Savet za štampu: Portali Nova, Alo, Informer, Novosti i Bačkotopolski prekršili Kodeksa, 021.rs i Južne vesti bez prekršaja

(Izvor: NUNS) Komisija za žalbe razmatrala je sinoć u Pres centru UNS-a ukupno 17 žalbi koje su u prethodnom periodu upućene Savetu za štampu. Na sednici je odlučeno da je portal Alo.rs prekršio Kodeks novinara i novinarki Srbije u pet tekstova, Informer.rs u tri, a Novosti.rs u dva. Prekršaje su zabeležili i Nova.rs i Bačkotopolski, dok je odlučeno da novosadski 021.rs i niške Južne vesti nisu povredili Kodeks.

Nova.rs je morala da traži komentar od Nenada Stefanovića

Prva žalba o kojoj se odlučivalo bila je ona koju je Forum prvnika Srbije podneo zbog ukupno jedanaest tekstova koji su objavljeni na portalu Nova.rs u periodu od 01.12.2023. do 19.01.2025. godine.

U žalbi su naveli da portal više od godinu dana krši Kodeks prilikom izveštavanja o postupanju Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i glavnog javnog tužioca Nenada Stefanovića.

Oni smatraju da je izveštavanje portala Nova.rs pristrasno i netačno i da ne izveštava o događajima koji su od javnog interesa kada se radi o javnom tužiocu Stefanoviću.

Naveli su i da Stefanović, iako je funkcioner, nije dužan da trpi „neopravdanu, neprihvatljivu i uvredljivu kritiku i upotrebu neistinitih i neproverenih kvalifikacija o njegovoj ličnosti“, kao i da Stefanović nije kontaktiran radi provere istinitosti informacija.

Portal Nova.rs nije odgovorio na žalbu.

Raspravu po ovoj žalbi započeo je predstvanik Asocijacije medija Filip Švarm koji je rekao da formalno postoji prekršaj Kodeksa, ali je naglasio da Nenad Stefanović inače ne daje izjave.

“On dođe, pročita to što ima i ode dalje. Mi iz nezavisnih medija smo odavno odustali od te prakse da im šaljemo pitanja jer odgovora nikad ne bude“, rekao je Švarm i dodao da, uzimajući sve u obzir, on ipak ne vidi prekršaj Kodeksa.

Predstavnica javnosti Ana Martinoli rekla je da nije dobra praksa da se ne traže odgovori i da to što neko ne odgovara na upite nije razlog da se ne traže odgovori.

Tamara Skrozza iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije, predstavnik javnosti Rodoljub Šabić i Nadežda Budimović iz Lokal presa složili su se da je redakcija portala Nova.rs trebalo da traži komentar druge strane.

Komsija za žalbe je nakon rasprave većinskim glasanjem odlučila da je portal Nova.rs prekršio Kodeks novinara i novinarki Srbije u delu koji se odnosi na obavezu novinara da prilikom izveštavanja konsultuje više izvora.

Igor Bandović  protiv portala Alo.rs

Igor Bandović podneo je žalbu protiv portala Alo.rs koji je 21. decembra prošle godine objavio tekst pod naslovom „EVO KO STOJI IZA STUDENTSKIH PROTESTA Vučić je bio u pravu – ogroman strani novac uložen u ovu crnu NVO trojku“.

Alo u spornom tekstu piše da Bandović pripada „crnoj trojci“ lidera nevladinih organizacija koja „upravlja studentima kao marionetama“ koji su finansirani iz inostranstva i da im je cilj „rušenje države“.

Bandović u žalbi navodi da članak iznosi neproverene tvrdnje o pojedincima, da sadržaj deluje kao proizvod političkih uticaja i da sadrži insinuacije i neproverene informacije kako bi narušila njegov ugled.

Alo u svom odgovoru osporava navode iz žalbe. Oni navode da Bandović nije dostavio dokaze za svoje tvrdnje, da nijedna informacija iz teksta nije uvredljiva i da se autor teksta nije služio „bilo kakvim nečasnim sredstvima u nameri omalovažavanja žalioca”.

