Menu
LATINICA | ЋИРИЛИЦА | ENGLISH

sofija

About sofija

Posts by :

Novaković: Kodeks novinara se namerno krši, takmičenje tabloida u krvavim detaljima

 

(Izvor:Beta) Generalni sekretar Saveta za štampu Gordana Novaković izjavila je da je to nezavisno, samoregulatorno telo 2020. godine primilo 165 žalbi, duplo više nego godinu dana ranije, i u najvećem broju slučajeva pokazalo se da je prekršen Kodeks novinara Srbije i da su gradjani koji su mu se obratili bili u pravu.

“Od kad je Savet za štampu počeo da radi, žalbe se najčešće odnose na kršenje prvog poglavlja Kodeksa novinara Srbije Istinitost izveštavanja. To je objavljivanje dezinformacija, netačnih, neproverenih informacija, iz samo jednog ili bez izvora, neosnovanih optužbi, kleveta i glasina. Tako je od kada je Savet počeo da radi, pa se i u toku 2020. godine više od 60 odluka Komisije za žalbe odnosilo na prekršaje ovih odredbi Kodeksa”, rekla je Novaković za agenciju Beta.

 

Kako je istakla, broj žalbi je i dalje neuporedivo manji nego broj prekršaja utvrdjenih kroz monitoring koji Savet za štampu već pet godina sprovodi prateći osam dnevnih listova sa nacionalnom pokrivenošću.

“Neki ne znaju da mogu da nam se obrate, ili su obeshrabreni, misle da time ne mogu ništa da postignu i samo žele da se što pre zaboravi da se o njima pisalo. Iz komunikacije sa nekima zaključila sam i da se plaše da pokrenu bilo kakav postupak protiv medija jer misle da će još gore da pišu o njima, da će u seriji tekstova biti prozivani iz dana u dan”, navela je Novaković.

Veliki broj žalbi upućenih Savetu za štampu, rekla je Novaković, odnosi se i na neobjavljivanje ispravke “što je potpuno neshvatljivo posebno kad se ima u vidu da je to i zakonska obaveza, a ne samo po novinarskom kodeksu, ali mediji se jako često oglušuju na tu obavezu”.

Utisak je u Komisiji za žalbe, ukazala je, da u ne malom broju slučajeva, mediji svesno i namerno krše Kodeks, posebno u delu koji se odnosi na istinitost izveštavanja.

Ona je navela da su “česte kampanje protiv odredjenih ljudi, pa se objavljuje serija tekstova, iz dana u dan, ponavljanjem istih nedokazanih optužbi i kleveta, a da im se ni ne omogući da bilo šta odgovore”.

Govoreći o monitoringu, ona je navela da je ukupan broj prekršaja novinarskog kodeksa proše godine bio manji nego prethodne godine, što će, uz tumačenje, biti saopšteno u brojkama naredne sedmice za kada je planirano predstavljanje rezultata.

Kako je podsetila, u periodu jul decembar 2019, u kojem je radjen monitoring, ukupno je u svim posmatranim listovima evidentirano 5.057 tekstova kojima je prekršen Kodeks novinara Srbije.

Ona je navela da je najčešći prekršaj, i po najnovijem monitoringu, nepoštovanje pretpostavke nevinosti, pa zatim kršenje prava na privatnost.

Na pitanje o različitom odnosu medija prema novinarskom kodeksu, ona je istakla da listovi Danas i Politika imaju najmanje prekršaja od kad se radi monitoring i u poredjenju sa ostalima njihovi prekršaji su suštinski na nivou statističke greške.

“List Alo je u poslednje tri, četiri godine neslavni šampion, oni su stalno na prvom mestu. Na naredna tri mesta su se uglavnom smenjivali Kurir, Informer i Srpski telegraf”, rekla je Novaković.

Kako je dodala, utisak je da postoji jedno nezdravo takmičenje medju medijima posebno kad je reč o rubrikama koje se bave crnom hronikom.

