Snimak sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 25.04.2024.
🎥Snimak sa javne sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu, održane 25.04.2024, možete pogledati na našem Jutjub kanalu putem sledećeg linka:
sofija
About sofija
Posts by :
Najava sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 25.04.2024.
Sednica Komisije za žalbe Saveta za štampu biće održana u četvrtak, 25. aprila 2024. godine u 18 sati u Pres centru UNS.
Komisija će razmatrati sledeće žalbe:
1.Udruženje Da se zna – Alo.rs
2.Milena Vasić – Kurir/ Kurir.rs
3.Prijatelji dece Srbije – Informer/Informer.rs, Kurir/Kurir.rs, Alo/Alo.rs, Blic/Blic.rs, Republika.rs, Telegraf.rs, K1 info
Sednica je otvorena za javnost.
Bez izveštavanja sa sahrana i odgovornost za korišćenje AI – u toku javna rasprava o izmeni Kodeksa novinara Srbije
(Izvor: Media&Reform) Do 7. maja traje javna rasprava na predlog izmena Kodeksa novinara Srbije. Savet za štampu, UNS, NUNS, Asocijacija medija i Lokal pres pozivaju zainteresovane da dostave primedbe i sugestije. Izmene su, između ostalog, potrebne zbog novh tehnologija, razvoja interneta i novih pojava u medijima.
Izmenjeni Kodeks sadrži odredbe o veštačkoj inteligenciji, odnosno odgovornosti medija u slučajevima njenog korišćenja, kao i dužnost obaveštavanja javnost da je sadržaj kreiran korišćenjem AI.
Mediji mogu koristiti veštačku inteligenciju u stvaranju sadržaja na društveno odgovoran i srazmeran način. Mediji su dužni da obaveste javnost da je medijski sadržaj kreiran korišćenjem alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji. Ovakav sadržaj podleže uredničkoj odgovornosti, ne oslobađajući novinare i urednike obaveza poštovanja Kodeksa, navodi se u nacrtu Kodeksa.
Takođe, novina je i odredba o moderiranju komentara u medijima.
Mediji su dužni da objasne kako funkcioniše njihov sistem moderacije korisničkog sadržaja (komentara), bez obzira na vrstu moderacije (prethodna ili naknadna) i uspostave jasna pravila o tome koji sadržaji nisu dozvoljeni na njihovim platformama, jedna je od novina.
Predloženi Kodeks novinara Srbije sadrži, pored preambule, odeljke o istinitosti, nezavisnosti, odgovornosti, sukobu interesa, poštovanju dostojanstva, privatnosti, časnim sredstvima, izvorima, autorstvu i zaštiti novinara. Iz Saveta za štampu su rekli da bi novi Kodeks trebalo da bude kraći, oštriji i jasniji od postojećeg.
Iz medijskih organizacija naveli su da je u središtu novog Kodeksa naveden interes javnosti za potpunim, blagovremenim i istinitim informisanjem, koji je iznad svih drugih interesa. Javni interes podrazumeva objavljivanje svih važnih informacija koje su građanima od pomoći pri formiranju suda/mišljenja o pojavama i događajima.
Članica SZŠ Tamara Skrozza rekla je da je Kodeks novinara usvojen 2006. i da se umeđuvremenu u medijima desilo mnogo toga što je otvorilo nove etičke dileme, poput novih tehnologija i razvoja interneta. Ukazala je na medijske hajke sa političkim ciljem, izveštavanje sa sahrana i da je pojava rialitija spustila lestvicu u izveštavanju.
Novinar ne izveštava sa sahrana, osim u slučaju visoko profilisanih javnih ličnosti, predviđa novi Kodeks.
Predloge i sugestije do 7. maja mogu dati predstavnici/e medijske zajednice i svi zainteresovani na mejl [email protected]. Tekst predloga Kodeksa je na LINKU.
Inače, novinarski kodeks je skup etičkih standarda kojih bi novinari i mediji trebalo da se pridržavaju prilikom izveštavanja u javnom interesu.
Autorka: Vesna Milić Radosavljević
Pašalić o izveštavanju u slučaju Danke Ilić: Žrtva i njena porodica se sekundarno viktimizuju
(Izvor: RTS) Zaštitnik građana Zoran Pašalić, govoreći o izveštavanju pojedinih medija u slučaju ubijene devojčice Danke Ilić, rekao je da se žrtva sekundarno viktimizuje, kao i njena porodica. U praksi se pokazalo da je takvo izveštavanje više povredilo žrtvu, ako je preživela, njenu porodicu i građane, kaže Pašalić i ističe da je više puta apelovao da se tako ne izveštava, ali da nije bilo rezultata.