Tamara Skrozza je rekla da je u pitanju jedan u nizu opasnih tekstova u pro-režimskim medijima.

„Mislim da je važno da se ljudi koji se nađu na tapetu tabloida žale Savetu za štampu, prosto da bi ovi slučajevi ostali za antologiju medijskog beščašća“, rekla je Skrozza.

Rodoljub Šabić, Nadežda Budimović i Jelka Jovanović koja predstavlja Asocijaciju medija složili su se da je u spornom tekstu višestruko povređen Kodeks.

Komisija za žalbe je jednoglasno odlučila da je Kodeks prekršen u delovima koji se odnose na istinitost izveštavanja, odnosno obavezu novinara da prave razliku između činjenica i nagađanja i zabranu objavljivanja neosnovanih optužbi i na obavezu novinara da konsultuje tzv. „drugu stranu“.

Nedopustivo je vršiti pritiske preko medija

Sanja Kojić i Ildiko Menđan Pletikosić žalile su se na portal Backotopolski.net zbog objave na društvenoj mreži Fejsbuk od 24. januara, jer su označene kao organizatorke blokada u Bačkoj Topoli.

U toj objavi bez naslova, između ostalog, piše: „Profesorice (Sanja Kojić i Ilidko Menđan Pletikosić) školu koriste za promociju svojih ličnih političkih stavova i podržavaju sve što je upereno protiv aktuelne vlasti.“

Kojić je u žalbi navela da objava sadrži niz neistina o njenom navodnom političkom uticaju na učenike i angažmanu u organizaciji protesta.

Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković je napomenula da nije bilo moguće zatražiti odgovor od portala jer su se mejlovi vraćali, a kontakt forma na samom portalu ne funkcioniše.

Olivera Milošević, predstavnica Udruženja novinara Srbije, ukazala je na to da prosvetni radnici širom Srbije doživljavaju pritiske sa svih strana.

„Jasno je da ne može svaka situacija da dođe ovde pred Komisiju, ali mislim da bi bilo dobro da ovo uzmemo kao primer i pošaljemo poruku javnosti da je nedopustivo vršiti pritiske i to preslikavati u medijima“, rekla je Milošević.

Komisija za žalbe jednosglano je odlučila da je portal Bačkotopolske.net prekršio Kodeks u delovima koji se odnose na istinitost izveštavanja, odnosno obavezu novinara da tačno i nepristrasno izveštavaju, da prave razliku između nagađanja i činjica i zabranu objavljivanja neosnovanih optužbi. Takođe, Kodeks je prekršen u tački koja se odnosi na zabranu diskriminacije i obavezu konsultovanja više izvora.

Južne vesti nisu u izveštaju pomenule Srđana Nonića

Srđan Nonić se žalio na tekst koji je 24. januara objavljen na portalu Južne vesti pod naslovom „Nisu u štrajku, ali nisu ni na poslu – funkcioneri i radnici u javnom sektoru iz Niša vozom za Jagodinu“.

Naime, on se ne pominje u samom tekstu, ali, kako je naveo u žalbi, objavljena je njegova fotgrafija u trenutku kada se dogovarao sa gradonačelnikom Niša Dragoslavom Pavlovićem za izjavu.

On je pojasnio da je intervju objavio na Fejsbuk stranici Niške inicijative, a da je istog dana izveštavao i sa studentskog protesta u Nišu. Kako je naveo, nije se obratio portalu za odgovor jer su njegovi odgovori ranije bili ignorisani.

U odgovoru na žalbu Južne vesti pišu da opis događaja kako ga je video žalilac nije istinit.

„Fotografija je jedna od mnogih objavljenih u foto-galeriji sa tog događaja. Fotografisan je gradonačelnik Niša“, piše u odgovoru.

Predstavnica javnosti Sanja Pavlović primetila je da Nonić nije spomenut u tekstu i nije potpisan na fotografiji.

„Potpuno je legitimno sve što su uradile Južne vesti izveštavajući sa ovog događaja. Na kraju krajeva i oni su bili tamo i on je mogao njih da fotografiše za svoj medij“, dodala je Nadežda Budimović.

Članovi Komisije su odlučili da u ovom slučaju nema povrede Kodeksa.