Tu je pravilo ko će gore, krvavije, sa što više odvratnih detalja. Ta lestvica se stalno podiže, pa praktično nema bilo kakve tragedije, ubistva, saobraćajne nesreću, bilo šta slično, a da možete da izdvojite pet tekstova o tome u kojima je poštovan kodeks. I to i kad je reč o načinu izveštavanja i o žrtvama i o eventualnim počiniocima”, rekla je Novaković.

Takav pristup, dodaje, novinari pravdaju rečima “pa svi drugi imaju ne mogu ja da nemam, šta će urednik da mi kaže”, a urednici time da njihova publika to najradije čita.

Takodje je ukazala i da postoji “stalno kršenje etike, kulture javne reči time što se prenose rijaliti programi u novine”.

“Obavezu da objave odluku Komisije za žalbe imaju svi mediji koji su prihvatili punu nadležnost Saveta za štampu. Dešava se da to ne urade, ali ako neko pristane da igra po nekim pravilima korektno je da ih se i pridržava. Možemo da odlučimo i o žalbi na pisanje medija koji nisu prihvatili našu nadležnost i da im izreknemo javne opomene ali oni nemaju obavezu da ih objave”, rekla je Novaković.

Na pitanje kako se izboriti sa kršenjem novinarskog kodeksa, ona je navela da je Savet za štampu nastojao da se u Medijsku strategiju unesu takva rešenja da “država prestane sa finansiranjem medija koji to neprekidno čine”, da im se ne dodeljuje novac na konkursima za sufinansiranje medijskih projekata.

“Jer, mediji koji objavljuju dezinformacije i ne postupaju u skladu sa kodeksom, ne rade ni u javnom interesu pa ne bi trebalo da dobijaju novac gradjana”, istakla je Novaković.

Na pitanje o jačanju medijske pismenosti, ona je podsetila da je Savet za štampu uključen u takve projekte i organizovao obuke za mlade, pre svega studente novinarstva, ali i srednjoškolce, ali i edukacije novinara o delovima kodeksa koji se najčešće krše.

“Objavili smo nedavno Leksikon medijske pismenosti namenjen mladima sa objašnjenjem pojmova, pre svega vezanih za internet, šta je trolovanje, botovanje, fišing, ali i osnovnih pojmova iz novinarstva kao šta je vest, lažna vest, zašto su lažne vesti zavodljive, šta su dezinformacije, kako mediji funkcionišu, koje su mogućnosti medijske manipulacije”, rekla je Novaković.

Savet za štampu, rekla je, nastoji da edukuje i starije. Objašnjava im da imaju pravoda mu se žale zbog medijskih sadržaja, organizuje tribine zbog njih, nastoji da drži sednice Komisije za žalbe pred gradjanima u različitim gradovima kako bi mogli da se upoznaju sa novinarskim kodeksom i sa samoregulacijom.

https://beta.rs/su-pro-media/supromedia-srpski/140848-novakovic-kodeks-novinara-se-namerno-krsi-takmicenje-tabloida-u-krvavim-detaljima

 

Savet za štampu poziva Vas na tribinu

 

 

 

 

  Koliko su mediji poštovali Kodeks novinara Srbije u 2020. godini

Govoriće:
• Tamara Skrozza, članica Komisije za žalbe Saveta za štampu
• Vera Didanović, novinarka
• Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu

Vreme: Utorak, 2. februar 2021, 12 sati
Mesto: Zoom


Kako su nas infomisali štampani mediji tokom druge polovine 2020. godine? Šta su trendovi u kršenju Kodeksa novinara? O čemu je odlučivala Komisija za žalbe Saveta za štampu?
Na tribini će biti predstavljeni rezultati monitoringa osam dnevnih novina u periodu juldecembar 2020.

Postavite pitanje učesnicama. Molimo vas, pošaljite ime, prezime i naziv redakcije na [email protected] da bismo vam poslali poziv.

 

 

 

 

 

 

 

 

Sloboda medija i zaštita građana – gde je granica?