Dok policija traga za telom Danke Ilić, mnogo je onih koji su se obrukali. Osim ogromne tragedije koju je porodica doživela, morala je da se bori i sa monstruoznim izveštavanjem.
Zaštitnik građana Zoran Pašalić rekao je gostujući u Jutarnjem programu da insistira na tome da se u takvim situacijama izveštava tako da javnost bude informisana, ali ne da se žrtva sekundarno viktimizuje, kao i njena porodica.
“U praksi se pokazalo da je takvo izveštavanje više povredilo žrtvu, ako je preživela, i svakako njenu porodicu, a mogu da kažem i građane. Senzacionalističko izveštavanje ima kontraefekat i ne vidim svrhu“, naveo je Pašalić.
Istakao je da je institucija zaštitnika građana više puta apelovala da se ne izveštava na senzacionalistički način, ali da to nije dalo rezultata.
Približava se i godišnjicama masovnih ubistava u Ribnikaru, Duboni i Malom Orašju. Ove tragedije su, nažalost, obeležile celu generaciju školaraca.
Pašalić kaže da mora da se uzme u obzir da je posle masovnog ubistva počinilac imao veliku podršku na društvenim mrežama.
“Moramo da povedemo računa da nam se tako nešto ne bi ponovilo. Virtuelni svet u kome deca borave dugo dovode do toga da razmišljaju na pogrešan način“, napomenuo je zaštitnik građana.
Prokomentarisao je i pitanje dece koja žive na ulici. Kaže da postoji evidencija samo onih koji se bave prosjačenjem.
“Bitno je da to oni ne mogu da rade sami, u najvećem broju slučajeva postoji neko ko organizuje tu decu, a oni su retko padali pod ruku zakona“, kaže Pašalić.
Prema njegovim rečima, mora da se vidi da li o deci koja žive na ulici ima ko da se brine, a ako nema, mora država da preuzme brigu o njima.
Zaštitnik građana bi trebalo danas da predstavi Poseban izveštaj o sprovođenju inkluzivnog obrazovanja u Republici Srbiji.
Naglašava da je neophodno po tom pitanju da se razbiju predrasude.
“Uvek kada govorimo o tome zaboravljamo da tu spadaju i izrazito talentovana deca, kojima uobičajeni način nastave ne ispunjava potrebe, odnosno njima je dosadno u školi“, napomenuo je Pašalić.
Ranjivim grupama mediji se bave senzacionalistički, hvataju se na prvu loptu i na tome se završi: Tamara Skrozza za Danas
(Izvor: Danas) Kada govorimo o marginalizovanim grupama obično mislimo na dve ili tri grupe koje su nam tu pred očima i za koje je poznato, kao što su osobe sa invaliditetom, žene, nacionalne manjine, LGBT osobe… Ali gubimo iz vida dva aspekta. Prvi je da postoje brojne druge grupe čije stigmatizacije nismo ni svesni, a drugo, čak i kada su u pitanju ove grupe o kojima se često priča, nismo zapravo svesni na koje sve načine pojedinci u njima trpe stigmatizaciju, ističe novinarka Tamara Skroza, urednica Agencije FoNet i članica Saveta za štampu.
Brojna iskušenja kroz koja prolaze različite stigmatizovane društvene grupe, kako navodi Skroza, postale su joj jasnije u radu na emisiji Stigma, koju za Fonet radi već nekoliko godina koleginica Katarina Tomović.
– Tu smo se bavili različitim aspektima života stigmatizovanih grupa. Tek na tome vidite koliko su i kako stigmatizovane te grupe. Na primer, osobe sa invaliditetom, iako znamo na koje su načine svakodnevno ugrožene, u jednoj našoj emisiji su te osobe pričale kako im je na lekarskim pregledima, i sa kakvim se sve poteškoćama suočavaju u zdravstvenim ustanovama, u kojim nema liftova, u kojima žena ne može da se popne na ginekološki sto, gde je teško ostvariti stomatološke usluge, a to je samo jedna segment njihovog života, priča Tamara Skrozza.
Kada se to slikovito prikaže, ta stigmatizacija postaje jasnija. U jednoj od emisija, navodi Skroza primere, studentkinja sa invaliditetom je uporno pokušavala da pozove taksi adaptiran za osobe sa invaliditetom, i nije ceo dan uspela, iako je sa njom bila obična klijentkinja, koja je dobijala taksi na svaki poziv.