Medijske kampanje na Alo.rs

Žalba Inicijative mladih za ljudska prava odnosi se na dva teksta koji su 7. januara objavljeni na portalu Alo.rs. U pitanju su tekstovi pod nslaovom „EKSKLUZIVNO SAZNAJEMO – MILA PAJIĆ PRED NERVNIM SLOMOM Tajno se leči u psihijatrijskoj ustanovi” i “OD ŠKOLSKOG NASILNIKA DO LIDERKE PROTESTA: Zakasnelo psihijatrijsko lečenje Mile Pajić”.

Kako piše u žalbi, u prvom tekstu se navodi da je Pajić „poznata po svom neuravnoteženom ponašanju i agresivnim, nasilnim ispadima”, da se nalazi u „izuzetno narušenom psihičkom stanju”, da se „tajno leči na jednoj od renomiranih privatnih psihijatrijskih ustanova” i da Inicijativa mladih za ljudska prava plaća njeno lečenje, a drugi tekst je napisan u istom tonu.

Inicijativa mladih za ljudska prava smatra da je Alo povredio obavezu tačnog i istinitog izveštavanja, da je neistinitin izveštavanjem povređeno dostojanstvo Mile Pajić i da joj je narušena privatnost. U žalbi se navodi i da novinari nisu kontatirli Milu Pajić niti njihovu organizaciju.

U odgovoru na žalbu Alo je naveo da žalilac nije ovlašćen za podnošenje žalbe jer reč o organizaciji koja se bavi zaštitom ljudskih prava i da Savet za štampu treba da je odbaci. Generalna sekretarka Gordana Novaković je objasnila da je to ipak moguće jer je Pajić dala ovlašćenje toj organizaciji i da zastupnik pred Savetom za štampu ne mora biti isključivo advokat.

Tamara Skrozza je ukazala na činjenicu da su o Mili Pajić objavljeni serijali tekstova.

„Ova devojka je od početka protesta prošla kroz nezapamćenog medijskog topolog zeca. Dakle, to su serijali tekstova i ja sam sve vreme čitajiću ove tekstove brinula za nju“, rekla je Skrozza i dodala da je u pitanju deo medijske kampanje.

Predstavnica Udruženja novinara Srbije Olivera Milošević dodala je da su oba teksta „neopterećana bilo kakvim dokazima i humanošću“ i da se mogu okarakterisati kao zli.

Rodoljub Šabić je napomenuo da u tekstovima postoji diskriminacija na političkoj osnovi.

Komsija je jednogladno odlučila u ovom slučaju da je prekršen Kodeks u tački koja se odnosi na istinitost izveštavanja, odnosno na obavezu tačnog i nepristrasnog izveštavanja, kao i zabranu objavljivanja neosnovanih optužbi. Kodeks je prekršen i u delu koji se odnosi na zabranu diskriminacije i narušavanja dostojanstva i privatnosti ljudi o kojima se piše. Povređena je i obaveza konsultovanja više izvora i zabrana korišćenja govora mržnje.

Alo, Informer, Novosti objavili lične podatke studenata

Lazar Stojaković i Luka Stojaković podneli su ukupno šest žalbi protiv portala Alo, Informer i Novosti zbog tekstova pod naslovima: „HRVATI DOŠLI NA FON DA RUŠE SRBIJU! Evo dokaza narode, crno na belo, kako susedi postavljaju vođe „studentskog“ protesta!”, “Vođe blokade FON-a u Beogradu su hrvatski državljani! Još jedan dokaz snažnog hrvatskog upliva u pokušaje destabilizacije Srbije!” i “HRVATI VOĐE BLOKADA NA FON-U U BEOGRADU: Još jedna potvrda snažnog hrvatskog upliva u pokušaje destabilizacije Srbije“ koji su objavljeni 2. januara ove godine.

Svi tekstovi su gotovo identičnog sadržaja, a Stojakovići su u njima označeni kao vođe studentskih blokada na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu. U tekstovima se ukazuje na to da obojica imaju hrvatsko državljanstvo i da je to „ potvrda snažnog hrvatskog upliva u aktuelne pokušaje destabilizacije sveukupne situacije u Srbiji”.