 

(Izvor: Danas) Kada u medijima dominantnu ulogu ima tzv. žuta štampa, sklona senzacionalizmu i preterivanju, posebno je važno znati koje su granice slobode izveštavanja, odnosno dokle mediji mogu da zadiru u ličnu sferu pojedinaca.

Nije upitno da bi u demokratskom društvu trebalo težiti novinarskoj slobodi i ideji da se čuje tuđe mišljenje i stav, ali ta sloboda nije neograničena.

Ne mogu se zarad slobode medija, kršiti osnovna ljudska prava kao što su pravo na ugled, čast, pijetet, privatnost i pravo na pretpostavku nevinosti.

I međunarodni i domaći izvori prava prednost daju neotuđivim, osnovnim ljudskim pravima, na uštrb slobode medija.

Međutim, uprkos obavezi medija da poštuju ova prava i da prilikom svog izveštavanja postupaju sa dužnom novinarskom pažnjom, u svetu tzv. žute štampe, situacija je neretko potpuno drugačija.

Naravno, nisu samo žute novine te koje često ne poštuju pravila novinarstva, ali one ipak prednjače. Među njima posebno se ističu štampana izdanja novina i internet izdanja – portali.

Pravila koja uređuju materiju medijskog prava propisana su Zakonom o javnom informisanju i medijima i Kodeksom novinara.

Ovi akti nastoje da pronađu balans između prava građana da budu informisani i slobode novinarskog izražavanja, dok sa druge strane štite lična prava pojedinaca.

Pored tradicionalne sudske zaštite, u našem sistemu kao nadzorno telo, osnovan je i Savet za štampu.

Savet za štampu je nezavisno, samoregulatorno telo koje prati primenu i poštovanje Kodeksa novinara Srbije u štampanim i onlajn medijima.

Nadležnost saveta je sprovođenje medijacije između oštećene strane i redakcije, kao i iznošenje javnih opomena redakciji za kršenje standarda koji su utvrđeni kodeksom.

Kada pojedinac, odnosno institucija smatra da je objavljivanjem teksta prekršen Kodeks novinara, može Savetu izjaviti žalbu.

Žalba se podnosi u roku od 90 dana od dana kada je sporni sadržaj objavljen u štampanom izdanju, a za internet izdanja može se podneti sve vreme dok je takav sadržaj i dalje javno dostupan.

Po prijemu žalbe, ista se najpre dostavlja odgovornom uredniku medija na izjašnjenje.

Ako je podnosilac žalbe predložio poravnanje, medij (odgovorni urednik) treba da se izjasni o takvom predlogu.

U slučaju da se medij ne izjasni, ili ne pristane na poravnanje, konačnu odluku povodom žalbe će doneti Komisija za žalbe-organ u sklopu Saveta za štampu.

Ako je žalba osnovana, Komisija donosi odluku kojom žalbu usvaja ili mediju za koji je utvrdila da je prekršio pravila Kodeksa, izriče javnu opomenu.

Medij koji je postupao suprotno pravilima Kodeksa ima obavezu da objavi odluku o usvajanju žalbe.

Kao što se može primetiti, sankcije Saveta za štampu mogu se oceniti kao blage i po prirodi korektivne.

Ideja je da se na isti način kako je povreda prava učinjena (putem medija), uputi javni prekor mediju koji nije poštovao Kodeks.

Zaštita prava i interesa pred sudom inicira se podnošenjem tužbe Višem sudu u Beogradu koji je isključivo nadležan u ovim postupcima.

Tužilac može da zahteva da se utvrdi da je objavljivanjem informacije povređeno njegovo pravo ili interes, zabranu ponovnog objavljivanja informacije, te obavezu objavljivanja odgovora na informaciju ili njene ispravke.

Može se tražiti i naknada pretrpljene materijalne i nematerijalne štete.

Tuženi je odgovorni urednik, a u slučaju da se tužba podnosi zbog naknade štete, mogu se tužiti izdavač medija, odgovorni urednik i novinar-autor sporne informacije.

