sofija
About sofija
Posts by :
Zapisnik sa sto trinaeste sednice održane 24.06.2021
SAVET ZA ŠTAMPU
Komisija za žalbe
Br.114
24.6.2021.
Beograd
ZAPISNIK
Sa 113. sednice Komisije za žalbe, održane 24.6.2021. godine u 18 sati onlajn
Prisutni svi članovi Komisije:Vlado Mareš, Ljiljana Smajlović, Dragan Đorđević, Zlatko Čobović, Zorica Višnjić, Vida Petrović Škero, Jelka Jovanović, Olivera Milošević, Tamara Skrozza, Snežana Andrejević i Bojan Cvejić
Ostali prisutni: Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu
Dnevni red:
1.Razmatranje žalbe Medina Halilovića zbog neobjavljivanja odgovora na tekst objavljen na portalu „Sanapress“
Članovi Komisije su na početku sednice obavešteni da je Dragani Đorđeviću istekao šestomesečni mandat predsedavajućeg i da će u narednih šest meseci sednicama predsedavati Zorica Višnjić.
1.Glavni i odgovorni urednik portala Snews Medin Halilović podneo je žalbu jer nije objavljen njegov odgovor na saopštenje izdavača agencije SANA na tekstove objavljene na portalu koji uređuje, ni nakon što je, na zahtev redakcije, prepravio prvobitni tekst odgovora. U toku diskusije, Snežana Andrejević je rekla da su bili ispunjeni uslovi da demanti bude objavljen i da je neobjavljivanjem prekršen Kodeks, iako joj se čini da, sem neobjavljivanja odgovora, ima i drugih prekršaja. Naglasila je da nije korektno ni to što se redakcija „Sanapress“ poziva na prethodnu odluku Komisije za žalbe, da nisu smeli da objave sami deo odgovora, odnosno da su sada zbog toga odlučili da ne objave ništa, iako su bili dužni da to urade. Rekla je da je sve što se dešava u vezi sa ovim slučajem zastrašujuće.Misli, ipak, da Komisija ne treba da proširuje raspravu van objavljivanja odgovora, mada je očigledno da postoje i drugi problemi, jer se boji moguće eskalacije sukoba između dva medija. Tamara Skrozza se saglasila sa tim da bi sukob mogao da ekslaira i dodala da će onda biti teško i Komisiji da izađe iz toga, te da se boji da bi ovo moglo da se pretvori u obračun sa kakvim se Savet već suočio u vezi sa nekim drugim lokalnim medijima, recimo u Čačku. Zorica Višnjić je rekla da su optužbe i pretnje u komentarima na koje je „Snews“ reagovao zastrašujuće i da je, pre svega zbog toga, trebalo omogućiti Haliloviću da odgovori na saopštenje, čak i ako možda nije potpuno u skladu sa zakonom propisanim uslovima za objavljivanje odgovora. Dodala je i da je situacija između ta dva medija strašna, ali uopšte i uslovi u kojima rade mediji u Novom Pazaru.
Nakon rasprave, Komisija je jednoglasno odlučila da je prekršena tačka 6 poglavlja IV.
Sednica je završena u 18.15 sati.
Zapisnik vodila Predsedavajući
Gordana Novaković Dragan Đorđević
Snimak sa sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 24.06.2021
Snimak sa večerašnje sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu održane posredstvom aplikacije Zoom možete pogledati na našem Youtube kanalu, putem sledećeg linka:
Najava sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 24.06.2021
Sednica Komisije za žalbe Saveta za štampu biće održana u četvrtak, 24. juna u 18 sati, onlajn, posredstvom Zoom platforme.
Komisija će razmatrati žalbu Medina Halilovića na portal agencije SANA.
Šef OEBS-a u UNS-u: Imaćete našu podršku u borbi za slobodu medija
(Izvor: N1) Šef misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Srbiji Jan Bratu posetio je Udruženje novinara Srbije i preneo predsedniku Živojinu Rakočeviću da će UNS imati podršku te međunarodne organizacije u borbi za slobodu medija i unapređenje bezbednosti novinara.
Bratu je istakao da OEBS podržava rad Saveta za štampu, o čijem radu je sa njim razgovorala potpredsednica UNS Olivera Milošević, novinarka Politike i članica Komisije za žalbe Saveta, saopštio je UNS.
Šef OEBS-a u UNS-u: Imaćete našu podršku u borbi za slobodu medija
Zapisnik sa sto dvaneste sednice održane 27.05.2021
SAVET ZA ŠTAMPU
Komisija za žalbe
Br.113
27.5.2021.
