sofija
About sofija
Posts by :
Odgovor predsednika UNS-a premijerki: Razgovarajte sa N1, vratite Savet za štampu u Medijsku strategiju
(Izvor: UNS) – Poštovana predsednice Vlade, u pismu koje ste u petak poslali Udruženju novinara Srbije naveli ste da je jedna televizija zloupotrebila Vaš komentar iskoristivši ga kao navodni odgovor na pitanje koje Vam ta televizija nije ni postavila i zatražili naše mišljenje o takvom postupku novinara.
Niste naveli na koju televiziju mislite, ali smo pretpostavili da je reč o N1, s obzirom na činjenicu da je to jedina televizija sa velikom gledanošću koja kritikuje Vašu vladu i da su državni organi u stalnom sukobu sa njom.
U međuvremenu je naša pretpostavka potvrđena pošto se uredništvo N1 izvinilo zbog “greške u vestima” u vezi sa Vašom izjavom i pozvalo Vas da prekinete ignorisanje te televizije i počnete da gostujete u njihovim emisijama.
Pitali ste nas šta kao predsednica Vlade u takvom slučaju koji nazivate “falsifikovanjem stvarnosti na način koji do sada nije zabeležen u našim medijima” možete da uradite, “a da to sutra ne bude novi povod za napad na mene lično i Vladu koju vodim pod optužbom da vršim pritisak na medije”. Odgovor na ovo pitanje je lak, kao što je lako utvrditi da N1 nije poštovao osnovna pravila novinarstva. Mogli ste da uputite demanti, da se obratite sudovima časti udruženja novinara, ili da, ako je vest objavljena i na sajtu N1, pošaljete žalbu Savetu za štampu.
Savet za štampu je jedino samoregulatorno telo za etiku u novinarstvu kome se svi građani, pa i Vi, mogu obratiti ako smatraju da su im izveštavanjem štampanih i onlajn medija povređena prava ili da su ti mediji prekršili Kodeks novinara Srbije. Nedavno se Komisiji za žalbe Saveta za štampu obratio i ministar Vladan Vukosavljević, pokazavši da ima poverenje u sud ovog tela. Tim više nas čudi što je Vaš kabinet izbacio pominjanje Saveta za štampu iz nacrta Medijske strategije bez obrazloženja i bez konsultovanja sa radnom grupom koja je pisala taj nacrt.
Verujem da posle ove situacije u kojoj ste se našli bolje razumete zašto je važno da izvršna vlast podrži dalje jačanje Saveta za štampu i poštovanje etičkog kodeksa novinara, koji jasno navodi da je obaveza novinara da tačno, objektivno, potpuno i blagovremeno izvesti o događajima od interesa za javnost. Zato Vas pozivam da omogućite da Vlada usvoji Medijsku strategiju u kojoj će Savet za štampu imati značajnu ulogu.
Kao što smo naveli u saopštenju povodom nenajavljenog dolaska opozicionog lidera Marka Bastaća u redakciju novina Alo, političari u odnosu na medije imaju ista prava kao svi građani ali veće obaveze. Osnovna obaveza svakog političara, a pre svega onog ko je na vlasti, jeste da trpi kritiku medija. Ako niste spremni da trpite kritiku, onda politika možda nije posao za vas. Pod kritikom ne podrazumevam izmišljanje pitanja i “lepljenje” odgovora na sasvim druga pitanja, što se ovog puta desilo i što N1 naziva greškom.
Ipak Vas pozivam da prihvatite poziv te televizije i gostujete u njihovim emisijama, jer je reč o jedinoj televiziji koja kritikuje rad Vaše vlade i zato što je važno razgovarati s onima koji drugačije misle, čuti njihovu argumentaciju i voditi dijalog. Stanje neprestanog sukoba može nas sve dovesti do grešaka koje, za razliku od ove koju je napravio N1, neće biti moguće ispraviti.
Vladimir Radomirović
predsednik Udruženja novinara Srbije
Satiranje Saveta za štampu: Završni udarac vlasti u misiji uništavanja kvalitetnog novinarstva
(Izvor: Cenzolovka) – Ako se ima u vidu da su vlast i njeni saradnici iz senke u protekle dve godine učinili sve što su mogli kako bi uništili novinarska udruženja, medijske asocijacije, novinarske grupe, novinarsku borbu i sve što iole miriše na novinarsko – nije nikakvo čudo što je na „višim nivoima“ konačno donesena i odluka o satiranju Saveta za štampu.
