sofija
About sofija
Posts by :
Rezultati rada Komisije za žalbe i monitoringa poštovanja Kodeksa novinara u dnevnim novinama od 1. oktobra 2022. do 31. januara 2023. godine
Rezultati rada Komisije za žalbe i monitoringa poštovanja Kodeksa novinara u dnevnim novinama od 1. oktobra 2022. do 31. januara 2023. godine
Izveštaj o monitoringu poštovanja Kodeksa novinara Srbije u dnevnim novinama u periodu od 1. oktobra 2022. do 31. januara 2023. predstavljen je 28. februara 2023. godine na tribini pod nazivom „Koliko mediji poštuju Kodeks novinara Srbije“ koja je održana u Pres centru Udruženja novinara Srbije.
Analizom devet dnevnih novina Savet za štampu zabeležio je da je za četiri meseca Kodeks novinara Srbije prekršen 3301 puta, odnosno bar jednom u 2653 teksta. Najviše prekršaja zabeleženo je u vezi Poglavlja 4, koje se odnosi na odgovornost novinara. Komisija za žalbe Saveta za štampu, u istom periodu, razmatrala je 41 žalbu od kojih se veći broj odnosio na lokalne medije.
Analizirani su dnevni listovi Alo, Blic, Danas, Večernje novosti, Informer, Kurir, Politika, Nova i Srpski telegraf. Najveći broj prekršaja u posmatran periodu napravio je Srpski telegraf, slede Alo i Informer, dok su se, tradicionalno, kao najprofesionalniji pokazali listovi Danas i Politika.
Predsedavajuća u Komisiji za žalbe Saveta za štampu novinarka Tamara Skrozza, koja je radila monitoring, rekla je na tribini da je primetila da postoji trend blagog smanjenja kršenja Kodeksa, ali da su uvek isti akteri u vrhu, s tim da Kurir beleži drastičan pad kršenja Kodeksa.
“Uporedili smo rezultate medija u oktobru mesecu, koji je jedini koji pratimo u kontinuitetu od 2018. godine. Mediji koji ne krše mnogo Kodeks imaju prekršaj više ili manje, ali u odnosu na najveće prekršioce Kodeksa ali to je zanemarljivo. Bitni su nam ovi mediji koji su češće kršili Kodeks. Kod njih je to manje-više kontituitet uz jedan vrlo zapažen napredak i treba pohvaliti Kurir koji je u oktobru 2018. imao 137, a sad ima 72 prekršaja. Dakle, za polovinu je praktično sišao sa te liste najvećih prekršilaca kodeksa“, istakla je Skrozza.
Ona je dodala da je u poslednjem monitoringu zabeležen relativan pad prosećnog broja prekršaja ali da treba uzeti u obzir da je u prethodni moitoring bio uključen i list Objektiv koji je bio u vrhu liste prekršilaca Kodeksa, ali je u međuvremenu prestao da izlazi.
Kada su u pitanju poglavlja koja se najviše krše, kao i do sada, najviše se krši Poglavlje 4 i to pravo na pretpostavku nevinosti, što je, prema njenim rečima, postalo uobičajena stvar.
„Tu imamo 1291 prekršaj. Dakle, skoro polovina. U prvom poglavlju, koje se tiče istinitosti izveštavanja, imamo 812, a sledeće na listi je sedmo poglavlje (737), koje se odnosi na kršenje prava na privatnost i otkrivanje identiteta. Mi smo sa ovog mesta mnogo puta upozoravali na to što se dešava. Većina medija ne objavi ime osumnjičene osobe, ali objavi sve ostalo. Dakle, potpuno otkrije identitet“, navela je Tamara Skrozza.
Sve učestalije nepoštovanje kulture i etike javne reči
Monitoring je pokazao da u dnevnim novinama ima sve više nepoštovanja kulture i etike javne reči, pa tako mediji sve češće do detalja prenose događaje iz rijaliti programa koji obiluju neprimerenim sadržajem.
Kako bi dočarala težinu prekršaja, Skrozza je, uz izvinjenje prisutnima zbog korišćenja neprimerenog rečnika, citirala neke od naslova u novinama.
