ODLUKE SA 147. SEDNICE KOMISIJE ZA ŽALBE SAVETA ZA ŠTAMPU ODRŽANE 30.05.2024.
1.Nebojša Dimitrijević – Srpski telegraf – Žalba rešena, prekršaj kodeksa
2.Jelena Stupljanin – Hello – Žalba rešena, prekršaj kodeksa
sofija
About sofija
Posts by :
Savet za štampu: Srpski telegraf i Helo magazin prekršili Kodeks
(Izvor: Beta/Novi magazin) Komisija za žalbe Saveta za štampu je jednoglasno odlučila da su “Sprski telegraf” i “Helo Magazin” prekršili Kodeks novinara Srbije.
“Srpski telegraf je, prema odluci Komisije, prekršio tačke poglavlja istinitost izveštavanja, odgovonost novinara, novinarska pažnja i poštovanje privatnosti”, saopštilo je udruženje novinara Srbije.
Žalbu je protiv lista podneo otac dečaka ranjenog 3. maja 2023. godine u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu koji je rekao da je tačno da mu je sin ranjen i da je bio najbolji drug ubijene devojčice Eme Kobiljski, ali da je celokupna izjava koju su iz Srpskog telegrafa preneli neistinita i izmišljenja.
Komisiji se žalila i glumica Jelena Stupljanin na tekst koji je objavljen na portalu “Helo magazina” zbog naslova u kojem se navodi da je rekla “Ne mogu da zatrudnim, teško se borim”.
“Naslov je skaradan jer se, navodno, odnosi na moj razgovor sa Branom Antović koji smo vodile u njenom podkastu i koji je objavljen na Instagramu. Ipak, sve je izvučeno van konteksta, posebno jer ja uopste nisam rekla ovo sto naslov sugeriše”, navela je.
Komisija je jednoglasno odlučila da su u ovom slučaju prekršena poglavlja nezavisnost od pritisaka i novinarska pažnja.
Snimak sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 30.05.2024.
🎥Snimak sa javne sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu, održane 30.05.2024, možete pogledati na našem Jutjub kanalu putem sledećeg linka:
Zapisnik sa sto četrdeset sedme sednice održane 30.05.2024.
SAVET ZA ŠTAMPU
Komisija za žalbe
Br.148
30.5.2024.
Beograd
ZAPISNIK
Sa 147. sednice Komisije za žalbe, održane 30.5.2024. godine u 18 sati u Pres centru UNS-a.
Prisutni članovi Komisije: Nadežda Budimović, Tamara Skrozza, Jelena Petković, Filip Švarm, Zlatko Čobović, Ana Martinoli, Rodoljub Šabić, Jelka Jovanović, Milena Vasić i Olivera Milošević
Odsutni članovi Komisije: Sanja Pavlović
Ostali prisutni: Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu
Dnevni red:
1.Razmatranje žalbe Nebojše Dimitrijevića na tekst objavljen u dnevnom listu “Srpski telegraf”
2.Razmatranje žalbe Jelene Stupljanin na tekst objavljen na portalu “Hello”