Postupak je hitan, pa su zbog toga rokovi za preduzimanje procesnih radni kraći nego u uobičajenim građansko-pravnim sporovima.

U cilju hitnosti, Zakon predlaže i da se sve radnje – saslušanje stranaka, ispitivanje svedoka itd. preduzmu na jednom ročištu.

U ovim sporovima, neformalno nazvanim „štamparkama“, najčešće su tuženi mediji žute štampe, kao izdavači dnevnih novina i internet portala, a tužioci uglavnom zahtevaju naknadu nematerijalne štete.

Kao osnov za naknadu nematerijalne štete navodi se povreda ugleda i časti – kada se objavljuju neistinite informacije, odnosno povreda prava na privatnost – u slučaju da su bez pristanka tužioca, objavljene informacije iz njegovog privatnog života.

Takođe, čest osnov je i povreda pretpostavke nevinosti, budući da mediji neretko presude – okrive potencijalnog učinioca krivičnog dela i pre nego što je započet ili dovršen krivični postupak.

Dakle, kada mediji objavljuju informacije kojima nekoga prikazuju u lažnom svetlu ili ako previše zadiru u ličnu sferu pojedinca (recimo objavljuju fotografije osobe bez njenog pristanka i informacije iz porodičnog života), kao i kada nekog pre okončanja krivičnog postupka etiketiraju kao učionioca krivičnog dela, građani mogu zahtevati naknadu nematerijalne štete.

U praksi naših sudova, dosuđena naknada kreće se od 30.000 dinara do stotinu-dve hiljada dinara.

Najbrojnije su usvajajuće presude bliže donjoj granici iznosa.

Prilikom odlučivanja u svakom konkretnom slučaju, sudovi cene način na koji je učinjena sporna objava, njenu sadržinu – izraze i pojmove koji su korišćeni.

Kroz saslušanje tužioca utvrđuje se kakve posledice je utuženi sadržaj po njega ostavio, odnosno po njegov privatni, profesionalni život i njemu bliska lica.

Posebno se uzima u obzir da li je tužilac javna ličnost i nosilac javne funkcije, jer ako jeste, od njega se na pisanja medija zahteva veći stepen tolerancije.

Prilikom odlučivanja o visini naknade, sudovi utvrđuju da li je tužilac preduzeo određene radnje ne bi li uticao da pričinjena šteta bude manja.

Stoga se tužilac pita da li je povodom utužene informacije tražio da odgovorni urednik izdavača objavi njegov odgovor ili ispravku – demanti.

Postavlja se pitanje svrsishodnosti zahteva za demantijem kada se nedozvoljene informacije mogu danima i iznova objavljivati.

U tom slučaju pojam demantija potpuno je obesmišljen.

Zbog isključive nadležnosti Višeg suda u Beogradu suđenja za naknadu štete u proseku traju oko tri godine.

Imajući u vidu simbolične vrednosti dosuđenih iznosa, kao i dužinu trajanja postupka, efikasnost zaštite prava i satisfakcija tužioca nije zadovoljena.

Sa druge strane medij koji objavljuje nedozvoljene informacije nije motivisan da prestane sa njihovom objavom.

Ipak, za ovakvo stanje stvari nisu odgovorni samo sudovi, jer postoje i drugi entiteti čiji je primarni zadatak kontrola medija i medijskog sadržaja, te preduzimanje odgovarajućih mera u slučaju da se Zakon i ostali propisi ne poštuju.

Stoga bi se, recimo, pre teme sudske intervencije, trebalo pozabaviti odgovorom na pitanje koja je uloga Regulatornog tela za elektronske medije, koja su njegova ovlašćenja i da li i na koji način te svoje funkcije ostvaruje.

Ako bi vansudska kontrola medija radila svoj posao kako treba, sudska kontrola ne bi ni bila potrebna.

Zato, pre nego što se uopšte pristupi vrednovanju rada suda u medijskim sporovima, nužno je imati u vidu da li su neka druga tela ispravno i efikasno vršila svoja ovlašćenja.