„Čini mi se da nikada toga nije bilo više. Retko sam u ovom monitoringu videla one famozne zvezdice, koje ništa nisu krile, ali su održavale privid neke prostojnosti. Ti prostakluci se šire i na druge delove medija, pa ih imamo i u delovima koji se ne tiču samo estrade ili hronike, nego ih imamo i u političkim sadržajima“, navela je ona.
Ono što je takođe primetno je da mediji, pored pornografskog, više ne prezaju ni od uznemirujućih sadržaja, pa tako iznose i detalje zločina, što nikako nije u javnom interesu.
Za razliku od prethodno navedenih radikalizacija, neobeleženo oglašavanje je manje primetno.
Mediji svesno krše kodeks kada im se to isplati
Druga novinarka koja je učestvovala u monitoringu Vera Didanović, rekla je da, iako je smanjenje broja prekršaja primetno, ne postoji razlog za optimizam jer se stiče utisak se olako krši Kodeks novinara Srbije uz potpunu svest urednika i novinara iz prostog razloga što se to njima u određenom trenutku isplati.
„Kad pregledam novine, imam utisak da je najviše prekršaja u tri rubrike. To su politka, hronika i estrada. Postoji nešto što je karaktetistično za sve tri rubrike. Recimo, u političkoj rubrici je sve vreme uobičajeno kršenje normi iz Poglavlja 1, koje se odnose na istinitost izveštavanja, gde imamo plasiranje neistina. Kao činjenice se predstavljaju razne pretpostavke i nagađanja. Imamo i prećutkivanje činjenica, iz Poglavlja 5“, rekla je Didanović.
Ona je primetila da se godinama unazad beleže slučajevi da više različitih listova plasira potpuno istu informaciju koja potiče iz navodnih nezavisnih izvora.
„Dešava se da su isti tekstovi, isti delovi tekstova ili iste formulacije što mi govori da postoji neki spoljni centar iz kojeg se distribiura taj sadržaj i tu se postavlja pitanje izvora informacija“, navela je Vera Didanović.
Prostor koji je ranije bio rezervisan za popularnu kulturu u smislu muzike i filma, sada je posvećen prenošenju događanja iz rijaliti programa. Ali čak i kada se mediji bave onim što je do sada bilo predmet tih estradnih stranica, imamo veliki broj kršenja prava na privatnost ljudi o kojima se piše.
„Moj utisak je da je ove godine kod jednog broja tih urednika vulgarnost kriterijum za izbor sadržaja koji će biti objavljen, bez obzira na to da li je reč o jezičkoj ili sadržajnoj vulgarnosti i čini mi se da sa tih stranica kulja prostakluk koji će nas na kraju sve preplaviti“, zaključila je Didanović.
Tamara Skrozza se osvrnula i na situaciju u jednom rijaliti programu gde odrasta malo dete, što predstavlja još jednu radikalizaciju.
„To izmiče čak i Kodeksu. Mi imamo tačku u Kodeksu koja kaže da je zabranjeno otkrivanje identiteta maloletnog lica, ali do sada nije bilo potrebe da se ističe da ne sme dete da se pojavljuje u rijaliti programima. Na to bi trebalo da reaguju centri za socijalni rad, ali i REM. Što se nas tiče, to je drastično kršenje Kodeksa novinara Srbije i to je nešto što je nedopustivo i mediji bi trebalo da se bave problemom tog deteta, a ne da objavljuju njegov identitet i da sočne priče iz njegovog života“, naglasila je Skrozza.
Političke stranke se žale na povredu Kodeksa
Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković govorila je o rezultatima rada Komisije za žalbe u istom periodu. Ona je navela da je Komisija u prethodna četiri meseca primila 41 žalbu, da su se većinom odnosile na lokalne medije, pre svega portale i da su se najčešće novinari žalili jedni na druge.
„Mi smo ranije imali dosta žalbi koje su se bavile profesionalnim odnosima i to se uglavnom odnosilo na kršenje autorskih prava. Sada imamo situacije da se kolege žale jedni na druge zbog nekih drugačijih prekršaja Kodeksa, gde se iznose neosnovane optužbe, klevete, uvrede, direktne ili preko komentara koji se objavljuju ispod tih tekstova“, navela je generalna sekretarka.
Novina kada su u pitanju žalbe Komisiji je to što su političke stranke počele da se žale na rad medija. Novaković pretpostavlja da je to novi trend koji će se pratiti ubuduće i očekuje više takvih žalbi u narednom periodu.