1.Nebojša Dimitrijević podneo je žalbu, verujući da je „Srpski telegraf“ objavljivanjem navodnog iskaza njegovog sina o masovnom ubistvu u OOŠ „Vladislav Ribnikar“, koji nikada nikome nije dao, prekršio više tačaka Kodeksa novinara Srbije iz poglavlja Istinitost izveštavanja, Odgovornost novinara, Novinarska pažnja i Poštovanje privatnosti. U toku diskusije, Jelka Jovanović je ukazala na to da su verovatno prekršene još neke tačke Kodeksa, sem navedenih i da je reč o strašnoj tragediji, posebno što su u pitanju deca, koja nikako ne bi smela da se zloupotrebljava na ovakav način. Milena Vasić je upitala “dokle više” i “kako ovo zaustaviti”. Rekla je da je protiv korišćenja represivnih sredstava protiv medija, ali u ovom slučaju je zaista pitanje da li bi ovakvim tekstovima trebalo da se pozabavi i Tužilaštvo, jer bi ovo moglo biti izazivanje panike i nereda. Navela je da izrazi poput “učionica smrti i slični opisi, čine tekst do te mere uznemirujućim da to zaista pokreće pitanje i krivične odgovornosti. Dodala je da se nada da će neko od roditelja i tužiti medije, jer se čini da, koliko god odluka da Komisija donese, to nije dovoljno. Zlatko Čobović je istakao da je Kodeks nesumnjivo prekršen i ukazao i na to da se autor teksta nije “setio” da pozove roditelje (koji se inače pominju na kraju teksta) da ih bilo šta pita, već prenosi sve iz druge ruke, od navodnog izvora. Zato misli da je prekršena i tačka 5 poglavlja I, jer je objavljeno izmišljeno svedočenje. Fili Švarm je istakao da je ceo tekst izmišljen, da je reč o mediju koji (što se vidi i iz slučaja sa napadom Milana Lađevića na Vuka Cvijića), “pravi od dana noć i obrnuto”, koji predstavalja dno i da Komisija mora jasno da istakne da se ovako nikako ne sme pisati, kao i da je tekst napisan iz najnižih pobuda. Rodoljub Šabić je naveo da se ne može kategorički tvrditi da je sve izmišljeno, ali da sve upućuje na to, jer nema nikakvih dokaza za bilo šta što je objavljeno. Rekao je da misli da ne postoji ništa u Kodeksu što ovim tekstom nije prekršeno i da se ni Savet sa ovakvim slučajevima ne sreće često. Dodao je da nije reč o tome da je neko slučajno objavio nešto netačno, nego o namernom i svesnom laganju. Tamara Skrozza je rekla da ne vidi potrebu da se dodaje tačka 5 poglavlja I, jer već postoji tačka 1 koja se odnosi na neistinitost izveštavanja, te da je uz to, ključan i prekršaj tačke 4 poglavlja VII, koja se odnosi na privatnost maloletnika. Nadežda Budimović je rekla da se Komisija svaki put iznenadi do koje mere neki mediji mogu povlađivati najnižim porivima. Po njenom mišljenju, ključna stvar je to što u ovom slučaju nije postojao nikakav javni interes da se ova priča sada objavi, čak i da je istinita, a još je gore što nije i što je identitet deteta potpuno otkiven. Tamara Skrozza je dodala da bi u obrazloženju odluke svakako trebalo pozvati kolege da posebno vode računa kada pišu o ovom slučaju, imajući u vidu javni interes, posledice te tragedije i atmosferu u društvu posle nje, kao i da bi trebalo pozvati nadležno ministarstvo i druge državne organe da obrate pažnji na ovo i da rade svoj posao. Komisija je, posle rasprave, jednoglasno odlučila da su prekršene tačke 1,2, 3 i 4 poglavlja I, tačke 4 i 5 poglavlja IV, tačka 1 poglavlja V i tačke 1, 2 I 4 poglavlja VII.
