sofija
About sofija
Posts by :
Dnevni listovi udvostručili broj kršenja Kodeksa novinara
(Izvor: N1/Beta) – Iz godine u godinu novinarski Kodeks krši se sve više, pokazao je monitoring Saveta za štampu koji je u proteklih 10 meseci pratio izveštavanje osam dnevnih listova sa nacionalnom pokrivenošću. Štampa je u 2016. uvećala broj prekršaja za 50 odsto.
Sramota novinarske profesije meri se i u brojkama. Novinari štampanih medija tako su tokom prošle godine prekršili novinarski kodeks u čak 4.493 teksta. Od osam dnevnih listova, Savet za štampu Politiku i Danas navodi kao jedine svetle primere. Dok je među ostalima “mrtva trka” u tome ko ima više prekršaja.
Na konferenciji za novinare je ukazano da je neslavni šampion Srpski telegraf, a da su tu i Informer i Kurir, dok se u listovima Danas i Politika veoma retko krši Kodeks novinara Srbije.
Članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Tamara Skroza rekla je da su retki tekstovi u kojima je prekršena jedna tačka Kodeksa novinara i da obično sadrže više prekršaja.
Ona je ukazala da je u odnosu 2015. svakog od posmatranih meseci u 2016. bilo više tekstova u kojima je prekršen Kodeks.
Prema njenim rečima, neslavni šampion je Srpski telegraf kome je bilo 1.320 tekstova u kojima je prekršen Kodeks, a tu su i Informer i Kurir.
Tamara Skroza navela je i da je u aprilu 2016. bilo 616 testova kojima je prekršen Kodeks, a istog meseca 2015. godine njh 312.
Skroza je kao razlog za to navela ne predizbornu kampanju koja je tada bila u toku, već načine izveštanja o ubistvu pevačice Jelene Marjanović.
Prema njenim rečima, najčeši prekršaji bili su kršenje pretpostavke nevinosti, kršenja prava privatnosti, predstavljanje pretpostavki bez navođenja izvora i činjenica…
“U posmatranom periodu 2016. imamo 49 odsto više prekršaja nego u istom periodu 2015. i to je poražavajuća slika profesije”, ocenila je Tamara Skroza.
Ona je upozorila i da se u pojednim medijima sve češče pojavljajuje da naslov ne odgovara sadržini teksta i da se to uglavnom radi kada je politika u pitanju.
Skroza je napomenula i da u Kodeksu novinara nije definisana “medijska hajka” ocenivši da se i to dešava u nekim medijima.
“Svi koji kritički misle o premijeru Aleksandru Vučiću i Srpskoj napednoj stranci mogu biti sigurni da će se sutra ili za meseca dana pojaviti u nekom od tabloida”, rekla je ona.
Član Komisije za žalbe Saveta za štampu Petar Jeremić rekao je da su beleženi samo nesporni prekršaji Kodeksa novinara, ukazavši da je uz prava javnih ličnosti sve više evidentirano i kršenje prava običnih građana.
On je kao primere kršenja prava javnih ličnosti naveo načine izveštavanja o privatnim stvarima glumica Milene Draviće i Nede Arnerić.
Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković rekla je da se broj žalbi iz godine u godinu povećeva i da ih je u prošloj godini bilo 126, a u posmatranom periodu 2015. njih 109.
Ona je rekla da su u toku 2016. godine od 82 razmatrane žalbe, samo u devet slučajeva Komisija ocenila da nije bilo povrede Kodeksa.
Savet za štampu kao samoregulatorno telo nema mogućnost da medije koji krše novinarski Kodeks, kazni. Tu je da javno izriče opomene. “Zato i postoji samoregulacija da bi se izricanjem moralne osude uticalo na medije da se poprave“, objašnjava Novaković.
Od nepoštovanja Kodeksa veći je problem što se ne poštuju zakoni i što oni koji su nadležni da ih sprovode ne rade svoj posao, kaže Tamara Skroza.
“Mi smo u prošlom mandatu imali ministra koji nije beknuo za vreme svog mandata kada je u pitanju poštovanje ovih etičkih standarda, nismo ni znali da imamo ministra. Sada znamo još manje“, ističe ona.
U Savetu se nadaju skoroj promeni Zakona o javnom informisanju u kom postoje prekršaji, ne i kaznene odredbe.