„Nismo ranije imali žalbe političkih partija. Sada smo imali u poslednje vreme četiri žalbe. Dve ćemo tek razmatrati. Imali smo i žalbe narodnog poslanika Radomira Lazovića. Dakle, imali smo ranije žalbe političara ali nam se nisu do sada žalile političke stranke. To jeste novo“, istakla je ona.
Komisiji je Autonimni ženski centar podneo više žalbi, povodom pisanja medija o slučaju navodnog silovanja devojke u Nišu. Neke žalbe su rešene medijacijom, tako što je objavljen odgovor, a neke je Komisija razmatrala.
Tamara Skrozza se na kraju osvrnula na novi trend žalbi političkih partija i na međusobne žalbe medija. Ona smatra da mnogi žele svoje političke neistomišljenike ili svoju konkurenciju da ocrne pred Savetom za štampu jer je najavljeno da će novim zakonom o javnom informisanju i medijima budžetsko finansranje medija biti uslovljeno ocenom Saveta za štampu.
„Hoću da naglasim da ovaj monitoring nije nešto što će se uzimati u obzir, kakav god zakon bude bio. Ovo je naša samostalna aktivnost koja nema veze sa prekršajima Kodeksa novinara koje utvrdi Komisija za žalbe, na osnovu žalbi koje rauzmatra. Mnogi su u prethodnom periodu napadali Savet tvrdeći da mi ovim monitoringom zapravo želimo da uništimo neke tabloide jer oni imaju najviše prekršaja po monitoringu. Ovi rezultati nemaju nikakve veze sa budžetskim sufinansiranjem. Zato vas molim da se zaustavi hajka protiv Saveta. Jedino što se uzima u obzir jesu odluke Komisije za žalbe“, apelovala je Tamara Skrozza na kraju tribine.
Zaključci:
- Postoji trend blagog smanjenja broja prekršaja Kodeksa, ali da su u vrhu tabele isti mediji kao i do sada, sa izuzetkom Kurira, koji beleži drastičan pad prekršaja
Kao i do sada, najviše se krši Poglavlje 4 i to pravo na pretpostavku nevinosti
- Nepoštovanja kulture i etike javne reči je sve češće i sve drastičnije
- U poslednjoj analizi primetno je da mediji, pored pornografskog, više ne prezaju ni od uznemiravajućih sadržaja, pa tako iznose i detalje zločina, što nikako nije u javnom interesu
- Smanjeno je neobeleženo oglašavanje u posmatranim medijima
- Mediji svesno krše Kodeks kada im se to isplati
- Najviše prekršaja zabeleženo je u rubrikama Politka, Hronika i Estrada,
- Nova radikalizacija je da mediji prate odrastanje deteta u rijaliti programu
- Novina je da je ove godine povećan broj prekršaja zabeleženih na spoljno-političkim stranama novina, prouzrokovan tendencioznim izveštavanjem o ratu u Ukrajini
Pravi ugao: Tamara Skroza (VIDEO)
(Izvor: RTV)
Gošća: Tamara Skroza, zamenica glavnog urednika Fonet
Autorka i voditeljka: Ljubica Gojgić
Savet za štampu: „Šampioni“ u kršenju Kodeksa Srpski telegraf, Alo i Informer
(Izvor: N1) Dnevni listovi u Srbiji prekršili su Kodeks novinara Srbije u 2.715 tekstova od 1. oktobra 2022. godine do 31. januara 2023. godine, rečeno je na predstavljanju monitoringa dnevnih novina u Srbiji koji je sproveo Savet za štampu.
Predsedavajuća Komisiji za žalbe Saveta za štampu Tamara Skrozza rekla je da „šampioni u kršenju Kodeksa“ ostaju isti, pa je na prvom mestu Srpski telegraf sa 642 teksta, Alo sa 600 i Informer sa 540 tekstova.
Na četvrtom mestu su Večernje novosti sa 328 tekstova u kojima je prekršen Kodeks, na petom Kurir sa 320, šestom Blic sa 183 tekstova, Nova sa 50, Politika sa 30 i Danas sa 22 teksta.