– Na različite načine smo obrađivali na koje sve načine su te grupe stigmatizovane, i tu se jasno vidi koliko mi njihovu stigmu uzimamo zdravo za gotovo, ne znamo koji su sve aspekti te marginalizovanosti, a kada se to uvidi, postane veliko, jako i bolno. Na žalost, time se mediji ne bave. A to su ljudi koji žive među nama a mi o njihovim problemima ne razmišljamo, kaže Skrozza.
Ona dodaje da se emisija bavila i temom maloletničkih brakova u romskoj zajednici, iako takva praksa postoji i u drugim zajednicama, ali je za romsku karakteristična.
– Hiljadu i jedna tema izvire iz te stigmatizacije, ali se mediji time ne bave. Ne bave se zato što je najpre za takvim pričama neophodno tragati, teško je naći sagovornike koji će se otvoriti i ispričati svoju muku, a zatim i mediji su zatrpani dnevnim događajima i veštački konstruisanim temama, i ne bave se suštinom problema ovog društva, navodi razloge naša sagovornica.
A kada mediji počnu da se bave temama koje uključuju marginalizovane grupe, ili se one jednostavno pojave u vestima, često se dešava da se mediji postave neprofesionalno, i izveštavaju nekorektno, čemu Skrozza svedoči kroz rad Saveta za štampu.
– Često smo imali vesti kako je „Rom opljačkao, ubio“, učinio neko kriminalno delo, ali moram da kažem da je takvih vesti sve manje. Do pre nekoliko godina imali smo ih u izobilju, bilo je i nekoliko slučajeva pred Savetom za štampu. Pa su se mediji naučili tome, ali se nažalost nisu naučili nekim drugim stvarima. Pred Savetom za štampu nemamo onoliki broj prekršaja koliko bi moglo u medijima da se pronađe. Organizacije koje štite prava tih grupa se najčešće ne žale, iz različitih razloga, ili su to grupe koje nema ko da predstavlja. Takva je situacija recimo sa osobama u situaciji beskućništva, i onda se postavilo pitanje legitimnosti grupe koja se žalila na tekstove koji se tiču tih osoba. Mi smo usvojili žalbe, ali je bila debata o tome, iako to jeste apsolutno stigmatizovana grupa, koja onda organizacija koja može da zastupa njihova prava, kaže Skrozza.
Ona dodaje da su beskućnici jedna od grupa o čijoj stigmatizaciji ne razmišljamo baš često.
– U Savetu je bilo žalbi na nekoliko vesti kada su u pitanju Romi, imali smo žalbe koje se tiču prava dece kao ranjive grupacije, s obzirom da su deca u različitim medijima zloupotrebljavana i različite organizacije su se žalile na to. Imali smo nekoliko žalbi koje se tiču nasilja nad ženama, najčešće je odlučivano da je u pitanju kršenje Etičkog kodeksa i tačke koja se tiče diskriminacije, dodaje Skrozza.
Ranjivim grupama, kako kaže, mediji se bave senzacionalistički, hvataju se na prvu loptu, i na tome se završi.
– Ne ide se dublje u probleme, ne poštuju se prava tih ljudi o kojima se izveštava, pa se čak ne poštuje ni terminologija. Recimo, pre nekoliko godina se o Romima pričalo kao o ciganima. Mediji su sada, na svu sreću, naučili makar to. Sada imamo LGBT ljude, to pre desetak godina bilo nezamislivo. U tom smislu smo napredovali, ali recimo retko koji medij koristi izraz „osobe u situaciji beskućništva“.
Burne rasprave dešavale su se na sednicama Saveta o nekoliko žalbi koje su se ticale migranata.
– Pojedini članovi Saveta su čak smatrali da nije prekršen Kodeks, mada sam ja smatrala da jeste. O migrantima se sada slabo izveštava, jedino u kontekstu nekih kriminalnih radnji koje oni navodno počine, ali se tome ne pridaje značaj kakav se pridavao 2015, kada je migrantska kriza počela. Posle prvog talasa migranata i kasnije, tome se pridavao veliki značaj, oni su predstavljani kao ljudi koji donose nemir u naše inače mirne živote. Sada su se stvari u tom smislu smirile, ali je to situacija koja može da bukne svakog časa. Čim bude neko ubistvo, pojavi se serijal tekstova u kojima se migranti dodatno diskriminišu. A 2015. smo imali niz stravičnih tekstova, u nekim medijima smo imali prikriveni rasizam, gde se pisalo „eto, mi im pomažemo, donosimo im garderobu tamo u parku kod železničke stanice, a oni plaćaju hiljade za kozmetičke tretmane“. Bili su tekstovi koji su pokazali da su naši mediji potpuno nesenzibilisani za pitanja stigmatizovanih grupa uopšte, da nemaju onu bazičnu empatiju koju bi trebalo da imaju i da gledaju da „omaste brke“ nekom ekskluzivom koja će im doneti nove klikove. Mediji nisu svesni šta sve ta stigmatizacija podrazumeva, novinari ne vide ne vide značaj te tematike. A ne razmišljaju da je polovina stanovništva na različite načine stigmatizovana u društvu. Tako da, zaključak je da se situacija u nekim sitnicama popravlja, ali da su ovo i dalje gorući problemi, od kada se ja bavim novinarstvom, ista pitanja, isti problemi, priča Skrozza.