Beograd
ZAPISNIK
Sa 112. sednice Komisije za žalbe, održane 27.5.2021. godine u 18 sati u prostorijama Saveta za štampu
Prisutni članovi Komisije: Vlado Mareš, Ljiljana Smajlović, Dragan Đorđević, Zlatko Čobović, Zorica Višnjić, Vida Petrović Škero, Jelka Jovanović, Olivera Milošević i Marija Babić
Odsutni članovi Komisije: Snežana Andrejević i Bojan Cvejić
Ostali prisutni: Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu
Dnevni red:
1.Razmatranje žalbe Ivana Radovanovića zbog neobjavljivanja odgovora na tekst objavljen u dnevnom listu „Danas“
2.Razmatranje žalbe lista „Zrenjanin“ na tekst objavljen na portalu „Blic.rs“
- Razmatranje žalbe Jovana Ćirića na tekst objavljen u nedeljniku „Pančevac“
- Razmatranje druge žalbe Jovana Ćirića na tekst objavljen u nedeljniku „Pančevac“
- Razmatranje žalbe Slavice Knežević na tekstove objavljene u nedeljniku „Pančevac“
- Razmatranje žalbe Vladimira Kneževića na tekstove objavljene u nedeljniku „Pančevac“
- Razmatranje žalbe Marijane Knežević na tekstove objavljene u nedeljniku „Pančevac“
- Razmatranje žalbe Jelene Perović na tekstove objavljene u nedeljniku „Pančevac“
9.Razmatranje žalbe Stojana Videskog na tekst objavljen u nedeljniku „Pančevac“
Snimak sednice na https://www.youtube.com/watch?v=vJJtAk3lLhQ
Pre sednice članovi Komisije su obavešteni da je u NUNS-u odlučeno da će na ovoj sednici, odsutnu članicu Komisije Tamaru Skrozza, zameniti Marija Babić.
1.Ivan Radovanović je u žalbi Savetu za štampu naveo, između ostalog, da nije objavljen njegov odgovor na autorski teskt Jasmine Lukač, odnosno da je urednik tražio da „upristoji“ odgovor koji je seksistički i nepristojan. Iz rasprave i odlučivanja o žalbi bila je izuzeta Jelka Jovanović, koja radi u listu „Danas“.U toku rasprave, Vida Petrović Škero je rekla da odgovor tako kako je napisan neprihvatljiv za objavljivanje, te je sasvim u redu što je urednik ponudio Radovanoviću da ga, ukoliko želi, uredi, a ako ne, neće ga objaviti. Dodala je i da smatra da je način na koji je napisana žalba takođe neprihvatljiv, jer nije reč o žalbi, već o određenom zahtevu Savetu, pošto on kaže „pitam i molim vas da mi odgovorite“, a posao Komisije je da odlučuje o kršenju Kodeksa, a ne da odgovara na pitanja. Ljiljana Smajlović je rekla da ona misli potpuno obrnuto – ne možete nekoga da uvredite i da onda kažete „uzgred, ovo je metafora“, jer tako je i u Ruandi, kad su Hutu Tutse zvali bubašvabama i pozivali na njihovo ubistvo, bila reč o metafori. Nedostojno je ozbiljnog lista, naglasila je, da se kaže „metaforički rečeno“ kad se neko uvredi, i onda je sve u redu. Neprihvatjiv je, po njenom mišljenju, i odgovor glavnog urednika Draže Petrovića da je Radovanovićev odgovor nepristojan, jer on uređuje novine u kojim su godinama izlazile Basarine kolumne (od kojih je svaka bila krajnje nepristojna), a ne list koji drži do pristojnosti i ne naziva ljude pacovima u svojim političkim kolumnama. „Danas“, ne samo da ne poštuje visoke standarde o kojima govori, već je kod njih opšte mesto da se mogu koristiti uvrede i vulgarnosti i to su uveli čak i pre nekih tabloida, rekla je i dodala je da joj se ne sviđa odgovor Ivana Radovanovića, ali da Komisija ne može da prihvati princip – kad mi tebe vređamo to je u redu da objavimo, a kad je onaj ko odgovara nepristojan kažemo – gde vam je učtivost i građansko vaspitanje. Zato će glasati da je prekršen Kodeks. Vlado Mareš je rekao da misli da nema kršenja Kodeksa, već da je reč o dužnoj novinarskoj pažnji, po kojoj je urednik dužan da ne objavljuje koještarije, a Radovanovićev vic je upravo koještarija, koja ima mnogo uličarskog u sebi. Rekao je i da on nikad ne bi objavi vic kao odgovor na neki tekst, niti je praksa da se odgovara vicevima na tekstove, jer je to „teško svariti“. „Metafora kao takva sa moralnog stanovišta je neupitna, to bih rekao i za Radovanovićev vic, ali je on zaista uličarski i nedopustivo je to objaviti kao odgovor na kolumnu“, naglasio je i dodao da nema prekršaja Kodeksa. Zorica Višnjić je rekla da smatra da je metafora prejaka, ali da redakcija nije prekršila ni Zakon ni Kodeks time što nije objavila odgovor. Misli da je Radovanović sve što je hteo da kaže tim vicem (a što samo naslućujemo šta je) mogao da kaže isto tako jako i na prihvatljiviji način. Olivera Milošević je rekla da će biti uzdražana, jer su i jedna i druga strana postupila neetički. Radovanović je imao priliku da odgovori i „odgovorio je ovako kako je odgovorio, dakle, nije mu uskraćen odgovor“, ali je i metafora u tekstu takođe prejaka i neprihvatljiva. Po mišljenju Zlatka Čobovića Kodeks nije prekršen – jer to što je Radovanović poslao nije demanti, „jer on ništa ne demantuje, već reagovanje, te da zato ne bi trebalo da bude vezano za ovaj tekst, nego za rubrike, kao što su Lični stav, gde bi on mogao da se pozove na taj tekst i da se to tako objavi, kao što je „Danas“ i objavljivao ranije“. On je rekao da je Ljiljana Smajlović u pravu kad je reč o Basarinim kolumnama, bile su problematične i „na ivici“, ali da se na njih niko nije žalio, kao i da Komisija treba da raspravlja o ovom konkretnom slučaju. Dodao je da misli da je Radovanović neosnovano povezao ovu žalbu sa svojom prethodnom žalbom, kada je Kodeks prekršen time što mu je objavljen samo deo odgovora. Gordana Novaković je podsetila članove Komisije da je tada doneta odluka da je Kodeks prekršen jer urednik nije smeo da sam izabere deo odgovora koji će objaviti, već je trebalo da ga vrati Radovanoviću i da zatraži da ga sam skrati ili uredi. Čobović je dodao da je u ovom slučaju, reč o neprimerenom vicu, koji nije za objavljivanje, čak ni kao lični stav. Marija Babić je takođe rekla da misli da Kodeks nije prekršen jer je jasno da je reč o metafori, koja jeste „malo jača“, dok je odgovor, tako kako je napisan, neprihvatljiv za objavljivanje.