Ona je rekla da je list Kurir „ostvario veliki napredak“ i da je u oktobru 2018. imao 137 tekstova u kojima se krši Kodeks, a u oktobru 2022. godine 72 teksta.
Mediji su najviše kršili poglavlje četiri Kodeksa – 1.394 puta, a to poglavlje obuhvata pretpostavku nevinosti, neoznačeno oglašavanje, objavljivanje neprimerenog i pornografskog sadržaja, poglavlje 1. koje se odnosi na istinitost izražavanja 1.003 puta i 7. poglavlje koje se odnosi na kršenje prava na privatnost i otkrivanje identiteta dece 722 puta.
Skrozza je ukazala da štampa detaljno prenosi dešavanja u rijaliti programima i ukazala da se u tekstovima na stranama posvećenim estradi koristi neprimeren rečnik koji nije obeležen zvezdicom, a da se taj rečnik prenosi i na ostale novinske celine.
„Prostakluci se šire i na druge delove medija, oni više nisu samo u estradi, već u svim delovima – ‘Sa Nove vas Pinokio zove’, ‘Budale Vjosa i Kurti neće u Otvoreni Balkan’ – to su naslovi. Primetno je da mediji ne prezaju od uznemiravajućih sadržaja – to je po mom mišljenju zbog suđenja Veljku Belivuku. To se bez pardona prenosi, a da se ne razmišlja o javnom interesu“, rekla je Skrozza.
Novinarka Vera Didanović rekla je da je njen utisak da postoji neverovatna lakoća u kršenju Kodeksa novinara Srbije, uz svest da se pravila krše jer se to određenom mediju u određenom trenutku isplati.
„Najviše je prekršaja u tri rubrike – politika, hronika i estrada. U političkoj rubrici se krše norme na istinitost izveštavanja, plasiraju se neistine, kao činjenice se predstavljaju nagađanja i pretpostavke“, rekla je Didanović.
Ona je dodala da su u hronici vidljivi pokušaji da se manje krši pretpostavka nevinosti, dok na stranicama estrade sve manje ima izvođača i proizvođača pop kulture, a sve više prenošenja rijaliti programa.
„Na estradnim stranicama je veliki broj kršenja prava na privatnost. Ove godine je bio primer bio slučaj glumice Anđelke Prpić. To se pretvorilo u torturu ne samo Prpić, već njenog partnera i njenog nerođenog deteta“, rekla je Didanović.
Govoreći o rijaliti programima, Skrozza je ukazala da dolazi do „radikalizacije situacije“.
Ona je navela da u rijalitiju, u odvojenoj prostoriji, živi jedno dete koje je tu rođeno i raste, da su bili poznati ime i prezime deteta, a njegov lik je do skoro bio skrivan u javnosti, ali da se sada ono videlo u televizijskom programu, a štampani mediji objavili njegovu fotografiju uz blago blurovano lice.
„Ja sam fascinirana činjenicom da nadležne institucije ne reaguju“, rekla je Skrozza.
Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković rekla je kako je primetno da se novinari žale Komisiji saveta za štampu međusobno jedni na druge, kao i da su počele da im se obraćaju političke stranke i poslanici.
Skrozza je rekla da su „mnogi nagrnuli da konkurenciju ili političke neistomišljenike ocrne pred Savetom“, jer je rečeno da će se reč Saveta slušati više kada je reč o medijskom sufinansiranju.
Kodeks novinara prekršen 2.715 puta za četiri meseca, najmanje prekršaja u Danasu
(Izvor: Danas)
Dnevni listovi u Srbiji prekršili su Kodeks novinara Srbije u 2.715 tekstova od 1. oktobra 2022. godine do 31. januara 2023. godine, rečeno je danas na predstavljanju monitoringa dnevnih novina u Srbiji koji je sproveo Savet za štampu.
Predsedavajuća Komisiji za žalbe Saveta za štampu Tamara Skrozza rekla je da „šampioni u kršenju Kodeksa“ ostaju isti, pa je na prvom mestu Srpski telegraf sa 642 teksta, Alo sa 600 i Informer sa 540 tekstova.
Na četvrtom mestu su Večernje novosti sa 328 tekstova u kojima je prekršen Kodeks, na petom Kurir sa 320, šestom Blic sa 183 tekstova, Nova sa 50, Politika sa 30 i Danas sa 22 teksta.