Autorka je advokatica i saradnica Centra za pravosudna istraživanja CEPRIS

https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/sloboda-medija-i-zastita-gradjana-gde-je-granica/

Savet za štampu: Kurir, republika.rs i Media portal prekršili Kodeks

(Izvor: Danas) List Kurir, portal lista Srpski telegraf republika.rs i Media portal prekršili su Kodeks novinara Srbije, odlučili su članovi Komisije za žalbe Saveta za štampu, saopštilo je Udruženje novinara Srbije (UNS).

Kako se navodi, na poslednjoj onlajn sednici, 30. decembra 2020. godine članovi Komisije razmatrali su žalbu advokatice poznate voditeljke Ane Grubin na tekst u Kuriru u kojem je, kako je navela, otkriven identitet žrtve silovanja jer se otkriva da je reč o sestri voditeljke.

Članovi Komisije jednoglasno su odlučili da je taj mediji povredio pravo na privatnost žrtve, kao i voditeljke.

„Kodeks novinara jasno propisuje u kojim situacijama je pravo na privatnost javnih ličnosti suženo, ali ništa od toga nije primenjivo u ovom slučaju. Ne postoji nikakav javni interes da se zna da je žrtva silovanja sestra Ane Grubin, niti da se ona uopšte pominje u kontekstu tog događaja“, zaključak je Komisije.

Po žalbi lekara Lidije Kandolf Sekulović i Željka Mijuškovića na seriju tekstova na portalu lista republika.rs u kojima su, kako su naveli, iznete brojne netačne informacije, bez ikakve provere i dokaza, članovi Komisije izrekli su javnu opomenu tom mediju.

„Portal republika.rs prekršio je Kodeks u delovima koji se odnose na istinitost izveštavanja i novinarsku pažnju“, odlučeno je.

Komisija je vodila objedinjenu raspravu o žalbi Kandolf Sekulović i četiri žalbe Mijuškovića jer se odnose na iste tekstove na portalu republika.rs.

Ocena članova je da su povređena prava lekara, zato što su mesecima izloženi kampanji koju portal vodi protiv njih.

Komisije je ocenila i da je taj portal tekstovima povredio i javni interes jer se i pacijenti, koji su učestvovali u kliničkom ispitivanju, pozivaju da tuže lekare zbog toga što su se navodno lažno predstavljali kao subspecijalisti onkologije.

„Klinička ispitivanja su veoma važna za obolele i često su im poslednja nada za ozdravljenje i zbog toga je posebno opasno na ovakav način narušavati njihovo poverenje i u lekare koji sprovode ispitivanje i u ustanovu u kojoj se to radi“, obrazloženje je Komisije.

Komisija je po žalbi Pavla Jelesijevića izrekla javnu opomenu Media portalu, koji je prekršio Kodeks novinara u odeljku koji se odnosi na istinitost izveštavanja.

Jelesijević se žalio na tekst u tom mediju u kojem je, naveo je, na njegov račun izneto „niz neistinitih tvrdnji, optužbi i neosnovanih kvalifikacija“.

U odgovoru na žalbu redakcija Media portala navela je da je žalba podneta da se „iskoristi za lični propagandni obračun, tako što će se Jelesijević javno hvaliti i pokušati da portal spreči da konkuriše za sredstva na javnim konkursima“.

Tekst je, naveli su, napisan kao odgovor na niz „uvreda i laži“ Jelesijevića na Fejsbuku na račun vlasnika tog medija.

Redakcija je istakla i da Savet za štampu, stajući na stranu „pojedinca koji kleveće, obeležava i izlaže opasnosti vlasnika jednog od najčitanijih medija u Čačku“, snosi odgovornost za to što podržava stvaranje atmosfere linča prema novinarima.