Kako sada stoje stvari, najavljena Medijska strategija dozvoliće mogućnost stvaranja novog saveta za štampu, odnosno postojanje više takvih tela. Nezvanično, u njoj se Savet čak i ne pominje eksplicitno, već samo kao „samoregulatorno telo“.
Prethodni nacrt strategije, rađen u sezoni 2017–2018, onaj koji je protivustavno poništio lično Aleksandar Vučić, a stvar takođe protivustavno obznanila Suzana Vasiljević – predviđao je nešto sasvim drugo, a isto toliko pogubno: stvaranje „državnog“ saveta za štampu, nešto poput REM-a za štampane medije.
Smatralo se, valjda, da je zasad unikatni REM toliko pozitivno uticao na medijsku scenu, da je red da se slično telo formira i u svetu štampe kako bi i ona procvetala poput Pinka, Hepija, Studija B i ostalih ponosa i dika.
Pošto još ne znamo kako ova nova strategija zapravo izgleda, u kojoj formi je otišla u Brisel na proveru, i šta sve tačno predviđa – možemo samo da naslutimo kako će zapravo proći Savet i kakva mu je sudba namenjena. Ono što je ipak sasvim evidentno jeste da ovakav kakav je sada – nekome jako smeta. Da li su to nova medijska udruženja, koja nisu ni postojala u vreme osnivanja Saveta; da li udruženja koja nisu reprezentativna, a pretenduju da to budu; da li država kojoj po pravilu smeta sve u čemu sama ne učestvuje, ili nešto sasvim drugo – ovom prilikom nije ni bitno.
Receptura
Bitno je da jednoj od retkih potpuno funkcionalnih medijskih institucija/organizacija visi sekira nad vratom.
Bitno je da se neko – iz samo njemu znanih razloga – nameračio da uništi jedino medijsko telo koje se u pozitivnom smislu pominje u svakom izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, jedino telo u vezi s kojim nije bilo praktično nikakvih skandala, jedino koje se pokazalo kao jače od svih esnafskih zađevica, jedino koje je preživelo i besparicu, ponekad čak i nemar osnivača, višestruke i višemesečne medijske hajke, i jedino koje je – uprkos svemu tome – sve ove godine istrajavalo praktično nepovređeno.
Ako se u obzir uzme sve to, plus činjenica da su vlast i njeni saradnici iz senke u protekle dve godine učinili sve što su mogli kako bi uništili novinarska udruženja, medijske asocijacije, novinarske grupe, novinarsku borbu i sve što iole miriše na novinarsko – nije zapravo nikakvo čudo što je na „višim nivoima“ donesena i odluka o satiranju Saveta za štampu.
Biće, po svoj prilici, primenjen već viđeni recept: umesto jedinstvenog tela koje su osnovala najveća novinarska udruženja, svako manje udruženje ili asocijacija sada formira svoj savet, o žalbama se odlučuje ne više na jednoj, već na mnogo adresa. Državi dobro, jer je uništila jedino jedinstveno telo koje smo imali, a svaki pojedinačni „savetčić“ ravnopravno konkuriše za budžetsko finansiranje ili traži novac iz nekih drugih kasa. Pored XY novinarskih udruženja, sada dobijamo i XY saveta za štampu – rasulo koje nam je i do sada donosilo samo propast.
Moja kuća
Podrazumeva se da kao članica Komisije za žalbe Saveta za štampu od 2011. do 2018. nisam potpuno objektivna i da – pišući o Savetu – govorim o svojoj kući: o kući u koju verujem, u koju sam verovala od prvog dana, u kojoj sam doživela mnogo toga i lepog i neprijatnog, izgubila mnogo živaca, sve to vreme neprestano verujući u dubok i dalekosežan uticaj onoga što sam gradila zajedno sa još sedmoro članova i članica koji su predstavljali NUNS, UNS, Lokal Press, Asocijaciju medija, sa troje koji su predstavljali javnosti i sa svim onim nebrojenima koji su nam u radu pomagali. Ipak, koliko god bila subjektivna – činjenice su tu, i govore za sebe.
Kada sam pre 16 godina prvi put mladim kolegama držala seminar o medijskoj etici, jedan me je mladić – posle sat vremena predavanja – prekinuo i pitao: „A šta je to etika?“
U godinama koje su sledile svaka priča o medijskoj etici bila je načelna, nedovoljno jasna i – pre svega – retka. Iako smo u međuvremenu došli do zajedničkog Kodeksa novinara Srbije, a Kodeks su (u određenim kontekstima, naravno) počeli da pominju čak i urednici tabloida, iako više nije bilo dileme u vezi sa značenjem pojma „medijska etika“, to je i dalje bila tema o kojoj se nije razgovaralo, koja nije percipirana kao posebno bitna. Sve je to promenio Savet za štampu.