Komisija nije uspela da donese odluku, jer je za to da Kodeks nije prekršen glaslao šest članova Komisije, jedna članica je bila protiv, a jedna uzdržana, tako da za odluku nije bilo potrebne većine od sedam glasova. Nakon toga, Jelka Jovanović je rekla da, bez obzira na to što nema odluke, u obrazloženju treba navesti da nije u redu da ljudi koji sebe smatraju novinarima komuniciraju na ovakav način, što se odnosi i na jedne i na druge. Rekla je da zna da to ništa ne vredi, ali da ipak treba pozvati na pristojan rečnik. Zlatko Čobović je rekao da bi u zapisnik trebalo staviti i da je Radovanovićev način obraćanja Komisiji neprimeren. Ljiljana Smajlović je rekla da se njoj čini da su neka Radovanovićeva pitanja ipak validna, te da bi i ona volela da joj se odgovori na pitanje – kako čovek da odgovori na to „ti si, metaforički rečeno, makro“ – možda da napiše „nisam makro“. „Da li naša preporuka građanima da, kada te neko nazove Hitlerom, napišeš nisam Hitler, kad ti kažu da si kurva da napišeš – nisam kurva“, na šta je Zlatko Čobović odgovorio da je bolje tako nego ovo što je napisao Radovanović. Smajlović je na to rekla da se ovakvim sugestijama da treba samo da napiše „nisam makro“ potpuno obesmišljava rad Saveta i da to pokazuje da pitanja koja je postavio Radovanović imaju smisla. Čobović je na to je odogovorio da nije to rekao, već da je rekao da je način na koji se Radovanović obratio Komisiji neprimeren, a da o tome kako će da odgovori na tekst sam odlučuje. Ljiljana Smajlović je ponovila da je cinično i obesmišljava rad Saveta da Savet kaže – dovoljno je da kažeš da nisi makro i da Radovanovićeva pitanja smatra validnim, jer bi zaista volela da zna kako se odgovara kad neko, kao Slaviša Lekić, ne napiše da je žena prostitutka, nego upotrebi ime poznate prostitutke, pa je tako nazove, ili kada se nekome „metaforički kaže da je makro“. I to što je Hitler Jevreje nazivao pacovima i to je bila metafora, rekla je. Vlado Mareš je rekao da ne zna ni zašto se neko zgražava na reč makro, „kad je to kurentno zanimanje, danas je bolje biti glavni gradski makro, nego gradski arhitetka, te da imamo gradske makroe u Jagodini, Brusu…“ Problem je, kako je rekao, u nečem drugom. „Ivan Radovanović je državni službenik, na platnom je spisku gospodara života i smrti i on radi isto što i svi drugi – šikanira sve one koji su protiv gospodara. A on je javna ličnost i može malo da istrpi. To što mu j rekla da je makro koji ocenjuje časne seste – to nije ništa“, rekao je Maraš, dodajuči da je slati na to vic jedna birokratska bezobzirnost, posebno što je vic seksistički i uvredljiv za žene, te da ne Komisija ne može da kritikuje urednika koji nije hteo da objavi takvu budalaštinu. Ljiljana Smajlovć je rekla da bi ovakvu vrstu političke pristrasnosti koju je demonstrirao Mareš trebalo izbegavati, bar na sedicama Saveta, ukoliko želimo da stvaramo sliku o Savetu kao o telu koje je u stanju da prevaziđe lične pristrasnosti ili predrasude u korist ili protiv ljudi o kojima se piše, na šta je Maraš odgovorio da je upravo njena nepristrasnost „na ivici da dođe glave Savetu“.
- Dalibor Bubnjević, zastupnik lista „Zrenjanin“ podneo je žalbu, tvrdeći da je „Blic.rs“, preuzeo tekst iz tog nedeljnika, bez navođenja izvora. Jekla Jovanović je tekst ocenila kao „čist falsifikat“, dok je Zlatko Čobović rekao da reč o „čistom kršenju i Kodeksa i Zakona o autorskim pravima“. „Blic.rs“ je preuzeo tekst koji je pre četiri godine objavljen u „Zrenjaninu“, a da u tekstu nije naveden ni autor, ni izvor odakle je preuzet tekst. Dodao je da, nažalost, mnogi tako rade i da, nekad neko to vidi, pa slučaj dođe na sud ili pred Komisiju za žalbe, ali u većini slučajeva to prođe neprimećeno. Komisija je, potom, jednoglasno odlučila da je prekršena tačka 1 poglavlja IX.