Ocena Komisije je da se u spornom tekstu Media portala ne pravi nikakva razlika između činjenica, pretpostavki i nagasjanja, te da se iznose neosnovane optužbe i glasine, kao i da žaliocu nije pružena mogućnost da na bilo koju tvrdnju odgovori, a čitav ton teksta je uvredljiv.

https://www.danas.rs/drustvo/savet-za-stampu-kurir-republika-rs-i-media-portal-prekrsili-kodeks/

 

Zapisnik sa sto sedme sednice održane 30.12.2020

SAVET ZA ŠTAMPU

Komisija za žalbe

Br.108
30.12.2020.
Beograd

 

ZAPISNIK

 

Sa 107. sednice Komisije za žalbe, održane 30.12.2020. godine u 16 sati onlajn.

Prisutni svi članovi Komisije: Vlado Mareš, Tamara Skrozza, Ljiljana Smajlović, Dragan Đorđević, Zlatko Čobović, Zorica Višnjić, Vida Petrović Škero, Snežana Andrejević, Jelka Jovanović, Bojan Cvejić i Olivera Milošević

Ostali prisutni: Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu

 

Dnevni red:

1.Razmatranje žalbe Ane Grubin na tekst objavljen u dnevnom listu „Kurir“

  1. Razmatranje žalbe Lidije Kandolf Sekulović na tekstove objavljene na portalu „Republika.rs“
  2. Razmatranje četiri žalbe Željka Mijuškovića na tekstove objavljene na portalu „Republika.rs“
  3. Razmatranje žalbe Pavla Jelesijevića na tekst objavljen na „Media portalu“

Snimak sednice na: https://www.youtube.com/watch?v=i-ys0oDdPtk&t=788s&ab_channel=Savetza%C5%A1tampu&fbclid=IwAR3sEpiM_rTXjmi6o60wyefAFljIawmrgCDCJPZR8fiiX9TASFQ6uRu2rLM

 

1.Advokatica Ane Grubin (Mihajlovski) podnela je žalbu zbog teksta u kojem je, kako je navela, otkriven identitet žrtve silovanja, iako je ona označena inicijalima, jer je otkriveno da je reč o sestri poznate voditeljke, kao i da je „senzacionalističkim naslovom i pominjanjem imena Ane Mihajlovski povređeno i njeno pravo na privatnost, dostojanstvo i integritet. S obzirom na to da je Komisija na prethodnoj sednici razmatrala žalbu sličnog sadržaja na tekstove objavljene u „Srpskom telegrafu“, članovi Komisije za žalbe ostali su pri ocenama koje su tada izneli, pa je i ovoga puta, posle kraće rasprave, jednoglasno odlučeno da je prekršena tačka 1 poglavlja VII.

2-3. Komisija je vodila objedinjenu raspravu o žalbi Lidije Kadnolf  Sekulović i četiri žalbe Željka Mijuškovića, jer se odnose na iste tekstove. Dvoje lekara sa VMA žalilo se zbog serije tekstova u kojima su o njima i njihovom radu iznete brojne netačne informacije, bez ikakve provere i dokaza. U toku rasprave, Snežana Andrejević je ocenila da za optužbe koje su iznete protiv dvoje lekara nisu ponuđeni nikakvi dokazi, a optuženi su za ozbiljne zloupotrebe, između ostalog i za to da su uzimali novac od specijalizanata za istraživanje. Dodala je da je ona uvek za to da mediji ukažu ako postoji neka zloupotreba i da o takvim stvarima treba pisati, ali da u ovom slučaju nijedna činjenica nije dokazana. Tamara Skrozza je rekla da su svi tekstovi objavljeni i u „Srpskom telegrafu“, a ne samo na portalu tog lista, da je to redovno pratila i da joj je tek sada jasno šta znači progon – jer nikakvi dokazi nisu ponuđeni ni za šta što se u seriji tekstova tvrdi. Dodala je i da misli da je tekstovima prekršena i tačka 2 poglavlja Novinarska pažnja, pošto redakcija veruje na reč lekarki koja iznosi optužbe protiv njih iako je jasno da ona u tome ima svoj interes, i ni ne pokušava da bilo šta stvarno proveri i utvrdi kako zaista stoje stvari. Olivera Milošević se saglasila sa njima da je reč o ličnom sukobu, da nema dokaza za iznete tvrdnje i da su optužbe nepotkrepljene. Istakla je i da je, ovakvim izveštavanjem ugrožen, ne samo integritet ovo dvoje ljudi, već i javni interes. „Republika.rs“ poziva pacijente koji su učestvovali u kliničkim ispitivanjima da ih tuže, čime je naneta šteta velikom broju pacijenata, kojima često život zavisi od takvih studija i one su im poslednja slamka za spas. Zato je na ovaj način narušeno poverenje pacijenata, čime je ugrožen i javni interes, ali i ugled ustanove u kojoj se sprovode ispitivanja. Zorica Višnjić je rekla da je saglasna sa Oliverom Milošević da je pacijentima poslata veoma opasna poruka. Dodala je da je obratila pažnju i na pitanja koja je novinarka slala žaliocima i da su ta pitanja veoma manipulatvna. Dvoje lekara, zbog procedura, ne mogu da odgovore, što novinarka zna, ali ona ni ne očekuje odgovore, jer ima unapred formirano mišljenje. Nakon rasprave, Komisija je jednoglasno odlučila da su prerkšene tačke 2 i 5 poglavlja I i tačke 1 i 2 Poglavlja V.