Osam godina od prve sednice Komisije za žalbe, Savet je postao neizbežni deo svake medijske konferencije, njegovi članovi neizbežni sagovornici u prilozima o profesionalizmu, a medijska etika punopravna tema u svakom razgovoru o medijima i medijskoj slobodi.
Ni sramotni tekstovi tabloida, ni pokušaji diskreditacije u medijima koji su se našli pred Savetom, ni višemesečna kampanja u Politici koja nije bila zadovoljna jednom odlukom, pa čak ni osude kolega koje su nas povremeno optuživale da „nepotrebno morališemo“, ne da nam nisu mogle ništa, već su doprinele da se svojim poslom bavimo s još više volje i strasti.
Stotine žalbi, desetine vrlo problematičnih, burne rasprave, odluke koje su privlačile manje ili više pažnje, predavanja na Fakultetu političkih nauka, konferencije za novinare, treninzi s kolegama, medijski nastupi članova Komisije… sve to doprinelo je ugledu i uticaju koji je Savet vremenom stekao.
Pri svemu tome važno je reći da ugled nije izgrađen samo na domaćoj, već i na međunarodnoj sceni. Iskustva smo delili s kolegama iz praktično svih evropskih saveta za štampu, a naši slučajevi obično su bili neuporedivo kompleksniji od onih s kojima su se oni suočavali.
Iako oni nisu imali problema s finansiranjem (za razliku od nas), iako su njihove odluke bez pogovora objavljivali svi mediji o kojima se raspravljalo (što se kod nas nije dešavalo), iako ih niko nije proganjao ili pokušavao da ih degradira, iako su njihovi saveti postojali po sto i više godina, u uslovima neuporedivim s našim – pokazalo se da smo im sasvim dorasli i da imamo predstavnike dostojne svake ozbiljne rasprave o profesionalnim standardima.
Ljudi, žalbe, rezultati
Onaj ko je odlučio da taj i takav Savet, zbog ovog ili onog cilja uništi; da napravi novi, drugačiji, državni ili jednostavno paralelni – zato mora da bude svestan šta tačno uništava.
Jer, Savet za štampu nije samo skup ljudi koji predstavljaju novinarska udruženja i medijske asocijacije i koji odlučuju o tamo nekim žalbama.
Savet je telo koje je medijsku etiku i profesionalne standarde „postavilo na mapu“, i telo zahvaljujući čijem su radu etika i standardi postali ozbiljna tema. Savet je telo koje je preteča onlajn portala koji danas procenjuju istinitost objavljenih medijskih sadržaja, telo zbog kojeg se danas uopšte i govori o Kodeksu novinara Srbije, telo zahvaljujući kojem postoji nada da će mladi novinari o medijskoj etici razmišljati drugačije, bolje i dublje, od svojih starijih kolega.
Za mene lično, Savet su pre svega ljudi koji su kroz njega prošli i svojim učešćem doprineli da svi zajedno nešto saznamo, da proširimo znanja i vidike, uvek se iznova uveravajući koliko je važno to čime se bavimo.
Savet su za mene žestoke rasprave koje sam imala s nekadašnjom urednicom Kurira Marijom Kordić, konstruktivna i uvek izazovna neslaganja s Ljiljanom Smajlović ili Stojanom Markovićem, nezaboravne rečenice Bože Prelevića, antologijski osvrt dragog kolege Nebojše Spaića na tabloide i tabloidne ljude, bliska saradnja s Gordanom Novaković, kao i višegodišnje, mukotrpno, efektno i dugoročno značajno praćenje dnevne štampe s kolegom Petrom Jeremićem.
Savet je za mene slučaj ubijenog dečaka Ervina Bilickog, žalba Bebe Kanački, Vlade Georgieva i niza drugih ljudi – znanih i neznanih, beskonačne rasprave o slučajevima diskriminacije LGBT pokreta, Roma, migranata, Albanaca i Hrvata. Savet su zapisnici sa sednica i obrazloženja odluka koji će jednog dana svakako postati delovi nekih naučnih radova, a koji su zasad „samo“ korisno oruđe kolegama koje tek ulaze u profesiju.
Zbog svega toga, oni koji nameravaju da unište Savet trebalo bi da se zapitaju zašto to zapravo čine i da li im to zaista donosi političku ili bilo kakvu drugu korist.
