba da se suprotstavi svakom pritisku na slobodno obavljanje profesije, bez obzira na sredstva kojima plasira informacije.
Svaki novinar, pa i onaj koji informacije plasira koristeći onlajn kanale komunikacije, u potpunosti je dužan da primenjuje Poglavlje II Kodeksa, a naročito da:
III SPREČAVANjE KORUPCIJE I SUKOBA INTERESA
Novinar radi u interesu javnosti, pa je stoga nespojivo s novinarskom profesijom primanje ili zahtevanje materijalne ili neke druge koristi za prikupljanje, objavljivanje, odlaganje ili sprečavanje prikupljanja ili objavljivanja informacija u onlajn okruženju. U tom pogledu ove smernice reafirmišu obavezu poštovanja Poglavlja III Kodeksa.
IV ODGOVORNOST NOVINARA
Poglavlje IV Kodeksa u potpunosti se primenjuje i u onlajn okruženju. Pored postojećih, u onlajn okruženju primenjuju se i sledeća pravila:
Političko oglašavanje, kada je dozvoljeno po propisima koji uređuju izbore, mora da bude jasno označeno oznakom prepoznatljivosti (na primer: politički marketing, političko oglašavanje, politički promotivni sadržaj itd.).
V NOVINARSKA PAŽNjA
U onlajn okruženju će se standard dužne novinarske pažnje, pored pravila iz Kodeksa, primenjivati i u skladu sa sledećim pravilima:
VI ODNOS PREMA IZVORIMA INFORMISANjA
Pored pravila iz Kodeksa koja uređuju odnos prema izvorima informisanja, u onlajn okruženju primenjuju se i sledeća pravila:
VII POŠTOVANjE PRIVATNOSTI
Pored pravila Kodeksa koja se odnose na poštovanje privatnosti, u onlajn okruženju se primenjuju i sledeća pravila:
VIII KORIŠĆENjE ČASNIH SREDSTAVA
Poglavlje VIII Kodeksa se u potpunosti primenjuje i na onlajn okruženje.
IX POŠTOVANjE AUTORSTVA
Polazeći od osnovnog principa da bi mediji i novinari trebalo da poštuju autore medijskih sadržaja i da te sadržaje koriste na način koji i sami očekuju od drugih za svoje sadržaje, uključujući i poštovanje za sopstveni rad, u onlajn okruženju se primenjuju sledeća pravila poštovanja autorstva:
X ZAŠTITA NOVINARA
Poglavlje X Kodeksa se u potpunosti primenjuje i na onlajn okruženje.
Izvor:( Javniservis.net) Nedavno je objavljen prvi Indeks privatnosti u medijima u Srbiji koji rangira pedeset medija sa aspekta poštovanja standarda zaštite privatnosti. Raduje što je na visokom, četvrtom mestu veb sajt novosadskog Radija 021, istaknutog člana ANEM-a.
Piše: Veran Matić
Zaštita privatnosti je relativno nov koncept u Srbiji koji potvrđuje da većina ovdašnjih medija ne poseduje znanja niti ima razvijene procedure u vezi sa ispunjavanjem standarda koje propisuje Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Promene u oblasti poštovanja privatnosti korisnika dešavaju se u hodu i praktično usklađivanje sa standardima odvija se tokom medijske i tehnološke tranzicije. U tom smislu, metodologija istraživanja SHARE fondacije bazirana je na nekoliko parametara: standardima globalne tehničke i građanske zajednice, obavezama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, kao i etičkim načelima novinarske profesije u domenu zaštite privatnosti.
Senzacionalističko izveštavanje uočljivo je kada su u pitanju osetljive teme među kojima se izdvaja suicid. Umesto da se fokusiraju na preventivu, želja za većim rejtinzima, čitanošću, tiražima i profitom utiče da medijska pažnja postoji samo onda kada se dese tragedije. Tada je već kasno. Nažalost, i dalje se teme o prevenciji samoubistava označavaju u smislu da su „nezanimljive, neće to niko gledati, treba održati rejting da bi se emisija održala…“.
