Menu
LATINICA | ЋИРИЛИЦА | ENGLISH

sofija

About sofija

Posts by :

Snimak sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 29.08.2024.

🎥Snimak sa javne sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu, održane 29.08.2024, možete pogledati na našem Jutjub kanalu putem sledećeg linka:

Zapisnik sa sto pedesete sednice održane 29.08.2024.

SAVET ZA ŠTAMPU

Komisija za žalbe

Br.151
29.8.2024.
Beograd

ZAPISNIK

Sa 150. sednice Komisije za žalbe, održane 29.8.2024. godine u 18 sati u prostorijama Saveta za štampu.

Prisutni članovi Komisije: Nadežda Budimović, Jelena Petković, Filip Švarm, Ana Martinoli, Rodoljub Šabić, Jelka Jovanović, Olivera Milošević, Sanja Pavlović, Zlatko Čobović i Tamara Skrozza

Odsutni članovi Komisije: Milena Vasić

Ostali prisutni: Sofija Todorović i Miona Jeremić iz Inicijative mladih za ljudska prava i Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu

 

Dnevni red:

1.Razmatranje žalbe Inicijative mladih za ljudska prava na tekst objavljen na portalu “Novosti.rs”

  1. Razmatranje žalbe Inicijative mladih za ljudska prava na tekst objavljen na portalu “Politika.rs”
  2. Razmatranje žalbe Inicijative mladih za ljudska prava na drugi tekst objavljen na portalu “Politika.rs”
  3. Razmatranje žalbe Inicijative mladih za ljudska prava na tekst objavljen na portalu “Alo.rs”
  4. Razmatranje žalbe Inicijative mladih za ljudska prava na drugi tekst objavljen na portalu “Alo.rs”
  5. Razmatranje žalbe Jehovinih svedoka – Hrišćanske verske zajednice na tekst objavljen u dnevnom listu “Kurir” i na portalu “Kurir.rs”

1.-5. Komisija je o žalbama Incijative mladih za ljudska prava vodila objedinjenu raspravu. Iz rasprave i odlučivanja o žalbama na tekstove objavljene na portalima “Politika.rs” i “Novosti.rs” bila je izuzeta Olivera Milošević, zaposlena u “Politici”. Svih pet žalbi odnosi se na to da se spornim tekstovima, po mišljenju žalilaca, šire lažni zaključci, krši Kodeks i ugrožavaju prava društvene grupe. Tekstovi se odnose na održavanje festivala „Mirdita, dobar dan“, čiji je organizator podnosilac žalbe, a koji je smatrao da su tekstovima prekšene brojne tačke iz poglavlja Istinitost izveštavanja, Odgovornost novinara i Odnos prema izvorima informacija. U toku rasprave Jelka Jovanović je ukazala i na to da je reč o orkestriranoj kampanji u više medija, vođenoj od strane vlasti sa idejom da se festival zabrani, odnosno da je reč o zloupotrebi medija, dodajući da, nažalost, ne postoji odredba u Kodeksu pod koju bi to moglo da se podvede. Sanja Pavlović je rekla da veruje da je prekršena odredba Kodeksa koja se odnosi na izazivanje straha, bar nekim od ovih tekstova. Kada „Alo“, recimo, kaže da su organizatori festivala hteli da padne krv. Tamara Skrozza se saglasila sa njom, dodajući da za sve tekstove važi da je prekršena i tačka Kodeksa koja zabranjuje iznošenje neosnovanih optužbi, jer su one izrečene na račun Incijative mladih za ljudska prava, na jedan ili drugi način. Istakla je i da je veoma problematičan i zlokoban ton, odnosno način na koji su tekstovi napisani i da je to crvena linija koju ne treba preći, budući da ovo liči na „retro partijska saopštenja“ i da bi i to trebalo navesti u obrazloženju. Naglasila je da svi tekstovi prevazilaze Kodeks i da u njemu prosto nema dovoljno odredaba koje bi mogle da pokruju sve problematične stvari u vezi sa ovim tekstovima. Komisija je, potom, u pet odvojenih glasanja, jednoglasno odlučila da su svim tekstovima prekršene tačke 1, 2 i 5 poglavlja I, tačke 1 i 7 poglavlja IV i tačka 8 poglavlja VI.