Oni koji su svojim ćutanjem i učešćem u ovom ili onom telu i radnoj grupi nesvesno doprineli situaciji u kojoj smo sada trebalo bi da konačno ustanu, poviču i urade sve kako bi spasli telo u koje smo svi zajedno uložili toliko truda i koje je na kraju opravdalo i taj trud i to poverenje.
Konačno, oni koji sve ovo gledaju sa strane i čekaju da naprave neki „svoj“ savet, radujući se unapred slomu ovog koji imamo – trebalo bi da se stide. Ako za stid znaju.
Istinitost izveštavanja najslabija tačka domaćih medija
(Izvor: Raskrinkavanje) – Portal Alo novina je u tekstu „Evo šta nam se sprema 13. aprila!“ preneo tvit člana GO DS-a Ivana Krstića, potpuno izmislivši rečenicu „Dolazimo u Beograd da rušimo i da jednom zauvek završimo sa većinskom Srbijom“ koje u tvitu nema.
Redakcija se pred Komisijom branila obrazloženjem da su „istinito preneli agresivno značenje poruke“ što je ocenjeno kao „neprihvatljivo, jer je u tekstu kao činjenica predstavljeno nagađanje redakcije šta je on možda mislio i hteo da kaže“.
Istinitost nije bila jača strana ni Srpskom telegrafu. U tekstu „Ministar bi da hapsi novinare“ naveli su da ministar informisanja Vladan Vukosavljević „šalje policiju da hapsi po redakcijama“, odnosno da koristi svoju političku poziciju da utiče na sud.
Povod je bilo to što je policija došla da privede glavnog i odgovornog urednika Srpskog telegrafa Borisa Vukovića zbog neodazivanja na poziv suda u postupku koji je ministarstvo pokrenulo nakon što je ovaj tabloid objavio fotografije seksa između dvoje učesnika rijalitija.
Žalbu je podnelo upravo Ministarstvo, a Komisija obrazložila da naloge za privođenje izdaje sud, a ne Ministarstvo, a da tabloid nije ponudio nijedan dokaz za tvrdnju da je Vukosavljević izvršio pritisak na pravosuđe. Nagađanja su, navodi Komisija, predstavljene kao činjenice te je Srpski telegraf dobio javnu opomenu zbog nepoštovanja istinitosti izveštavanja, kao i zbog neopravdanog unošenja straha.
„Ovakvim pisanjem se zastrašuju drugi novinari, jer se sugeriše da bi se i njima moglo dogoditi nešto slično, odnosno da je ministar Vukosavljević sklon da hapsi one čiji mu se tekstovi ne dopadaju“, navodi Komisija.
Ovaj tabloid je prekršio i pretpostavku nevinosti u tekstu „Tajkun jači od države“, u kome navode da „kontroverzni biznismen“ i „tajkun“ Vladimir Vrbaški „još nije odgovarao uprkos čvrstim dokazima o malverzacijama sa državnim zemljištem i imovinom firmi u stečaju“ i postavljaju pitanje ko ga štiti.
Iako njegova krvica nije utvrđena na sudu, niti se protiv njega vodi postupak, Srpski telegraf je objavio seriju tekstova u kome tvrdi da je kriv i da mora da odgovara, što ovo samoregulatorno telo ocenjuje kao kampanju.
„Članovi Komisije smatraju ovakve tekstove, koji su zapravo deo kampanje koju redakcija vodi protiv neke osobe, etički i profesionalno apsolutno nedopustivim i veoma teškim povredama profesionalnih normi, kojima se ozbiljno krše prava ljudi o kojima se piše“, stoji u obrazloženju Komisije.
Na portalu Blic žene je, kako je utvrđeno, objavljen reklamni tekst „Odmor na Kritu za 299 evra“ koji u trenutku podnošenja žalbe nije bio označen oznakom „promo“. Iako je redakcija kasnije ispravila tu grešku, Komisija je ocenila da je Kodeks prekršen, da čitaocima nije bilo jasno predočeno da je u pitanju oglas i podsetila da redakcija ne sme da pristane da u novinarskoj formi plasira reklamu ili političku propagandu.
Svoje mesto među prekršiocima Kodeksa ovog puta našla su i dva lokalna portala iz Petrovca na Mlavi.