Ovakav pristup nije dobar i on mora da se menja. Da bi se promenio, nužan je drugačiji tretman odluka Saveta za štampu kao i dosledna primena Zakona o elektronskim medijima od strane REM-a. Nažalost, nije jedno ni drugo nije na vidiku. Tome doprinosi podeljena medijska scena u kojoj čak ni mediji koji se „trude da poštuju sve profesionalne standarde ne mogu do kraja da ispune tu misiju, jer nema „druge strane“, podataka iz državnih službi, izjava, reakcija i odgovora državnih zvaničnika kada se piše o njima ili njihovom resoru“.
Na ovo se nadovezuje uređivačka politika tabloida, koji su se tokom leta prosto utrkivali ko će u većoj meri prekršiti novinarski Kodeks objavljujući fotografije žrtava. Savet za štampu je jednoglasno osudio ovakve uređivačke poteze. Ove odluke nisu objavljenje u pomenutim tabloidima, jer oni ne priznaju nadležnost Saveta za štampu. Slična vrsta osporavanja postoji i kod onih medija koji se protive navodima iz Medijske strategije koji Savet za štampu treba da učine uticajnijim.
Ako je Kodeks novinara Srbije nesporan, pravo pitanje je čemu osporavanje odluka Saveta za štampu baziranih na nepoštovanju Kodeksa? Razumeo bih ove intencije ako bi neki novi Savet za štampu svoj rad zasnivao na novokomponovanom novinarskom Kodeksu. Znajući da nema ničega novog što bi moglo da se izmisli u domenu novinarske etike, siguran sam da nam ne trebaju novi Kodeks i novi Savet za štampu. Kao što nam ne treba ni državni Savet za štampu koji bi doživeo sudbinu Saveta za borbu protiv korupcije.
Dugo vremena unazad saplićemo se na samoregulatornim medijskim mehanizmima koji u svetu postižu neuporedivo bolji efekat u odnosu na nametnute profesionalne obaveze. Potrebno nam je da iskoristimo iskustva samoregulatornih tela, internih medijskih kodeksa, organa za reagovanja po pritužbama javnosti, kao i zaštitnika gledalaca i slušalaca.
Sve to već postoji u svetu i može da se preslika kod nas pod uslovom da za to postoji iskrena politička volja. Pošto za sada to nije slučaj, i dalje ćemo se vrteti u krug osporavajući postojeći Savet za štampu, uz opravdanu kritiku zbog nedovoljne regulacije elektronskih medija. Dokle i zašto? Nemam odgovor.
Veran Matić – (Samo)regulatorni mehanizmi
SAVET ZA ŠTAMPU
Komisija za žalbe
Br.117
30.9.2021.
Beograd
ZAPISNIK
Sa 116. sednice Komisije za žalbe, održane 30.9.2021. godine u 18 sati onlajn.
Prisutni članovi Komisije: Zorica Višnjić,Vlado Mareš, Dragan Đorđević, Vida Petrović Škero, Snežana Andrejević, Jelka Jovanović, Olivera Milošević, Tamara Skrozza, Bojan Cvejić, Zoran Stanojević i Zlatko Čobović
Ostali prisutni: Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu
Dnevni red:
1.Razmatranje žalbe Slavice, Vladimira i Marijane Knežević i Jelene Perović na tekstove objavljene u nedeljniku „Pančevac“
2.Razmatranje žalbe Centra za socijalni rad Malo Crniće na tekst objavljen na portalu „Tpknews“
Pre sednice Komisija je obaveštena da će UNS na ovoj sednici predstavljati zamenik člana Komisije Zoran Stanojević.