2. Jelena Stupljanin je u žalbi Savetu za štampu navela da je naslov teksta, koji se navodno odnosi na razgovor koji je vodila u jednom podkastu, a koji je objavljen na Instagramu, potpuno izvučen iz konteksta, jer uopšte nije rekla to što naslov sugeriše. Zlatko Čobović je ocenio da je žaliteljka u pravu, jer kad se presluša šta je zapravo rekla, vidi se da je naslov potupno suprotan suštini njene izjave. A da stvar bude još gora, u tekstu piše šta je zaista rekla, iako se u naslovu navodi nešto sasvim drugo. Filip Švarm se saglaso sa ovim, dodajući da naslov ne mora da bude doslovan citat iz intervju, ali mora da ima vezu sa tekstom i da odražava suštinu onoga što je rečeno. Tamara Skrozza je istakla da su rubrike Crna hronika i Estrada „crne rupe“ našeg novinarstva, u kojima nikakva pravila ne važe i „sve se može da se izokrene i zloupotrebi“. Podsetila je da je u praksi Komsije već bilo slučajeva da su sa privatnih profila javnih ličnosti na društvenim mrežama preuzimani delovi tesktova i potpuno dekonstruisani i dekontekstualizovani, prilagođavani su dnevnim potrebama medija, idejama urednika i slično, te da je i ovo takav slučaj. Dodala je da je reč o ozbiljnoj zloupotrebi, jer javne ličnosti daju poverenje novinarima i urednicima i nije korektno da se na ovakav način ono što govore izmesti iz konteksta i savim drugačije oboji. Naglasila je i da je zloupotreba poverenja sagovornika veliki novinarski greh. Jelena Petković je ukazala i na to da je reč o temi koja je veoma intimna i ima posebnu težinu, te da se ona ne bi usudila da ovakvu izjavu uopšte objavi bez navođenja svake reči i bez pozivanja sagovornice koja je tu izjavu dala u specifičnoj situaciji i atmosferi. Komisija je, nakon toga, jednoglasno odlučila da su prekršene tačka 1 poglavlja II i tačka 1 poglavlja V.
Sednica je završena u 18.35 sati.
Zapisnik vodila Predsedavajuća
Gordana Novaković Jelena Petković
Najava sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu 30.05.2024.
Sednica Komisije za žalbe Saveta za štampu biće održana u četvrtak, 30.maja u 18 sati u Pres centru UNS-a.
Komisija će razmatrati sledeće žalbe:
1.Nebojša Dimitrijević – Srpski telegraf
2.Jelena Stupljanin – Hello
Sednica je otvorena za javnost.
ODLUKE SA 146. SEDNICE KOMISIJE ZA ŽALBE SAVETA ZA ŠTAMPU ODRŽANE 25.04.2024.
1.Udruženje Da se zna – Alo.rs – žalba rešena, prekršaj kodeksa
2.Milena Vasić – Kurir/ Kurir.rs – žalba rešena, prekršaj kodeksa
3.Prijatelji dece Srbije – Informer/Informer.rs, Kurir/Kurir.rs, Alo/Alo.rs, Blic/Blic.rs, Republika.rs, Telegraf.rs, K1 info – žalba rešena, prekršaj kodeksa
Gordana Novaković: Priče o Savetu za štampu potežu se samo kad treba podeliti neki novac medijima
(Izvor: RTS) S Gordanom Novaković, generalnom sekretarkom Saveta za štampu, u novom izdanju podkasta o medijima „Bermudski trougao“ razgovaramo o radu Saveta za štampu i njegovom finansiranju, kritikama na pristrasnost u odlučivanju Komisije za žalbe, o normiranju upotrebe veštačke inteligencije u novinarstvu i kako će novinarsko izveštavanje menjati zahtevi iz domena rodne ravnopravnosti, te šta je pravo na zaborav, a šta zlonamerno narušavanje reputacije u medijima.
„Savet za štampu postoji zbog svih koji imaju potrebu da se žale, ali najviše za one koji nemaju druge mehanizme, dakle nemaju novca da plaćaju advokata, ne ide im se na sud i tako dalje“, kaže u razgovoru za podkast „Bermudski trougao“ Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu. „Političari uglavnom imaju mnogo drugih mehanizama da se suprotstave medijima kada misle da su ih oštetili. Povećan broj žalbi političara Komisiji za žalbe je možda dobar za vidljivost Saveta, što je uvek slučaj kada nam se obraćaju u javnosti visokoprofilisane osobe, ne nužno političari. Ako presuđujemo na isti način po žalbama nekog iz vlasti i nekog iz opozicije, onda to doprinosi i u ubeđenju da odlučujemo kako treba. A svakako je mnogo bolje da se političari žale nama nego da tuže medije sudu. Nesporno je bolje da se zadovolje time i da ne idu dalje od toga. Ali, naravno, svesni smo da to može da bude zloupotreba i da to može da bude pritisak na medije.“
S Gordanom Novaković razgovaramo o izmenama Kodeksa novinara Srbije, koje će uskoro postati pravila, šta će one promeniti u štampi, a šta u radu Saveta, da li su zbog obaveze poštovanja kodeksa lokalne samouprave odustale od projektnog sufinansiranja, kako profesionalna etika normira upotrebu veštačke inteligencije, kako će novinarsko izveštavanje menjati zahtevi iz domena rodne ravnopravnosti, te šta je pravo na zaborav, a šta zlonamerno narušavanje reputacije.