Kada govorimo o samom pristupu medijima, marginalizovane grupe imaju taj pristup isključivo kada se desi „neki skandal, neka strahota, neki užas“.
– Ili kada se obeležava dan „nečega ili nekoga“, inače pristup nemaju, što je takođe uobičajeno.
Na primer, o samohranim roditeljima se priča kada deca stradaju u požaru, jer nije imao ko da bude sa njima, o toj temi se piše kada otac ubije majku pred Centrom za socijalni rad, i onda se priča zaustavlja i to je to. Tu je niz drugih o kojima niko ne razmišlja osim kada se dogodi nešto strašno. A nešto strašno se događa na dnevnom nivou, samo je pitanje da li će privući medije ili neće.
Međutim, i lična zainteresovanost novinara da piše o nekoj marginalizovanoj grupi, smatra Skrozza, legitiman je način da se takva tema „gurne“ u medije.
– U poslednje vreme imamo niz tema koje se tiču žena, od akušerskog do seksualnog nasilja, što je delom tako i zato što smo djednom dobili ogroman broj mladih novinarki u redakcijama i samim tim su došle teme koje se tiču i njihovih života. I to je onda jedan način da tema dođe u medije. Da se aktuelizuju. To možda zvuči oportuno ali javni interes je veliki. Tu se stvari popravljaju jer su došli neki drugačiji profili novinara. Međutim, ne postoji opšta medijska zainteresovanost za to, zaključuje Skrozza.
Višestruka stigmatizacija
Ono što Skrozza ističe kao izuzetno važno za razumevanje je višestruka stigmatizacija, koje većina nas nije svesna.
– Živimo među ljudima koji pripadaju ne jednoj već u više stigmatizovanih grupa. Primera radi, Romkinje lezbejske seksualne orijentacije i u stanju beskućništva. Ili žene, koje su istovremeno osobe sa invaliditetom i samohrani roditelji. Žene su na hiljadu i jedan način stigmatizovane, a mi smo sada imali emisiju o ženama vlasnicama nekretnina, o upisu u katastar. To je 18. vek, a to je i dalje tema! To se i dalje ženama dešava na terenu. Dalje, imamo priču devojke koja je osoba sa invaliditetom u kontekstu njenih seksualnih odnosa i kako ljudi percipiraju njen ljubavni i seksualni život. To je jedan deo stigmatizacije osoba sa invaliditetom, o kome mi nikad ne razmišljamo. Kako ti ljudi realizuju svoje ljubavne veze i kako na to gleda njihovo okruženje. I tek tu se vidi sva stigma koja prati neke marginalizovane grupe, zaključuje Skrozza.
Autorka: Ivana Nikoletić
Slučaj nestale devojčice ogolio bezakonje u medijima: Kada zakoni postanu tek slovo na papiru (VIDEO)
(Izvor: Insajder) Sloboda govora za koju se svi zalažu ne znači da treba da zavlada anarhija, a upravo se to dešava kada su u pitanju i mediji i institucije.
Zakoni postoje, ali samo kao slovo na papiru. Tako pojedini mediji svoju moć zloupotrebljavaju i pretvaraju se u lešinare, posebno u kriznim situacijama, kao što je to bio slučaj sa nestankom dvogodišnje devojčice, ili dva masovna ubistva prošle godine .
Ministar informisanja Mihailo Jovanović oglasio se samo jednom, i to 4. aprila, apelom da mediji treba da izveštavaju odgovorno i bez senzacionalizma.
Srbija nema državnog sekretara za medije još od formiranje Vlade u oktobru 2022. godine. Ne oglašava se ni Regulatorna agencija za elektronske medije, Nema ni reakcije Poverenika. A svi oni su morali da reaguju.