Portal tpknews.com objavio je tekst „Zbog bahatih SNS funkcionera: Totalni raskol u lovačkom udruženju Trest iz Petrovca na Mlavi“ u kome se, kako je utvrđeno, iznose nepotkrepljene optužbe i uvredljive kvalifikacije na račun rukovodilaca lovačkog udruženja, koje počivaju isključivo na anonimnim izvorima.
Mesto činjenica zamenile su uvrede, druga strana nije kontaktirana niti su anonimne „dojave“ ikako preispitane. Portalu je izrečena javna opomena zbog kršenja istinitosti izveštavanja i principu dužne novinarske pažnje.
U drugom slučaju je portal Petrovački glasnik tekstom „Obogatile se na tuđoj grbači“ optužio izvesnu Nevenku Medić i njenu sestru da su prevarile na desetine radnika koji su išli na rad u inostranstvo. Čitav tekst počiva na nečijem Fejsbuk postu u kome se iznose ozbiljne optužbe na račun Medić i njene sestre bez ikakvih dokaza. Do njih ni sam portal nije pokušao da dođe niti je kontaktirao sestre Medić, već je optužbe objavio bez ikakve provere, zbog čega je dobio javnu opomenu od Komisije.
Na sednici su razmatrane i tri žalbe zbog navodnog prikrivenog oglašavanja na portalu Blica, Blic Žene, Aloa i B92, kao i žalbu Zaštitnika građana protiv Danasa zbog neobjavljivanja demantija. U svim tim slučajevima Komisija je procenila da redakcije nisu prekršile Kodeks.
Savet za štampu: List Danas nije prekršio Kodeks neobjavljivanjem Pašalićevog demantija
(Izvor: Danas) – Kako se navodi u obrazloženju odluke Saveta za štampu, stručna služba Zaštitinika građana navela je u žalbi Savetu za štampu da „Danas“ nije objavio odgovor koju su uputili na sporni tekst, već je, naprotiv, redakcija nastavila da i u narednim tekstovima ponavlja neistinite tvrdnje.
Time je, po mišljenju podnosioca žalbe, prekršeno pravo građana na objektivno i istinito informisanje i pokušano urušavanje ugleda nezavisne konktrolne institucije Zaštitnika građana, navodi Savet za štamou.
„U žalbi je navedeno da su prekršene odredbe koje se odnose na obavezu novinara da tačno, objektivno, poptuno i blagovremeno izvesti o događajima od interesa za javnost, kao i da pravi jasnu razliku između činjenica, pretpostavki i nagađanja, kao i odredbe koje novinara obavezuju da pristupa poslu sa družnom profesionalnom pažnjom i da, pre objavljivanja, proveri poreklo, istinitost i potpunost informacije. Istaknuto je i da Zaštitnik građana nikada nije obavešten o razlozima neobjavljivanja odgovora“, piše u obrazloženju.
U odgovoru Uredništva lista navedeno je da je zaštitnik građana Zoran Pašalić pozvan pre objavljivanja teksta, a njegova štura izjava tačno je preneta u tekstu. Sem što je imao priliku da odgovori, Pašalić, kako se ističe, naknadnim odgovorom nije ništa demantovao iz teksta, dodaje se u obrazloženju.
„Jedino je pojasnio da se sastanci sa zaposlenima snimaju diktafonom ’koji služi kao pomoćno sredstvo u izradi zapisnika’ i da su zaposleni sa time bili upoznati. Njegovo objašnjenje smo objavili u narednim tekstovima, iako su ga brojni zaposleni ponovo demantovali, tvrdeći da taj diktafon niko nije video niti da su znali da su predmet snimanja“, isitiče se, između ostalog, u odgovoru na žalbu. Uredništvo je navelo i da je ombudsmanu odgovoreno zašto demanti nije objavljen u jednom od narednih tekstova, te da je „Danas“ u poslednjih mesec dana u više navrata objavljivao njegove odgovore kada je za to bilo osnova, navodi Savet za štampu.
Članovi Komisije za žalbe zaključili su da „Danas“ nije imao obavezu da objavi dostavljeni odgovor, zato što je duži od osnovnog teksta i što se proširuje temu u odnosu na taj tekst.
Komisija smatra, navodi se u obrazloženju odluke, da pravo na odgovor ne može biti izgovor za objavljivanje novog autorskog teksta, već samo prilika da se isprave netačni navodi.
Osim toga, kako se dodaje, Pašaliću je i pre objavljivanja teksta pružena prilika da iznese svoju verziju događaja i njegova izjava je objavljena u tekstu, po svemu sudeći u celini, jer se u demantiju ne navodi da je skraćena ili pogrešno interpretirana.