Gošća podkasta o medijima odgovara na pitanja i o radu Saveta za štampu i njegovom finansiranju, kritikama na pristrasnost u odlučivanju po žalbama, zašto je broj žalbi nesrazmerno mali u odnosu na broj prekršaja, da li je Savet spreman da u rad uključi i novoosnovana udruženja novinara i da li je po reputaciju Saveta štetnija odluka nekih nacionalnih medija poput Informera, Nove, Srpskog telegrafa i Tanjuga da ne priznaju njegovu nadležnost ili odluka drugih, poput Blica i Krika, da je priznaju, ali da ne poštuju odluke Komisije za žalbe.
„To što neko odbije da objavi odluku Komisije za žalbe nema veze sa reputacijom Saveta. To govori o njemu. Ako smo se dogovorili da radimo po nekakvim pravilima, i ti odlučiš da ona za tebe ne važe, to ne može da naruši reputaciju Saveta, nego samo medija koji je tako odlučio. S druge strane, ovi koji Savet ne priznaju, imaju na to pravo, imaju pravo da smatraju da ih Kodeks ne obavezuje. Ne možemo nikoga da nateramo da poštuje Kodeks, ali mislim da, kao struka, moramo da kažemo šta je to – da to nije u skladu s pravilima profesije. Ko hoće, neka čita te sadržaje, ali publika treba da zna šta čita.“
Autorka: Dragana Pejović
Otvaranje izložbe
(Izvor: Gimnazija Bečej) Ove nedelje smo domaćini putujuće izložbe Saveta za štampu pod nazivom „Medijska pismenost protiv lažnih vesti“ koju je otvorio predsednik NUNS-a Željko Bodrožić, nakon čega je održana tribina na temu medijske pismenosti, novinarske etike i slobode medija na kojoj su osim naših nastavnika učestvovali i renomirani novinari iz Beograda i lokala. Hvala Savetu za štampu – ovo je još jedan način na koji promovišemo kritičko mišljenje među gimnazijalcima!
Gimnazija Bečej: Izložba i tribina o medijskoj pismenosti mladih
(Izvor: Bečejski dani) Izložba „Medijska pismenost protiv lažnih vesti“ otvorena je u ponedeljak 13. maja u holu bečejske Gimnazije. Ovu putujuću izložbu realizovao je Savet za štampu u okviru projekta „Izgradnja poverenja u medije u jugoistočnoj Evropi i Turskoj“ koji je podržan od strane EU i UNESCO-a.
Izloženo je 10-tak panoa koji pokrivaju teme kao što su: koncept medijskih poruka, fenomeni internetskih pojava kao što su botovi, lažne vesti, klikbejt vesti, spinovanje priče, fenomen teorija zavere, fišinga, influensera, trolovanje, seksting, sajberbuling. Na panoima se nalaze i informacije šta je šta je vest, šta je novinarski kodeks, šta je istraživačko novinarstvo, istinitost informacije, sloboda izražavanja, koje vrste medija postoje i dr….
Ovako koncipirana ova izložba namenjena je pre svega mladima koji se najčešće danas informišu na internetu, na društvenim mrežama.