  1. Pavle Jelesijević podneo je žalbu Savetu za štampu, verujući da je „Media portal“ prekršio više tačaka Kodeksa novinara iz poglavlja: Istinitost izveštavanja, Odgovornost novinara, Poštovanje privatnosti i Korišćenje časnih sredstava, time što je, kako je naveo, „na njegov račun izneo niz neistinitih trvdnji, optužbi i neosnovanih kvalifikacija“. Bojan Cvejić je, u toku diksusije, rekao da je Kodeks prekršen, a da to što je redakcija navela da je bila isprovocirana Jelesijevićevim objavama na Fejsbuku, ne može da bude opravdanje. Da je reč o zloupotrebi medija mislila je i Vida Petrović Škero, koja je istakla da pozivanje na to što neko piše na Fejsbuku nije od uticaja na odluku Komisije, jer niti je posao Saveta da štiti bilo koga od napisa ili napada na društvenim mrežama, niti se medij može zloupotrebljavati za neku vrstu ličnog okršaja. Tamara Skrozza je naglasila da će ona biti uzdržana, jer odbija da se izjašnjava u svakoj situaciji kada se vređaju članovi Komisije i tako će nastaviti i ubuduće. Rekla je da zna da se Komisija ne izjašnjava o odgovorima na žalbe, ali da je ovo što je redakcija Media portala napisala degradacija svakog od članova Komisije i nedopustiv pritisak na nju, jer su iznete otvorene pretnje.Ona, pod tim uslovima, ne može da se izjašnjava, niti može da donese valjanu odluku. Snežana Andrejević je nagalasila da Kodeks jeste prekršen, bez obzira na „gadosti koje su prezentovane kao opštenje na društvenim mrežama“. To je nedopustivo, ali nije opravdanje za ovakav tekst kojim se vređa žalilac. Dodala je da Komisija mora da se izjašnjava o onome za šta je nadležna i bez obzira na pretnje, jer ne može da ne zaštiti podnosioca žalbe, zato što neko preti članovima Komisije. Rekla je da članovi Komisije treba da rade svoj posao i da je ona davno oguglala na pretnje i komentare. Liljana Smajlović je, međutim, rekla da ona ne smatra da je Komisiji prećeno, a da misli i da nije nebitno što je i govor ponosioca žalbe neetičan. Komisija je, na kraju, sa deset glasova za i jednim uzdržanim odlučila da su prekršene tačke 2,4 i 5 poglavlja I Kodeksa novinara.

 

Sednica je završena u 16.40 sati.

Zapisnik vodila                                                                                                                                                                                                 Predsedavajući Gordana Novaković                                                                                                                                                                                                    Vlado Mareš

 

 

 

 

«‹ 47 48 49 50›»