2. Jehovini svedoci – Hrišćanska verska zajednica podnela je žalbu, navodeći da su spornim tekstom, objavljenim i u štampanom i u onlajn izdanju, prekršene tačke Kodeksa iz poglavlja Istinitost izveštavanja, Odgovornost novinara i Novinarska pažnja. Tamara Skrozza se najpre, u toku diskusije, osvrnula na pritiske kojima je, kako tvrdi, bila izložena novinarka, navodeći da to, naravno osuđuje, ali da se time otvara i načelno pitanje da li u tim okolnostima uopšte treba raditi priču, koja se radi pod pritiscima. Rekla je i da, bez obira na okolnosti pod kojima se sve ovo dešava i to što Jehovine svedoke prate kontroverze, kada tekst pročita neko ko nije mnogo upućen u celu stvar, oni će mu delovati kao sekta u najnegativnijem smislu, zbog čega to jeste diskriminacija članova jedne verske zajednice. Sa njom se saglasio i Zlatko Čobović, dodajući da mu se čini da je tekst pisan sa unapred zadatim ciljem da istakne negativne stvari o ovoj verskoj zajednici. Naglasio je i da se u tekstu ponavlja netačan podatak da su zabranjene transfuzije krvi, jer oni ne primaju tuđu krv, ali mogu da prime autotransfuziju ukoliko je to moguće, što inače medicina i preporučuje. Dodao je i da je „Kurir“ hteo da bude dobronameran, mogao je da napiše tekst o tome. Rodoljub Šabić je, međutim, rekao da on zlu nameru u tekstu ne vidi, da mu se može zameriti samo naslov, koji bi morao bolje da korespodnira sa tekstom, što upućuje i na to da nije napisan sa dovoljno pažnje. Skrozza je rekla da ne tvrdi da je bilo zle namere, diskiminacija može da bude i rezultat nedovoljne pažnje. Nadežda Budimović je ocenila da u tekstu ima diskriminacije, počevši od toga da tekst počinje veoma neukusnim vicem, da je reč o registrovanj verskoj zajednici i da nije bilo potrebe naglašavati da je neki smatraju sektom, kao i da čitav ton teksta ne podržava ideju da je reč o dobronamenom praćenju kongresa, već o, malo zamaskiranom, podgrevanju stereotipa. Filip Švarm se saglasio da tekst nije ni trebalo pisati, ako je novinarka bila pod pritiskom i istakao da ovo nije izveštaj sa događaja, već tekst koji je mogao biti napisan i da novinari nisu ni bili tamo, mogli su sa Interneta da skinu ovo što je objavljeno, te da je ceo tekst u nagoveštajima – nismo mi rekli, ali neki tvrde. Sanja Pavlović je rekla da je ovo dosta neobična situacija, jer su Jehovini svedoci pozvali redakciju „Kurira“ i očekivali gotovo PR tekst, a nisu dobili ni izveštaj sa događaja i saglasila se sa tim da je tekst diskriminatoran. Olivera Milošević je, međutim, istakla da se ne slaže ni sa tim da novinar mora da napiše izveštaj ako ode na događaj ( može da upotrebi infomacije za druge forme izveštavanja), ni sa tim da je ovo moglo da se napiše sa Interneta, jer je novinarka obavila razgovore sa više ljudi, u čiju autentičnost ne sumnja. Dodala je da je tekst „na granici“ da, s jedne strane ne vidi nikakvu zlu nameru, dok, s druge strane, misli da bi se Jehovinim svedocima dopao samo PR tekst. Ovom žalbom kao da se implicira da ako je neko pozvan na kongres mora sa njega da izveštava onako kako se njima sviđa. Ipak, narativ u tekstu deluje kao da je ili naručen ili da je sama novinarka imala neka predubeđenja sa kojima nije uspela profesionalno da se izbori, te misli da je Kodeks prekršen kad je reč o naslovu i dužnoj pažnji. Komisija je, nakon diskusije, jednoglasno odlučila da su prekršene tačka 1 poglavlja II i tačka 1 poglavlja V. Odluka da je prekršena tačka 1 poglavlja IV doneta je sa sedam glasova za i tri protiv.