3 – 4. Jovan Ćirić je podneo dve nove žalbe, koje se takođe odnose na, kako trvdi, neistine i optužbe na njegov račun, bez ikakvih dokaza, a sve zbog toga što je u sukobu sa vlasnikom lista. Komisija je, u objedinjenoj raspravi, ocenila da su tekstovi slične sadržine kao i prehodni, da je objavljena serija od devet tekstova u kojima se ponavljaju otužbe bez dokaza i nagađanja, zbog čega je jednoglasno odlučeno da su i ovim tekstovima prekršene tačke 2 i 5 odeljka I, tačka 2 odeljka 2 i tačka 1 odeljka VII.
5-9. Komisija je vodila objedinjenu raspravu o žalbama Slavice Knežević i njene porodice, koje su podnete na ukupno sedam tekstova koje je list objavio u vezi sa istragom koja se po prijavi tog nedeljnika vodi protiv Slavice Knežević. Komisija je odlučila i da o žalbama donese jedinstvenu odluku. Vlado Mareš je rekao da je teško i iz tekstova i iz žalbe utvrditi šta se zaista dogodilo, ali da činjenica da je objavljena serija teksotva u kojima se ponavljaju iste strari ukazuje na kampanju. Takođe, list se bavi samim sobom, što nije dobro i čini se da je u pozadini nešto što nisu novinarski razlozi. Ostali članovi Komisije su takođe ocenili da su prekršaji Kodeksa višestruki, pa je Komisija, posle kraće rasprave, jednoglasno odlučila da su prekršene tačka 1 poglavlja I, tačka 2 poglavlja II, tačke 1 i 3 poglavlja V i tačka 1 poglavlja VII.
Sednica je završena u 18.40 sati.
Zapisnik vodila Predsedavajući
Gordana Novaković Dragan Đorđević
Otvoreno pismo Komisiji za žalbe Saveta za štampu, koji nije glasao o žalbi koju sam podneo
Na zahtev Ivana Radovanovića, odlučili smo da napravimo izuzetak iz pravila da ne objavljujemo reagovanja na odluke ili rad Komisije i objavimo njegovo otvoreno pismo. Pismo objavljujemo u celini i bez ikakvih intervencija.
Zašto majmun drži…?
Naslov ovog obraćanja verovatno bi bio drukčiji, da na sednici Komisije za žalbe Saveta za štampu, održanoj 27.5.2021. godine, Zlatko Čobović, član komisije, reagujući na moju žalbu, koju sam podneo jer je list Danas odbio da mi objavi odgovor u kojem sam se poslužio vicom, nije rekao, citiram: “Jeste Danas i ranije objavljivao viceve, ali na to se niko nije žalio, niko odgovarao (pa ni drugim vicom), pa nemamo ni mi šta o tome da pričamo”.
Super, pošto se niko nije žalio na, u Danasu više puta objavljen, i dosta čuven Basarin vic o majmunu koji drži onu stvar u supi, i pošto o tome nema šta da se priča, evo ga u naslovu, sasvim legitimno, bez ikakvih moralnih ili uredničkih problema.
Pogotovo što je odgovor na pitanje iz vica: Zašto majmun… isti kao i odgovor na pitanje: Zašto većina vas sedi u toj Komisiji za žalbe. I on glasi – niko živ ne zna.
A ne zna, zbog sledećih činjenica, navodiću ih redom, odmah pošto izrazim iskreno žaljenje što vaša ideološka šarada, komesarski čin zdušnog osuđivanja neistomišljenika, sve uz korišćenje floskula iz knjižice “Kako osuditi neprijatelja, za komesare idiote,” nije uspela, te, na kraju, posle svih literature dostojnih budalastih iskaza, niste čak ništa ni odlučili.
I nije tu problem samo što ništa nije odlučeno zbog nedostatka kvalifikovane većine (neki se nisu pojavili na sednici Komisije za žalbu), nego, i u tome je suština, što, posle svega, o mojoj žalbi niste čak ni odlučivali!?
I pažljivo sam pogledao, više puta, snimak sednice, i ona se, kada je o mojoj žalbi reč, završava ovako:
Glasanjem o tome da li je u tekstu Jasmine Lukač prekršen Kodeks novinara!?
Po tom pitanju nije odlučeno zbog nedovoljnog broja prisutnih, a posle nikome nije palo na pamet da na glasanje stavi i moju žalbu, jedinu koju sam podneo, žalbu zbog neobjavljivanja mog odgovora Jasmini Lukač u Danasu.
Pa, bravo! Ne samo da nema odluke o mojoj žalbi, nego nema ni glasanja, o mojoj žalbi. Kako ste to uspeli?