U žalbama se navodi da su pomenuti tekstovi neistiniti i da predstavljaju pokušaj diskreditacije Stojakovića, kao i da je jasno da studentski protesti nemaju vođe već se svaka odluka donosi neposrednim glasanjem. Oni ukazuju da je Alo neovlašćeno objavio fotografije njhovih pasoša i da nisu kontaktirani u vezi sa navodima iz tekstova.

U međuvremenu, sa svih sajtova uklonjene su fotografije iz pasoša, dok su Novosti u tekstu uklonile i imena studenata. U trenutku podnošenja žalbi samo su na sajtu Alo-a bile dostupne fotografije iz ličnih dokumenata.

Portal Alo.rs je u odgvoru na žalbe naveo da nije „nečasno i uvredljivo biti Hrvat niti učestvovati u protestima protiv institucija Srbije“ i da žaloci nisu prepoznali „upotrebu stilske figure metonimije“. U odgovoru je navedeno i da su informacije „valjano proverene“ i da novinari imaju pravo da ne otkrivaju svoje izvore. Takođe se navodi i da Stojakovići nisu dostavili nijedan dokaz „kojim bi istinitost spornih informacija bila kompromitovana“.

Slično su odgovorili iz Novosti. Oni su naveli da braća nisu označena kao izvršioci krivičnog dela i da im nije povređeno dostojanstvo. Kako kažu, tekst nije napisan da bi se bilo ko omalovažavao, već da bi se infomrisala javnost.

Informer nije odgovorio na žalbe.

Jelena Petković iz Udruženja novinara Srbije rekla je da su ovi mediji uz Kodeks prekršili i zakon.

„Ovo je sve što nikada ne bi smelo da se pojavi na stranicama nekog medija… Odgovori su neprimerni i vređaju studente koji su targetirani i vređaju Savet za štampu“, navela je Petković.

Komisija je jednoglasno odlučila da su sva tri medija prekršili Kodeks u delu koji se odnosi na istnitost izveštavanja i to obavezu da istinito i nepristrasno izveštavaju, da prave razliku između činjenica i nagađanja i obavezu kreiranja naslova koji odgovaraju sadržaju teksta. Takođe prekršene su i tačke Kodeksa koje se odnose na odgovornost novinara, odnosno, obavezu da rade u interesu javnosti i zabranu diskriminacije. Prekršene su i odedbe koje se odnose na poštovanje dostojanstva ličnosti i privatnost.

Tekstovi prepuni mržnje prema drugim narodima i državama

Organizacija Žene u crnom podnela je žalbu u ime Vladimira Jevtića protiv portala Alo.rs zbog teksta pod naslovom „SRBIJA MORA DA STANE“ Nastavnik Vladimir Jevtić iz Bajine Bašte – dosledan u borbi protiv Srbije“, koji je objavljen 23. januara ove godine.

U spornom tekstu Alo piše da je Jevtić profesor gimnazije u Bajinoj Bašti koji „spada u krug autošovinističkih aktivista koji već godinama promovišu ideju o zločinačkom karakteru srpskog naroda“ koji sarađuje sa „nevladinim organizacijama iz Bosne i Hercegovine na promociji teze o postojanju genocida u Srebrenici“.

U žalbi je navedeno da je Jevtić zlonamerno prikazan kao „mrzitelj Srbije“ koga plaćaju inostrane organizacije i da zloupotrebljava nastavničku funkciju u cilju indoktrinacije učenika. „U tekstu je jedino istinito da je profesor Jevtić aktivista mreže Žena u crnom, a njegova aktivnost je isključivo na volonterskoj osnovi“, piše u žalbi.

Alo je u odgovoru na žalbu naveo da Žene u crnom nisu ovlašćene da podnose žalbu u Jevtićevo ime, iako je uz žalbu dostavljena njegova potpisana saglasnost. Takođe, navede da sponim tekstom nije povređeno pravo grupe lica već „eventualno jednog lica“ i s tim u vezi tražili su da Savet za štampu odbaci žalbu.