Sednica je završena u 19 sati.  

Zapisnik vodila                                                                                               Predsedavajuća

Gordana Novaković                                                                                        Jelena Petković

Pogrešno tumačenje saopštenja policije i presuđivanje u medijima

(Izvor: NUNS) Portal Alo.rs je ranije ove godine pisao da udruženje građana „Da se zna“ prodaje drogu. Glavni dokaz je izjava neimenovanog izvora i saopštenje policije koje je pogrešno protumačeno. Udruženje se povodom toga žalilo Savetu za štampu koje je odlučilo da je Alo prekršio Kodeks novinara Srbije.

 

Udruženje građana „Da se zna“ održalo je početkom marta ove godine protest zbog, kako su naveli, brutalnog ponašanja policije prema dvoje pripadnika LGBT+ zajednice. Tvrdili su da su policajci ranije, bez pokazivanja naloga za pretres, upali u stan mladića i njegove cimerke, brutalno se iživljavali nad njima i seksualno ih ponižavali.

 

Nekoliko dana nakon protesta, na portalu Alo.rs objavljen je tekst pod naslovom „OTKRIVAMO! LGBT UDRUŽENJE „DA SE ZNA“ PRODAJE DROGU U SVOJIM KANCELARIJAMA Borba za prava gej osoba im je paravan za dilovanje!” u kom su Udruženje optužili da se bavi prodajom narkotika.

 

„Naši izvori bliski ovom slučaju navode da se i momak i devojka čiji je stan pretresen, kao i da se sama organizacija „Da se zna“ čiji su oni članovi, bave prodajom narkotika“, piše, između ostalog, u tekstu Alo-a.

 

Udruženje „Da se zna“ oštro je demntovalo ove optužbe i ocenilo ih kao pokušaj zastrašivanja njihovih aktivista i aktivistkinja.

 

„U spornom tekstu navedeno je da su prebroditelji članovi našeg Udruženja, što nije tačno. Prebroditelji su nam se obratili kao udruženju koje pruža pravnu i psihološku podršku“, naveli su iz Udruženja za portal Nova.rs.

 

Postupak pred Savetom za štampu

 

Udruženje je podnelo žalbu Savetu za štampu zbog istog teksta u kojoj je navedeno da Alo „tendenciozno optužuje udruženje ’Da se zna’ da se bavi prodajom droge, ne pružajući nijedan jedini dokaz za te tvrdnje“, želeći da uruše ugled i kredibilitet te organizacije.

 

U žalbi piše i da je uz tekst objavljena fotografija zaplenjene droge UP Crne Gore, čime se čitaoci dovode u zabludu da je reč o drogi kojom trguje „Da se zna“.

 

U odgovoru na žalbu, Viktor Petrović, odgvorni urednik Alo-a tvrdio je da nema ničeg spornog u tekstu.

 

„U tekstu smo izneli saznanja naše redakcije koja nam je predočio izvor blizak udruženju ’Da se zna’, čije reči se i citiraju u tekstu, da se to dvoje ljudi, koji se žale na policijsku brutalnost, bavi švercom narkotika i da su u tom stanu držali drogu koja je i pronađena tokom pretresa“, navodi se u odgovoru, između ostalog.

 

U odgovoru na žalbu citirano je i saopštenje MUP-a, međutim, nigde ne piše da se udruženje „Da se zna“ bavi prodajom droge.