Pri tom, nikada se, nigde, nisam žalio na sam tekst Jasmine Lukač. Njoj odgovorim svaki put, i to uz beskrajno uživanje, tako da mi na pamet ne bi palo da se žalim na to što ona piše. Pa to mi je inspiracija! Doživljavam je kao neku smešnu muzu, otelotvorenje. Pohvale ludosti, ona mi je dokaz da ne moram, za razliku od Dionisa, da budem zabrinut za sudbinu tragedije, njen sam verni nasmejani čitalac, i žalio bih se samo kada bi prestala da piše, ne bih imao s čim da se sprdam više, pošto su ostali likovi na toj nesrećnoj sceni mnogo manje zanimljivi, jer se trude, poput Slaviše Lekića, ili Georgieva, da budu ozbiljno shvaćeni, i kao autori i kao karakteri(novinski i politički i književni, jer oni razliku i ne znaju), te bavljenje njima vodi u tupu dosadu. Sa Jasminom je drukčije, ona je ista samo u nedostatku talenta, sve ostalo je kod nje promenljivo, od ludih tema do sumanutih ideja, prosto leprša njeno neznanje, njena nesvarena rečenica skakuće okolo,kao one gumene loptice koje lete na sve strane, ne možeš da uhvatiš to elastično ništa, i ja je, evo, podržavam. I nikada se neću vama žaliti, na nju.
Zašto ste onda, o njenom tekstu, uopšte glasali?
Zašto niste glasali o mojoj žalbi?Onoj koja je podneta jer Danas nije objavio moj odgovor.
Zašto ste, da ponovim, u Komisiji za žalbe i u Savetu za štampu?
Zašto, kada ste nekompetentni, do nivoa da ne umete ni žalbu da
pročitate?
I pokazala je, tu lagodnu nekompetentnost, tu omrazu prema sopstvenom poslu koja se prikazuje kroz lenjost, pre svega duha, i svako odsustvo koncentracije, već na samom početku sednice Gordana Novaković, govoreći o mojoj žalbi.
Da li je, gospođa, uopšte pročitala? Kako je pročitala? Bilo šta
razumela?
Nisam siguran, naročito kada neko uspe da ustvrdi nešto što nigde nisam napisao – da tražim da se Komisija izjasni o Jasmininom tekstu. Ni u jednoj rečenici, u mojoj žalbi, ništa, bar slično, ne piše, nije ni nagovešteno, a kamoli eksplicitno traženo.
No, kako gospođa Novaković, opterećena tom teškom dužnošću, to i da zna, kada, na sednici, o mojoj žalbi izgovori, citiram:
“Radovanović se otprilike bavi time”!?
Stvarno? Otprilike? Do Ivanjice? Uputiš žalbu, a neko je onda, u predstavljanju, skarabudži, jer mu je teško da i proba da se udubi, da se posveti, da odradi svoj posao kako treba, i svede je na “otprilike”?
A “otprilike” sam se bavio pitanjima koja su za profesiju ne “otprilike” važna, nego izuzetno važna, ako hoće da bude profesija, a ne buvlja pijaca na kojoj kupuješ “otprilike” kilo standarda, i “otprilike” pola kile pravila, i još, “otprilike” dvesta grama Kodeksa. Pa šta ti prodaju, to ti je. Otprilike.
I pitao sam šta Komisija za žalbe, Savet za štampu, preporučuju kao odbranu od etiketa; i pitao sam da li odluke Saveta važe od slučaja do slučaja, ili postoje i uvek važe ona pravila koja određuju elementarne stvari poput prava na odgovor; pitao sam i da li se medijska scena zaista deli po tom ideološkom ključu, da li je neko za vlast, ili za opoziciju, i da li su, zbog ideologije, od sada Kodeks i sva pravila, standardi, i neupotrebljivi i nepotrebni; pitao sam i da li novinari zaposleni u Junajted mediji imaju radnu obavezu ili sami odlučuju da vređaju ljude koji kritički pišu o radu medija koji su deo ove velike grupacije…
I sve to je, “otprilike”?
Za članove Komisije očigledno jeste, uopšte nisu hteli da se time bave, nego su se, pazi sada, još i naljutili što ih ja tu nešto pitam.
I prva je to uradila Vida Petrović Škero, nekadašnja predsednica
Vrhovnog suda, evo ovako, citiram:
“Način na koji je napisana žalba je prilično neprihvatljiv…”
(Prilično? Da li je to isto što i “otprilike”? I Vida Petrović ne voli baš što je tu, što mora da se smara raznim žalbama, pa opali nepismenu i nejasnu floskulu, “priličnoneprihvatljiv”. Kakve još neprihvatljivosti postoje, pošto je ova “prilična”. Neprilične?)
No, da nastavim sa citatom:
“Ovo nije žalba, ovo je određeni zahtev u odnosu na Savet, u kojem Radovanović kaže – Pitam i molim vas da mi odgovorite. A mi smo tu da utvrdimo da li je prekršen Kodeks, a ne da odgovaramo na pitanja”.
Divno! Da je Vida Petrović Škero, bivša predsednica Vrhovnog suda(!), inteligentna bar trećinu onoga koliko je bezrazložno arogantna, primetila bi da je uspela (bivši sudija Vrhovnog suda! Predsednica tog suda!), da, usred žalbenog postupka o nečijem Pravu na Odgovor,onome ko to Pravo traži, isto to Pravo odmah i uskrati.