Šampioni nemoralnosti: Srpski telegraf, Informer i Kurir prekršili Kodeks novinara 3.600 puta
(Izvor: Cenzolovka) – Lažima, kršenjem pretpostavke nevinosti, objavljivanjem identiteta žrtava, predstavljanjem nagađanja kao da su činjenice, objavljivanjem detalja iz istrage, srpska dnevna štampa je od marta do decembra 2016. godine prekršila Etički kodeks 5.477 puta. Apsolutni šampioni neetičnosti, sa 3.628 prekršaja, jesu Srpski telegraf, Informer i Kurir, pokazuje monitoring Saveta za štampu.
Monitoringom, koji rade članovi Komisije za žalbe Saveta za štampu Tamara Skrozza i Petar Jeremić, obuhvaćeni su listovi sa nacionalnom pokrivenošću: Politika, Blic, Alo, Kurir, Večernje novosti, Informer, Srpski telegraf i Danas.
U neetičnosti prednjači Srpski telegraf koji je sam prekršio kodeks čak 1.320 puta, slede Informer (1.208) i Kurir (1.100), nešto „bolji“ su Alo (810), Blic (604), Večernje novosti (285), dok kao svetle primere članovi Saveta za štampu izdvajaju Politiku (56) i Danas (94), koji su, kako kažu, imali vrlo malo prekršaja.
Skrozza kaže da je u gotovo svim „problematičnim“ tekstovima Kodeks prekršen po više tačaka, a broj takvih napisa gotovo se udvostručio: u odnosu na 2015. godinu, za gotovo 50 odsto je povećan broj prekršaja Kodeksa tokom 2016.
Novinari lešinari
Najčešće se krši pravo na pretpostavku nevinosti, ali je u drastičnom porastu, kaže ona, i praksa da se kao neoborive činjenice predstavljaju nagađanja i pretpostavke, naročito u tekstovima crne hronike, ali i u tekstovima o politici.
Bilo je, navodi Skrozza, i kršenja prava na privatnost, naročito običnih ljudi, što je, kako kaže, zabrinjavajuće.
„Mediji su ove godine redovno odlazili na sahrane, beležili šta ljudi izgovaraju i rade u najintimnijim, tragičnim trenucima. Jedan od najjezivijih primera je priča o devojčici iz okoline Zaječara koja je silovana i ubijena, pa je nekoliko medija objavilo fotografiju njene majke i bake kako joj spremaju odeću za sanduk u kojoj će biti sahranjena, objašnjavajući šta će i kako da joj obuku“, navodi Skrozza.
Jeremić kaže da je u slučaju ovog ubistva, o kojem se danima pisalo, i poverenik Rodoljub Šabić zatražio i dobio spise iz istrage, nakon čega je ustanovio da nije tačno ništa od onog na šta su se mediji pozivali.
„Ustanovljeno je da tih informacija nema u dokumentima iz istrage, što znači da su novinari izmišljali svoje izvore iz istrage ili da su lagali“, navodi on.
Ubistvo Jelene Marjanović, zdravog razuma i empatije
Naročito je, kažu u Savetu za štampu, bio kritičan april ove godine, kada je prekršaja Kodeksa bilo duplo više nego prošle godine. Razlog tome je, navodi Skrozza, ubistvo pevačice Jelene Marjanović koje su tabloidi bezočno eksploatisali, a to čine i dalje.
„Samo u prvih mesec dana zabeležili smo stotinak tekstova u kojima je Kodeks prekršen. Prekršeno je sve što je moglo da se prekrši – od pretpostavke nevinosti, prava na privatnost, do ugrožavanja deteta, jer je ćerka pevačice toliko jasno identifikovana. Kada ta devojčica za neku godinu bude guglala svoje ime, pitanje je kakav će tada biti njen odnos sa porodicom i kako će se ona dalje razvijati“, kaže Petar Jeremić.Kršeći ljudima privatnost na takav način, kaže on, „mi smo se kao profesija ogrešili o običan narod“.
„U slučajevima kada se piše o hapšenju osumnjičenih za pedofiliju, ne samo da se ti osumnjičeni jasno označavaju kao počinioci krivičnih dela već se jasno identifikuju žrtve, koje su obično maloletne. Mislim da ne vodimo računa o tome kakve to posledice može ostaviti na decu“, dodaje Jeremić, uz konstataciju da novinari treba da se pitaju da li takvim izveštavanjem mogu da unište nečiji život.