Ona je rekla da je list Kurir „ostvario veliki napredak“ i da je u oktobru 2018. imao 137 tekstova u kojima se krši Kodeks, a u oktobru 2022. godine 72 teksta.
Medji su najviše kršili poglavlje četiri Kodeksa – 1.394 puta, a to poglavlje obuhvata pretpostavku nevinosti, neoznačeno oglašavanje, objavljivanje neprimerenog i pornografskog sadržaja, poglavlje 1. koje se odnosi na istinitost izražavanja 1.003 puta i 7. poglavlje koje se odnosi na kršenje prava na privatnost i otkrivanje identiteta dece 722 puta.
Skrozza je ukazala da štampa detaljno prenosi dešavanja u rijaliti programima i ukazala da se u tekstovima na stranama posvećenim estradi koristi neprimeren rečnik koji nije obeležen zvezdicom, a da se taj rečnik prenosi i na ostale novinske celine.
„Prostakluci se šire i na druge delove medija, oni više nisu samo u estradi, već u svim delovima – ‘Sa Nove vas Pinokio zove’, ‘Budale Vjosa i Kurti neće u Otvoreni Balkan’ – to su naslovi. Primetno je da mediji ne prezaju od uznemiravajućih sadržaja – to je po mom mišljenju zbog suđenja Veljku Belivuku. To se bez pardona prenosi, a da se ne razmišlja o javnom interesu“, rekla je Skrozza.
Novinarka Vera Didanović rekla je da je njen utisak da postoji neverovatna lakoća u kršenju Kodeksa novinara Srbije, uz svest da se pravila krše jer se to određenom mediju u određenom trenutku isplati.
„Najviše je prekršaja u tri rubrike – politika, hronika i estrada. U političkoj rubrici se krše norme na istinitost izveštavanja, plasiraju se neistine, kao činjenice se predstavljaju nagađanja i pretpostavke“, rekla je Didanović.
Ona je dodala da su u hronici vidljivi pokušaji da se manje krši pretpostavka nevinosti, dok na stranicama estrade sve manje ima izvođača i proizvođača pop kulture, a sve više prenošenja rijaliti programa.
„Na estradnim stranicama je veliki broj kršenja prava na privatnost. Ove godine je bio primer bio slučaj glumice Anđelke Prpić. To se pretvorilo u torturu ne samo Prpić, već njenog partnera i njenog nerođenog deteta“, rekla je Didanović.
Govoreći o rijaliti programima, Skrozza je ukazala da dolazi do „radikalizacije situacije“.
Ona je navela da u rijalitiju, u odvojenoj prostoriji, živi jedno dete koje je tu rođeno i raste, da su bili poznati ime i prezime deteta, a njegov lik je do skoro bio skrivan u javnosti, ali da se sada ono videlo u televizijskom programu, a štampani mediji objavili njegovu fotografiju uz blago blurovano lice.
„Ja sam fascinirana činjenicom da nadležne institucije ne reaguju“, rekla je Skrozza.
Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković rekla je kako je primetno da se novinari žale Komisiji saveta za štampu međusobno jedni na druge, kao i da su počele da im se obraćaju političke stranke i poslanici.
Skrozza je rekla da su „mnogi nagrnuli da konkurenciju ili političke neistomišljenike ocrne pred Savetom“, jer je rečeno da će se reč Saveta slušati više kada je reč o medijskom sufinansiranju.
Snimak sa Tribine “Koliko mediji poštuju Kodeks novinara Srbije”
Snimak sa današnje Tribine “Koliko mediji poštuju Kodeks novinara Srbije” održane u Press centru možete pogledati na našem Youtube kanalu putem sledećeg linka :
Zapisnik sa sto trideset druge sednice održane 23.02.2023
SAVET ZA ŠTAMPU
Komisija za žalbe
Br.133
23.2.2023.
