Rezultati rada Komisije za žalbe i monitoringa poštovanja Kodeksa novinara i novinarki Srbije u dnevnim novinama od 1. jula do 31. decembra 2025. godine

Izveštaj o monitoringu poštovanja Kodeksa novinara i novinarki Srbije u dnevnim novinama u periodu od 1. jula do 31. decembra 2025. godine predstavljen je 22. januara 2026. godine na tribini koja je održana u Pres centru Udruženja novinara Srbije u organizaciji Saveta za štampu.

Devet nacionalnih štampanih medija napravilo je 7.346  prekršaja Kodeksa novinara i novinarki Srbije u 4.506 tekstova od početka jula do kraja decembra 2025. godine, što je za oko 10 odsto više u odnosu na isti period 2024. godine, pokazao je monitoring poštovanja Kodeksa, koji je Savet za štampu sproveo jedanaesti put. Najviše prekršaja u objavljenim tekstovima imali su listovi Alo, Informer i Kurir, a najmanje Danas i Nova. Najviše su kršena poglavlja Kodeksa koja se odnose na istinitost izveštavanja, poštovanje i zaštitu privatnosti i odgovornost novinara. Ovo je prvi put da se monitoring radi po novom Kodeksu novinara i novinarki Srbije, koji je usvojen u decembru 2024. godine.

Rezultate monitoringa predstavili su novinar Bojan Cvejić i novinarka Vera Didanović, koji su šest meseci pratili izveštavanje novina, dok je generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković govorila o radu Komisije za žalbe.

Monitoring Saveta za štampu obuhvatio je analizu sadržaja devet štampanih medija sa nacionalnom pokrivenošću – Alo, Blic, Danas, Večernje novosti, Informer, Kurir, Politika, Nova i Srpski telegraf.

Prva dva mesta, prema broju prekršaja etičkih i profesionalnih standarda, zauzeli su, isto kao i prošle godine, Alo (2.004 prekršaja u 1.205 tekstova) i Informer (1.456 prekršaja u 837 tekstova), dok je ovoga puta na trećem mestu Kurir sa 1.318 prekršaja u 811 tekstova. Slede Srpski Telegraf (sa 668 tekstova), Večernje novosti (456), Politika (190), Blic (182), dok najmanje odstupanja od Kodeksa i ove godine beleži list Danas sa 40 takvih tekstova, te novine Nova sa 117.

Autor izveštaja, Bojan Cvejić, rekao je na tribini da je gotovo u svim novinama povećan broj prekršaja u odnosu na prethodni monitoring.

„Izuzeci su Srpski Telegraf, koji je na nivou od prošle godine, a Blic je jedini koji je značajno smanjio broj sadržaja koji nisu u skladu sa etičkim i profesionalnim standardima. List Danas iako je imao najmanje prekršaja, ovog puta beleži skoro dvostruko više prekršaja nego što je imao ranije““, rekao je Bojan Cvejić.

Kako je rekao, u 2025. godini zabeleženo je 396 prekršaja više u odnosu na 2024, a prosečan mesečni broj prekršaja bio je 751, što je najviše od 2021. godine.

„Najviše prekršaja napravljeno je u okviru prvog poglavlja (Istinitost izveštavanja), 3.898. Na drugom mestu je poglavlje koje se tiče privatnosti i uglavnom je reč o otkrivanju identiteta osumnjičenih i žrtava u tekstovima u „crnim hronikama“, kojih je bilo 1.167“, naveo je Cvejić.

On je rekao i da su mediji najviše je kršili tačku 2 poglavlja 1 Kodeksa, koja se odnosi na nerazlikovanje činjenica od nagađanja i pretpostavki, sa ukupno 1.789 prekršaja, a zabeleženo je gotovo dvostruko više prekršaja tačke 1 poglavlja 1 (o obavezi tačnog, nepristrasnog, potpunog i blagovremenog izveštavanja o događajima od javnog interesa) u odnosu na monitoring iz 2024.

Cvejić je rekao i da su mediji najviše kršili Kodeks u političkim temama, „crnoj hronici“ i na stranama koje su posvećene estradi.

O protestima bez činjenica, vlast u pozitivnom tonu, crna hronika i estrada uobičajeno

Novinarka Vera Didanović, koja je takođe radila monitoring, rekla je da je primećeno da je veliki broj tekstova sa potpuno istim sadržajem objavljen u različitim medijima.

„To govori o postojanju nekog eksternog centra odakle ti sadržaji stižu.Najčešće su to tekstovi u formi ’pamfelta’ u kojima se krši više različitih odredbi, prvenstveno one koje se odnose na istinitost izveštavanja, nezavisnost od uticaja i odgovornost novinara“, objasnila je Didanović.