Identitet žrtve se često objavljuje i u slučajevima nasilja u porodici.
„Imate čak i neku akciju Kurira da zaposli ženu žrtvu nasilja i plati joj operaciju, ali je pitanje da li je to zloupotreba nje i njenog stanja i da li je ona svesna posledica te identifikacije u medijima“, navodi Jeremić.
Ni javne ličnosti i njihove porodice nisu bile pošteđene nasilja tabloida – u fokusu javnosti, uz kršenje etike, bili su smrt Bate Živojinovića, Dragana Nikolića, fotografija Danice Maksimović na nudističkoj plaži, navodni pokušaj samoubistva Nede Arnerić, slučaj fudbalera Alberta Nađa i njegove supruge…
Politika i Danas svetli primeri, ali…
Tamara Skrozza navodi da se u Politici uglavnom krši pretpostavka nevinosti kada se otkriva identitet ili deo identiteta osumnjičenog za neka krivična dela.
Danas, s druge strane, ove godine beleži tri puta više prekršaja Kodeksa, a Jeremić kaže da su se gotovo svi prekršaji odnosili na komercijalno oglašavanje predstavljeno u novinarskoj formi.
„To uzima maha, i to nije slučaj samo sa listom Danas. To su ili PR tekstovi ili najave komercijalnih akcija. Deluje kao sitnica, ali objavljivanjem takvih sadržaja zapravo varate svoje čitaoce i predstavljate im kao novinarsko nešto što je komercijalno i za šta ste dobili novac. Apelujemo na kolege da takve tekstove označavaju. Pohvalno je da je Kurir počeo da obeležava takve tekstove – istina, sitnim slovima, ali ih obeležava“, kaže Jeremić.
(NE)MOĆ NOVINARA
Objašnjavajući moguće razloge novinara koji pristaju da pišu tekstove kojih se profesija može samo postideti, Tamara Skrozza kaže da je stvar možda u tome što novinari nisu svesni koliku moć imaju da menjaju okolinu, ali i tuđe živote.„Novinari žive uglavnom kao belo roblje, poniženi, jadni, izmanipulisani. Previše eksploatisani za premalo para. Čini mi se da oni, čak i kad ih niko ne pritiska da pišu ovako ili onako, nemaju osećaj da imaju bilo kakvu moć da izmene javno mnjenje, da utiču na nečiji život, da nešto dobro ili loše urade. Ako nemate osećaj da imate moć i uticaj na javnost, onda se i ne obazirete previše na pravila, posebno moralna. Moramo, dakle, da ojačamo profesiju i da kažemo kolegama: Da, živiš kao skot, moraš da radiš 16 poslova, terorisan si od urednika, političara, PR agencija, sagovornika, izvora, života i računa, ali bez obzira na to – moraš da vodiš računa o tome da su mediji sila koja utiče na neposredno okruženje i ti imaš neku odgovornost u svemu tome“, zaključuje Skrozza.
Piše: Marija Vučić
Sednica Komisije za žalbe Saveta za štampu 26.01.2017.
Sednica Komisije za žalbe Saveta za štampu biće održana u četvrtak, 26. januara u 17 sati u prostorijama Saveta za štampu.
Komisija će razmatrati sledeće žalbe:
1. Autonomni ženski centar protiv dnevnih listova Alo i Informer
2. Južne vesti protiv portala Kraljevo online
Sednica je, kao i uvek, otvorena za javnost.
Štampa uvećala za 50 odsto broj prekršaja kodeksa
(Izvor: Danas) – Osam dnevnih novina za deset meseci prošle godine prekršilo je etička pravila profesije gotovo 5.500 puta, čak 2.000 više nego pretodne 2015. godine, pokazali su rezultati monitoringa koji sprovodi Savet za štampu.
Iz Saveta za štampu navode da i broj žalbi koje građani i institucije podnose samoregulatornom telu takođe iz godine u godinu raste, ali da, nažalost, i broj odluka Komisije za žalbe o prekršajima Kodeksa. U toku 2016. godine, od 82 razmatrane žalbe, samo u devet slučajeva Komisija je ocenila da nije bilo povrede Kodeksa.