Šta imam ja da pitam? I to kada tražim Pravo na odgovor, o kojem
baš ona treba da odluči.
Pitanja zabranjena, za ženu koja je bila na samom vrhu sudske vlasti u ovoj zemlji. Pitanja je uznemiravaju, mora previše da se trudi da na njih odgovori, a i kakve veze pitanja, o Pravu na Odgovor, imaju sa Pravom na Odgovor, o kojem ona odlučuje, vrlo efikasno, doduše, tako što ti to pravo, Pravo na Odgovor, promptno, onako sudijski, sa puni autoritetom, ne sudije, nego pravednika samog, odmah oduzme.
Članica tela koje radi pod motom: Brzo, besplatno, pravično. Osim kada nešto pitaš. Tada, valjda, neće baš brzo da bude, odgovor se, pretpostavljam plaća, a o pravičnosti ionako Bog odlučuje, šta ima Savet time da se bavi.
Tako misli bivša predsednica Vrhovnog suda. A zašto je ona i to bila, na toj funkciji, zna onaj koji zna odgovor na pitanja o majmunu i supi i Savetu i papazjaniji.
Gospođa, dovoljno bahata i lenja, lenja u svojoj bahatosti, da joj nije čak palo na pamet da pogleda malo akte istog tog tela, ili bar Kodeks novinara, Zakon o informisanju, i pronađe taj član, stav, odredbu, pravilo, u kojem piše da članovima Komisije za žalbe niko ne sme ništa da pita.
Ja sam pogledao, i nisam, ali nigde, video takvu odredbu, i to ne zato što nisam dobro gledao, nego zato što ona zaista ne postoji, jer bi bila besmislena, glupa i nepravična. Savet, Komisija su valjda i
stvoreni, formirani, da bi odgovarali na pitanja, da bi, u odgovorima, na pitanja, formulisali neka pravila ponašanja, standarde, koji, zatim, čitavu medijsku scenu čine boljom.
Plašim se da su mi očekivanja, ipak, pogrešna. Savet je, Komisija, i dokazali su njeni dragi članovi to, samo jedna mala umazana kuhinja, u kojoj nekompetentni, nezainteresovani i nadasve nabeđeni komesari – nesrećni, o paradoksa, zbog prljavog posla kojim moraju da se (a kao čistunci su) bave – s dosadom i krajnje mrzovoljno kuvaju čorbu ideoloških fraza, bahatih presuda pre samog suđenja, klin čorbu podmetanja, papazjaniju intelektualne smušenosti i bednog proseka sa tendencijom na dole, koju začinjavaju neznanjem i na brzinu sklepanim odlukama, koje nikakve veze sa Kodeksom, zakonima i pravilima nemaju.
Zlatko Čobović. Šta reći o članu Komisije čija se bit, suština, čitav prosede sadrže u samo par reči -Ignoramus et ignorabimus.
I stvarno, niti zna, niti će ikada znati. Čobović. Kako drukčije opisati onoga koji izgovara, citiram, uz nadu da će i ovi citati, baš kao i njegov prvi koji sam naveo, završiti u udžbenicima:
“Nije ovo odgovor, jer ništa nije demantovao (nisam demantovao da sam
makro)”.
“Ovo je reagovanje, više je za rubriku Lični stav”. Kako to Čobović zamišlja! Nemaš ti šta da odgovaraš na tekst u kojim si nazvan makroom, nego napišeš reagovanje, Lični stav,za rubriku Lični stav, koja možda postoji, možda ne, i u kojoj se tvoji Lični stavovi možda objavljuju, a možda ne, pogotovu kada Ličnim stavom odgovaraš ne neki tekst. Možete li da se ne nasmejete? Na Čobovićevu verziju slobodne štampe i Prava na Odgovor.
“Zašto se poziva na prethodnu žalbu (žalio sam se jer mi Danas već jednom nije objavio odgovor, pardon, cenzurisao ga je, izbacivši četiri petine teksta), kada je jedina podudarnost, neobjavljivanje odgovora”. Pa stvarno zašto bi se neko, kome ne objave odgovor, pozvao na tu činjenicu, kada mu ponovo ne objave odgovor. Urnebes.
“Hajde svi da pišemo masne viceve i da šaljemo novinama kao naše
mišljenje… onda se spuštamo u podzemlje”.
Pa vi ste već u podzemlju Čoboviću, i to masnom. U onom podzemlju, u kojem gospođa Novaković još jednom briljira, istim atributima kao i na početku sednice, nehajnim neznanjem dakle, pa na Čobovićevu grotesku dodaje, da su, prošli put kada sam se žalio na Danas zbog neobjavljivanja odgovora: “uputili urednika Danasa da mi kaže da sam skratim, ili, ne znam (ovo ‘ne znam’, na sred sednice izgovara gospođa Novaković), izmenim odgovor”.
Savet za štampu, Komisija za žalbe, upućuje urednike da onima čije odgovore neće da objave kažu da “sami izmene odgovor”.
Zaista? Šta je sledeće? Da zamolim urednika Danasa da mi on napiše odgovor? Možda i Jasmina da mi napiše odgovor?
Osim što ni urednik ni ona ne bi to umeli, izvinite, članovi Komisije, gde ste, u kom Kodeksu, Zakonu, našli to? Da urednik nekome traži da izmeni odgovor? Pravo na Odgovor, po vama, podrazumeva Pravo
urednika da traži da Odgovor bude izmenjen?!