Kako je rekla, to su obično tekstovi kojima se diskredituju „protivnici režima“, a kao primer navela je slučaj u kojiem su, protiv tužioca Mladena Nenadića, rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića i dvojice ljudi iz Infrastrukture Železnice Srbije “na osnovu jedne fotografije danima objavljivani tekstovi u kojima su oni optuživani za pad nadsrtešnice“.

Govoreći o izveštavanju o politici i protestima, ocenila je da se događaji često prenose kroz interpretaciju vlasti, bez konsultovanja drugih aktera.

„U većini medija su izostale činjenice o zahtevima protesta, one su prećutkivane, a sami protesti su predstavljani kao maltretiranje građana. Demonstranti su prikazivani kao nasilnici, a uoči većih događaja objavljivano je mnogo tekstova kojima se širi strah među građanima“, kazala je Didanović.

Posebno je upozorila na kampanje tergeritanja. Kako je objasnila, pojedinci viđeni na protestima označavani su kao organizatori, a zatim se njihovom diskreditacijom diskredituje i sam protest. Napomenula je i da su sličnim kampanjama bili izloženi i novinari koji izveštavaju kritički u odnosu na vlast. Rekla je i da se često koristi retorika koja podstiče diskriminaciju i agresiju, uz pogrdne etikete za učesnike protesta i uvredljive termine za pojedine nacionalne grupe, što, kako je naglasila, nije u skladu sa etikom i kulturom javne reči.

„Na drugoj strani, kada se izveštava o predstavnicima vlasti i njihovim postupcima, to su redovno pozitivni izveštaji“, rekla je Didanović.  Navela je i primer izveštavanju medija o izveštaju Evropske komisije, gde su, prema njenim rečima, izostajale činjenice o sadržaju, a slučaj je predstavljan kroz „pozitivno“ tumačenje vlasti, iako je sam teks bio izrazito kritičan.

U delu o crnoj hronici i estradi, Didanović je rekla da je situacija „uobičajena“, ali da je primetan i pokušaj većeg opreza prema pravu na privatnost – češća je upotreba inicijala u crnoj hronici. Ipak, upozorila je da je bilo otkrivanja identiteta žrtava i počinilaca žločina (direktno ili indirektno), uz „nepotrebne detalje“, spekulacije o motivima i prenošenje komšijskih priča kao činjenica. U estradnim rebrikama je, prema njenim rečima, nastavljeno kršenje privatnosti i oslanjanje na nepouzdane izvore, uz „drastične“ primere, među kojima je slučaj pisanja o prevačici Ani Nikolić, kao i prenošenje sadržaja iz rijalitija koji narušavaju dostojanstvo učesnika i maloletne dece.

Rekordan broj žalbi

Generalna sekretarka Saveta za štampu, Gordana Novaković, rekla je da se žalbe koje su podnete Savetu prošle godine u nekoj meri poklapale sa rezultatima monitornga.

„Dobili smo 185 žalbi prošle godine i to je najviše od kada Savet za štampu radi. Prosek je bio od 100 do 120, ali prošle godine je to bilo znatno više. Većina ovih žalbi direktno ili indirektno se odnosila na proteste“, kazala je Novaković i dodala da je najviše prekršaja bilo u vezi sa istinitošću izveštavanja, ali i da je gotovo polovina od ukupno utvrđenog broja prekršaja Kodeksa (54) odnosila na novo poglavlje u Kodeksu – Poštovanje dostojanstva.

Ona je rekla da je Komisija za žalbe donela 105 odluka o prekršaju Kodeksa, samo 22 da nije prekršen Kodeks, dok su ostale žalbe rešene medijacijom ili su odbačene iz formalnih razloga, dok su u nekim slučajevima žalioci odustali od žalbe.

Najviše prekršaja imali su Alo i Informer, po 18, Novosti 14. Novaković je rekla i da su se žalbe uglavnom odnosile na onlajn medije.

Zaključci monitoringa Saveta za štampu

 – U drugoj polovini 2025. zabeleženo je 7.346 prekršaja u 4.506 tekstova u devet dnevnih listova, što predstavlja rast oko 10 odsto u odnosu na 2024. godinu (396 prekršaja više). U proseku, Kodeks je kršen 751 put mesečno – najviše od 2021. godine;

 – Tabloidi prednjače u prekršajima – Najviše prekršaja zabeležili su Alo, Informer i Kurir, dok su Danas i Nova imali najmanje;

– Najčešće se krše odredbe koje se odnose na istinitost izveštavanja – Gotovo polovina svih prekršaja je iz poglavlja Istinitost izveštavanja. Dominiraju neproverene informacije, nerazlikovanje činjenica i nagađanja i prećutkivanje ključnih činjenica koje utiču na razumevanje događaja;