Izložbu je otvorio Željko Bodrožić, novinar i predsednik Saveta za štampu a nakon toga je u sali Gimnazije održana i tribina u kojoj su pored učenika ove škole učestvovali i Željko Bodrožić, novinar, Nada Budimirović, članica Komisije za žalbe Saveta za štampu, generalna sekretarka Saveta Gordana Novaković, profesor filozofije Ivan Kovač i direktor škole Miodrag Basarić kao i novinarka lokalnog lista „Bečejski dani“ Tatjana Drapšin.
Sa učenicima su gosti razgovarali o načinu na koji se oni svakodnevno informišu o važnim dešavanjima za njih ali i za društvo u kojem žive, kako oni danas vide tradicionalne medije, da li mogu da prepoznaju istinitu ili lažnu vest, kako selektuju informacije koje do njih pristižu putem društvenih mreža, koliko veruju informacijama na internetu i sl.
Jedna od tema bila je i odgovornost medija i novinara na koji način prenose informacije u medijima za javnost, šta je to Savet za štampu, kako je i zašto osnovano ovo regulatorno telo, kako funkcioniše i koliko je važna njegova uloga u uslovima koji danas vladaju kada je u pitanju informisanje građana u Srbiji.
„Mi smo kao Nezavisno udruženje novinara Srbije i Udruženje novinara Srbije još 2006. godine usvojili zajednički Kodeks novinara Srbije iz kojeg je proizašlo i osnivanje Savet za štampu kao nezavisnog regulatornog tela koje kontroliše primenu Kodeksa novinara Srbije. Kada smo osnivali Savet za štampu tada su još uvek bili dominantni tradicionalni mediji. Kako se društvo razvijalo, razvijala se i javnost. Kako se razvijala potreba čoveka da bude informisan tako su se rađali i prvi mediji, ljudi su osvajali prostore slobode ali su istovremeno uvek i prelazili tu granicu. Od nastanka štampe sama naša profesija se bori sa zloupotrebom slobode govora, propagandom, lažnim vestima. Današnje vreme nam donosi mnogo novih izazova, vi ste generacija koja se najmanje informiše iz tradicionalnih medija jer koristite društvene medije pre svega, platforme koje su nova vrsta medija koje su donele mnogo toga dobrog ali i kao sve novine i određene opasnosti.“ – rekao je na samom početku, prilikom otvaranja izložbe Željko Bodrožić.
Generalna sekretarka Saveta Gordana Novaković i članica Komisije Nada Budimirović su na tribini pojasnile učenicima šta je tačno novinarski kodeks, koji su to profesionalni i ljudski principi prema kojima novinari bi trebalo da rade svoj posao ali i šta je današnja realnost kada je štampa u Srbiji u pitanju, zbog čega je potrebna regulativa, šta su najčešće razlozi da se ne postupa u skladu sa profesionalnom etikom u tradicionalnim a šta u elektronskim medijima danas u Srbiji i na koji način je to preslikano na formiranje javnosti u Srbiji. U Srbiji danas ima oko 2000 medija koji su registrovani ali tu se nalaze i mediji koji su uglavnom komercijalni, koji plasiraju informacije koje skidaju od drugih, koji nemaju novinare koji pišu tekstove. One su govorile i o tome kako konkretno izgledaju „intervencije“ Saveta za štampu i komisije kada su u pitanju primeri kršenja članova kodeksa, kako se to sankcioniše i koji su mehanizmi kontrole, šta je to što Savet može da uradi, kako da reaguje.
Govoreći o Kodeksu novinara Gordana Novaković je rekla da je pomenuti Kodeks skup pravila, odnosno, osnovnih principa profesionalnog rada novinara koji sadrže pravila kao što su: da se ne sme lagati, da novinari obavezno moraju da provere informacije pre objavljivanja i to iz više izvora, da novinar ne sme da lažno da optužuje ljude, da prećutkuje informacije. Ovaj kodeks se bavi i ljudskim principima prema kojima novinar treba da postupa od kojih je možda najvažniji da novinar ne sme da povredi ljude o kojima piše, da ne sme da diskriminiše, da ne sme da širi govor mržnje, unosi strah među ljude, da poštuje porodice koje je zadesila nesreća ali i da poštuje zakonska ograničenja koja se odnose na objavu informacija o žrtvama i počiniocima.