 

„Policija je tokom pretresa stana i drugih prostorija pronašla oko 70 grama biljne materije, za koju se sumnja da je marihuana, kao i manju količinu praškaste materije bele boje, za koju se sumnja da je opojna droga ’spid’. Takođe, ispred ulaza u stambenu zgradu zatečena je razbijena tegla s manjom količinom biljne materije za koju se sumnja da je marihuana, koju je, kako se sumnja, izbacila kroz prozor dvadesetpetogodišnja žena prilikom ulaska policijskih službenika u stan“, citat je iz saopštenja MUP-a, a dodaje se i da je Prvo osnovno javno tužilaštvo naložilo da se nakon veštačenja pronađenih materija protiv dvoje mladih podnesu krivične prijave za neovlašćeno držanje opojnih droga.

 

Iz Alo-a smatraju da je upravo to dokaz za tvrdnju o preprodaji droge.

 

Rasprava na sednici Komisije za žalbe

 

Članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Tamara Skrozza rekla je na sednici ovog tela, na kojoj se raspravljalo o žalbi udruženja „Da se zna“, da novinari Alo-a nisu mogli iz saopštenja MUP-a da izvedu zaključak da se radi o prodaji droge.

 

„Čak ni sama policija ne govori o tome. Ako su se oslonili na MUP, nisu smeli izneti ovako ozbiljne optužbe“, navela je Skrozza.

 

Drugi član Komisije, Filip Švarm osvrnuo na akciju koju je sprovela policija.

 

„To je zaista bila brutalna akcija. Ja ovo saopštenje vidim kao prikrivanje i zataškavanje. Ovde postoji namera da se ovi ljudi kriminalizuju. Oni nisu smeli napisati da je to bio punkt za prodaju droge“, rekao je Švarm.

 

I Rodoljub Šabić se složio sa njima.

 

„U saopštenju ne piše da je Udruženje trgovalo drogom… Taj tekst nema veze sa MUP-ovm saopštenjem“, rekao je on.

 

Članovi Komisije za žalbe jednoglasno su doneli odluku da je Alo prekršio Kodeks novinara Srbije u odredbama koje se odnose na istinitost izveštavanja, odnosno, da su u tekstu iznete neosnovane optužbe i da nije konsultovano više izvora pre iznošenja stava. Prekršena je i pretpostavka nevinosti, a fotografija koju je Alo koristio za ilustraciju u tekstu nije adekvatno naznačena.

 

Obrazloženje odluke Komsije za žalbe Saveta za štampu

 

U odluci Komisije koja je dostupna na sajtu Saveta za štampu navodi se i obrazloženje u kom piše da je tekst „zasnovan isključivo na tvrdnjama ’izvora bliskog Udurženju’, koji čak i ne tvrdi da je on svedok, nego govori o tome ’da se priča po gradu’ i ’da ceo grad to zna’, dodajući i da su neki donatori zbog toga prekinuli saradnju sa njima. Portal za ovo ne nudi nikakav drugi izvor, niti pokušava da to proveri“.

 

U odluci takođe piše da je redakcija Alo-a trebala čitaocima da ponudi neke dokaze s obzirom na to da je cela organizacija optužena za prodaju narkotika.

 

„Osim ovoga, fotografija koja je upotrebljena kao ilustracija za tekst, morala je biti označena kao arhivska da bi bilo jasno da nije nastala na događaju, te da nije reč o drogi koja je zaplenjena prilikom pretresa stana“, dodaje se u obrazloženju odluke Komisije za žalbe Saveta za štampu.

 

Napadi u medijima se nastavljaju, ali do sada nije bilo tužbi protiv medija

 

 

Iako su mediji najavljivali tužbu Udruženja protiv Alo-a, to se ipak nije dogodilo.

 

„Protiv „Alo“ nismo podneli tužbu, već žalbu Savetu za štampu protiv pomenutog teksta, a Savet je doneo odluku da je tim tekstom prekršen Kodeks novinara Srbije“, navode iz udurženja „Da se zna“ za NUNS.