Svaka krizna situacija pokazala je isti mehanizam. On opstaje jer su učesnici političari na vlasti i mediji koji su njima bliski, a koji pokreću mašineriju u cilju da okrenu priču na drugu stranu. Ne ustručavaju se da donesu presudu umesto suda ili podignu optužnicu pre tužilaštva.
Za sve to vreme nadležne institucije ćute i čekaju da oluja prođe.
Činjenica je da niko ne sme da se suprotstavi i da zahteva primenu zakona jer žele da izbegnu da se nađu na naslovnim stranama tabloida ili da budu tema brojnih emisija na svim nacionalnim televizijama.
To su okolnosti koje su dovele do anarhije u kojoj više nikakva pravila ne važe. Dodatno užasavajuće je da se u poslednje vreme više ne vodi računa ni kada su žrtve deca.
Jedan od najdrastičnijih primera je i sve što se dešava prethodnih 14 dana otkako je nestala dvogodišnja Danka Ilić.
Pretpostavke su predstavljane kao činjenice, sagovornici su bili upitnog kredibiliteta, prekršen je etički kodeks s obzirom na to da su novinari uzimali izjave od članova porodice koji nisu bili u emotivnom stanju da shvate moć medija i posledica toga što će izgovoriti.
Institucije su ćutale i kada su pojedini mediji iz dana u dan označavali majku kao krivca za nestanak i eventualnu tragičnu sudbinu male Danke.
Savet za štampu je upozoravao medije u nekoliko navrata da se drže etičkog kodeksa. Apele kao da niko nije ni želeo da čuje.
Objavljivali su se jezivi detalji zločina koji nije do kraja ni rasvetljen s obzirom na to da telo dvogodišnje devojčice nije pronađeno. Uzrok smrti i okolnosti biće nesumnjivo utvrđene tek posle obdukcije i reči stručnjaka.
I to nije bila prva takva situacija. Tema medijskog lešinarenja bilo je i masovno ubistvo u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar. Dok roditelji nisu imali informacije šta je sa njihovom decom – brojni mediji kršili su sva prava, zakone i kodeks i uveliko licitirali imenima ubijene dece.
I po pravilu – svi koji su morali da reaguju su ćutali. Umesto reakcije – predstavnici policije, baš kao i prethodnih dana – davali su dodatni materijal tabloidima. Načelnik beogradske policije tada je pokazao spisak sa imenima dece koji je pronađen u sobi dečaka ubice, a koji je predstavljen kao spisak za odstrel. Profesionalni mediji su zatamnili imena dece, ali mnogi nisu.
Iz poslednjih izjava predstavnika MUP-a očigledno je da je utvrđeno da nije kriv Veselin Milić koji je spisak pokazao, nego mediji koji su to objavili. Tako je ponovo poslata poruka – mi ćemo da radimo šta hoćemo, a vi samo gledajte širom zatvorenih očiju.
ZLF: Nakon Cmolića, mediji šire govor mržnje u slučaju ubijene devojčice
(Izvor: Nova.rs) Zeleno-levi front osuđuje zabrinjavajuću pojavu govora mržnje i nacionalne, verske i kulturne netrpeljivosti u medijima prilikom izveštavanja i analiziranja slučaja ubistva devojčice u Boru. Nakon uvredljivih i generalizujućih izjava načelnika UKP Ninoslava Cmolića, vezanih za stanovnike borskog kraja i pripadnike vlaške nacionalne manjine, mediji poput Informera nastavljaju sa diskriminatornom i opasnom karakterizacijom koja predstavlja čin širenja nacionalne mržnje i, kao takav, kršenje Ustava Republike Srbije, koje mora biti sankcionisano.
Savet za štampu je već reagovao i istakao masovno kršenje Kodeksa novinara Srbije tokom izveštavanja o nestanku, a potom i ubistvu dvogodišnje devojčice u Boru, ali su se problematični medijski ispadi nastavili i posle toga. Spisku neprofesionalnih i nemoralnih izjava koje su se mogle čuti od momenta nestanka devojčice, sada se dodaju i uvredljive generalizacije na račun vlaške populacije i stanovnika borskog kraja uopšte. Medijska i javna scena u Srbiji dotakla je novo dno, pa tako u momentu kada je policijska istraga i dalje u toku i javnost visoko uznemirena tragedijom koja se desila, Informer TV dovodi u studio goste koji Vlahe opisuju kao “incestuozne, monstrume, kriminogene, sklone sifilisu”, šireći opasne i netačne predrasude i raspirujući nacionalnu netrpeljivost.