Ana Martinoli je primetila da su tekstovi koji se plasiraju u medijima prepuni mržnje prema drugim narodima i državama.

„Posebno mi je skrenulo pažnju da se u ovom tekstu navodi da je Jevtić bio na komemorativnim skupovima koji su organizovani u Srebrenici i Potočarima. Ja bih podsetila da je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić 2015. godine bio na komemorativnom skupu u Srebrenici i Potočarima i ne vidim kako bi to na bilo koji način bilo sporno“, rekla je Martinoli.

Komisija je i u ovom slučaju jednoglasno odlučila da je Alo prekršio Kodeks i to u delu koji se odnosi na istinitost izveštavanja, odnosno obavezu novinara da tačno i nepristrasno izveštava, da prave razliku između činjenica i pretpostavki i zabranu objavljivanja neosnovanih optužbi. Takođe, Kodeks je prekršen u tački koja se odnosi na nedozvoljeni uticaj na uređivačku politiku, zabranu diskriminacije i obavezu konsultovanja više izvora, odnosno tzv. „druge strane“.

Informer – ni manjeg teksta ni više prekršaja

“UZNEMIRUJUĆ SNIMAK IZ RAKOVICE! Opozicija u političke svrhe koristi devojku sa posebnim potrebama, ona doživela napad!”, naslov je teksta koji je objavljen na sajtu Informera 24. januara, a na koji se žalila Jana Paunović.

Informer u kratkom tekstu piše da je “grupa antisrpskih huligana” koja se okupila u Rakovici “dovela i devojku sa posebnim potrebama koja je doživela napad nasred ulice”. Uz tekst su objavili video na kojem se vidi devojka koja pada, a okupljeni joj pomažu da ustane.

Jana Paunović u žalbi navodi da se ona nalazi na snimku, a da je niko iz Informera nije kontaktirao u vezi sa pomenutim događajem, već su sami donosili zaključke o događaju i njenom invaliditetu. Ona je objasnila da nije doživela nikakav napad, nego da se okliznula i pala.

Kako je navedeno u njenoj žalbi, Informer je građane okupljene na protestu nazvao “antisrpskim huliganima”, a nju “osobom sa posebnim potrebama koja doživljava napad”. Ona smatra da je Informer u svom izveštavanju koristio “potcenjujuću i diskriminatornu terminologiju”

Informer nije odgovorio ni na ovu žalbu.

Nadežda Budimović je prokomentarisala da nije videla manji tekst sa više prekršaja Kodeksa.

Tamara Skrozza je rekla da je smatra da je prekršena privatnost u ovom tekstu.

„Dakle, govorim kao osoba koja ima invaliditet. Ona je prikazana u jednoj ponižavajućoj situaciji. Ona pada i to je najdublja njena privatnost. Jedno je kad to neko slika pa to negde ostane, a drugo je kad to objavi mejnstrim medij“, pojasnila je Skrozza.

Komisija je ponovo donela jednoglasnu odluku da je Inforemer prekršio Kodeks u delu koji se odnosi na istinitost izveštavanja i to obavezu novinara da tačno i nepristrasno izveštava i da prave jasnu razliku između činjenica i nagađanja. Prekršene su i tačke koje se odnose na zabranu diskriminacije, poštovanje dostojanstva i ugleda ličnosti, kao i poštovanje privatnosti.

Nema prekršaja za portal 021.rs zbog nenamerne greške

Zavod za urgentnu medicinu Novi Sad žalio se na vest koja je objavljena 24. januara ove godine na portalu 021.rs, a koja nosi naslov „Hitna pomoć zgazila psa tokom protesta u Novom Sadu: Građani besni“.

„Na snimcima objavljenim na društvenim mrežama vidi se vozilo Hitne pomoći koje prolazi raskrsnicom kod Šeratona“, piše u teksu na portalu 021.rs.

Zavod je u žalbi naveo da je zbog ovih „neistinitih informacija“ dobio više pretećih poziva na broj 194 i oko 200 mejlova istog sadržaja. U žalbi je navedeno i da su blokiranjem broja 194 bili ugroženi zdravlje i životi ljudi.