1.Slavica Knežević, njen suprug i dve ćerke podneli su žalbu zbog tri teksta, koja, kako su naveli u žalbi, predstavljaju nastavak kontinuiranog objavljivanja neistinitih, nepotpunih i netačno prenetih informacija, kojima se povređuju njihova prava. Komisija za žalbe je već odlučivala o sličnim tekstovima, ali je list nastavio da ih objavljuje. U toku rasprave, Olivera Milošević je podsetila da Komisija već ima iskustva sa ovim medijem i da je i ovoga puta sudski proces izmešten iz suda u novine. Porodici Knežević se sudi, pogone se bez ikakvog uvažavanja prepostavke nevinosti, objavljuju se infomacije za koje list mora da zna da su neistinite, poput onih da je naložena zabrana raspolaganjem imovinom, ili da je veštačenjem utvrđena šteta, tako da se stiče utisak da je reč o namernom i svesnom izvrtanju činenica, kako bi se Kneževići predstavili kao lopovi. To se može razumeti i kao vid pririska na sud, a ako se tome dodaju i spekulacije koje se ponavljaju iz teksta u tekst, može se zaključiti da sve to služi samo tome da hajka ima neki kontinuitet. Zlatko Čobović je rekao da nema nikakve dileme da je prekršen Kodeks i dodao da je zanimljiv „kumovski obračun u kaubojskom stilu“, a da je reč o obračunu vidi se i iz toga što se u svakom tekstu ponovi trećina prethodnog teksta, i što sve vreme pišu „ne bismo da spekulišemo ili insinuiramo, ali…“, a zapravo su svi tekstovi čiste spekulacije, koje nemaju veze sa profesionalnim novinarstvom. Komisija je, nakon rasprave, jednoglasno odlučila da su prekršene tačke 1 i 2 poglavlja I, tačka 2 poglavlja II, tačka 3 poglavlja IV, tačka 1 poglavlja V i tačka 1 poglavlja VII.
2, Centar za socijalni rad Malo Crniće žalbu je podneo zbog, kako je navedeno, kršenja više poglavlja Kodeksa, a kao najspornije su izdvojili tvrdnje da je Centar „oteo“ dete i „prodao ga za organe“, „da se detetu gubi svaki trag“, da„nije isključena mogućnost prodaje stranim usvojiteljima ili prodaje zbog organa“. Članovi Komisije su ocenili da se nikada do sada nisu susreli sa ovakvim tekstom. Snežana Andrejević je rekla da je ovakvim tekstom posebno iritirana zbog toga što smo mi, kao drušvo, naročito osetljivi na svaku informaciju o nestanku maloletnog deteta, zbog događaja od pre nekoliko decenija, koji se pominju i u presudi Jovanović protiv Srbije Evropskog suda za ljudska prava, zbog koje smo morali da donesemo i poseban zakon o nestalim bebama i da postoji udruženje roditelja koje odmah reaguje. Zato ovakvi tekstovi o radu Centra za socijalni rad, sa tom stalno prisutnom pozadinim da se i dalje ne zna šta se sa tom nestalom decom dogodilo, mogu da dovedu do uznemirenja javnosti, koje možda nije ni željeno. Ukazala je da novinari zato moraju da posebno pažljivo obrađuju ovako osetljive teme i da dobro provere sve što objavljuju. Dodala je da ne pamti da je iko ikada objavio ovakav tekst o Centru za socijalni rad, bez obzira na moguće propuste i greške u njihovom radu i da misli da je prekršen ceo Kodeks, Vida Petrović Škero se saglasila sa ovim i dodala da su centri za socijlani rad veoma bitne institucije, koje ne rade sjajno, ali da je u poslednje vreme sve prisutnija pojava da se neki porodični poremećeni odnosi rešavaju tako što se koriste mediji da se za sve optužuju centri za socijalni rad, čime se te institucije potpuno urušavaju. Naglasila je da se na takav način nikada neće popraviti rad centra, već se samo stvara užasno nepoverenje i panika kod roditelja. Posebno je ukazala na to da se u ovakvim slučajevima, kad je reč o deci, mediji koriste bilo da se uruše centri, bilo jedan od roditelja i da mediji ne bi smeli na taj način da zloupotrebljavaju svoju moć. Tamara Skrozza je rekla da ovaj slučaj prevazilazi nadležnost Saveta, Kodeks, zakon, granice bilo čega prihvatljivog u novinarstvu i medijima, te da nikada nije pročitala sličan tekst. Dodala je da ne zna šta ljudima koji su ovo napisali uopšte može da se kaže u odluci, kada