Pa kakvo je onda to moje Pravo kada neko može da mi ga uređuje, zahteva da odgovor izmenim? Šta ste tačno pobrkali, pošto u Zakonu jasno piše, u članu 97: “Odgovor, odnosno ispravka, objavljuju se bez izmena, izostavljanja i dopuna”.
Odmah zatim:
“Dozvoljene su najneophodnije lektorske izmene koje ne menjaju smisao”.
A jedina dozvoljena intervencija urednika, daleko od svake pomisli da od mene traži da izmenim odgovor (Zakon mu zabranjuje da to traži), jeste ona iz člana 98, koja govori o opravdanim razlozima neobjavljivanja odgovora:
“Ako je odgovor neprimereno duži od informacije, a podnosilac ga ne
skrati u roku za podnošenje odgovora”.
Treba li vam prevod, gospođe i gospodo iz Komisije? Ovo znači da urednik može samo da traži da skratim odgovor, a ne da ga Izmenim!
A vi upućujete urednika, da od podnosioca žalbe (!?), traži da “odgovor izmeni”. I, ako ga ne izmenim, onda, šta, on ne mora da ga objavi?!
Tako tumačite i primenjujete Zakon i Kodeks?!
Tako radite svoj posao? Kao da ste na njega naterani, kao najdosadniju stvar na svetu, koju samo što pre treba završiti, nije bitno kako, kao loše plaćena spremačica koja obriše samo sto, a ne i ispod stola, i samo tamo gde bi neko mogao da joj zameri, neko važan.
Pa za tog nekog onda u ubrljanoj kuhinjici, dok mućkate začine bućkuriš, još, od dosade, izigravate i žiri. Baš tako, jer niko od vas nije propustio da primeti da mu se moj odgovor ne sviđa, da je neprimeren, seksistički, da nije za objavljivanje…
Odmah da vas obavestim. Nisam se ja prijavio za takmičenje Najbolji odgovor, pa da ocenjujete kvalitet ili estetsku vrednost onoga što sam pisao. Za to em niste kvalifikovani (Čobović i Mareš i Olja Milošević i Gordana Novaković i ostali, koji ne umeju pristojnu rečenicu da izgovore, nisu ti koji bi, u bilo kom, pa i zamišljenom svetu, mogli da ocenjuju kako ja pišem), em vam to nije posao.
Posao vam je moja žalba! O kojoj niste glasali!
Umesto toga, neupućeni u činjenice, ne znajući čak ništa o temi, o podnosiocu žalbe, mirno ste pustili jednog od članova “žirija”, da laže.
Vlado Mareš je, između ostalog, rekao:
“Ivan Radovanović je državni službenik, javni službenik. On je na platnom spisku gospodara života i smrti i šikanira one koji su protivnici gospodara. Može, zato, malo i da istrpi. I kada kaže neko da je on makro koji ocenjuje časne sestre, to nije strašno, ali slati, kao odgovor na to, jedan vic, to pokazuje jednu birokratsku bezobzirnost”.
Birokratska bezobzirnost javnog službenika? Tačno, ali je ovde reč o Marešu i ostalim članovima Saveta, jer su oni mnogo više javni službenici, nego ja. I pošto smo krenuli od mojih nezgodnih pitanja, stigli smo i do odgovora. Ovde, zahvaljujući ovakvom Savetu za štampu, ovakvo birokratski, ideološki bezobzirnoj Komisiji za žalbe, nema nikakve odbrane od etiketa i laži, a ja, naivan, pitao njih – da li ima.
Sve što je Vlada Mareš izgovorio jeste laž, i on to najbolje zna, bio je zaposlen u mojoj agenciji. Nikada nisam bio, niti sam, ni državni službenik, ni javni službenik, niti sam na bilo kom platnom spisku. Vlasnik sam PR agencije, poslednjih 19 godina, i trenutno, čak ni među njenim klijentima, nema političara, stranaka, niti bilo koga ko ima veze sa državom. Nikoga, koliko se sećam, u životu nisam ni šikanirao (šikanirati znači – zlonamerno ponižavati, zlostavljati, kinjiti…), pošto nikakvu zlu nameru nemam, čak ni kada Jasmini odgovaram. Upravo suprotno, i u tim odgovorima se, kao što se vidi, šalim, i pričam čak i viceve. I ogromna je razlika između tih viceva, u kojima ničeg eksplicitnog nema o časnim sestrama, niti o Jasmini, a što Danas, i vi mu to odobravate, neće da objavi, i onih tekstova koje Danas objavljuje, a vi se ne bunite, u kojima, na primer, Slaviša Lekić piše, na istu temu (moral), ovako:
“Zašto svaka prostitutka nosi krst”.
Ali, nije to više ni važno.
Nego nešto drugo.
Šta ćemo sada, kada se ceo poduhvat traženja Prava na Odgovor (na laž), završio tako što se oni od kojih sam taj odgovor tražio,najpre ljute što ih pitam, zatim se strovale u provaliju besmislica, neznanja i kršenja zakona, pa izigravaju žiri, i, na kraju, i sami lažu, o meni.