 

„Budući da laži na račun našeg udruženja ne prestaju, moraćemo da preduzmemo i neke radikalnije mere. Problem je što novi tekstovi dolaze sa portala Vaseljenska.net, koji nigde nije registrovan, što onemogućava bilo kakve tužbe. Naš pravni tim trenutno razmatra kakve su nam mogućnosti“, dodaje se u odgovoru.

Autorka: Ivana Kragulj

Najava sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 29.08.2024.

Sednica Komisije za žalbe Saveta za štampu biće održana u četvrtak, 29. avgusta u 18 sati u prostorijama Saveta za štampu.

Komisija će razmatrati sledeće žalbe:

1.Inicijativa mladih za ljudska prava – Novosti.rs

2.Inicijativa mladih za ljudska prava – Politika.rs (Žalba I, Žalba II)

3.Inicijativa mladih za ljudska prava – Alo.rs (Žalba I, Žalba II)

4.Jehovini svedoci – Hrišćanska verska zajednica – Kurir/Kurir.rs

Sednica je otvorena za javnost.

Živojin Rakočević novi Predsednik UO Saveta za štampu

Predsednik Udruženja novinara Srbije Živojin Rakočević novi je predsednik Upravnog odbora Saveta za štampu. On je na tom mestu zamenio predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željka Bodrožića, kome je istekao mandat.

Upravni odbor je za zamenicu predsednika izabrao predsednicu UO Lokal presa Mariju Obrenović.

Njih dvoje će ove funkcije obavljati naredne dve godine.

Upravni odbor Saveta za štampu ima pet članova, od kojih su četiri predstavnici organizacija osnivača ovog samoregulatornog tela – Asocijacije medija, Udruženja novinara Srbije, Nezavisnog udruženja novinara Srbije i Lokal presa, dok je peti član takođe predstavnik Asocijacije medija.

Beograd, 26. 8. 2024.

Zaustaviti brutalnu kampanju protiv Tamare Skrozze

Savet za štampu najoštrije protestuje zbog brutalne kampanje klevetanja i targetiranja dugogodišnje članice naše Komisije za žalbe Tamare Skrozze. Kampanja opasnih napada kreirana je serijom laži koje su u ponedeljak i danas objavljene najpre u Informeru, koji je Tamaru direktno optužio da preti smrću predsedniku države, a potom i u drugim medijima.

Privatne televizije i tabolidi, po već poznatom scenariju, orkestriranog napada, zloupotrebili su deo njene izjave iz televizijske emisije “Da sam ja neko”, emitovane početkom juna, a u kojoj je govorila o događajima 5. i 6. oktobra 2000 godine. Tamara tada nije pomenula ni jedno ime, niti je pozvala na bilo kakvo nasilje. 

Njene reči su sa jasnom namerom istrgnute iz konteksta, kako bi je, zloupotrebljavajući strah javnosti, nakon što je čitav svet svedočio pokušaju ubistva predsedničkog kandidata Donalda Trampa, javno obeležili, pretvorili u metu i izložili novom talasu napada. 

Dosadašnje iskustvo jasno ukazuje da Savet za štampu ima razloga da veruje da bi Tamari Skrozzi ovakvim lažima mogao biti ugrožen i život, jer ovo nije prvi put da se našla na meti tabloida. 

Tamara Skrozza je od osnivanja Saveta za štampu članica Komisije za žalbu i njen doprinos radu i razvoju tog tela je nemerljiv. Kako u Komisiji za žalbe, tako i u širim novinarskim krugovima Tamara Skrozza slovi za novinarku izuzetne etičnosti i pravičnosti u radu i životu.

Upravni odbor i Komisija za žalbe Saveta za štampu

Beograd, 30. 7. 2024.

Broj žalbi Savetu ostao isti

Izvor: FoNet BEOGRAD – Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković izjavila je danas da ove godine nije povećan broj zahteva državnih i organa lokalne samouprave koji raspisuju medijske konkurse za informacijama o merama koje je to samoregulatorno telo izreklo medijima u prethodnoj godini, niti se bitno promenio broj žalbi upućenih Saveta za štampu.