Predstavnici Saveta za štampu tim povodom će u sredu 25. januara u Press centru UNS u Beogradu govoriti o najčešćim greškama koje mediji prave, o slučajevima o kojima je većina njih izveštavala ne poštujući profesionalne strandarde, žalbama koje su sami podnosili i najinteresantnijim odlukama Komisije za žalbe.
www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=336975&title=Štampa+uvećala+za+50+odsto+broj+prekršaja+kodeksa
Koliko su mediji poštovali Kodeks novinara Srbije u 2016. godini
Savet za štampu poziva Vas na tribinu „Koliko su mediji poštovali Kodeks novinara Srbije u 2016. godini“
Govoriće:
- Tamara Skrozza, članica Komisije za žalbe Saveta za štampu
- Petar Jeremić, član Komisije za žalbe Saveta za štampu
- Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu
Vreme: Sreda, 25. januar 2017, 13 sati
Mesto: Press centar UNS-a, Knez Mihailova 6/III
Osam dnevnih novina za deset meseci prošle godine prekršilo je etička pravila profesije gotovo pet i po hiljada puta, čak dve hiljade više nego prethodne 2015. godine, pokazali su rezultati monitoringa koji sprovodi Savet za štampu.
Broj žalbi koje građani i institucije podnose samoregulatornom telu takođe iz godine u godinu raste, ali, nažalost, i broj odluka Komisije za žalbe o prekršajima Kodeksa. U toku 2016. godine, od 82 razmatrane žalbe, samo u devet slučajeva Komisija je ocenila da nije bilo povrede Kodeksa.
Predstavnici Saveta za štampu govoriće o najčešćim greškama koje mediji prave, o slučajevima o kojima je većina njih izveštavala ne poštujući profesionalne strandarde, žalbama koje su sami podnosili i najinteresantnijim odlukama Komisije za žalbe.
Objavljen Kodeks za onlajn medije
(Izvor: Danas) – Savet za štampu objavio je danas Smernice za primenu Kodeksa novinara Srbije u onlajn okruženju.
Kako je navedeno na predstavljanju, ovaj dokument je prevashodno namenjen novinarima i medijima koji su dostupni onlajn, ali je primenljiv i na druge forme izražavanja na internetu gde se na različitim platformama plasiraju urednički oblikovani medijski sadržaji.
Cilj je da se razjasne brojne nedoumice koje se odnose na primenu standarda dužne novinarske pažnje, odnosa prema izvorima informacija, načina na koji se prenose medijski sadržaji, poštovanja privatnosti, poštovanja autorstva i na druga važna pitanja uređena Kodeksom.
Kako su poručili iz Saveta za štampu, narednih dana će po nekoliko primeraka biti dostavljeno redakcijama, a od danas je u elektronskoj formi dostupan i na sajtu ovog samoregulatornog tela.
Dokument možete preuzeti s ovog linka.
Piše: B. C.
www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=333446&title=Objavljen+Kodeks+za+onlajn+medije
Predstavljene smernice za primenu novinarskog Kodeksa u onlajn okruženju
(Izvor: Blic/Beta) – Smernice za primenu Kodeksa novinara Srbije u onlajn okruženju, čiji je cilj da razjasne nedoumice samih novinara i obezbede pravilnu primenu profesionalnih standarda u onlajn medijima, predstavljene su danas u Beogradu.
Prema rečima predsednika Radne grupe koja se bavila izradom tog dokumenta Đorđa Krivokapića, smernice sadrže preporuke za snalaženje novinara u određenim okolnostima i omogućavaju jasnije razlikovanje urednički oblikovanih medijskih sadržaja od onih koje stvaraju korisnici, poput komentara, ili propagandnih sadržaja.
– Smernice imaju veliki značaj za medije i novinare ali i za Komisiju za žalbe Saveta za štampu kao i za same građane – rekao je Krivokapić na konferenciji za novinare u Beogradu.
Prema njegovim rečima, smernice se odnose na tradicionalne štampane medije sa onlajn izdanjima, ali su primenljive i na druge forme izražavanja na internetu, gde se na različitim platformama plasiraju urednički oblikovani medijski sadržaji.