na ovakav način konstruišu „nadrealnu priču“ i ponovila da je potpuno šokirana. Olivera Milošević je rekla da ne možemo ni da se pitamo da li je ovo uopšte novinarstvo, kad je jasno da nije. Ona je rekla i da je poseban problem što u tom malom mestu svi poznaju te socijalne radnice, pa bi to moglo da ugrozi i njihovu bezbednost, ukoliko neko poveruje u ovakav tekst, a sigurno ima i takvih. Zbog toga bi Komisija trebalo posebno da ukaže i na to. Vlado Mareš je rekao da je istina da su tekst i naslov „brutalni“ i da se slaže sa svim što je rečeno, ali da misli i da postoji ozbiljan problem u vezi sa tim što Centar za socijalni rad ni „prstom nije mrdnuo“ da umanji nelagodu koju ovaj tekst izaziva. Istakao je da su morali i Komisiji u žalbi da objasne šta se dešava sa tim detetom, portal piše o jednoj otmici, pa o drugoj, a oni ništa ne objašnjavaju. Podsetio je i na nedavni slučaj u Zagrebu gde je direktorka Centra zabranima medijima da se bave slučajem, pa je, pod pritiskom javnosti, morala da ode sa tog mesta i dodao da je ova žalba takođe poruka medijima – nemojte da pišete o našim slučajevima. Snežana Andrejević i Vida Petrović Škero su ukazale da oni ne smeju da govore o slučajevima iz kojih je isključena javnost, ali je Mareš rekao da je slučaj već izašao u javnost i da moraju da učine nešto da „relaksiraju situaciju“. Zoran Stanojević je podsetio da Komisija ne odlučuje o tome da li je Centar za socijalni rad u pravu, moguće je da je pravio greške, ali mi ni o tome ništa ne saznajemo iz teksta. Naveo je da mu se čini da je tekst pisao neko ko nema nikakve veze sa novinarstvom, jer da je hteo da bude zlonameran uradio bi to na inteligentniji način, kao što to rade tabloidi. Ovo je pisao neko ko ništa ne zna o novinarstvu, ništa nije urađeno kako treba, nema nikakve potvrde, čak ne znamo ni ko je izvor ove priče. Rekao je da bi u odluci trebalo naglasiti da ovo nije stav Saveta o samom problemu, već stav o načinu na koji je tekst napravljen. Zlatko Čobović se saglasio sa Vladom Marešom da je u žalbi bar jedna rečenica trebalo da bude o tome šta je istina i dodao da je, uz sve tačke koje su prekršene, a navedene u žalbi, prekršena i tačka 4 poglavlja I, jer nema više izvora. Zorica Višnjić je istakla da je slučaj takav da bi trebalo „izmisliti neko novo poglavlje Kodeksa“, pošto niko, kada je pisan, nije mogao da pretpostavi šta se sve može pojaviti u medijima. Komisija je, posle diskusije, jednoglasno odlučila da su prekršene tačke 1, 4 i 5 poglavlja I, taka 5 poglavlja IV, tačka 2 poglavlja V, tačke 7 i 8 poglavlja VI i tačka 4 poglavlja VII.
Sednica je završena u 18.45 sati.
Zapisnik vodila Predsedavajuća
Gordana Novaković Zorica Višnjić
Snimak sa današnje sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu održane online preko aplikacije Zoom možete pogledati na našem Youtube kanalu, putem sledećeg linka:
Sednica Komisije za žalbe Saveta za štampu biće održana u četvrtak, 30.septembra 2021. godine u 18 sati.
Komisija će razmatrati sledeće žalbe:
1.Slavica, Marijana i Vladimir Knežević i Jelena Perović – Pančevac
2.Centar za socijalni rad Malo Crniće – Tpknews
Sednica će biti održana onlajn, posredstvom platforme Zoom.
(Izvor: Cenzolovka) Na današnji dan, pre tačno deset godina, počeo je sa radom Savet za štampu, nezavisno samoregulatorno telo registrovano 2009. godine, sa ciljem praćenja poštovanja Kodeksa novinara Srbije u štampanim medijima. Osnivači Saveta za štampu su Nezavisno udruženje novinara Srbije, Udruženje novinara Srbije, Asocijacija medija i Lokal pres.
Savet za štampu (foto: Pres centar UNS-a)
Rad na izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima trebao bi da afirmišu a ne da dezavuišu dosadašnje napore i nesporna dostignuća Saveta za štampu u borbi za poštovanje profesionalnog Kodeksa koji bi trebalo da svede na minimum svakodnevnu pojavu obmane, manipulacije ili sakrivanja važnih informacija od publike.