“Nema bitne razlike u broju žalbi Savetu, u okviru je proseka. U ovoj godini, do danas, pristigla je 51 žalba, u 2023. godini 125, 2022. godini 85, a u 2021. godini 110 žalbi”, izjavila je Gordana Novaković za Udruženje novinara Srbije (UNS).

Gordana Novaković je dodala da od državnih organa, odnosno organa lokalne samouprave koji raspisuju konkurse za projektno sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja, poslednjih nekoliko godina Savet za štampu dobija između 70 i 90 zahteva godišnje. 

Autorka: Vesna Milosavljević

Zapisnik sa sto četrdeset devete sednice 25.07.2024.

SAVET ZA ŠTAMPU

Komisija za žalbe

Br.150
25.7.2024.
Beograd

ZAPISNIK

Sa 149. sednice Komisije za žalbe, održane 25.7.2024. godine u 18 sati u prostorijama Saveta za štampu.

Prisutni članovi Komisije: Nadežda Budimović, Jelena Petković, Filip Švarm, Ana Martinoli, Rodoljub Šabić, Jelka Jovanović, Milena Vasić, Olivera Milošević, Sanja Pavlović i Bojan Cvejić (umesto Zlatka Čobovića)

Odsutni članovi Komisije: Tamara Skrozza

Ostali prisutni: Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu

 

Dnevni red:

      1.Razmatranje žalbe Marka Vidojkovića na tekst objavljen na portalu “Politika.rs”

  1. Razmatranje žalbe Marka Vidojkovića na tekst objavljen na portalu “Novosti.rs”
  2. Razmatranje žalbe Nenada Kulačina na naslovnu stranu dnevnog lista “Srpski telegaf”
  3. Razmatranje žalbe Nenada Kulačina na naslovnu stranu dnevnog lista “Informer”
  4. Razmatranje žalbe Nenada Kulačina na naslovnu stranu dnevnog lista “Alo”

 

Na početku sednice članovi Komisije su obavešteni da je Asocijacija medija odlučila da na ovoj sednici odsutnog Zlatka Čobovića zameni Bojan Cvejić.

 

1.-2. Komisija je o dva žalbe Marka Vidojkovića vodila objedinjenu raspravu. Iz rasprave i odlučivanja bila je izuzeta Olivera Milošević, zaposlena u “Politici”. Vidojković je u žalbama naveo da su u spornin tekstovima netačno interpretirani, odnosno izvučeni iz konteksta, navodi iz njegove kolumne, te da je time prekršen Kodeks i ugrožena njegova bezbednost. Članovi Komisije su se u toku rasprave saglasili da su žalbe osnovane, s tim što je Milena Vasić ukazala da bi, bar novinari koji se žale, trebalo da navedu u žalbi koje su odredbe Kodeksa prekršene, odnosno da se malo više potrude prilikom obrazlaganja žalbe. Rodoljub Šabić se sa ovim nije saglasio, ističući da Savetu mogu da se obrate i nekompetentni ljudi, koji ne moraju da poznaju Kodeks, te da je u ovom slučaju žaliocu bilo potpuno očigledno da je Kodeks prekršen, i bez pozivanja na konkretne odredbe. Nadežda Budimović je rekla da je nedopustivo da se ljudima na ovakav način lepe etikete. Po njenom mišljenju, ključna je rečenica da „autošovinisti žale što i sami nisu bili učesnici nacističkih orgija“. Istakla je da je dozvoljeno polemisati sa autorom kolumne, koja, kako je rekla, i ima dosta nedostataka, ali se to ne sme raditi zlonamerno i posebno se ne sme zloupotrebljavati naslov, kao što je to urađeno u „Politici“. Članovi Komisije su, posle rasprave, jednoglasno odlučili da je portal „Politika.rs“ prekršio tačke 1 i 2 poglavlja I, tačku 1 poglavlja II, kao i tačku 3 poglavlja V. Komisija je, takođe jednoglasno, odlučila i da je portal „Novosti.rs“ prekršio tačke 1 i 2 poglavlja I i tačku 3 poglavlja V:

 

3.-5. Komisija je objedinjenu raspravu vodila i o tri žalbe Nenada Kulačina, koje su podnete zbog, kako je naveo, naslovnih strana na kojima je uz njegovu fotografiju objavjeno nešto što nikada nije rekao ili napisao. Ovi naslovi se, kao i u slučaju Marka Vidojkovića, odnose na njegovu kolumnu. U toku diskusije, Filip Švarm je naglasio da je najveći problem sa ovim naslovnim stranama što se uz ovakve naslove objavljuju i fotografije ljudi koji se na taj način targetiraju i dovode u opasnost i oni i mediji u kojima objavljuju svoje tekstove. Rekao je da nije uspeo da pronađe u Kodeksu obredbu pod koju bi to moglo da se podvede, ali da bi svakako u obrazloženju odluke trebalo navesti da je reč o neprihvatljivoj i opasnoj praksi. Rodoljub Šabić je, međutim, ocenio da je reč o veomа delikatnoj stvari. Po njegovom mišljenju, ovo jeste ozbiljna povreda ugleda i časti, ali je pitanje šta se podrazumeva pod tagretiranjem. Ukoliko je to nešto što ugrožava nečiju bezbednost, ovo u krivično-pravnom smislu to nije, iako je nepristojno, ružno, brutalno klevetanje i potencijalno je opasno. Milena Vasić se saglasila da to u krivično-pravnom smislu nije ugožavanje sigurnosti, ali da je u sociološkom smislu ovo kampanja koja vodi stanju ugrožene sigurnosti i dodala da je vođenje kampanja širenjem lažnih informacija i klevetanjem apsolutno nedozvoljeno. Filip Švarm je istakao da je veoma važno to što ovakve pretnje dolaze sa pozicija moći, da je to režimska poruka, a da već imamo iskustvo do čega mogu da dovedu medijski prilozi koji imaju za cilj da dehumanizuju ljude. Komisija zato mora da ukaže na tu opasnost. On je podsetio na slučaj Olivera Ivanovića, ali i kolega iz redakcije “Vremena” Dejana Anastasijevića, kome je postavljena bomba i Teofila Pančića, koji je pretučen i dodao da je i u ovom slučaju reč o zastrašivanju koje može imati posledice. Olivera Milošević je rekla da posao Komisije nije da utvrđuje da li postoji krivično-pravna odgovornost, nego da li je prekršen Kodreks, koji mora da važi za sve jednako, te da su članovi Komisije dužni da ukažu na svako targetiranje koje nekoga može dovesit u opasnost. Nadežda Budimović je takođe rekla da Komisija utvrđuje odgovornost novinara i šta oni ne smeju da rade, a ta odgovornost u ovom slučaju nesumnjivo postoji. Navela je da je ovakvo pisanje relativno nova pojava u našem novinarstvu, a reč je o progonu ljudi, kontinuiranoj kampanji koja vodi uništavanju njihove ličnosti. Jelena Petković je ukazala na to da ne možemo ni da predvidimo posledice poruka koje su poslate tekstovima i fotografijama na ovim naslovnim stranama. Komisija je potom u tri odvojena glasanja jednoglasno odlučila da su „Srpski telegraf“, „Alo“ i „Informer“ prekršili tačke 1, 2 i 5 poglavlja I, tačku 1 poglavlja V i tačku 1 poglavlja VII.

 

Sednica je završena u 18.55 sati.  

 

 

Zapisnik vodila                                                                                               Predsedavajuća

 

Gordana Novaković                                                                                        Jelena Petković

Snimak sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 25.07.2024.

🎥Snimak sa javne sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu, održane 25.07.2024, možete pogledati na našem Jutjub kanalu putem sledećeg linka:

 

«‹ 10 11 12 13›»