Pardon, kraj je bio posle, kada se o mojoj žalbi nije odlučivalo, nego o onoj nepostojećoj, da ni o njoj, jadnoj, ništa ne bude odlučeno.
Svejedno, papazjanija je papazjanija, nerazumna, i bljutava, tako da ostaje isto pitanje, na zgražavanje Vide Petrović Škero.
Šta ćemo sada?
Iskreno, ne znam šta ćete vi, tako lenji, bezobzirni, bahati, prazni, mrzovoljni, nedovoljno upoznati čak i sa Kodeksom i Zakonom; ne znam ni šta će jadna profesija koju vi, takvi,štitite, pazeći na standarde i pravila koja i ne poznajete; ne znam ni šta će oni jadni građani koji se vama, nekompetentnim, arogantnim i lenjim poput svih neznalica, obrate.
Jedino znam šta ću ja.
Precrtaću vas, kao adresu, pošto, suštinski, i ne postojite.
Neću vam se više obraćati, a svoje odgovore, i svoja pitanja, svakako ću da objavim, nije Danas, hvala Bogu, jedini list na ovom svetu.
Opet, neki od tih odgovora, na neka pitanja, zauvek će ostati misterija. Oni s početka. Zašto majmun drži…
I zašto ste vi u Savetu i u Komisiji.
Niko to ne zna. Pa ni vi.
S poštovanjem (što je, u ovom slučaju, pogrešna reč),
Ivan Radovanović
P.S. Zahvaljujem se Ljilji Smajlović, jer se jedina, u čitavoj ovoj priči, bavila principima. Ostalima se zahvaljujem jer su mi pokazali kakvi su.
Profesionalni i etički standardi u srpskom novinarstvu
(Izvor: RTV) NOVI SAD – Predstavnici Društva novinara Vojvodine, Saveta za štampu i medija, na okruglom stolu na temu “Profesionalni i etički standardi u srpskom novinarstvu”, otvorili su pitanja medijske pismenosti, etičkih standarda i ekonomskog statusa novinara. Skup je održan u Medija centru Radio-televizije Vojvodine u organizaciji Balkan medija tima.
Iskustvo Saveta za štampu pokazuje da se drastično povećava broj kršenja kodeksa u štampanim medijima. Najčešće se krši prvo poglavlje – istinitost izveštavanja.
“Reč je o tome da se objavljuju informacije koje ili nemaju izvora ili nema više izvora ili nije potvrđen, da se ne razlikuje spekulacija i nagađanje od činjenica da se iznose neosnovane optužbe, klevete itd., ali u poslednjoj godini na osnovu monitoringa koji radimo, dnevnih novina konkretno, mi imamo povećanje onoga što se odnosi na zaštitu privatnosti”, rekla je Gordana Novaković, generalni sekretar Saveta za štampu.
Iako poštovanje novinarskog kodeksa predstavlja gorući problem, otvarala su se i pitanja trendova u novinarstvu i diskutovalo se o ekonomskom položaju medijskih radnika.
“Možda nama u Novom Sadu i Beogradu kada govorimo o tom materijalnom aspektu nije to toliko, pa ne mogu da kažem loše, ali nije toliko strašno. Zađite po unutrašnjosti Vojvodine ili Srbije i videćete da se kolege itekako bore pre svega za materijalni opstanak”, rekla je Eržika Pap Reljin, predsednica Društva novinara Vojvodine – UNS.
Urednik političke rubrike u dnevnim novinama “Politika” , Bojan Bilbija, kaže da nade za bolje sutra ima, ali da se moramo što striktnije pridržavati etičkih kodeksa.
“Naravno tu negde i država i svi ti nadležni da budu aktivniji i da propišu jasnija pravila i da kontrolišu kako se to sprovodi. Ali ne treba zaboraviti da ne mogu drugi sve da urade, mora jedan prirodni proces sazrevanja da prođe, on je vremenski, traje i onda će sve to da dođe na svoje mesto”, rekao je Bojan Biblija, urednik u dnevnom listu “Politika”.
Ne treba odustajati od napora da se brže priključimo evropskim standardima, jer su oni u svetu najviši i to je obrazac kojem treba da težimo. Mi tome stremimo i uvek će biti izuzetaka, ali ne treba od toga izvlačiti pravilo, podvukao je Bilbija.
https://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/profesionalni-i-eticki-standardi-u-srpskom-novinarstvu_1243485.html
Snimak sa sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 27.05.2021
Snimak sa sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu održane 27.05.2021 možete pogledati na našem Youtube kanalu, putem sledećeg linka:
Najava sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 27.05.2021
Sednica Komisije za žalbe Saveta za štampu biće održana u četvrtak, 27. maja u 18 sati u prostorijama Saveta za štampu.
Komisija će razmatrati sledeće žalbe:
- Ivan Radovanović – Danas
- Dalibor Bubnjević (List Zrenjanin) – Blic
- Jovan Ćirić – Pančevac – dve žalbe – 1, 2
- Slavica Knežević – Pančevac
- Vladimir Knežević – Pančevac
- Stojan Videski – Pančevac
- Marijana Knežević – Pančevac
- Jelena Perović – Pančevac
Zbog epidemiološke situacije, neće biti moguće da sednici prisustvuje bilo ko sem članova Komisije.