Komisija, međutim, smatra problematičnom odluku redakcije da delove demantija koji nije objavila koristi u narednom tekstu (objavljenom nakon podnošenja žalbe) i komentariše ih, navodi u svom saopštenju Savet za štampu.
Po oceni Komisije, ovo nije dobra praksa, već bi čitaoce najpre trebalo upoznati sa sadržajem nekog teksta, u ovom slučaju odgovora, pa tek nakon toga polemisati sa njima. Članovi Komisije ne smatraju to prekršajem Kodeksa novinara Srbije, ali redakciji lista „Danas“ ipak preporučuju da ubuduće pokuša da izbegne ovakve situacije.
KONKURS
Na osnovu članova 12 i 22 Statuta Saveta za štampu, Upravni odbor Saveta za štampu, na sednici održanoj 11. juna 2019. godine, doneo je
O D L U K U
o raspisivanju javnog konkursa za izbor predstavnika javnosti u Komisiji za žalbe
1)Biraju se tri (3) predstavnika civilnog društva – javnosti u Komisiju za žalbe Saveta za štampu;
2)Kandidate za predstavnike javnosti mogu predlagati:
-udruženja građana, nevladine, strukovne i obrazovne organizacije čiji se ciljevi, propisani statutom, ostvaruju u oblasti medija, slobode govora i izražavanja mišljenja, zaštite ljudskih, manjinskih, dečjih prava i rodne ravnopravnosti; zaštite zakonitosti i vladavine prava, promovisanja transparentnosti rada nosilaca javne vlasti i vršilaca javnih funkcija, borbe protiv korupcije i monopola,
-organizacije članice Saveta za štampu..
3)Predloženi kandidati moraju da ispunjavaju sledeće uslove:
-da su državljani Republike Srbije,
-da poseduju potvrđene profesionalne i moralne kvalitete,
-da su osobe sa potvrđenim integritetom i autoritetom u oblasti kojom se bave,
-da poznaju i prihvataju Kodeks novinara Srbije, Statut Saveta za štampu i Poslovnik o radu Komisije za žalbe Saveta za štampu.
4)Predstavnike civilnog društva – javnosti u Komisiji za žalbe Saveta za štampu biraju konsenzusom članovi Upravnog odbora Saveta za štampu, koji su dužni da razmotre sve pristigle predloge.
5)Javni konkurs za predlaganje predstavnika javnosti trajaće 30 dana od dana objavljivanja (od 12.6.do 12.7.2019.)
6)Obrazložene predloge, sa biografijama kandidata, slati na e-mail: [email protected] ili na adresu: Savet za štampu, Francuska 5/7, 11.000 Beograd
SAOPŠTENJE
Ko je izbacio Savet za štampu iz Medijske strategije?
Upravni odbor Saveta za štampu najoštrije protestuje što je iz Nacrta Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji izbačeno to telo i očekuje da Vlada Srbije objasni ko je pisao tekst koji je poslat u Brisel, a sa kojim članovi radne grupe uopšte nisu bili upoznati.
U delu Strategije koji se odnosi na projektno sufinansiranje bilo je predviđeno da poštovanje etičkih standarda bude obavezujući kriterijum, odnosno da štampani i onlajn meidji koji konkurišu za javna sredstva moraju da prihvate nadležnost Saveta za štampu. Savet za štampu je, na predlog televizija Vranje i Bujanovac, zamenjen rečima „samoregulatorno telo“. Prihvaćeno je obrazloženje da je reč o „nedopustivom favorizovanju jednog samoregulatornog tela“, uprkos tome što je Savet za štampu jedino samoregulatrno telo koje se bavi medijskom etikom, što je konstatovano i u prethodnoj medijskoj strategiji, ali i u nacrtu ove, u opisu stanja.
Brisanjem Saveta za štampu i uvođenjem nekog neodređenog samoregulatornog tela anonimni autor izmena Strategije je jednim potezom obesmislio i omalovažio sve naše napore u proteklih osam godina da unapredimo profesionalne standarde i građanima pružimo zaštitu od lošeg novinarstva. Sumnjamo da se iza ove promene krije namera medija koji najčešće krše Kodeks i ne priznaju nadležnost Saveta za štampu da osnuju svoja samogerulatorna tela i time legalizuju zloupotrebu državnog novca, što je Vlada, izmenom u tekstu Straterije, očigledno podržala. Od Vlade Srbije zato očekujemo da otkloni naše sumnje time što će prihvatiti tekst koji je utvrdila radna grupa.