Član Radne grupe Miloš Stojković kazao je da smernice prate logiku i strukturu Kodeksa novinara Srbije kao i da pojašnjavaju najvažnija pravila koja bi onlajn mediji trebali da poštuju.
– Poenta priče je da Savet za štampu, kao regulatorno telo, reši probleme uočene u praksi. Kodeks se bavi većinom tih pitanja ali se pokazalo da pravila treba dodatno razraditi – rekao je Stojković.
On je kazao i da je većina preporuka usmerena na male onlajn portale.
– Negde smo rekli medijima da moraju nešto da poštuju a negde smo dali preporuke za ponašanje. Trudili smo se da ne namećemo medijima ono što ne treba da im namećemo ali smo ih i pozvali da sopstvenim pravilima doprinesu samoregulaciji – kazao je Stojković.
Smernicama je inače preporučeno onlajn medijima i izdanjima, nezavisno od vrste moderacije koju koriste, da izrade pravila objavljivanja korisnički stvorenog sadržaja, odnosno komentara, u kojima će jasno navesti koje vrste sadržaja ne dozvoljavaju na svojim kanalima komunikacije.
Onlajn medijima i izdanjima preporučeno je i da u skladu sa svojim tehničkim mogućnostima, razviju sistem obaveštavanja korisnika o tome zašto određeni korisnički sadržaj nije objavljen (prethodna moderacija), odnosno zašto je određeni korisnički sadržaj uklonjen (naknadna moderacija).
Objavili ste moju nepotpunu izjavu
(Izvor: Danas) – Po ugledu na režimske tabloide koje kritikuje, dnevnik Danas me je netačno i nepotpuno citirao, izostavljajući iz moje izjave delove koji su ukazivali na propuste koje je ovaj list načinio pisanjem i objavljivanjem teksta o Andreju Vučiću.
U telefonskom razgovoru sa novinarom Bojanom Cvejićem rekao sam da je pisanje o poslovima premijerovog brata legitimna novinarska tema (čak i da ga ministar policije nije označio kao metu atentata) ali da je način na koji je Danas obradio ovu temu, ne „malo”, kako mi je pripisano, već potpuno senzacionalistički jer je Andrej Vučić povezan sa mafijom bez ijednog ponuđenog dokaza. Kao glavnom uredniku Pištaljke, portala koji istražuje korupciju i objavljuje ono što može da dokaže, neshvatljivo mi je da se jedan ugledan medij ne pridržava načela da je insistiranje na činjenicama od suštinske važnosti za novinarstvo.
Rekao sam da me čudi da se Danas nije više bavio podatkom da je Vučićev brat član nadzornog odbora Udruženja osiguravača Srbije. Kako je moguće da u jednom kartelskom udruženju rade zajedno Vučićev brat i Vučićeva politička protivnica, član Vladinog Saveta za borbu protiv korupcije, i kako je sama najavila, možda i kandidat za predsednika Srbije Miroslava Milenović? Posebno sam naglasio, zbog odgovornosti prema javno izrečenoj reči, da izjavu dajem kao novinar a ne u ime Komisije za žalbe Saveta za štampu i da bi ta komisija morala ozbiljnije da se pozabavi ovim tekstom, iako smatram da pisanje o premijerovom bratu samo po sebi nije kršenje Kodeksa novinara Srbije.
Da je Danas prihvatio nadležnost Saveta za štampu, čije mišljenje sada traži kako bi pokrio svoje greške, njegovi novinari znali bi da se odluke Komisije za žalbe o tome da li je Etički kodeks prekršen ne donose anketiranjem članova komisije, već posle dugih i ozbiljnih rasprava na sednicama koje su otvorene za javnost.
Molio bih glavnog urednika Danasa i novinara koji je pisao tekst da mi odgovore zašto su iz moje izjave izbacili deo u kom sam ih kritikovao jer su Vučićevog brata povezali sa mafijom bez dokaza i u kome sam njihov rad ocenio kao senzacionalistički. Poslovi Andreja Vučića su isto legitimna tema kao i uticaj stranog novca na domaće medije, iako je Danas bio među onim medijima koji su ignorisali ovu temu i trudili se da je izbace iz javnog diskursa, baš kao što to sada režimski mediji pokušavaju sa izveštavanjem o premijerovom bratu.
Molim Danas, čiji sam novinar nekada bio, da ne srozava ugled tog lista i da ne briše razliku između tabloidnog i ozbiljnog novinarstva.