Na tribini je takođe bilo reči o profesiji novinara, o tome koliko ja taj posao izazovan ali i istovremeno lep, zanimljiv, dinamičan. Posao koji nudi mnoge benefite u smislu komunikacije sa ljudima, putovanja, kreativnosti, dinamičnost ali i otpor od strane onih koji stvari vide drugačije, koji žele da putem medije manipulišu javnošću, plasiraju dezinformacije.
Mladi Gimnazijalci nisu pokazali previše interesovanja za to da odaberu novinarstvo kao svoju buduću profesiju. Utisak je da većina od njih nema uvida u to šta novinari zaista rade. Trenutno u Gimnaziji više ne funkcionišu školske novine ali radi podkast kao jedan od oblika novinarskog rada.
Novinari su važan činilac normalnog demokratskog otvorenog društva i trebalo bi da rade u javnom interesu, da im je na prvom mestu istina, a ona proizilaze iz etike, iz morala svakog od nas. U ovom poslu gde vi prenosite informacije i gde morate ne samo da ne budete subjektivni, mada svaka vest ima pečat autora, da donekle suzbijete i sopstvenu kreativnost, da bi na najbolji način preneli ono što ste videli, zapazili, zabeležili, istražili čitaocima. Mediji su jako oružje, sedma sila, posebno kada se nađu u rukama onih koji žele da ih zloupotrebe. Svetski ratovi su počinjali zbog propagande i lažnih vesti. Nestabilnosti u državama se dešavaju jer ljude neko laže i obmanjuje.“ – dodao je Bodrožić.
Najviše interesovanja i nešto življi razgovor sa učenicima bio je na temu internet medija, društvenih mreža, koji su osnovno sredstvo informisanja generacije kojoj pripadaju. Mladi su veoma svesni da mediji plasiraju informacije u odnosu na politički ili drugi, uglavnom ekonomski, pritisak i često su čak, sudeći prema njihovom stavu koji su izrazili, obazrivi i skloni da preispituju informacije iz tradicionalnih medija informišući se iz više izvora. Sudeći prema komentarima imaju više poverenja u „demokratičnost“ društvenih mreža gde postoji direktan upliv javnosti. Još manje su poverljivi prema medijima na nacionalnom nivou. Lokalne društvene grupe na fejsbuku su im osnovni izvor informisanja. Kako kažu retko koriste čak i pretraživače da istraže sami ili pronađu informacije na internetu, najčešće pasivno postupaju i prepuštaju da im informacije budu plasirane kroz algoritam društvenih mreža.
Gosti tribine takođe su dosta vremena posvetili i pitanju slobode medija u našem društvu, istorijski gledano pa sve do danas, na kojim osnovama i principima se zasniva naše novinarstvo, koliko je čitav princip slobode medija dodatno ugrožen razvojem novih tehnologija i novih savremenih medija.
„Mi se još uvek ovde učimo šta je sloboda, dokle vi možete da koristite tu slobodu a da ne ugrožavate druge i gde se ona završava i gde je kažnjiva. Sa tako slabim temeljima nas je zadesila tehnološka revolucija. Zemlje sa većom tradicijom slobodne štampe štite u poslednje vreme svoje tradicionalne medije, štampu, novine i časopise jer žele da mlade generacije ne izgube naviku da kupuju i čitaju štampu. “ – napomenuo je Bodrožić.
Na tribini su novinari govorili i tome koje su uloge oglašivača, šta je uređivačka politika medija, koliko odgovornost leži i na urednicima ali i na samim novinarima da iz tog celog velikog korpusa spoljnih uticaja ipak ostanu dosledni u plasiranju istine.