Zeleno-levi front poziva nadležne organe, pre svega REM, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, kao i Ministarstvo unutrašnjih poslova, da reaguju sprovođenjem adekvatnih mera protiv pojedinaca i organizacija koje šire govor mržnje i nacionalnu netrpeljivost, kao i da upozore sve aktere u javnom prostoru da se ovakvi istupi ne mogu i neće tolerisati.
Desetodnevni život na klikovima: Šta su sve mediji prekršili tokom izveštavanja o nestanku i smrti deteta?
Prvobitno je juče Vučić saopštio, a MUP potvrdio, da je devojčica ubijena, kao i da su uhapšena dvojica radnika JP Vodovod iz Bora, S. J. i D. D, zbog sumnje da su počinili to ubistvo, dok je danas načelnik Uprave kriminalističke policije Ninoslav Cmolić, kako je objavio Informer, „izneo šokantno otkriće“.
Cmolić je rekao da su osumnjičeni za ubistvo devojčice nakon što su automobilom udarili dete, mislili da je mrtva i ubacili su je u gepek, ali je devojčica bila živa i u jednom momentu se probudila.
Pojednini mediji preneli su reči Cmolića, dok su i danas skoro svi mediji nastavili da se „bave slučajem“, svako na svoj način. To nije, međutim, sve. U poslednjih desetak dana, odnosno od 26. marta objavljene su mnoge poluinformacije, o čemu je Danas već izveštavao, senazionalističke vesti, laži, uznemiravana je javnost, u jednom momentu targetirana majka mrtve devojčice, a prethodno je javljeno da je dete pronađeno živo i zdravo i još mnogo vesti zvaničnika pomešanih sa utiscima komšija porodice ubijene devojčice i drugih irelevantnih sagovornika.
U času pisanja ovog teksta i dalje stižu puš notifikacije medija da su „Roditelji male Danke u suzama…“ i slični.
Mediji prekršili sve što se moglo prekršiti
Tamara Skrozza, predstavnica NUNS u Savetu za štampu, ocenila da su mediji u ovom slučaju prekršili sve što se moglo prekršiti.
„Zakoni svakako jesu prekršeni. To je zapravo policija na neki način već i rekla. Juče je, pre svega, zakon prekršio predsednik države koji je izašao izvan svojih ovlašćenja kada je saopštio da su dve osobe iz Bora uhapšene zbog ubistva male Danke“, rekla je Skrozza za N1.
Prema njenim rečima, mediji su objavljivali pretpostavke i plasirali ih kao činjenice, razgovaralo se sa porodicama sa kojima nije trebalo da se razgovara, uznemiravana je javnost, optuživani su ljudi bez ikakvih dokaza, roditelji takođe.
Skrozza je podsetila da su REM i Ministarstvo informisanja nadležni za sprovođenje zakona, da Savet za štampu nema te ingerencije.
Na pitanje kako komentariše što su neki mediji okrivili majku male Danke Ilić, ona ocenjuje da „živimo u duboko patrijarhalnom društvu u kojem su poslednjih godina sve vrednosti devalvirale“.
„Hajka na majku nije ni sada prestala, krive je kako je mogla da ostavi dete da odluta na put. Majka je postavljena kao krivac od prvog dana“, navodi ona i ukazuje da su mediji bez ograde prenosili različite izjave.
„U toku istrage nema takozvanih saznanja. Pisanje tabloida da je veštačenjem majčinog telefona utvrđeno da je majka pre nestanka Danke guglala granični prelaz sa Rumunijom i koje krivično delo povlači koju kaznu kasnije je MUP oštro demantovao. Da, posle nam je objasnila policija da je veštačenje telefona uobičajena procedura. Ali, majka je već bačena lavovima na mrežama i u medijima“, navela je Skrozza i dodala:
Skrozza: Molim novinare, u ime obraza profesije…
„Molim novinare, u ime obraza profesije, da se stave u cipele ljudi o kojima izveštavaju“.
Osim Saveta za štampu, apel je stigao i od „Prijatelja dece Srbije“ koji su juče zahtevali od Ministarstva informisanja da po službenoj dužnosti strogo sankcioniše medije koji uznemirujuće i kršeći zakon izveštavaju o smrti dvogodišnje devojčice u Boru.
„Sem kršenja svih zakonskih odredbi susrećemo se sa monstruoznom neetičnošću, kršenjem Kodeksa novinara Srbije, ali i svakog ljudskog dostojanstva, kao i empatije i pijeteta prema žrtvi i njenoj porodici. Objavljeni sadržaji, sem deteta žrtve i njene porodice, duboko su uznemirujući i štetni za svako dete koje sa njima dolazi u kontakt sa nesagledivim posledicama. Mediji se u obavezi da se vode javnim interesom, a ne da ga ugrožavaju“, piše u saopštenju „Prijatelja dece Srbije“.
Ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović uputio je, takođe, juče poziv svim medijskim kućama i novinarima, da prilikom izveštavanja o tragičnom ubistvu dvogodišnje devojčice postupe sa najvećom odgovornošću, poštovanjem i pažnjom.
Da je dosadašnje izveštavanje ostavilo traga na svu decu i njihove roditelje, kako je Danas već pisao, potvrdile su naše sagovornice, psihološkinje i dečji psihijatri, koji su savetovali kako da roditelji zaštite svoju decu od senazcionalističkog izveštavanja i šta da odgovaraju na dečja pitanja o slučaju devojčice iz Bora.
Ranije je Rodoljub Šabić, advokat, komentarisao za Danas izveštavanje medija rečima:
„Za ocenu medijskog izveštavanja o nestanku devojčice Danke Ilić će trebati još vremena, nada se da će takva ocena uslediti kada devojčica bude pronađena živa i zdrava. Mediji će najbolje uraditi ako vode računa o dve stvari koje podrazumeva Kodeks novinara Srbije. Prvo da ne ugroze istragu, odnosno očekivane efekte mera koje se preduzimaju, i drugo da ne vređaju ili zloupotrebljavaju osećaje roditelja odnosno porodice nestale i njihovu privatnost devojčice“.
Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković tada je rekla, između ostalog, da je u određenoj meri razumljivo da mediji ovako postupaju jer postoji veliko interesovanje javnosti za nestanak devojčice, pa nastoje da fokus publike drže na ovoj priči.
„Ti klikovi su razlog zašto se ovako radi“
Mediji ovako postupaju, kako je ona istakla, zbog toga što praktično žive od broja klikova.
„Ti klikovi su razlog zašto se ovako radi, tada sve prestaje da bude bitno, onda novinari pišu šta god im padne na pamet, ili šta god kaže neki od tih nerelevantnih sagovornika“, istakla je Novaković i ocenila da je prvog i drugog dana do podneva od nestanka male Danke, sve bilo kako treba:
„Onda je sve krenulo naopako i onako kako inače mediji neodgovorno izveštavaju o ovakvim stvarima – počeli su da se bave komšijama i privatnim životima porodice“, navela je ona i dodala da je „dete nestalo i pokrenut je sistem Pronađi me, mediji su imali obavezu da to objave“.
„Posle toga treba objavljivati samo zvanične informacije koje su važne za javnost i koje bi pomogle da se dete pronađe, a gde je majka išla u školu potpuno je besmisleno“, zaključila je Novaković.
Na kraju – MUP
Podsetimo, još 28. marta Ministarstvo unutrašnjih poslova apelovalo je na medije da ne objavljuju neproverene i netačne informacije jer na taj način ugrožavaju istragu, čiji je cilj da se devojčica što pre pronađe.
„Bezbednost i pronalazak devojčice je apsolutni prioritet koji je iznad svih drugih interesa“, ističe se u saopštenju.
Dok je juče u svom saopštenju MUP podsetio da plasiranje netačnih informacija na društvenim mrežama kojima se uznemirava javnost i širi panika predstavlja krivično delo i da će svi koji to rade biti procesuirani.
Autorka: Radmila Briza
„U javnom interesu nije da znamo sve detalje ubistva devojčice“: Gošće N1 o Kodeksu novinara
(Izvor: N1) Radna grupa sastavljena od predstavnika Saveta za štampu, UNS, NUNS, Asocijacije medija i Lokal presa predstavila je predlog novog Kodeksa novinara Srbije. Gordana Novaković iz Saveta za štampu kaže da je Kodeks morao da se menja posle 18 godina, a da je jedna od odredbi da država mora da prestane da finansira medije koji konstantno krše taj kodeks. Nevena Martinović iz Share fondacije dodaje i da su morale da se uvedu nove norme u Kodeks, jer se celo medijsko okruženje promenilo.
Koje stvari je neophodno promeniti u izveštavanju u odnosu na norme iz prethodnog dokumenta, usvojenog pre 18 godina? Kako će to uticati na gledaoce, čitaoce i slušaoce? Šta očekuju od javne rasprave koja će trajati do 7. maja?
„Na prvi pogled deluje da su promene velike, ali zapravo nisu toliko. Naš Kodeks nije bio loš, bio je to dobar dokument, ali su neke stvari za 18 godina se promenile, zbog razvoja interneta bilo je neophodno da se još nešto ugradi u dokument“, kazala je Novaković u Novom danu.