Autor je glavni i odgovorni urednik Pištaljke i član Komisije za žalbe Saveta za štampu
Piše: Vladimir Radomirović
www.danas.rs/reakcije/reakcije.1149.html?news_id=331742&title=Objavili+ste+moju+nepotpunu+izjavu
“Danas nije prekršio kodeks tekstom o Andreju Vučiću”
(Izvor: Danas) – List Danas tekstom pod naslovom “Čime se bavi Andrej Vučić” nije prekršio Kodeks novinara Srbije, saglasni su članovi Komisije za žalbe Saveta za štampu koji su bili sagovornici Danasa.
Prema njihovim tvrdnjama, tema kojom se naš list bavio nesumnjivo je od javnog interesa i tekstom se ne kriminalizuje osoba o kojoj se pisalo.
Predstavnica NUNS u Komisiji Saveta za štampu Tamara Skroza ocenjuje za Danas da je tekst “Čime se bavi Andrej Vučić” analiza bazirana na ranije objavljivanim navodima. “Nema nikakvog kršenja Kodeksa novinara Srbije. Na prvi pogled nema povrede prava na privatnost, jer je čovek o kome se piše javna ličnost, a kao moguću metu atentatora predstavili su ga ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i njegov brat. Na osnovu toga, u interesu je javnosti da se istraži čime se on bavi, da bi se videlo zašto bi osoba eventualno mogla da bude meta”, navodi Skroza i dodaje da su se novinari našeg lista ogradili svuda gde se govori o nepotvrđenim informacijama.
Na pitanje da li je Danas na bilo kojim način ovim tekstom kriminalizovao Andreja Vučića, Skroza napominje da nije, a da ako neko jeste “kriminalizovao”, onda je to premijer koji ga je predstavio kao metu.
I predstavnik UNS u ovoj komisiji Saveta za štampu Vladimir Radomirović tvrdi da naš list, prema njegovom mišljenju, ovim tekstom nije prekršio etički kodeks novinara. Pitanje čime se bavi Andrej Vučić je legitimno, dodaje on, pogotovo kada ga ministar policije predstavi kao moguću metu atentatora. “Mislim da je ipak Danas mogao ozbiljniji tekst da uradi na ovu priču. Najzanimljiviji detalj mi je da je Andrej član Nadzornog odbora Udruženja osiguravača Srbije, organizacije koja po svemu liči na kartel osiguravajućih kompanija Srbije i koja ima donekle javna ovlašćenja. U tom odboru je zajedno sa Miroslavom Milenović iz Saveta za borbu protiv korupcije. Postavlja se pitanje ko ga je tu postavio i kolika mu je plata. Da li je to javna funkcija i da li zbog toga mora da prijavi prihode Agenciji za borbu protiv korupcije?”, navodi Radomirović. On ocenjuje da je tema teksta svakako od interesa za javnost, iako malo senzacionalistički predstavljen, ali da nije prekršen Kodeks novinara Srbije.
Stojan Marković, predstavnik Lokal presa u Komisiji za žalbe, takođe navodi da na prvo čitanje teksta nije video prekršaje etičkih standarda. “Ako bude neko uložio žalbu i dođe na odlučivanje Komisije, svakako bismo morali detaljnije da se pozabavimo tim tekstom i možda bi se našao neki element povrede Kodeksa. Koliko vidim, u tekstu su taksativno naređane odranije poznate činjenice i nema novih elemenata. Ako niste prekršili Kodeks novinara, teško da ste onda i zakonski okvir. Sa stanovišta novinarske etike, tekst je dobro napisan”, ocenjuje Marković.
Vučić: Odgovoriću onima koji su se sprdali
Premijer Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je da se sastao sa predsednikom Tomislavom Nikolićem nakon što je pronađeno oružje nadomak njegove porodične kuće u Jajincima i najavio da će svima koji su pokušali da kriminalizuju njegovu porodicu dati pristojan odgovor. “Ja ću nešto iz svog ugla odgovoriti onima koji su se time sprdali, ali i pokušavali da kriminalizuju poštene ljude, valjda polazeći od sebe. Svima ću nastojati da na pristojan način odgovorim”, poručio je Vučić u izjavi za RTS
Piše: B. Cvejić