Beograd
ZAPISNIK
Sa 132. sednice Komisije za žalbe, održane 23.2.2023. godine u 18 sati u prostorijama Saveta za štampu
Prisutni članovi Komisije: Jelka Jovanović, Olivera Milošević, Nadežda Budimović, Vlado Mareš, Dragan Đorđević, Vida Petrović Škero, Tamara Skrozza, Zlatko Čobović, Snežana Andrejević i Bojan Cvejić
Odsutni članovi Komisije: Jelena Petković
Ostali prisutni: Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu
Dnevni red:
1.Razmatranje žalbe Opštinskog odbora Srpske napredne stranke Vlasotince zbog fotografije objavljene na portalu „Jugpress“
1.Predstavnici OO SNS Vlasotince žalili su se na to što je, kao ilustracija uz stranačko saopštenje, objavljena fotografija stranačkih prostorija, na kojima su nacrtani pacovi i napisano „SMRT“. Fotografija (snimljena pre nekoliko godina) uklonjenja je nakon podnošenja žalbe, ali podnosioci žalbe time nisu bili zadovoljni i insistirali su da se o žalbi izjasni Komisija. U toku rasprave Vida Petrović Škero je rekla da misli da nije prekršeno poglavlje IV Kodeksa novinara na koje je podnosilac žalbe ukazao, jer je sigurna da ovo nije posledica predubeđenja, ali da je istovremeno sigurna i da Kodeks jeste prekršen u pogledu profesionalne pažnje, pošto je reč o zaista gruboj nepažnji. To što je do greške došlo zbog toga što je radila pripravnica, ne može biti opravdanje za redakciju, jer je, utoliko pre što je reč o osobi koja nema iskustva i tek uči da radi, neko morao da je nadzire. Zlatko Čobović ocenio je da je cilj Saveta za štampu da medijima ukaže na to gde su pogrešili, ako su pogrešili, da bi te greške mogli da isprave. Ako medij shvati da je pogrešio, prizna i nauči lekciju, onda je taj cilj postignut i bez opomene Komisije. U ovom slučaju, portal je priznao da je prekršio Kodeks, da nije označio da je fotografija arhivska (da jeste bila označana, po njemu ne bi bilo prekršaja Kodeksa) i time se posredno izvinio, a to što stranka istrajava na žalbi i posle toga ukazuje da motiv za podnošenje žalbe možda nije povreda Kodeksa, već je političke prirode, odnosno predstavlja obračunavanje sa medijem koji, po oceni vladajuće partije, nije dovoljno poslušan i treba ga disciplinovati na svaki način, te da će zbog toga biti uzdržan prilikom glasanja. Snežana Andrejević se nije saglasila sa njim, rekla je da onaj ko je podneo žalbu ima pravo da ostane pri svom zahtevu, a da se to ne protumači drugačije. Pravo na pravno sredstvo nije uslovljeno ničijim ponašanjem. Istakla je da Kodeks jeste prekršen, sama činjenica da je fotografija uklonjenja bez izvinjenja na istom mestu, „zaustavlja je da govori o govoru mržnje i da se ne radi samo o nedostatku pažnje“. Rekla je da misli da bi reakcije bile drugačije da je neka druga politička stranka u pitanju i da rasprava pred Komisijom ne sme da bude ideološki obojena. Kad je reč o pripravnici, to je po definiciji osoba koja se obučava za neki posao i mora da ima nadzora i zato je neprihvatljivo objašnjenje da je pogrešila pripravnica. Tamara Skrozza je ukazala na to da je veliki problem što se podnosilac žalbe obratio dopisniku, a on nije reagovao i nije o tome obavestio redakaciju, dok je Zlatko Čobović istakao da su mogli da se obrate i direktno uredniku. Olivera Milošević je rekla da je saglasna sa tim da Komisije ne može sa sigurnošču da tvrdi da li je „Jugpress“ određenu fotografiju postavio zato što ima animozitet prema nekome, ali isto tako ne može ni da se bavi time koji su motivi SNS iz Vlasotinca za podnošenje žalbe i za odluku da je ne povuče nakon uklanjanja fotografije. To je stvar principijelnosti, istakla je i dodala da Kodeks jeste prekršen. Vlado Mareš je rekao da će glasati da Kodeks nije prekršen. Iz prepiske posle podnošenja žalbe jasno je da je došlo do greške, da je ona ispravljena, da se redakcija izvinila i ne vidi zašto bi se to smatralo prekršajem