U odgovoru na žalbu redakcija 021.rs ukazuje da je informacija bila dostupna u medijima i na društvenim mrežama pre nego što je objavljena na ovom portalu i odbacuje odgovornost za pozive i poruke koje su upućene Zavodu. Navedeno je i da je uobičajeno da se za ambulantno vozilo kaže „hitna pomoć“. Takođe, napominju da Zavod nije uputio demanti i da se portparol Zavoda duže vreme ne javlja na njihove pozive, te da nisu mogli proveriti informaciju.

Tamara Skrozza je na početku diskusije naglasila da ona neće glasati da je u ovom slučaju bilo prekršaja Kodeksa.

„Zato što portalu nije data prilika da ispravi grešku koja je očigledno nenamerna. Ja se slažem da medij treba da snosi odgovornost za ono što je objavio, ali ovo je prosto greška koja se dešava u toku rada, posebno u ovim okolnostima“, navela je Skrozza.

Olivera Milošević, Rodoljub Šabić, Filip Švarm i Nadežda Budimović su se složili sa ocenom Tamare Skrozze.

Prema odluci Komisije za žalbe novosadski portal 021.rs nije prekršio Kodeks novinara i novinarki Srbije.

Kampanja protiv javne tužiteljke u Informeru, Novostima i Alo-u

„Opozicija u nebranom grožđu! Tražili da dokumenta o Železničkoj stanici u Novom Sadu budu javna, a sada kad im je ispunjeno – ne znaju šta da rade!“, „OPOZICIJA IZGUBILA KOMPAS: Tražili od Vučića da objavi dokumenta, sad ga optužili: Time kršiš zakon!“ i “OPOZICIJA IZGUBILA KOMPAS! Tražili od Vučiča da objavi dokumenta, sad ga optužili: Time kršiš zakon!„ – naslovi su tekstova koji su objavljeni na portalima Informera, Novosti i Alo-a na koje se žalila Bojana Savović.

U pomenutim tekstovima gotovo identičnog sadržaja, koji su objaveljni 12. decembra prošle godine, Bojana Savović je označena kao „opoziciona tužiteljka koja je na poziciju došla nakon žute reforme pravosuđa“.

U žalbi je navedeno da je nepoznati autor izneo „potpuno proizvoljne i ničim potkrepljene tvrdnje“, iznete „bez iakavog činjeničnog utemeljenja“, kao i da Savović nije član nijedne političke partije i da tekst liči na „politički pamflet“, a ne na novinarski sadržaj.

Novosti i Alo su u odgovoru na žalbu naveli da u spornom tekstu nije objavljena nijedna neistinita informacija i da „tekst predstavlja dozvoljeni novinarski komentar na izjavu koju je gđa Savović iznela javno”, kao i da novinar ima pravo da ne otkrije izvore informacija. Takođe, navedeno je i da Savović nije dostavila nijedan dokaz „kojima bi istinitost spornih informacija bila kompromitovana”.

Jelka Jovanović je rekla da su tekstovi primer kontinuirane kampanje protiv tužiteljke Savović.

Tamara Skrozza je primetila da ovog puta Novosti nisu bile prve koje su objavile tekst.

„Korisno je videti genezu čitavog slučaja. Jedno je kad vidiš tri teksta, a drugo je kad shvatiš da su ta tri teksta identična i da se pojavljuju u roku od dva minuta jedan od drugog. Mislim da je to bitno i da treba da ostane zabeleženo“, zaključila je Skrozza.

Nakon kratke diskusije članovi Komisije odlučile da su sva tri portala, Infomrer, Alo i Novosti prekršili odrdbe Kodeksa novinara i novinarski Srbije u delovima koji se odnose na istinitost izveštavanja: obavezu novinara da nepristrasno i tačno izveštavaju, da prave jasnu razliku između činjenica i nagađanja i zabranu objavljivanja neosnovanih optužbi i kleveta. Takođe, ovi mediji prekršili su odredbe koje se odnose na odgovornost novinara, odnosno da ne smeju druge interese da stave iznad interesa javnosti, kao i obavezu konsultovanja više izvora i zabranu diskriminacije.

Snimak sednice