Jedno od važnih pitanja koje je postavljeno učenicima bilo je i da li oni misle da novinarstvo kao profesija ima budućnost uopšte, s obzirom da je danas pretpostavka takva da svaki pojedinac može da bude „medij“ za sebe na internetu (na društvenim mrežama, blog formatima). Tu se onda postavlja problem kako naterati te pojedinačne „medije“ da poštuju etičke kodekse ponašanja i pisanja na globalnoj mreži na koje novinari treba da odgovore. Ta demokratičnost društvenih medija ima i dobre primere u praksi gde su pojedinačne medijske kampanje uspele da pravovremeno informišu javnost ali i da podignu to na viši nivo u smislu društveno korisne inicijative. Mladi su govorili i na koji način na njih utiču influenseri, koliko su važni za formiranje njihovih stavova, životnih stilova, uticaja na tumačenje nekih događanja. Pasivnost i usvajanje utisaka i senzacija kroz naizgled nevino kliktanje na određene „lake“ sadržaje imaju veoma jak uticaj na informisanje mladih danas.
Zaključak ovog razgovora sa mladima bio je da je razvijanje kritičkog mišljenja kod mladih ipak na kraju je zadatak ali i prerogativ obrazovanja, čitavog obrazovnog sistema u kombinaciji sa onim vanškolskim, koje mora biti filter za to na koji način će mladi moći da steknu određene kompetencije da se u budućnosti nose sa izazovima koje donosi razvoj tehnologije i medija u budućnosti.
Autorka: Tanja Drapšin
Izložba „Medijska pismenost protiv lažnih vesti“ gostuje u bečejskoj Gimnaziji
Postavka namenjena srednjoškolcima koju je Savet za štampu priredio uz podršku UNESKA i EU svečano je u ponedeljak, 13. maja, otvorena u holu Gimnazije u Bečeju. Do kraja nedelje priliku da je pogledaju ima oko 350 učenika ove škole.
Izložbu je otvorenom proglasio Željko Bodrožić, predsednik UO Saveta za štampu. On je rekao da je Savet za štampu osnovan u vreme kada su još bili dominantni tradicionalni mediji, te da se od nastanka štampe sama profesija bori sa ljudima koji kroz plasiranje lažnih vesti i dezinformacija zloupotrebljavaju slobodu govora.
„Današnje vreme nosi mnogo novih izazova. Vi ste generacija koja se najmanje informiše preko tradicionalnih medija. Vi koristite društvene platforme koje su nova vrsta medija i koje su donele mnogo toga dobrog, ali i brojne opasnosti. Interes svakog društva jeste da uvede norme u ovu oblast i da kroz edukaciju upozna građane, a pre svega vas mlade koje opasnosti vrebaju sada kada je svet postao „globalno selo“ i kada se informacije veoma brzo razmenjuju, a sa njima i lažne vesti i dezinformacija koje mogu da izazovu veoma štetne posledice“ rekao je Bodrožić.
Gimnazijalcima se obratio i direktor Škole, mr Miodrag Basarić, kao i Ivan Kovač, profesor filozofije rekavši da je reč o izuzetno važnoj temi koja se obrađuje kroz više gimnazijskih predmeta.
“Naziv izložbe upućuje da je medijska pismenost neka vrsta protivotrova, leka i odbrane od lažnih vesti, ali potrebna je i formalna regulativa i institucije poput Saveta za štampu, a najbitnija je situacija u društvu jer mediji ne funkcionišu u vakuumu, nezavisno od društva nego su refleks tog društva – naveo je Kovač.
U nastavku ovog događaja, organizovan je i javni čas na kome su sa pedesetak učenika bečejske Gimnazije o novinarskoj profesiji, novinarskoj etici i medijskoj pismenosti osim Bodrožića razgovarale i Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu, Tanja Drapšin, novinarka lokalnog medija „Bečejski dani“ i Nada Budimović, članica Komisije za žalbe Saveta za štampu.
Gimnazija u Bečeju dobila je i 20 primeraka publikacije „Leksikon medijske pismenosti“ koji je Savet za štampu uradio u skladu sa nastavnim planom predmeta „Jezik, mediji i kultura“.