Upravni odbor Saveta za štampu
U Upravnom odboru Saveta za štampu su predstavnici Asocijacije medija, Lokal presa, Nezavisnog udruženja novinara Srbije i Udruženja novinara Srbije.
Sednica Komisije za žalbe Saveta za štampu 30.05.2019
Sednica Komisije za žalbe Saveta za štampu biće održana u četvrtak, 30. maja u 18 sati u prostorijama Saveta za štampu. Komisija će razmatrati sledeće žalbe:
1. Ivan Krsić – Alo
2. Ministarstvo kulture i informisanja – Srpski telegraf
3. Vladimir Vrbaški – Srpski telegraf
4. Nevenka Medić – Petrovački glasnik
5. Share fondacija – Blic žena (dve žalbe 1 2)
6. Share fondacija – Blic
7. Share fondacija – B92 net
8. Nevena Krivokapić – Alo
9. Nenad Životić, Slobodan Milošević, Danijel Damjanović, Momir Jovanović, Nenad Horvat i Ivan Nikolić – Tpknews
10. Zaštitinik građana – Danas
Sednica je, kao i uvek, otvorena za javnost.
Asocijacija medija: Popović da povuče tužbu protiv KRIK-a
Izvor: FoNet) — Članovi Upravnog odbora Asocijacije medija održali su sastanak sa ministrom za inovacije i tehnološki razvoj, Nenadom Popovićem, sa kojim su razgovarali o inovacijama u medijima i digitalnoj transformaciji kroz koje prolazi domaće i globalno medijsko tržište.
Kako je saopšteno, ministru Popoviću je ukazano da novinari i mediji rade u veoma teškim uslovima, na koje negativno utiču i sudski postupci protiv medijskih kuća.
Predstavnici Asocijacije to vide kao pritisak na medije kroz njihovo finansijsko iscrpljivanje i ugrožavanje kapaciteta da profesionalno i odgovorno izveštavaju o temama od javnog interesa.
Od ministra Popovića je zato zatraženo da povuče tužbu protiv istraživačke mreže KRIK, koja dodatno utiče na narušavanje položaja medija u Srbiji.
Ukoliko smatra da su navodi KRIK o njemu netačni, ministru Popoviću je predloženo da se, umesto sudskog spora, obrati Savetu za štampu i od njegove Komisije za žalbe zatraži da se izjasni da li je KRIK prekršio Kodeks novinara Srbije.
Sastanku sa ministrom Popovićem prisustvovali su predstavnici novinskih agencija FoNet i Beta, nedeljnika Vreme, internet portala Telegraf.rs i dnevnog lista Madjar So.
Ovo je, posle pet godina, prvi put da jedan od ministara u Vladi Republike Srbije prihvatio poziv za sastanak sa Asocijacijom medija.
Najviše novca na medijskim konkursima dobijaju mediji koji krše Kodeks
(Izvor: Danas) – Iskustvo koje do sada imamo pokazuje da se odluke Saveta za štampu vrlo često ignorišu i da najveći deo novca na konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa dobijaju upravo mediji koji po našim podacima najviše krše Kodeks novinara Srbije.
To je za Danas odgovarajući na pitanja građana u okviru rubrike „Intervju na mreži“ rekla generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković.
Ona je istakla da se nada da će nova medijska strategija i propisi koji će je pratiti bolje regulisati ovo pitanje.
„I sada postoji obaveza organa koji raspisuju konkurs da uzimaju u obzir odluke Saveta za štampu prilikom dodele sredstava medijima. Naš zahtev je da prihvatanje nadležnosti Saveta za štampu i poštovanje njegovih odluka bude obavezujući kriterijum prilikom dodele novca pošto verujemo da mediji koji nisu spremni da se pridržavaju etičkih standarda ne rade u javnom interesu i ne bi trebalo da se za to nagrađuju novcem građana“, objasnila je naša sagovornica.
Prema njenim rečima, Savet sve vreme pokušava da poveća medijsku pismenost građana i da ih zaštiti od zloupotrebe u medijima.
„Da svojim odlukama ukaže na to koji su postupci medija nedopustivi sa etičkog i profesionalnog stanovišta, a na građanima je onda da na osnovu toga procene kojim će medijima i koliko verovati“, naglasila je Novaković.
Kako je dodala, moguće je da Alo, Informer, Kurir i Srpski telegraf postoje na medijskoj sceni sve dok ima građana koji kupuje te novine. Po rezultatima prošlogodišnjeg monitoringa Saveta za štampu, Kodeks novinara Srbije najčešće i krše ta četiri lista, a prvi po prekršajima je Alo.