Jedan od najvećih problema ovdašnjeg, ne samo medijskog, zakonodavstva je činjenica da od trenutka usvajanja strategije, preko procesa izrade zakona, usvajanja u parlamentu, do njegove praktične primene, protekne isuviše vremena. To u značajnoj meri utiče i na moguće greške koje je teško otkloniti do naredne izmene zakona, kada se opet kasni sa primenom. I tako u krug. Još gore je kada se pokušava izmeniti pravni okvir time što se forsiraju lošija rešenja, poput pokušaja da se marginalizuju nesporni uspesi Saveta za štampu koji je tema brojnih sastanaka Radne grupe za izmenu i dopunu Zakona o javnom informisanju i medijima.
Sa druge strane, imamo dobre primere kada postoji svest o ubrzavanju zastarelosti i prevaziđenosti pravnih normi usled tehnoloških promena koje rezultiraju time da „digitalne pretnje ne može rešiti zakonodavac zaglavljen u analognom svetu.”
U domenu izmena i dopuna Krivičnog zakona, to bi trebalo da bude prevaziđeno na osnovu analize profesora Stojanovića. Parcijalne izmene i dopune bazirane na ovoj studiji, trebalo bi da koncept zaštite bezbednosti usaglase sa realnim stanjem u kojem se ugrožava njihov fizički i profesionalni integritet. Dosadašnje iskustvo daje nam dovoljno osnova da ovoga puta izmene budu sveobuhvatne, i što je najbitnije, da svojim postojanjem i praktičnom primenom odvraćaju potencijalne napadače. Iako postoje mišljenja da je i postojeći zakonski okvir dovoljan i da je ključna „primena zakona i efikasnosti rada institucija uz veći stepen razumevanja policije i tužilaštva za novinarski posao”, činjenica je da postoje ozbiljne „rupe u zakonu” koje se zloupotrebljavaju. Novim zakonskim rešenjima bi te mogućnosti bile svedene na minimum, čime bi se uskratila mogućnost za nerazumevanje, odsustvo primene i izbegavanje odgovarajućeg sankcionisanja počinilaca.
Globalna borba protiv dezinformisanja očito uzima sve više maha i na društvenim mrežama. Tako će Tviter, po prvi put, sarađivati sa novinskim agencijama Rojters i AP na proveri činjenica i razotkrivanju dezinformacija. Ova uticajna društvena mreža trenutno testira opciju koja će korisnicima omogućiti da prijave sadržaj zasnovan na lažnim vestima i ujedno aktivira novu opciju kojom će označavati naloge koji koriste govor mržnje, koji će biti blokirani nedelju dana.
Moć društvenih mreža može se videti tokom aktuelne predibzorne kampanje u Nemačkoj, u kojoj partija desnih populista, osnovana 2013. godine, dominira na internetu, bez obzira na dugovečnost i brojnost konzervativaca i socijaldemokrata. Pravila igre se u toj meri menjaju da je potrebno pratiti događanja u razvijenom svetu, koja će, pre ili kasnije, biti primenjena i kod nas. Imajući u vidu negativne trendove, raste potreba za informativnim, istraživačkim, ‘fektčekerskim’ internet portalima radi upoređivanja sadržaja i donošenja odgovarajućeg zaključka o društveno-političkim događanjima.
Imajući sve ovo u vidu, potrebna je dodatna edukacija. Hvale vredno je objavljivanje „Vodiča za digitalnu bezbednost mladih – zaštita privatnosti i sprečavanje digitalnog nasilja“ sa ciljem jačanja digitalnih kompetencija dece i mladih. Sve raznovrsniji digitalni alati, aplikacije i platforme koje su dostupne mladima, pored njihove upotrebljivosti, šire mogućnosti za zloupotrebu i nastanak ugrađenih grešaka koje je kasnije izuzetno teško ispraviti.
Vraćam se, na kraju, ponovo Savetu za štampu kao jednoj od ključnih svetlih tačaka ovdašnje medijske scene. Tim pre ne razumem zakonodavne tendencije koje dovode njegov legitimitet u pitanje. Shvatam da najviše smeta onima koji svakodnevno krše novinarski kodeks i koji misle da će osnivanjem satelitskih samoregulatora relativizovati istinske domete i profesionalizam jedinog originalnog Sveta za štampu. Biće isto kao i sa svakom kopijom. Original će biti na ceni. Tako je i sa Savetom za štampu.
Veran Matić – Decenija rada Saveta za štampu