Kodeksa ako je završeno na lep način. Žalilac ima pravo na nezadovoljstvo, ali to na šta ukazuju neće njihovom saopštenju dati drugačiji, za njih poželjan, smisao. Saopštenja u kojim se izražava privrženost sopstvenom vođi ne izaziva onaj efekat koji bi onaj ko je to sastavio želeo i nikakve odluka Komisije to ne može da promeni. Kad je reč o fotografiji, ona je ilustracija nečega što se dogodilo, u arhivi je i zato nema razloga da se u ovoj žalbi vidi nešto što je drugačije od pravljenja izložbi karikatura, fotografija i kritičnih tekstova koji se ne dopadaju vladajućoj stranki. Problem je rešen, a ovo insistiranje, saglasan je sa Čobovićem, jeste pokušaj disciplinovanja medija, što je nedopustiva praksa, koja je za svaku osudu. Nadežda Budimović je rekla da mora da ukaže i na težak položaj malih nezavisnih mediji u lokalnim sredinama, kojima je podrška daleko, a oni koji odlučuju su im blizu, osećaju se kao pusta ostrva i svaki mesec razmišljaju da li će uspeti da opstanu. Nemaju novca da zaposle nove ljude, jedan čovek radi više poslova i ovakva greška je direktna posledica takvih uslova. Komisija bi trebalo da razmotri i dva dodatna pitanja. Jedno je pitanje komunikacije koja je bila nepotpuna i nejasna, da je bilo drugačije, možda žalba ne bi ni došla pred Komisiju. Drugo je činjenica da je fotografija uklonjena i da više nije dostupna javnosti. Kodeks jeste prekršen, fotografija je slučajno izvučena, ali je reakcija uredništva pokazala da su tu grešku razumeli i da su je ispravili. Jelka Jovanović je istakla da je u ovom slučaju reč o nečemu što je malo više od običnog spora, „na ivici je noža“, ali će ipak glasati da Kodeks nije prekršen. Dragan Đorđević je rekao da je hteo da bude uzdržan jer redakcija jeste priznala grešku, ali s druge strane kada se sve posloži, postoji odgovornost za ovo što se desilo. Dodao je da bi voleo da je žalilac odustao od daljeg postupka nakon uklanjanja fotografije, ali pošto se to nije dogodilo, Komisija mora da se izjasni i on će glasati da Kodeks jeste prekršen. Olivera Milošević se saglasila sa onim što je rekla Nadežda Budimović o položaju nezavisnih lokalnih medija, ali dodala i da ostaje činjenica da je fotografija bila duže vreme dostupna i da je nejasno zašto je bilo potrebno da neko dojavi to, kad je uobičajeno da urednik kontoliše svaki dan šta ima na sajtu, posebno ako zna da je angažovan mlad i neiskusan saradnik. Uz svo razumevanje za teške uslove rada redakcije, novinarska, odnosno urednička, pažnja mora da postoji. Nakon diskusije, Komisija je, sa sedam glasova za, dva protiv i jednim uzdržanim, odlučila da je prekršena tačka 1 poglavlja V.
Sednica je završena u 19.40 sati.
Zapisnik vodila Predsedavajuća
Gordana Novaković Tamara Skrozza
Odluke sa 132. sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu održane 23.02.2023
Odluke sa 132. sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu održane 23.02.2023
Tribina “Koliko mediji poštuju Kodeks novinara Srbije
SAVET ZA ŠTAMPU VAS POZIVA NA TRIBINU
KOLIKO MEDIJI POŠTUJU KODEKS NOVINARA SRBIJE
Mesto: Pres centar, Knez Mihailova 6/III
Vreme: utorak, 28.februar 2023. u 10.30 sati
Govoriće:
Tamara Skrozza, predsedavajuća Komisiji za žalbe Saveta za štampu
Vera Didanović, novinarka
Moderatorka:
Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu
Devet dnevnih novina u poslednja tri meseca prošle godine prekršilo je Kodeks novinara Srbije u proseku 833 puta mesečno. Da li to znači da su potpuno zaboravili profesionalne standarde ili je to ipak poboljšanje? Kako su izveštavali o rijaliti programima, kako o ubijenima, a kako o politici? Koliko je ovih slučajeva stiglo pred Komisiju za žalbe?
Savet za štampu je od početka oktobra prošle godine do kraja januara ove, pratio dnevne novine:
Alo, Blic, Danas, Večernje novosti, Informer, Kurir, Novu, Politiku i Srpski telegraf