 – Copy-paste tekstovi i uticaj „eksternog centra“ – Ponovo je uočen obrazac istovremenog objavljivanja identičnih tekstova u više medija, često u formi pamfleta, što ukazuje na uticaj na uređivačku politiku iz jednog centra. Ovim tekstovima često se krši više poglavlja Kodeksa istovremeno;

 – Koordinisane kampanje diskreditacije – Zabeležene su organizovane kampanje protiv pojedinaca, bez dokaza i bez prava na odgovor, čime se krši princip nenanošenja štete ugledu i dostojanstvu ličnosti;

 – Političko izveštavanje je jednostrano i interpretativno – Politički događaji se često prenose isključivo kroz tumačenja predstavnika vlasti, bez izveštavanja sa terena i bez stavova drugih aktera. Time čitaoci ostaju uskraćeni za potpune, objektivne i pravovremene informacije;

 – Protesti se delegitimišu i kriminalizuju – U izveštavanju o protestima prećutkuju se zahtevi, učesnici se predstavljaju kao nasilnici ili pretnja, a uoči većih okupljanja širi se strah putem neproverenih „saznanja“. Protesti se diskredituju i kroz targetiranje pojedinaca koji su označeni kao lideri;

 – Govor mržnje i diskriminatorna retorika – Tabloidi masovno koriste uvredljive i stigmatizujuće etikete prema građanima, studentima i pojedinim nacionalnim grupama, što predstavlja ozbiljno kršenje etike i kulture javnog govora;

– Vlast se prikazuje afirmativno, kritike se prećutkuju – O aktivnosti vlasti izveštava se ekstenzivno i pozitivno, dok se negativni aspekti prećutkuju. Čak i kritički dokumenti EU ili hapšenja ministara predstavljani su selektivno, bez ključnih činjenica (npr. finansijskih osnova slučajeva);

 – U crnoj hronici i estradi sistemsko kršenje privatnosti – U „crnoj hronici“ i estradi nastavlja se otkrivanje identiteta žrtava i osumnjičenih, prenošenje spekulacija i „komšijskih priča“. Posebno su problematični slučajevi koji uključuju decu i porodične tragedije, kao i sadržaji iz rijalitija koji narušavaju dostojanstvo maloletnika.

Mediji koji najviše krše Kodeks najviše zarađuju od reklama

Pored monitoringa koji je radio Savet za štampu, na tribini je predstavljeno i istraživanje BIRN-a pod nazivom „Analiza praksi oglašavanja u medijima: Tokovi novca, nedostatak kriterijuma i (ne)poštovanje etičkih normi“. Istraživanje o mehanizmima putem kojih se novac preliva u medijski sektor, pokazalo je da najveći deo novca za oglašavanje države i privatnih kompanija odlazi upravo medijima koji sistematski krše Kodeks.

Autorka istraživanja Tanja Maksić rekla je na tribini da su domaći mediji godinama unazad u finansijskoj krizi i da zavise od državnog novca.

“Oko 76 odsto publike se oslanja na Internet kao svoj glavni kanal informisanja, a sledi televizija. Publika koja prati štampu je jedina koja se vrlo ubrzano smanjuje, ali bez obzira na to, država zapravo i dalje favorizuje štampu“, kazala je Maksić.

Ona je dodala i da država kroz konkurse i javne nabavke podeli više od 22 miliona evra svake godine.

Istraživanje BIRN-a obuhvatilo je 148 ugovora javnih nabavki za medijske i srodne usluge vrednosti preko 760 miliona dinara.

„Najveći potrošač je Državna lutrija Srbije, koja je potrošila 205 miliona dinara… Sledeća po redu je Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju, koju vodi Arno Gujon i oni su u toku 2025. potrošili 151 milion dinara na dva ugovora, jedan je Promocija srpske kulture u svetu i drugi je Digitalno promovisanje kulture u zemlji i inostranstvu“, navela je Tanja Maksić. Ona je dodala da je najveći deo novca otišao na marketinške agencije, što otežava praćenje novca.

„Ako pogledamo ugovore koji su sklopljeni sa izdavačima medija, komapanija Tačno, odnosno Tanjug je najuspešniji. Oni su od devet Ministarstava dobili preko 37 miliona dinara“, rekla je Maksić.

Prema nalazima istraživanja tabloidi sa velikim brojem prekršaja Kodeksa novinara Srbije imali najviše strana sa oglasima. List Alo, sa zabeležena 2.004 prekršaja Kodeksa, naplatio je preko 416 strana oglasa, dok je Informer sa 1.456 prekršaja imao više od 308 strana.

Analiza internih procedura 27 državnih institucija pokazala je da pri odabiru medija ne postoje kriterijumi koji bi se odnosili na profesionalne ili etičke standarde, već se kao jedino merilo najčešće koristi „najniža ponuđena cena“, što, kako je ocenjeno na tribini, otvara prostor za finansiranje medija koji krše prava građana na objektivno informisanje.