„Nisam saglasna da na kršenje Kodeksa novinara tih medija niko ne reaguje. Reaguju građani koji se nama žale, reaguje Savet svojim odlukama, reaguju novinarska udruženja saopštenjima. Potrebno je da više nas reaguje svaki put kada se nešto tako nađe u novinama, da se urednicima tih medija jasno stavi do znanja da čitaoci takve sadržaje ne žele“, navela je ona.
Istakla je i da je najčešće objašnjenje urednika tabloida zašto stavljaju senzacionalističke naslove i zašto se bave krvavim detaljima iz crne hronike da su „takvi tekstovi najčitaniji“.
Odgovarajući na pitanja građana sekretarka Saveta za štampu je objasnila da su odluke Komisije za žalbe tog organa vrsta moralne osude.
„Naša ideja je da jasno kažemo šta je to što je nedozvoljeno i šta struka osuđuje. Na taj način pokušavamo da usmerimo novinare na koji način treba da rade u skladu sa etičkim standardima, a da istovremeno i građanima ukažemo na to šta mediji ne smeju da rade i na šta treba da se žale“, odgovorila je naša sagovornica.
Istakla je i da postoji jasna razlika između uređivačke politike i poštovanja profesionalnih pravila.
„To što neko nešto smatra šundom ne znači da to ne može biti nečija uređivačka politika. Ono zbog čega Savet postoji jeste da vodimo računa o tome da se mediji ne ogreše o ljude o kojima pišu i da poštuju pravila struke“, ocenila je Novaković i dodala da Savet ne želi ni na koji način da ulazi u pravo medija da biraju teme o kojima će pisati.
Jasno je navela da mediji ne smeju da lažu, da vređaju ljude i da ih optužuju neosnovano, da šire govor mržnje i da krše bilo čija prava.
„Mi želimo da verujemo da je onaj ko se obratio Savetu dobio moralnu satisfakciju i da nema potrebe da nastavlja postupak pred sudom. A ako do toga ipak dođe, od suda zavisi da li će uzeti u obzir i stav struke. Bitno je da naglasimo da su postupci pred Savetom i pred sudom zapravo različiti jer se Savet bavi etikom, a sud prekršajima zakona“, naglasila je Novaković za Danas.
Savet odlučuje isključivo o kršenju profesionalnog Kodeksa, a ne zakona i zato ni odluke Saveta ne mogu biti pravno obavezujuće. Međutim, prema njenim rečima, medijima u Srbiji nije nebitno šta će Savet reći o njihovom profesionalnom radu.
„Čak i oni koji nisu prihvatili nadležnost Saveta za štampu, uglavnom odgovaraju na žalbe, po čemu zaključujemo da im je važno da se ‘odbrane’ pred kolegama u Komisiji. Nažalost, mnogo su manje spremni da objave odluku da su prekršili Kodeks ili da u kasnijem radu uzmu u obzir odluke Saveta – da ne ponavljaju iste greške“, rekla je naša sagovornica u ovonedeljnom „Intervjuu na mreži“.
Kolege, kako je navela, Savet najčešće savetuje da vode računa o tome da ne povrede ljude o kojima pišu, a građani se najčešće žale na neistinito izveštavanje, lažne optužbe i narušavanje privatnosti.
„Moramo bolje da informišemo građane o tome šta su prekršaji Kodeksa koje mediji prave i kako da ih prepoznaju kao i sa pravom da na to reaguju. Čitaoce moramo bolje da informišemo o tome, ne samo da mogu da se obrate žalbom Savetu nego da imaju pravo da se obrate uredništvima medija. Odnosno da ne moraju da budu samo pasivni konzumenti medijskog sadržaja već da mogu da na njega utiču“, kazala je ona.
Prava dece se često krše
„Savet može da reaguje samo na žalbe koje podnesu roditelji ili staratelji deteta i zbog toga je broj žalbi relativno mali u odnosu na broj prekršaja. Nažalost, često i sami roditelji sarađuju sa medijima ne vodeći računa da li to može da povredi interese deteta. Odgovor je pre svega u edukaciji i roditelja i medija. Takođe, Ministarstvo kulture i informisanja je po zakonu nadležno da pokreće postupke protiv medija kada su ugrožena prava maloletnika, što, čini mi se, ne čini ili bar nedovoljno često“, rekla je Gordana Novaković u „Intervjuu na mreži“.