Ona kaže i da je u svom radu komisija za žalbe Saveta za štampu uvidela više stvari koje nisu bile pokrivene Kodeksom.
„Suočili smo se s nekim stvarima koje nisu bile obihvaćene kodeksom. Recimo, nismo imali odredbu u Kodeksu da je zabranjeno voditi kampanju protiv ljudi, a to je nešto što smo imali jako često. Ta odredba je sada uneta u Kodeks“, naglasila je.
Novaković je kazala da su se neke stvari u Kodeksu ponavljale na više mesta, pa je i to uređeno.
„A i razvojili smo, recimo, pravo na privatnost i dostojanstvo ličnosti. Često smo imali žalbe koje su se ticale povrede dostojanstva. I na prvi pogled deluje da je ceo dokument jako promenjen, ali to je isti dokument u suštini“, izjavila je.
Na pitanje koliko je Kodeks morao da se menja, s obzirom da je važeći „star“ 18 godina, Martinović kaže da su nove norme morale da se naprave, jer se celokupno medijsko okruženje promenilo u potpunosti.
„Mi smo se trudili da ne prereguilišemo stvari. Uneli smo određene stvari koje se recimo tiču veštake inteligencije, prava privatnosti i neke stvari koje se odnose na društvene mreže“, izjavila je.
Kako je navela, u poglavlju privatnost uneta je odredba da, recimo, sve informacije koje se prenose sa društvenih mreža se smatraju kao izvor i moraju se proveravati.
„Takođe, treba tražiti saglasnost od ljudi čije se informacije preuzimaju. U određenim situacijama ne mora, ukoliko je osoba direktno namenila tu informaciju javnosti“, napominje.
Novaković, govoreći o javnom interesu, kaže da je to „večita novinarska dilema“.
„Mi mi smo jasno i precizno napisali da je urednik odgovaran za svaki sadržaj koji objavljuje na svom mediju. Što podrazumeva i svako preuzimanje iz svakog drugog izvora. Šta je javni intres je večna novinarska dilema, ali to svaki urednik mora sam da premerava“, naglasila je.
Iako se, dodaje, čini da je to teško odrediti, nije.
„Recimo, ne postoji javni interes da u ovom slučaju devojčice Danke Ilić mi moramo da znamo svaki detalj zločina“, kazala je.
Takođe, navodi da je normalno da se izveštava o visokoprofilisanim javnim ličnostima.
„Recimo, sahranu kraljice Elizabete su svi prenosili, visoki državni predstavnici su ljudi od nesumnjivo javnog značaja. Mi smo pokušali da sprečimo ono što imamo svaki dan u medijima, a to je da se neki obični ljudi maltretiraju i da im se dolazi na sahranu porodice i bliskih ljudi“, pojasnila je Novaković.
Međutim, kaže da nema iluzije da će se nešto promeniti u medijima.
„Nemam iluziju da ćemo mi novim kodeksom sprečiti neke medije da ga krše, kao što nismo mogli ni do sad, ali bilo je zahteva, suočavali smo se s tezom – visoko su postavljeni standardi, ajde da ih spustimo. Pa ne možemo mi da postavljamo standarde prema onima koji su loši“, izjavila je.
Na pitanje koje mogu biti sankcije za one medije koji krše Kodeks novinara, Novaković kaže:
„Mi očekujemo kao sankciju, radili smo na tome nekoliko godina, a to je da država prestane da finansira medije koji konstantno krše Kodeks. A ti mediji su na svim konkursima dobijali novac od države. Nadamo se da će sada to da se promeni“, zaključila je.
Autor: M.Ž.
Apel medijima da prestanu iznositi monstruozne detalje o smrti djevojčice
(Izvor: AlJazeera) Vijeće za štampu pozvalo je sve novinare i urednike da prestanu sa skandaloznim, senzacionalističkim i uznemirujućim izvještavanjem o smrti dvogodišnje djevojčice iz Bora.
Vijeće za štampu, nezavisno tijelo koje okuplja vlasnike štampanih, online medija i novinskih agencija u Srbiji, pozvalo je sve novinare i urednike da prestanu sa skandaloznim, senzacionalističkim i uznemirujućim izvještavanjem o smrti dvogodišnje djevojčice iz Bora. Oglasio se i ministar informisanja koji je medijima uputio apel da izvještavaju sa odgovornošću i poštovanjem. Međutim, tabloidi se na apele ne obaziru.